Pavkova se više niko ne plaši

Pričaće se, razumljivo, i narednih dana o potencijalno velikom trenerskom dostignuću Dejana Stankovića i činjenici da je na više nego dobrom putu da skine psihološku mrenu sa očiju Mirka Ivanića. Međutim, ako je metodom poverenja mladi stručnjak uspeo da zapuši jednu psihološku rupu, uoči završnih borbi za duplu krunu, pojavila mu se nova. I pre nego što su posle meča u Inđiji počele da pljušte kritike dežurnih sveznalica sa društvenih mreža na račun Milana Pavkova, igra i govor tela junaka duela sa Liverpulom počeli su da slute na nešto ozbiljno. Mnogo ozbiljno.

Partijom u Inđiji gde je zaokružio 345 minuta bez gola na takmičarskim mečevima, Milan Pavkov je demonstirao oboljenje koje je nedavno dijagnostikovano kod još jednog srpskog napadača - Luke Jovića. Da drugi veruju u njegove kvalitete više od njega. Ne tako davno generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić poredio ga je sa arhaičnim primercima napadača kluba sa Marakane, ubitačne sirove snage poput Husrefa Musemića. Počasni predsednik Dragan Džajić znao je u četiri oka da sugeriše bivšem treneru Vladanu Milojeviću da treba više da veruje Milanu Pavkovu. Konglomerat menadžera pričao je o dobroj tržišnoj vrednosti kao posledice ere hitrih i brzih špiceva iz Južne Amerike, golman Partizana Vladimir Stojković apostrofirao je njegov sirov i neuhvatljiv šut. Navijači su mu bezgranično verovali „pujdajući“ ga da šutira uvek i iz svih pozicija. Imao je Milan Pavkov odlična izdanja i posle Liverpula, veliki udeo u letošnjem plasmanu u Ligu šampiona, pošto je bio precizan protiv Helsinkija i Kopenhagena, onaj gol sa roglja šesnesterca u večitom derbiju. Međutim, u toj gustoj šumi pohvala na račun Milana Pavkova, samo je bivši stručni štab uvideo drvo velike, velike opasnosti kada je u pitanju dalji razvojni put momka iz Begeča.

Nije u pitanju kultni snimak osvedočen klupskom kamerom, koji je otkrio rekreativni stomak Milana Pavkova, nego pogrešnu percepciju savremenog fudbala. Pričalo se da Vladana Milojevića tišti navika Milana Pavkova da fudbal gleda kao na običan posao, ograničen na četiri zida i osmočasovno radno vreme. Bez želje za individualnim radom i napretkom. Priča se i da je Vladan Milojević bio frapiran kada je na levoj ruci snažnog napadača video statusni simbol u vidu skupocenog Roleksa. Znao je ili predoseća da holivudizacija lika i dela Milana Pavkova ne može ništa dobro da donese potencijalnom reprezentativcu i Crvenoj zvezdi. I da će kad-tad uticati da umesto prazne mreže sa sedam metara, jedan od junaka zvezdaške javnosti pogodi već palog Gazanigu u nogu.

Poslednji veliki meč u crveno-belom dresu Milan Pavkov je odigrao protiv Čukaričkog, kada je trzajem glavom doneo vođstvo i kasniji trijumf. Od tada - tajac. I ne radi se samo o 345 minuta takmičenja bez pogotka, i golgetersko tihovanje tokom priprema u Antaliji, gde je Milan Pavkov, takođe, bio neefikasan. Imali su slične negativne brojke u Crvenoj zvezdi Mihajlo Pjanović, Goran Drulić, Nikola Žigić i Dragan Mrđa. Za Dejana Stankovića je sigurno poražavajuće da vlasnik Zvedine devetke nema nikakav uticaj na igru srpskog šampiona. Manifestovali su to i brojni izgubljeni vazdušni dueli sa sedokosim štoperom Inđije Milošem Mihajlovom, bivšim članom Voždovca i Partizana koji je i u nedavnom prvenstvenom meču u vazduhu pojeo napadača Crvene zvezde.

To znači samo jedno - da se Milana Pavkova kao golgeterske pojave više niko ne plaši, i da u dogledno vreme može da postane poligon za podizanje samopouzdanja mladih štopera iz Superlige. Pre dva leta, i kada nije bio strelac, Milan Pavkov je savršenim kretanjem i cimanjem u vazduhu znao da otvori Benu prostor za savršenu asistenciju (slučaj Trnava). Ili da strašću priključi na infuziju gotovo mrtav tim (Salcburg). Sada takvih pojava nema u igri Milana Pavkova, koji će i kada ode iz Crvene zvezde deci i unucima pričati o posterizovanju Van Dajka i tome kako je 6. novembra 2018. godine srušio u tom trenutku najbolji evropski tim.

Međutim, neko blizak 193 centimetra visokom napadaču trebalo je da mu objasni da je golgeterski blesak pojava, a da je kontinuitet ozbiljan kvalitet. I da bez toga ne može da bude zanimljiv evrpskom tržištu, niti će moći da u Kini, ako ga ponovo pozovu, traži primanja na nivo najplaćenijih stranaca.

Činjenica je, ipak, da je i pored svega nabrojanog Milan Pavkov u vrlo lenjom modu i dalje jedan od najboljih strelaca Crvene zvezde u ovoj sezoni. Postigao je sedam prvenstvenih i još dva gola u evropskim kvalifikacijama, što jasno govori da postoji još prostora za eksploataciju njegove visine, snage i prirodnog dara opisanog u sentenci „da jednostavno zna da postigne pogodak“. Samo što će što pre da promeni lakomislen pogled na fudbal, kojim je znao da iziritira bivšeg šefa Vladana Milojevića. Tada će štoperi ponovo početi da ga se plaše, a kompletna zvezdaška javnost stati iza njegovih leđa.

Nema mnogo vremena. Dejanu Stankoviću su za novi sistem sa dvojicom klasičnih špiceva u vrhu napada potrebni vukovi, sposobni da napadaju prostor i muče protivničke štopere. Zato je mladi stručnjak u martovskom večitom derbiju, posle povrede Boaćija, sa klupe podigao Aleksu Vukanovića.

Nije hteo da se oslanja na taliju velikih mečeva koja je dugo pratila Milana Pavkova. Neće to sigurno raditi i u evropskom kvalifikacijama. Ako uopšte Pavkov bude tu, željan da napravi novi zaokret u karijeri.

I vrati vreme na 7. novembar 2018. godine.