Partizanova velika zabluda: Ne funkcioniše ideja sa trojicom štopera

Planirao je Savo Milošević da sprovede tihu revoluciju, samo što je odustao čim je uočio da ne raspolaže dovoljno širokim kadrom koji bi mu nudio različita rešenja; probao je Aleksandar Stanojević samo jednom na ozbiljnoj utakmici da modifikuje odbranu i odmah posle prošlogodišnjeg gostovanja u Belgiji je vratio na „fabrička podešavanja“; Ilija Stolica nije imao ni vremena, ni prostora, da pokuša na malom uzorku mečeva da nešto epohlano menja; zato Gordan Petrić non-stop tumba poslednju liniju Partizana.

Maltene čim je došao promovisao je ideju sa trojicom štopera, prezentovanu tokom dvomeča sa Hamrunom, naredne tri u prvenstvu počeo je sa četvoricom igrača u odbrambenoj liniji, da bi se u Uherskom Hradištu vratio na raspored sa tri centralna defanzivca, pomognuta dvojicom bekova. Utisak je, prevario se. Srpski predstavnik u Ligi konferencije je izgledao defanzivno očajno protiv debitanta na internacionalnoj sceni, što se, između ostalog, može tumačiti i još jednom promenom formacije.

To neprestano kolebanje da li je korisnije početi utakmicu u sistemu na koji je ekipa navikla (4-2-3-1 igrala u većem delu minule sezone) ili se prebaciti na novi (5-3-2 je nešto najbliže što je izgledalo protiv Slovackog) dovodi crno-bele u zabunu i utiče na konstantnu poroznost. Čak su i anonimusi iz Hamruna jednom zatresli mrežu Aleksandra Popovića u Beogradu, pa triput na Malti, fudbaleri češkog tima isto toliko u četvrtak veče, ranije – doduše, sa četvoricom u liniji i Stolicom u ulozi glavnokomandujućeg - četiri mata u dvomeču sa prosečnim AEK-om iz Larnake jasno ukazuju da je glavni problem Parnog valjka odbrana.

Ako je ovako krha bila u mečevima protiv timova koji, objektivno, pripadaju „š“ evropskom razredu, logično je zapitati se kakva će biti u sudarima sa ekipama iz „Liga petica“, a naredni protivnici Partizana su francuska Nica i nemački Klen. Na samo pet međunarodnih mečeva ovog leta primila je čak 11 golova (!?), dok je lane tokom kvalifikacionog puta, protiv realno jačih rivala ili bar predstavnika ozbiljnijih fudbalskih nacija (DAC iz Dunajske Strede, Soči i Santa Klara) poklekla samo pet puta. A i tad se govorilo da su joj problem bočne lopte, da ne može lako da izađe na kraj sa centaršutevima, da su štoperi nedorasli renomeu kluba, imao je godinu dana da se pripremi za novi izlazak za evorpsku scenu i deluje da ništa nije naučio.

Petrić: Izbrisano je sve što je bilo prethodnih meseci! Smejali su mi se zbog izjave o engleskom stilu

Sve se to videlo na premijernom susretu grupne faze Lige konferencije. Pričao je Gordan Petrić da ga Slovacko podseća na tim iz Čempionšipa, da se oslanja na duge lopte, veliki broj centaršuteva, koristi snagu robusnih napadača, preti iz odbitaka, a onda se na terenu pokazalo da ništa od toga njegov tim, u još jednom promenjenom rasporedu, nije uspeo da spreči. Opredeljenje da zaigra i Siniša Saničanin, navodno zbog skoka, pokazalo se fatalnim, jer su Česi dobili veliki broj vazdušnih duela i u prvom poluvremenu koristili udar s bokova kao glavno oružje, ogoloviši istinu da je odbrana sa Igorom Vujačićem i Svetozarom Markovićem, u ovom trenutku, najslabiji deo Partizanovog sastava. To što je sačuvala mrežu netaknutom protiv Mladosti GAT-a (novi član Mozzart Bet Superlige) i kragujevačkog Radničkog 1923 (u baražu sačuvao elitni status), mada je i tad grešila i samo pukom srećom ostala nekažnjena, više ilustruje s kakvim se problemima suočava i koliko je nestabilna.

A jedna od najvećih zabluda Gordana Petrića, izgovorena pred kraj prleaznog roka, je da ne traži novog štopera, jer je postojećim – zadovoljan!? Onda je Slovacko pokazalo da bi ti eksperimenti sa trojicom pozadi trebalo da prestanu, jer nemaju efekta. Šest golova na dva gostovanja „velesilama“ kakvi su Hamrun i Slovacko trebalo bi da budu opomena. Posebno ako se zna da je prošle sedmice, u 168. večitom derbiju, poslednja linija ispred Aleksandra Popovića izgledala za nijansu uverljivije i, ako ništa drugo, nije dozvolila neku veliku šansu, zicer, Crvenoj zvezdi, ako se izuzme sjajan pogodak Usmana Bukarija.

Ima zagovornika teze da Gordan Petrić greši u startu što se prilagođava rivalu. Aleksandar Stanojević to nije radio, osim kad je silom prilika morao da prekomponuje tim u Gentu i krene sa trojicom štopera – a ni tad se nije srećno završilo (1:1) – njegov Partizan je bio taj koji je pokušavao da se nametne rivalu, kako god se zvao, da makar pokuša da bude u autoritativnom, ne u podređenom položaju. Dovoljno je uporediti prethodno gostovanje crno-belih u Češkoj, početkom godine, na terenu jačeg tima od Slovackog, kad se ispostavilo da je sistem sa četvoricom pozadi protiv Sparte tako dobro funkcionisao da velikan iz Praga nije u šansu ušao, a njegov najbolji igrač Adam Hložek potpuno neutralisan. A sad ovaj horor...

Nisu slučajno Milošević, Stanojević i Stolica u startu odustajali od namere da igraju sa trojicom štopera. Pogotovo što će mnogi reći da su za takav sistem (3-5-2) potrebni drugačiji profili igrača, ne samo centralnih defanzivaca, već i bekova. Da nije dovoljno samo da se brane, već i napadnu, kreiraju napad iz poslednje linije. Na sve to, odbrana je najosetljiviji deo tima, stručnjaci umeju da kažu da se najteže uigrava i najviše vremena je potrebno za uspostavljanje automatizama. Ovako, kad se menja skoro od utakmice do utakmice deluje dezorijentisano, pogubljeno, sa manjkom samopouzdanja i nije baš u stanju da sačuva sve što napad – pokazalo se još jednom, dovoljno ubedljiv – izgradi.