Partizanov glavni problem na terenu: Loš kvalitet tima i nedostatak lidera

Šta navijači misle o čelnicima pokazali su pre, tokom i na kraju utakmice sa AEK-om, pošto se stadionom orilo: „Uprava, napolje“. Kakav stav imaju o Iliji Stolici pokazali su isprativši ga u tunel zahtevom da podnese i ostavku, s tim da trener još ni do svlačionice nije stigao pre nego što je prostrujala vest da je smenjen. Koliko su Grobare iznervirali i(li) izneverili fudbaleri videlo se tokom sastanka podno južne tribine kad su o sebi slušali pogrdne povike.

To je ono što najviše smeta publici. Ovaj tim nema harizmu da se dopadne gledaocima, niti lidere sposobne da reaguju u kritičnim trenucima i povedu ga napred. Malokrvan, bezdušan, savijen, suviše mekan da bi se rvao za svaku loptu i nedovoljno agresivan da bi se uspravio kad mu preti pad.

Od golmana, preko defanzivaca, vezista, krila do napadača, doslovce nijedan igrač nije personifikacija Partizana kakav je nekad bio i kakav navijači žele da gledaju. Otresit, čvrst, stamen, pa i nek’ ostane bez plasmana u narednu rundu kvalifikacija da bar na tribinama znaju da se išlo u meso, a protivniku stavilo do znanja da je stigao u Hram fudbala. Da ne može baš svako da se šeta maltene od centra do kaznenog prostora kao Imad Faraž i efektnim golom preseli Parni valjak u plej-of za Ligu konferencije.

Crno-belima je potrebna ličnost kakva je donedavno bio Saša Zdjelar. Ranije Leonardo da Silva Soza. Još pre Danko Lazović. Prethodno još Mladen Krstajić. Možda će neko reći da su prgavi, teški, svojeglavi, prznice, ali svaki trener ih je obožavao. To su bili lideri sposobni da prave razliku na terenu, oko većine se ekipa okupljala i ta njihova energija pomogla je nebrojeno puta Parnom valjku da prevaziđe realne mogućnosti. Sadašnji tim ni izbliza nema tako snažnu ličnost.

Ruku na srce, nema ni kvaliteta kao neki prethodnih. Ako je rezultat merilo – a u sportu je vrhovni sudija – onda je i na fudbalerima odgovornost koliko i na čelnicima i trenerima za užasan početak sezone. Ekipa koja je u stanju da pobedi samo jednom iz šest pokušaja (i to sastav koji je tek ušao u Mozzart Bet Superligu), a gubi od prosečnih timova kakvi su Novi Pazar i AEK-a sama sebi je prišila etiketu – skromne. Loše. Na nivou Voždovca ili Spartaka. Čak među navijačima vlada zebnja da li će i kako uspeti da nadokandi početni minus u odnosu na konkurente i domogne se bar drugog mesta, garantovanog učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona narednog leta.

Zato je misija novog trenera Gordana Petrića nezahvalna. I veliko je pitanje šta može da promeni kad su mu na raspolaganju fudbaleri koji za ovih mesec dana koliko traje sezona nisu ubedili javnost da su na nivou Partizana. Koliko se kvalitet srozao pokazuje podatak da nijedan fudbaler sa izuzetkom Fusenija Dijabatea zasad nije pokazao da je bolji od onih koju su otišli po okončanju minule sezone i da se već sad deo Grobara pita da li su toliko loši bili Aleksandar Miljković, Miloš Jojić, Nemanja Miletić...

Petrić će imati kadar koji nije selektirao, uigravao, niti sa njim prošao pripreme. Imaće i nedostatak vremena za rad, jer je povratnički debi zakazan za nedelju u Novom Sadu (Mladost Gat), a već narednog četvrtka prvi susret završnog kola kvalifikacija za Ligu konferencije. Jedino što mu je preostalo jesu dve i po sedmice do kraja prelaznog roka, da na tržištu pokuša da nađe igrače koji bi aktuelne učinili boljim i podigli kvalitet Partizanove igre. Sudeći na osnovu sporog početka sezone, u svakoj liniji tima bar po jedan. Povrh svega, da se ojača i klupa, jer je utisak da je i ona „tanka“, da nijedan fudbaler koji je dobio šansu nije doprineo promeni ritma ili konkretnim učinkom.

Remont na svim nivoima je potreban. U suprotnom...