Otvorio se Luis de la Fuente: Gledam 60 utakmica nedeljno, najteža odluka - sklanjanje Ramosa

Kad se pojavio, malo ko je uopšte znao za njega van Španije, međutim, ispostavilo se da je Luis de la Fuente bio ono što je posrnuloj fudbalskoj sili bilo preko potrebno. Neko ko će da batali stil igre sa gomilom razmenjenih kratkih pasova, bez ičeg konkretnog. Luisova Španija je drugačija. Brza, direktna i konkretna.

Rezultat svega je titula šampiona Evrope i činjenica da će Crvena furija na predstojećem Mundijalu biti jedan od glavnih favorita za osvajanje istog. Do početka je ostalo manje od mesec dana, spiskovi reprezentacija se polako objavljuju, Španci svoj još uvek nisu, a dok se to ne desi selektor je iskoristio da gostuje u podkastu “El camino de Mario“ kod nekadašnjeg igrača Atletiko Madrida Marija Suareza.

U njemu se De la Fuente dotakao brojnih tema, ali prvo kako uopšte izgleda život selektora reprezentacije.
“Uloga selektora reprezentacije je uglavnom nepoznata. Gledam 60 utakmica nedeljno, pored toga, pratimo šta rade naši igrači po klubovima, ali I protivnički. Prikupljamo informacije kako je koji igrač igrao kako bi ga poboljšali kad dođe u reprezentaiju. Oko 180 dana godišnje sam na putu. Dok su igrači u klubovima, ne mešamo se ni u šta. Sve pripremamo za period kad dođu na okupljanje”, rekao je selektor Španije.

Kao i svaki novi čovek na kormilu državnog tima, neophodno ne izvršiti neke promene. U Španiji je to bilo nužno, jer je rezultatska kriza bila prisutna već neko vreme. Morao je Luis de la Fuente da donese nepopularnu odluku.
“Jedna od prvih odluka koju sam morao da donesem bilo je sklanjanje Serhija Ramosa I to je bila najteža odluka. Reč je o čoveku koji je velika figura u istoriji španskog fudbala. Razmišljao sam o tome dugo, bilo je teško uraditi teko nešto, Serhio je idol mnogima, na sve to, poznajem njegovu porodicu. Bez obzira na sve, na kajem se ni zbog čega. Istina, postoje stvari koje sam možda pogrešno uradio i još uvek ih radim”.

Njegova igračka karijera je nešto o čemu se ne priča mnogo. De la Fuente je čovek koji je prošao kroz sve mlađe reprezentativne selekcije, dok je najdublji trag ostavio u Atletik Bilbau. Inače, postoji jedna zanimljiva činjenica vezana baš za Bilbao.
“Jedan sam od prvih igrača koji nisu Baskijci, a koji su igrali za Atletik. Moj otac je rođen u Baskiji I to mi je omogućilo da igram za njih. U Bilbau sam proveo 13 godina. Bilo je mnogo teško igrati u uslovima kakvi su bili pre 30, 40 godina”.

Iako je u Arsenalu nezamenljiv, David Raja nije postao prvi izbor među stativama u Španiji. Prednost je uglavnom imao Unai Simon. Možda se to promeni na predstojećem Mundijalu.
“Za mene je nepravda što se o Raji ne priča više, kao da ljudima nedostaje svesti. Možemo raspravljati o tome da li preferiramo jednog golmana u odnosu na drugog, ali u ovom trenutku, Španija ima šest najboljih golmana na svetu. Već sad znam ko će biti prvi golman, u stvari, znam skoro celu startnu postavu”.

Ono što posebno upada u oči je mali broj igrača u reprezentaciji koji su članovi Real Madrida. Na poslednjem spisku za mečeve protiv Srbije i Egipta tu je bio samo Dan Hujsen.
“Uvek sam za to da domaći talenti dobiju prostor. Po meni, svi oni bi trebalo da igraju u Španiji, da ne idu u inostranstvo. Naša liga je najbolja na svetu I šteta što imamo toliko fudbalera po drugim takmičenjima. Što više igrača moramo da pozovemo to bolje, pogotovo ako oni igraju za vrhunski tim poput Reala”, objasnio je De la Fuente.