Optimista i pesimista najavljuju Premijer ligu

Kako ono kažu na internetima, u svakome od nas su dva vuka, i samo je bitno koga hraniš? Mora da američki Indijanci ili Ivo Andrić ili ko već potpisuje tu mudrost nije imao na umu fudbalskog navijača.

U svakome su od nas dva vuka i u svakom trenutku hranimo oba. I obojica rastu, i reže, i ujedaju, i zavijaju; nekada su nas puštali na miru i po nekoliko meseci, ali sada je njihov nemir bez prestanka.

Agonija i ekstaza, to je ono što nam fudbal donosi. Najveće vrhove i najdublja dna. Sreću i radost.

Svaki ljubitelj fudbala ima očekivanja od kluba za koji navija, koji simpatiše, ili koji zagotivi kad ga stavi na tiket pa ovaj "ispoštuje". I retko su kada ta očekivanja racionalna; nije u prirodi fudbalskog navijača da bude racionalan, i bilo bi dosadno kada bi tako bilo. Ili si na krovu sveta ili si u kanalu, ili osvajamo titulu ili ispadamo iz lige i sve ih prodaj, kupi nam Mbapea.

Zato smo, u predvečerje Premijer lige, odlučili da pustimo oba vuka da govore o najboljem, ili makar najatraktivnijem, fudbalskom takmičenju na svetu – a možebiti i u istoriji. Makar dok ona druga, u crno i zeleno ofarbana Premijer liga, ne preuzme primat.

Hajde da vidimo koji je najbolji i najgori scenario za svaki tim, od onih koji se bore za titulu, preko onih kroz čija imena i istoriju huji romantika, do ekipa koje će se grčevito boriti za opstanak.

Da se niko ne ljuti, krenućemo po redu engleske abecede...

ARSENAL: AJMO MI ONO NAŠE

Mikel Arteta (©Reuters)

Ako nam je bio potreban dokaz da rezultati mogu da promene atmosferu, ma čitavu vizuru oko jednog kluba, onda je Artetin "proces" kruna. Ne zlatna, doduše, jer je Arsenal ostao bez titule na proleće, uprkos tome što je makar u jednom trenutku izgledalo da bi mogli da svrgnu Siti sa trona.

KVOTE MOZZARTA ZA ŠAMPIONA PREMIJER LIGE: MANČESTER SITI – 1,80, ARSENAL – 6,00, LIVERPUL - 10,0, JUNAJTED – 12,0.

Samo, šta sad?

Optimista: Ništa se tragično, niti loše, nije desilo u finišu prošle sezone. Bila je to velika lekcija za Artetu i njegov tim, a mudro poslovanje na transfer pijaci – sve je bitno završeno još u junu! – sasvim ide u prilog tome. Ukoliko se sve kockice poklope, a baš deluje da bi mogle, Arsenalovi će momci izleteti iz boksa kao da sutra ne postoji, gladni i besni kao Liverpul u onoj sezoni. Haverc će biti ono što je Gabrijel Žezus bio prošle u smislu dokazivanja nevernim Tomama šta može, Deklan Rajs će leći u ovaj tim kao guza na nošu i dati mu neophodnu stabilnost, a Bukajo Saka i kapiten Odegard samo će potvrditi svoj kvalitet. Držite na oku i Gabrijela, drugog Gabrijela, a možda čak i Fabija Vijeru.

Pesimista: Bila je to lažna zora. A nagledali su se navijači Arsenala lažnih zora još za Vengerovog vakta. "Tobdžije" su mogle na prepad da uzmu titulu, Arteta je mogao da obori svog učitelja, i nije. Drugu takvu priliku neće dobiti. Sada su svi spremni za Arsenal, a Liga šampiona – dobro, to jeste pozitivno, povratak tamo – biće omča oko vrata koja će se postepeno stezati sve do decembra. "Top 4" je najviše čemu se mogu nadati.

ASTON VILA: EVROPSKE NOĆI GOSPODINA EMERIJA

Unaj Emeri (©Reuters)

Bivši evropski prvak vratio se u Evropu, i sve je zasluga jednog čoveka. Unaj Emeri se sa osvetničkim raspoloženjem ponovo obreo na Ostrvu, a transformacija Vile od skupine odrpanaca koja je tumarala ligom do sastava koji je završio visoko u gornjem delu tabele bila je frapantna samo za one koji nisu pratili Baskov životni i profesionalni put.

Čini se, ipak, da je Vila na raskršću...

Optimista: ... i protutnjaće kroz njega punom brzinom, na putu do slave. U društvu Emerija sada je još jedan tip koji ima šta da dokaže i Engleskoj i Evropi (Monći), a igrači, od Emija Martineza, preko Mingsa, Daglasa Luiza i Džona Mekgina, do Votkinsa, zbog menadžerovog taktičkog znanja predu kao najedene mačke pokraj decembarske furune. Vilu je lepo gledati, Vila može da se umeša u borbu za sam vrh, Vila će, ponukana Vest Hemovim uspehom, ozbiljno shvatiti Ligu konferencije, a Emeri je, uostalom, Gospodin Evropski Kupovi. Juri Tilemans, Pau Tores i skupo plaćeni Musa Dijabi čine idealan triling pojačanja.

Pesimista: ... i slupaće se u prvoj šikani. Sećate li se, uostalom, Emerija iz Arsenala? Nije li i tamo bio "hajpovan" jedno pola sezone, no kada je trebalo da posve preuzme tim i napravi ga po svojoj meri, sve je izgledalo smešno i neukusno? Kad ste već pomenuli mačku, onu jednu je ubila radoznalost, ali je optimizam jednako poguban. Posebno kada za sebe mislite da vam sleduje bilo šta samo zbog uspeha od pre četrdeset godina... Evropa, pa čak i ta "minimalna" Evropa u obličju Lige konferencija, biće samo smetnja.

BORNMUT: BASKIJSKI VETAR S JUGA

Andoni Iraola (©Bornmouth)

Protivno svim predviđanjima, sopstvenici doskora najmanjeg stadiona u ligi opstali su prošle sezone. Na kraju se nisu čak ni previše oznojili, a sve zasluge su mogle da idu na dušu Garija O'Nila. Bivši igrač Portsmuta imao je početak karijere iz snova (i pomalo košmara, ako se setimo 0:9 protiv Liverpula), i već je pravio planove da, uz pomoć novog gazde – Bornmut je još jedan klub u vlasništvu Amerikanaca – napravi korak dalje, a onda su ga "Trešnjice" smenile.

Zašto, to nikome odmah nije bilo jasno, ali je Premijer liga ubrzo dobila još jednog Baska na klupi (do ovog trenutka, u ovom tekstu su samo pripadnici tog naroda menadžeri!).

Optimista: Andoni Iraola je ono što bi Englezi nazvali "statement signing". Odraz ambicija kluba, koji želi makar da emulira Brajton. Čovek koji je ceo svoj i ceo naš život špartao po desnoj strani terena u crveno-belom dresu privukao je pažnju čitavog kontinenta zbog načina na koji su igrale kultne "pčelice" Rajo Valjekana. Prošle sezone Rajo je tukao i Barsu i Real – zamislite samo da Bornmut bude bolji od Sitija i Junajteda? A evo, kad smo kod optimizma, još jedne lepe stvari: sezonu će početi Dejvid Bruks, nakon što je savladao težak oblik raka. 

Pesimista: Karma će učiniti svoje i Bornmut će ponovo, kao pre desetak godina, biti predmet sprdnje čitave lige. Iraola nije Emeri, a La Liga – zamislite – nije Premijer liga. Kultni lik Neto na golu mnogo je veća rupa nego što se u prvoj sezoni dalo primetiti, a Solanke jednostavno ne može da nastavi da daje golove. Ukoliko do kraja avgusta ode Filip Biling, Bornmut bi mogao polako da se priprema za još jednu selidbu u niži rang. 

BRENTFORD: KO BI SE KLADIO PROTIV NJIH (SEM AJVANA TONIJA)

Brentfordov stadion (©Reuters)

Da nema Brajtona – sticajem okolnosti, u vlasništvu bivšeg prijatelja, a sada zakletog rivala gazde Brentforda – londonski klub bi verovatno bio najzanimljivija priča Premijer lige. Gomila Danaca, živopisni i nadareni šef struke, kul atmosfera na stadionu, princip dovođenja igrača koji podseća na onaj film "Moneyball"... i naravno luda glava Ajvan Toni, sa tiketima u rukama. 

Optimista: Trinaesto, pa deveto mesto – neka lepo pojedu svoje reči svi oni koji su govorili o "sindromu druge sezone" i tome da će Brentford sigurno okončati svoju avanturu u Premijer ligi. Brentford je bio raskošan i osebujan kao frizura njihovog trenera (ko bi zaboravio ono totalno ponižavanje Mančester junajteda!), i nemaju nameru da stanu sa tim. Sa Benom Mijem i Itanom Pinokom u odbrani, Matijasom Jensenom koji igra kao Kristijan Eriksen u najboljim danima, i Brajanom Embeumom koji je čak i na Fantaziju postao vezista, sve izgleda kako treba, pa ni Evropa nije daleko. A što se tiče kocke... kako mislite da je vlasnik kluba Metju Benam zaradio prvi milion? 

Pesimista: Ajvan Toni je sam kriv za svoju suspenziju, ali će predstavljati nenadoknadiv gubitak. Tim je vazda bio osetno slabiji kad god on ne bi igrao. Ukoliko i golman David Raja ode do kraja prelaznog roka, biće to ozbiljni problemi za klub. Bliža i dalja prošlost Premijer lige krcata je klubovima koji su imali odličnu trajektoriju, a onda se olupali poput cepelina. Možda bi lagano izbegavanje batrganja za opstanak bila prava mera i predstavljalo istinsku konsolidaciju, umesto jurcanja za nečim nedostižnim. 

BRAJTON & HOUV ALBION: DRUGA SEZONA "DE ZERBI-BOLA"

De Zerbi (©Reuters)

Više nisu najgore čuvana tajna Premijer lige. Više nisu ni samo ljubimci fudbalskih protohipstera. Sada ceo svet zna za Brajton, za De Zerbija, za to kako se ovaj klub iznova i iznova revitalizuje i ponovo samoosmišljava, bez obzira na gubitke igračkog kadra. Kada je Grem Poter namamljen u London, da tamo (privremeno?) uspava svoju karijeru, stigao je RDZ, pa je Brajton počeo još žešće da kontrira, još probitačnije da drži loptu. Brajton je verovatno najbolja zabava koju možete imati subotom po podne, a ove sezone ćemo ih gledati i tokom radne nedelje. Milina... 

Optimista: Debi u Ligi Evrope, nastavak odiseje u Premijer ligi, neki novi klinci koji su sada pojačani iskustvom Džejmsa Milnera i nezamenjivog kapitena Luisa Danka. Kada je otišao Trosar, pojavio se Mitoma. Kada je otišao Bisuma, stigao je Kaisedo. Ove sezone, iz bratskog Union Sent Žiloa stigao je Simon Adingra, mada će sve oči biti uprte u Hulija Ensiza i Ivana Fergusona. A zapravo, šta uopšte pričamo, izmisliće Brajton neku novu senzaciju o kojoj će se pričati narednih godinu dana... 

Pesimista: Šta je mnogo – puno je. Čak ni ludi optimista sa Ameksa ne bi mogao da kaže, pri čistoj svesti i zdravoj pameti, da će odlazak svetskog prvaka Aleksisa Mak Alistera, gubitak sjajnog Kolvila i sasvim izgledni beg Moisesa Kaiseda moći tako lako da se preživi. Ali to nije ni najveći problem – koja je kvota, zna li se, da De Zerbi neće dočekati ni tamošnji ni srpski Božić na klupi Brajtona? I to ne zato što će ga bilo ko smeniti, nego zato što će stići kamara para u zlatnom sanduku... 

BARNLI: A SADA NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE

Barnlijeva parada (©Reuters)

Poslednji put kada smo se družili s njima u najvišem rangu, stradale su glave, potkolenice, a nežnijima među nama i očni vid. Šon Dajš delio je fanove kao cirkularom, na one koji su uživali u glavometu i pravoj muškoj igri Barnlija, i na nežne dušice što su smatrale, ponekad i sasvim opravdano, da za takav pristup više nema mesta ni na Ostrvu, ni bilo gde drugde. 

Dve godine kasnije, Barnli predvodi još jedan "proteže" Pepa Gvardiole, legendarni kapiten Sitija Vensan Kompani, i Barnli... igra... fudbal. Možda ne kao Siti, ali – mutatis mutandis, je li – sasvim na tom tragu. To im je donelo ubedljivo osvojeni pehar Čempionšipa, a sada su na novom početku... 

Optimista: I sve je to vraški uzbudljivo! Barnli koji lera loptu, koji neguje drugačije ideale, to smo u jednom tekstu na Mozzart Sportu nazvali pristupom što može, ako niste pažljivi, da dovede do pojave mučnine i glavobolje. Na golu je evropski prvak za mlade Džejms Traford, a u ekipi je gomila nadarenih momaka koje je Kompani doveo iz Belgije, među njima i potcenjeni Džoš Kalen i sjajni Manuel Benson. Nisu slučajno, zamislite, kuglice sastavile Kompanija i Pepa baš u prvom kolu – vreme je da pokaže šta zna mnogo više nego u onom neravnopravnom duelu u FA kupu prošle zime. Jedva čekamo još neko pojačanje, makar zbog Tviter-naloga Barnlija...

Pesimista: Premijer liga je različita zverka, i mnogo je onih koji su slavodobitno ušetali u nju, samo da dobiju kupiranje ušiju već do septembra. Kompanijev pristup možda je iznenadio neke u Čempionšipu, ali tim je previše slab za to što on misli da tera. Već posle nekoliko prvih poraza moraće da menja pristup, a veliko je pitanje da li je dovoljno iskusan da to učini bez ikakvih posledica. Barnli treba da bude zadovoljan 15. mestom na kraju.

ČELSI: “I DON'T UNDERSTAND THIS GAME”

Ovde bi se i naši optimista i pesimista najrađe samo počešali po glavi i viknuli "Dalje!" Jer kako predvideti nešto tako nepredvidivo, kako videti ikakav plan u onome što rade američki vlasnici na Stamford Bridžu? Kako, zapravo, pričati o planu igre Čelsija kada imaju – evo, samo da izbrojimo – dvadesetpet, tridesetpet igrača, od kojih većina nema ni 25 godina? A prete da će ih dovesti još pre nego što se osuši mastilo na dugmetu "Enter" u trenutku kada objavljujemo ovaj tekst...

Optimista: Hajde da probamo. Ako neko ume da se izbori sa gomilom igrača koji nisu sigurni zašto su tačno dovedeni i koja bi bila njihova idealna pozicija, to je Maurisio Poketino. Argentinac je čuda činio sa Totenhemom u vreme izgradnje novog stadiona, kada bi mu gos'n Levi samo pokazivao izvrnute džepove kad god bi ovaj zakucao na vrata, pa je za očekivati da će uraditi nešto sa sastavom koji košta, odokativno, pola milijarde evra samo u transferima. Talenta tu ima, posebno ako proradi Mihailo Mudrik, uz sijaset domaćih i poludomaćih igrača kao što su Madueke, Luis Hol, Čukvuemeka. Nema Evrope, što znači da "Poch" može natenane da gradi svoju kulu. Već od derbija u prvom kolu... Uostalom, nije li Antonio Konte osvojio titulu isto kada su ih svi otpisali?

Pesimista: Šta je, zaista, Čelsi? Neka verzija primenjenog AI u fudbalu? Brojke u Excel tabeli u kompaniji Clearlake Capital, koje se čuvaju u "klaudu"? Eksperiment totalne "amerikanizacije" naše lepe igre? Šta god da je, u poslednjih godinu i po, otkako je Roman Abramovič bio prinuđen da abdicira, nije ličio na fudbalski klub, i ne deluje ni da će jedan čarobni štapić biti dovoljan. Otišli su Kante, Kovačić i Maunt – imali su svojih "mušica" ili povreda, ali su stvarno činili kičmu sastava – a to je previše posla čak i za Enca Fernandeza. Još jedna godina patnje je na pomolu.

KRISTAL PALAS: TREĆE DOBA MISTER ROJA 

Roj Hodžson (©Reuters)

Imao je Vito Nikolić onu kratku pesmu u prozi, sa stihom "Dobro je, pošte rade...". Na tom bismo tragu mogli da napišemo "Dobro je, Roj je tu...". Učtivi i fini gospodin, koji je zasluživao više ugleda no što mu se pripisuje, spasao je Palas od ispadanja prošle godine, a onda odlučio da njegova labudova pesma dobije makar još jedan refren. Dobro, ili makar dugački "fade out". Neće više biti u crveno-plavom biti talismana Vilfreda Zahe, što može da predstavlja ogroman problem – često je Palas igrao samo kada se Zahi igrao fudbal.

Optimista: Ali tu je Ebereči Eze, koji je od izgubljenog dečaka postao kandidat za selekciju Gareta Sautgejta, i sve to zahvaljujući Hodžsonu. Sa Majklom Oliseom, Geijem, Vordom i Andersenom, uz dodatak iskusnog Džefersona Lerme i Šeika Dukurea koji napokon privlači pažnju i većih klubova, Palas ima tim koji može lagano da se vrti oko desetog mesta. Ali, hoće li imati srca da preseku i rastanu se od Hodžsona ukoliko stvari pođu po zlu?

Pesimista: Sve je to simpatično, ali ko će davati golove u ovom timu? Mateta i Eduar nisu i verovatno neće, posebno sada kada nema Zahe da im dotura lopte ili makar otvara prostor? Uprava je trebalo da se zahvali Hodžsonu na kraju sezone, a i on je morao da shvati da je uradio sve što je mogao. Isteklo je vreme u kojem je Palas morao da pokaže ambiciju, i jedino što može da spase ovaj tim od batrganja jesu lošiji timovi, poput Lutona ili Šefild Junajteda.

 EVERTON: KAKO SE NA SKAUZERSKOM KAŽE "UPRAVA NAPOLJE?"

Gudison Park (©Reuters)

Pre svega nekoliko godina, na klupi Evertona sedeo je jedan Karlo Anćeloti. Možda nije ni tada sve delovalo bajno za drevni, ugledni, voljeni klub iz Liverpula, ali su makar mogli da se zavaravaju da budućnost deluje svetlo. Današnji Everton je uzdrmani klub, i nemali broj njegovih (brojnih) navijača zapravo je potajno priželjkivao da se desi ono nedopustivo, da ispadnu u Čempionšip, ne bi li to dovelo do "reseta", makar u upravi, ako ne i u glavama. Jedina šteta bila bi strast koju na Gudisonu pokazuju bez obzira na grozomorne predstave koje im njihovi ljubimci prikazuju. Skauzerima je odavno prekipelo.

Optimista: Kada se sve ovo ima na umu (a to ni najveći dobronamernik ne može da porekne) nema boljeg čoveka da bude na klupi od Šona Dajša. Sa ovo malo dobrih fudbalera u svlačionici samo bi on mogao da napravi nešto, a to nešto bi, u najboljem slučaju, mogla da bude 12. pozicija. To bi, pre nego ispadanje u niži rang, moglo da osvesti gazdu, i natera ga ili da proda klub, ili da dovede ljude koji znaju kako se on vodi.

Pesimista: Malo je igrača iz prve postave Evertona koji bi se ušetali u bilo koji drugi sastav. Posebno u napadu, gde Kalvert-Luin uprkos godinama deluje kao bivši igrač, taman koliko i Nil Mopej ili Salomon Rondon. Everton je teško gledati, i još je teže za njega navijati; agonija traje već dugo i mora se razrešiti na jedan ili na drugi način. Deluje da je ovo godina kada bi se pesma s tribina mogla lako pretvoriti u zvižduke koji će trajati sve do maja 2024. 

FULAM: PATNJA ZBOG MITRA, PONOS ZBOG MARKA

Aleksandar Mitrović (©Reuters)

Pod sigurnom i inovativnom rukom Marka Silve, Fulam je napokon prestao da bude jo-jo klub. Bilo je sjajnih i manje sjajnih epizoda u prvoj povratničkoj sezoni, ali na Krejven kotidžu su mogli zadovoljno da trljaju ruke i planiraju novi napad na Evropu – a prisetićemo se, jednom drugom prilikom, one njihove odiseje koju je samo Atletiko Madrid mogao da prekine. 

A onda se dogodila Premijer liga. Ona druga premijer liga, saudijska. 

Idol Aleksandar Mitrović je uzdrman i verovatno će ga namamiti zov novca, Vilijan je već jednom nogom u Persijskom zalivu, a jedino je Silva ostao veran, odbivši da stavi svoju obećavajuću na hlađenje tamo u vreloj pustinji. U Fulamu zato besni, ili makar nervozni, čekaju početak nove sezone. Prošla je krenula odlično, nadigravanjem Liverpula. Ova... 

Optimista: Fulam je izborio opstanak još na jesen tako što je bio bolji od slabijih timova od sebe. To će Marko Silva opet uspeti da uradi, a onda je samo nebo granica. Portugalac je tutnuo Fulam u top 10, sa rekordnim brojem bodova u proteklih deceniju i po, ubacio u vatru neke nove igrače, a od veterana kao što su pomenuti Vilijan i lokalno i prekookeanski legendarni Tim Rim izvukao najbolje. Ako ostane Žoao Paljinja, a Keni Tete nastavlja da se razvija, Fulam opet može u gornji dom.

Pesimista: Neće ostati ni Mitrović ni Paljinja. A i ako potonji ostane, kuburi s povredama. Baš kao što nije ostao ni Manor Solomon, koji je bio kratkotrajna senzacija čitave lige. Raul Himenez će teško nadoknaditi golove Srbina, jer Meksikanac od one stravične povrede nije isti igrač. Biće držanje zubima za vazduh, ukoliko se ne izađe na tržište i ponovo pogodi s pojačanjima kao prošlog leta. Ali šanse su male, vremena nema, a Saudijci vrebaju li vrebaju...

LIVERPUL: AKO JE OVO TAJ "REBUILDING"...

Da li su naučene lekcije od prošle sezone? Da li je Jirgen Klop shvatio da ljubav za ljubav, a fudbal za pare? Najvažnije, da li su to shvatili Amerikanci iz FSG-a, čije glave opet glasno zahtevaju poviše Enfilda?

Na samom početku transfer-pijace izgledalo je da su novi sportski direktor i stari finansijeri odlučili da uđu u revitalizaciju veznog reda kako Bog zapoveda, ali onda su otišli i igrači koji su morali da ostanu, a u Saudijsku Arabiju klisnuo je čak i kapiten Džordan Henderson. Istina, noćase pojavila vest da će Redsi dati 127.000.000 evra za Mojzesa Kaiseda, ali tok se to ne desi Jirgen Klop opet mora da bude alhemičar, umesto da može da se igra sa moći Mak Alistera, kreacijom Soboslaija i potentnim napadom. Od onog "Budućnost je naša, druže" stiglo se do "Budućnost je neizvesna". A neće biti ni onih pravih evropskih noći koje mitski stadion toliko voli.... 

Optimista: Liverpul se zapravo otresao igrača koji su bili sa pogrešne strane karijere i forme. Odlazak Bobija Firmina, koliko god je teško pao svima onima koji su voleli njegov vic, pokazao je da više nema mesta za improvizacije, a stavljanje Darvina Nunjeza "na led" dok ne nauči da igra presing, taman koliko i konačno prebacivanje Trenta u sredinu, najavilo je novi Klopov Liverpul. Dijaz i Žota mogu da budu ključ, ali Gakpo bi se mogao ispostaviti kao najbolja kupovina kluba u ovoj deceniji. Prazninu u sredini iskoristiće Kurtis Džons i – držimo mu palčeve – Stefan Bajčetić, koji će dozvoliti Aleksisu i Dominiku da se razmahnu. Još ako dođe Mojzes Kaisedo... Liverpul se vraća u Ligu šampiona.

Pesimista: Kažete "rebuilding"? Još jedna laž koju ovog puta navijači neće progutati. Cenkanje sa Sautemptonom za Romea Laviju – koji i ne sme da bude prvi izbor da zameni Fabinja – pokazalo je koliko je uprava jadna i bedna. Da i ne pominjemo što su doslovno godinu dana očijukali sa Džudom Belingemom i sa Mejsonom Mauntom i sa Joškom Gvardiolom, samo da onda odluče kako su preskupi. Na kraju će Kaiseda učiniti najskupljim fudbalerom u istoriji Premijer lige, iako je Real za manje pare doveo Belingema. Nije isto. Nedostatak ambicije će se videti i na terenu. Tužna odjavna špica najvećeg trenera kojeg je Liverpul u ovom veku imao se nazire. Vidimo se četvrtkom u Ligi Evrope, a ni tamo neće briljirati.  

LUTON TAUN: KOLIKO DUGO TRAJE ROMANTIKA?

Kenilvort Roud (©Reuters)

Još će morati svi ljubopitljivi gledaoci da sačekaju da vide kako to izgleda novi – ako išta novo može da se napravi u tom drevnom zdanju – Kenilvort roud, ali teško je odupreti se romantici kada se priča o Lutonu. Klub koji je bio tu u predvečerje stvaranja Premijer lige i koji je potom spoznao onu drugu stranu ostrvskog fudbala, sve do Konferencije i do borbe za puko bivstovanje, klub Dejvida Plita i Radomira Antića (gleda li ih odozgo, zaboga?), biće maskota Premijer lige, makar zato što će nas podsetiti da je drugačiji fudbal moguć.

A onda, verovatno, već koliko do početka septembra, i da drugačiji fudbal nije baš moguć... 

Optimista: Luton je u Premijer ligi. Još jednom: Luton je u Premijer ligi. Dovoljno, nije li? I što ne bi tu i ostao? Ako se rivali prepadnu dotrajalih instalacija u svlačionici – moguće da vreba strujni udar iz svakog ćoška – i toga što svaka tetka iz gradića pokraj Londona može da ih klepi oklagijom dok izvode korner, "Šeširdžije" bi na svom stadion(čić)u mogle da naberu dovoljno bodova da ostanu relevantni do proleća i izbore opstanak. Nema tu imena koje zvuče, ali Rob Edvards je u Čempionšipu lepo baratao i manje poznatim momcima. Karlton Moris je zadužen za golove, Mpanzu je tu još od Konferencije, a gol će braniti Kaminski, doveden iz Blekburna. 

Pesimista: Malo je klubova koji su tako protiv zdravog razuma, ma čitave ekonomije, došli na zabavu. Išli su u Sloveniju na pripreme, 'ej! Kao da su iz Prve lige Srbije... Luton deluje kao Rodni i Delboj u onoj epizodi kada se maskiraju i upadnu na gala-veče. Istrošiće se romantika o kojoj svi drve već do oktobra, a onda će uslediti tekstovi o najgorem timu u istoriji Premijer lige. Derbi Kaunti, stiže vam društvo!

MANČESTER SITI: KAKO USAVRŠITI SAVRŠENSTVO

Najbogatiji klub napokon je uzeo Sveti gral, ono zbog čega je cela jedna držav(ic)a ušla u ceo ovaj fudbalski projekat. To što je većina čovečanstva odreagovala sa jednim "mnje" više govori o dominaciji Pepa Gvardiole i njegovih svetloplavih poslušnika nego o zavisti. Dobro, malo više i o zavisti. Dok im je iznad glave visila kazna zbog kršenja finansijskog fer-pleja, De Brujne, Haland i drugovi su slistili sve redom, a kada im je Arsenal izašao na crtu, ubacili su u sedmu brzinu i pokazali ko je gazda. Kako nadmašiti triplu krunu-

Četvorostrukom? 

Optimista: Što da ne. Katalonac je iznova i iznova dokazivao da se nije zasitio pobeda, a sada će biti opušten i bez pritiska koji mu je odustvo klempavog pehara nametalo. Nije mu strano, što je odlična osobina za jednog menadžera, da se reši svih koji mu smetaju, iz bilo kog razloga. To je na svojoj koži osetio Žoao Kanselo. Dovedeni su Kovačić i Gvardiol, mada će biti teško začepiti rupu koju je ostavio Gundogan, kao i onu Rijada Mareza. Ukoliko ode i Bernardo Silva – još teže. Taman dobra prilika za Kola Palmera da se nametne, a da Rodri opet bude sve i svja u sredini. Ove sezone Siti opet juriša na sve, uz jedan bonus: vreme je da se pobedi Totenhem u Londonu. A Džek Griliš će umeti i to da zalije...

Pesimista: Ako bude mnogo povreda, ako Haland ne da baš 50 golova, ako se Gvardiol ne snađe, ako dođe do zasićenja, ako se Griliš i dalje nije otreznio i ne planira da to učini, ako Pep bude opet kombinovao jer mu se može... eto šanse za nekog drugog. Neka to bude Arsenal, a nikako Liverpul ili, Bože sakloni, ovi naredni. 

MANČESTER JUNAJTED: POGLED UNAPRED 

Mejson Maunt (©MUFC)

U senci priče o novim gazdama, koji će verovatno, ako se ta saga ikada okonča, takođe stići s Bliskog istoka i pokušati da vrate slavni klub tamo gde pripada, u senci borbe navijača protiv aktuelnog rukovodstva, Erik ten Hag polako slaže puzle po svom nahođenju. Ako je prošle godine, uz nekoliko strašnih šamara, nezaobilaznih kada su dečje bolesti u pitanju (dobro, umal' da zaboravimo i vaspitno otpeljavanje Kristijana Ronalda), prebacio normu, ove se očekuje da ode korak dalje. 

Liga kup je bio super, treće mesto takođe, ali Liga šampiona i borba za titulu, makar ona kibicerska, ono su od čega žive navijači, dok čekaju nove mecene. 

Optimista: Tako će i da bude, posebno ako Rasmus Hojlund – kada sanira povredu – bude špic kojeg su čekali, i koji nikako nije mogao biti Vout Veghorst. Markus Rašford bi, bez obaveze da juriša ka golu, mogao da odigra još jednu sezonu svog života, a Mejson Maunt može da igra na doslovno svakoj poziciji. Mnogi strahuju od Onane i njegove ekscentričnosti (na to je, uostalom, navikao klub koji je trpeo jednog Fabijena Barteza?), ali od poslednje verzije Davida De Hee ne može da bude lošiji. Ako Kasemiro ostane zdrav i dobije još nekog da ga odmeni, Junajted može mnogo. 

Pesimista: Previše je to "ako" za jedan ovako veliki klub, koji žudi za pravim trofejima. Mejson Maunt je navrat-nanos dobio sedmicu na dresu, broj koji je prilično bitan kada se upari sa tim čuvenim dresom (nosili su ga i Best, i Kantona, i Dejvid Bekam), a toksična atmosfera oko kluba jednostavno im neće dozvoliti da se razmahnu onoliko koliko bi mogli i onoliko koliko to Premijer liga možda zaslužuje. Dok jedna petromonarhija ne poželi da se direktno takmiči sa drugom petromonarhijom, "mančesterski derbi" biće i dalje jednosmerna ulica. Makar da se preokrene ono poniženje od Liverpula, pa će biti bolje... 

NJUKASL: IMA (LI) DRUGAČIJIH SAUDIJACA

Sandro Tonali najveće pojačanje

Pre nego što je breg došao Muhamedu, Muhamed je došao bregu. No uprkos svim konotacijama koje je (in)direktan ulazak Saudijske Arabije u Premijer ligu sa sobom nosilo, novi su šeici na severu Engleske odlučili da igraju mudro. Ekipu je preuzeo jedan od najnadarenijih engleskih menadžera (Edi Hau), a nisu se razbacivali novcem već pazarili taktički i bez previše pompe, tačno ono što im treba. 

Taj pristup doneo je povratak crno-belih u Ligu šampiona posle maltene dve decenije, a pozitivno raspoloženje nije razvejao ni pomalo mutni odlazak Alana Sen-Maksimana, čiji će driblinzi i prodori nedostajati čitavoj ligi.

Optimista: Više od pet decenija prošlo je od poslednjeg velikog trofeja, i vreme je da se taj tužni niz prekine. Njukasl ima možda i najteži raspored na početku – igraće protiv Sitija, Brajtona i Liverpula pre nego što i započne Liga šampiona – i kada isplivaju odatle sa dvocifrenim brojem bodova, svi će znati da su se vratili. Osnova je tu, Sandro Tonali bi mogao da bude "onaj" Talijan koji će zapaliti Premijer ligu kao što su to njegovi sunarodnici nekada umeli, a Isak i Kalum Vilson garantuju i golove i zabavu.

Pesimista: Jeste li videli govor tela Sandra Tonalija? Kako neko ko deluje toliko nesrećno može da bude novi lider tima što juriša na pehare? A još nije ni počela jesen, pobogu... Njukasl ima ekipu koja je definitivno za "top 6", ima i dobrog trenera i njegovog pomoćnika o kojem svi pričaju (Džejson Tindal), ali nema dovoljno dugačku klupu za sve ove frontove i sve ove minute koji će se igrati. Ako budu četvrti, neka se opet slavi na Tajnsajdu...

NOTINGEM FOREST: BILO BI LEPO DA BUDE DOSADNO

Eh, kako je lepo bilo kada "Šumari" bejahu hit transfer-prozora! Smejali smo se lane kada su doveli dvadeset i kusur igrača – a onda na zimu dodali još tuce! – ali kada su se napokon upoznali, novi ljubimci kontroverznog brodovlasnika (i ko zna šta još sve ne) Evangelosa Marikanisa ipak su pod vođstvom Stiva Kupera izborili opstanak. U tome im je umnogome pomogla sjajna atmosfera na mitskom Siti graundu, koji je video mnoge velike timove i mnoge velike noći.

Optimista: Konsolidacija i mirna tranzicija preko su potrebne Forestu nakon svih onih turbulencija prošle sezone. Kuper je pokazao da ume da govori univerzalni fudbalski jezik, a razumeli su ga i navijači, koji su sve vreme bili uz njega kada mu je visio grčki mač nad glavom. Nema razloga za strahovanje da bi Forest mogao opet da upadne u nedoderine Čempionšipa ili neke lige ispod toga. Neka ove sezone bude lagano 12. mesto, na krilima Gibs-Vajta, i odličnog Brazilca Danila, pa da i Notingem ponovo mašta o Evropi.

Pesimista: Marinakis je uzrok mnogih nedaća, i ako je jednom-dvaput mogao da proguta pljuvačku i ne uradi ništa da oneraspoloži stadion i grad, pitanje je koliko može da trpi sam sebe. Lako bi moglo da se desi da Notingem Forest, notorno loš na gostovanjima, upadne u živo blato već u oktobru, a da onda gazda srlja iz loše u goru odluku. A možda se to desi već posle dva-tri poraza u avgustu, kada izađe na tržište i opet kupi igrača na tonu, pa se Forestu opet budu smejali...

ŠEFILD JUNAJTED: "... A ONI SU DOVELI OSLABLJENJA"

Mnogo se pričalo o malenom Lutonu i moćnom Barnliju, a premalo o onome što je Pol Hekingbotom prošle sezone uradio sa Šefild junajtedom: polufinale FA kupa i direktna promocija u Premijer ligu, uprkos transfer-embargu. Klub sa najopičenijom navijačkom pesmom ("The Greasy Chip Butty") nije se baš nanosao bisaga uprkos tome što su bili prvi u koje je uleteo saudijski novac. Ipak, uspeli su da se vrate, a oči gledalaca na Balkanu biće uprte i u Anela Ahmedhodžića, koji je imao odličnu sezonu.

Optimista: Ništa čudno – Šefild je napravljen da iznenađuje. Ko bi mogao da zaboravi prvu sezonu u Premijer ligi otoič? Kada su im svi predviđali krah, oni su se maltene borili za Evropu. Ali, kada je to trebalo nadograditi, izgubili su se i ceh je platio harizmatični Kris Vajlder. No Junajted je ispao u kovid-godini, kada nije bilo navijača na tribinama, a oni su na Bramal lejnu bitan faktor. Flek, Norvud, Ahmedhodžić i Džordž Boldok, čest gost svačijeg Fantasy Premier League tima, imaju biće prijatno iznenađenje prvenstva.

Pesimista: Odlazak Ndiajea u Olimpik označio je kraj svake nade da Junajted može da bude relevantan u ligi, a ostanak bez Sandera Bergea, Norvežanina u kojeg su se kleli, predstavlja bacanje one zemlje na kovčeg ambicija. Klub i dalje nema dovoljno novca - ili ne sme da ga troši, što se svodi na isto – pa bi bilo šta sem uloge pristojnog epizodiste što izgovori rečenicu ili dve u akcionoj sceni bila puna premija. "Oštricama", da se tako izrazimo, nedostaje i oštrica u napadu, a u Olija Mekburnija veruje samo još Oli Mekburni. Dok se ne promeni čitava uprava – koliko smo puta samo u ovom tekstu čuli taj refren? – drevni klub će i dalje ići tamo-amo. Više tamo nego amo...

TOTENHEM 

Hari Kejn (©Reuters)

Nadali su se u Londonu poslednjoj velikoj usluzi koju će Hari Kejn učiniti svom voljenom klubu? Da će saga o njegovom (prekasnom?) odlasku ostaviti dovoljno lufta Angeu Postekogluu da na miru pravi tim koji će moći da iznenadi, ponajpre jer su očekivanja minimalna. Posle svih Levijevih sitničarenja dok se pravio novi stadion, posle velikih najava sa velikim trenerskim imenima, knjiga je pala na Australijanca koji duboko u šestoj deceniji života dobija svoj prvi pravi veliki trenerski posao. (Ako Totenhem posmatramio kao veliki klub, je li.) Sa Seltikom jeste napravio mnogo, ali to iz udobnosti naših tastatura i ne deluje previše teško. A po svemu sudeći, sad će sve morati bez Kejna...

Nećkao se, pa prelomio - Hari Kejn karijeru nastavlja u Bajernu

Optimista: Teško je biti optimista kada navijate za Totenhem. Odavno nije bilo nikakvog trofeja - Hari Kejn mora da ode da bi išta osvojio - ali odsustvo očekivanja i pritiska može samo da bude dobro dok se ekipa i dalje traži. Postekoglu je rizik, ali onaj koji bi mogao da se isplati. Spremni Kuluševski, raspoloženi Medison i probuđeni Son (naravno da njega nije mogla da uzdrma nikakva ponuda sa istoka!) vratiće makar osmehe na najlepši londonski stadion. A to bi bio baš dobar početak za Spurse.

Pesimista: Poslednji put kada je doveden neki "progresivni" trener koji "ume da dovede igrače u red", bio je to Nuno Espirito Santo. Dovoljno, ne? Jedina prava opcija koja bi izbrisala greške iz prošlosti bilo je vraćanje Maurisija Poketina, a njega će stadion videti samo jednom, i verovatno dočekati aplauza. Sa Kejnom ili bez njega, sa tih 100 miliona ili bez njih, Totenhem ima previše igrača na platnom spisku, a premalo igrača na platnom spisku. I ne, nema ni golmana. Sve i da Levi odluči da svih stotinu uloži u pojačanja, lista najskupljih transfera ne uliva poverenje da bi se išta pogodilo.

VEST HEM: PUCANJE BALONČIĆA 

Osvajanje Lige konferencije udahnulo je novi život Dejvidu Mojesu, koji je već bio viđen na birou ili u penziji. Te veličanstvene praške noći od balončića se oprostio Deklan Rajs, no u istočnom Londonu predugo su čekali da tih 105 miliona funti ulože u nešto valjano... ili u bilo šta. Ekipa je previše mršava za još jedan – ovog puta ozbiljniji – ritam četvrtak-nedelja-sreda, a mogli bi da ostanu i bez još nekog kreativnog šrafa. Šteta, jer kad ga Vest Hem igra, i kad tribine pevaju, to daje baš poseban štimung čitavoj ligi.

Optimista: Pojačavanje je trajalo dugo, ali sa Džejms Vord-Prauzom i Mektominijem napokon se dobija iskustvo koje će da nadomesti ogromnu rupu veličine Irske što za sobom ostavlja Deklan Rajs. Ukoliko Paketa odbije napade sa Etihada (koji uveliko traju dok ovi redovi nastaju), sredina je sređena. U napadu nije svetlo, ali kombinovano iskustvo i snaga Majkla Antonija i Danija Ingsa ipak obećavaju. Dolazi i Hari Megvajer. Ko bolje od Dejvida Mojesa zna kako je to kada te "Teatar snova" sažvaće, ispljune, ponizi i smeje ti se u lice, a ti moraš da ustaneš i dokažeš da nisi za bacanje?

Pesimista: Lepo je začikavati Deklana Rajsa da je otišao u klub koji, za razliku od Vest Hema, ne osvaja trofeje, ali mora se priznati da aura Lige konferencije ne može da traje večno. Dejvid Mojes je imao par odličnih sezona, i lepo je što je Vest Hem opet evropska marka – ima nečeg romantičnog u tome kada u onoj listi koja izlazi utorkom vidite njihovo ime – ali propuštena je prilika da mu se klub zahvali, i da dođe do okretanja novog lista. Napad je i dalje strašan problem, i čini se da niko kao Vest Hem nije uspevao da promaši sa špicevima. Skamaka, Ale, Anderson i svi ostali raspucavali su se i pre i posle istočnog Londona. Možda da se dovede neki rašljar na bivše olimpijsko zdanje...

VULVERHEMPTON VONDERERS: DOVIĐENJA I HVALA NA SVIM PORTUGALCIMA

Sve se više šuška da "menadžerski" klub odbrojava poslednje dane, makar u ovoj verziji koju smo upoznali prethodnih godina. Ako nije zvonilo za uzbunu katastrofalne prošle sezone, koju je spasao samo Đulen Lopetegi, onda je trebalo da bude jasno prilikom odlaska Rubena Neveša u naponu snage. A šuškanje se pretvorilo u oluju kada je Lopetegi odlučio – očigledno nezadovoljan ulaganjima i perspektivom – da napusti klupu na manje od sedmicu pre otvaranja nove sezone.

Igrači po kojima su "Vukovi" bili prepoznatljivi, kao što su Mutinjo, Neveš, Adama Traore i Raul Himenez, više nisu tu, a govori se da ni Žorž Mendeš više nije i neće biti toliko uticajan. To ne mora nužno da bude dobro, je li... 

Optimista: Premda će navijači morati da se naviknu da postoje mnogo ambiciozniji i izdašniji klubovi, Vulvsi su i dalje "najevropskiji" od svih ekipa iz donjeg doma. Jeste strašno tužno što je Lopetegi otišao, ali makar njegov naslednik Gari O'Nil donosi nešto novo (mnogi su se nadali da će tim preuzeti Grem Poter, ali se to nije dogodilo). On ume da radi sa mladim igračima, a novo težište činiće Bubakar Traore, Žoao Gomeš, Pedro Neto i najveće pojačanje Mateuš Kunja. Vulverhempton se još traži, ali bi mogao da se nađe ušuškan u sredini tabele.

Pesimista: Ne treba veći dokaz o disfunkcionalnosti jednog kluba od odluke prvog trenera da digne sidro. Doduše, ne pre nego što je na pasja usta izgrdio upravo. Molinju je izgledao kao zabavno mesto pre koju godinu, ali to odavno nije. Teško je očekivati da će se ijedan bolji klub plašiti gostovanja u Midlendsu. Vulvsi imaju igrače sa individualnim kvalitetom, ali ne i tim. Finansijska situacija deluje sve teža, a navijači jednim uhom prate stanje kineske privrede. Fosun International mogao bi da digne ruke u bilo kom trenutku ako Partija to bude naredila. Teško da je to recept za bilo kakav uspeh.

PREMIJER LIGA, PRVO KOLO

Petak

21.00: (10,0) Barnli (5,20) Mančester Siti (1,37)

Subota

13.30: (1,20) Arsenal (7,75) Notingem Forest (16,0)

16.00: (2,85) Bornmut (3,35) Vest Hem (2,65)

16.00: (2,85) Brajton (5,10) Luton (9,50)

16.00: (2,35) Everton (3,45) Fulam (3,20)

16.00: (3,15) Šefild junajted (3,25) Kristal Palas (2,50)

18.30: (1,80) Njukasl (3,70) Aston Vila (5,00)

Nedelja

15.00: (2,95) Brentford (3,50) Totenhem (2,50)

17.00: (2,95) Čelsi (3,50) Liverpul (2,50)

Ponedeljak

21.00: (1,35) Mančester junajted (5,50) Vulverhempton (10,0)