ODBROJAVANJE – Vladimir Cvetković: Niko nije tražio da vadim Pančeva iz vojske, bata Stane želeo da se igra sutradan

Beše ona magla u kojoj se, sam je to rekao i Adrijano Galijani, Milan rodio kao velika evropska sila. Beše i Kalčopoli i 2006. kad su Rosoneri “s plaže“ stigli u Beograd i s parolom “Uefa mafiosi“ pred nosom krenuli u novi pohod na evropsku krunu. I biće sad 18. i 25. februar. Crvena zvezda i Milan ponovo ukrštaju koplja, a o istoriji sudara beogradskih crveno-belih i crveno-crnih sa San Sira već može da se piše u tomovima. Mi ćemo to i uraditi. U narednim danima, sve do početka prvog meča, redakcija Mozzart Sporta će vam, uz sve aktuelnosti iz tabora dva kluba, barem jednom dnevno donositi priče kojima ćemo se prisetiti dva nezaboravna megdana. Magle toliko guste da si mogao da je sečeš nožem. Transparenta o kojem je pričala cela Evropa...

Četiri dana do meča.

***

Pokušali smo, tokom prethodnih dana, da kroz razgovore sa svedocima jedne velike utakmice zagrebemo malo ispod površine jednog sportskog epa, kakav je bio okršaj između Crvene zvezde i Milana. Ali taj fudbalski evergrin je neiscrpan izvor tema i teorija, čak i neosnovanih, koje počinju sa onim „šta bi bilo kada bi bilo“.

Da je Mrkela stigao onu povratnu loptu, da je magla zakasnila deset minuta, da je Dragan Stojković Piksi umesto zavijenog kolena imao mogućnost da beži pod naletom „Alibabe i 40 razbojnika" u crveno-crnoj opremi u punoj brzini... I naposletku šta bi se desilo da je Crvena zvezda na trijumfalan način završila čuvenu trilogiju i eliminisala Milan. Vremenska distanca ništa tu nije promenila. Mišljenje da bi Bari došao dve godine pre pravog Barija sada, i u modernom Beogradu prihvata se kao aksiom. Jer niko nije u nastavku takmičenja tako izranjavao savršen taktički i defanzivni sklad Arigija Sakija kao Crvena zvezda. Steaua je u finalu dobila porciju od četiri gola, Real Madrid je pre toga osramoćen od strane Milana...

Ali kada uđete u životni prostor, gde penzionerske dane troši Vladimir Cvetković, brzo spoznate zašto on nema potrebe da se hvali tamo gde nije savršeno precizno orao ili živi u mitovima jedne utakmice.

Sobe u centru Vračara nakrcane su trofejima, individulanim i kolektivnim priznanjima, koje ga čine čovekom za bistu. I logično je što ne mora da živi u mitu jedne velike utakmice o tome da je samo jedan penal delio Crvenu zvezdu od osvajanja evropskog trofeja.

ODBROJAVANJE – Skupljači lopti iz 1988. godine: Gulit kao vanzemaljac, Donadonijeva krv na doktorovim rukama, a tartan se trese kao Gazela

I o tome je legendarni generalni sekretar Crvene zvezde pričao u opširnom intervju za MOZZART Sport, govorio je polako kao da je želeo da iz njegovih reči izbija hedonizam i strast sa kojom je 18 godina svakodnevno hitao ka Marakani. Stadionu gde je kao frontmen jednog sistema stvarao najbolji evropski klub zajedno sa Draganom Džajićem. Samo je na pomen magle, lagano dohvatio paklicu cigareta ispod stola u dnevnom boravku i u dimu, kroz zube, akcentovao ulogu sudije Ditera Paulija, zvaničnika Milana, Dejana Savićevića i Dragana Stojkovića Piksija.

„Znate, ja sam u Crvenoj zvezdi proveo 18,5 godina, radio sam tamo kao čovek koji poznaje sport, ali sam ujedno i vodio preduzeće pod imenom Crvena zvezda. Dok čekamo početak ove utakmice sada u četvrtak, stalno mi je u glavi jedna teorija. Iznenadiću mnoge, ali sam ubeđen da je nas magla protiv Milana odvela do finala i Barija. Da, da... Dobro ste čuli“, bile su prve reči Vladimira Cvetkovića u intervju za MOZZART Sport.

I DA SMO PROŠLI MILAN NE BISMO BILI PRVACI EVROPE

Moraćete ovo da nam dodatno pojasnite?

„Igrali su osminu finala protiv Milana. Mogli smo vrlo lako da prođemo, ali lično smatram da smo i prošli, ne bismo osvojili titulu prvaka Evrope. Imali smo u tom trenutku dobar tim. Baš dobar. Ali to nije bila velika ekipa. Nije vam jasno zašto to mislim? Kroz godinu i po dana kada je Zvezda krenula u novi ciklus Kupa šampiona i na kraju ga osvojila, ostala su samo trojica ili četvorica igrača. Morala je da se desi nadogradnja. Jer osim Dike, Najdovskog, Savićevića i Šabanadžovića, došli su novi igrači. Sećate se da tada Robi nije igrao standardno. Daleko od toga. Pojavili su se novi, svetski asovi poput Belodedića, Siniše, Jugovića. Uspeli smo da podmladimo Binića. Svako od njih je bio neophodan da Zvezda bude prvak. Dakle, zahvaljujući Milanu i magli koja nas je zadesila napravili smo zaokret. Shvatili smo da moramo nešto bitno da menjamo. Do tada je Zvezda, posle onog Menhengladbaha, tavorila. Stalno smo bili među pet, ali nikada se nije osetilo da možemo da budemo šampioni Evrope. Ma, tačno je Milan bio tada, ono što je Zvezda bila kasnije. Velika i nepobediva“.

Zvezda je sada možda za srpske prilike nepobediva, ali složićete se da Milan ima ulogu velikog favorita, bez obzira na veličinu kluba sa Marakane i što je u pitanju svojevrsni evropski klasik?

„Milan jeste veliki klub, ali u tu kategoriju spada i Crvena zvezda. Nije u kategoriji Milana, ali sve zavisi iz kog ugla se stvari gledaju. Zvezda je iz Srbije, ili one ranije Jugoslavije, uradila nešto što drugima nije uspelo. Specifičan je to klub, ima svoj stil, način rada, istoriju iz koje se vidi stalni napredak i prisustvo u Evropi. Sa malim tržištem i ograničenim sponzorskim ugovorima i Zvezdina mogućnost da napravi veliki uspeh je mala. Osim nagrada UEFA, posle ove četiri godine uspeha, Crvena zvezda nije uspela da valorizuje ništa. Privrede nema, nema sponzora, nema gledalaca. A svojevremeno, dok smo bili normalni, dok nismo imali problema, pravili smo selekciju sponzora. Koga ćemo da uzmemo, a koga nećemo od sponzora“.

ZVEZDA MORA DA IGRA NA KARTU FENOMENA

Dakle ne očekujete nešto slično kao protiv Liverpula.

„Ma, ima jedna stvar koja mi se ne sviđa, nadam se da mi neko ove reči neće uzeti za zlo. Eto, protiv Bajerna iz Minhena, Rumun je uzeo loptu, Crnogorac je nastavio, pa onda ide pas Hrvata do Srbina Binića. I onda pogađa Makedonac. Sada to nije moguće, sužen je izbor. Igra se nekad protiv Vlasotinaca, uz dužno poštovanje... Teško je stvarno. Ali Zvezda, i ovi momci što će da igraju protiv Milana, mora da znaju da taj klub ima drugu dimenziju. Zvezda ima nešto čime uspeva da nadoknadi nedostatak velikih para. To je njena sudbina. Pogledajte PSŽ i Siti, oni imaju abnormalan novac, ali nisu bili evropski prvaci. Njihov budžet godišnji je veći od Zvezdinog desetogodišnjeg. Ne treba zaboraviti još nešto. Pre velike Barselone, osnovane u onom tamo veku, uspeli smo da donesemo najveći pehar u Beograd. Oni su to uradili kada smo mi praktično bili izbačeni, igrajući po Bugarskoj i Mađarskoj. Sve su to elementi koji čine Zvezdu. Doći će jednog dana do poboljšanja u društvu i ekonomske situacije u Srbiji. Zvezda će tada napreduje još više na lestvici. Mi smo trenutno drugi ili treći rang, ali zaslužujemo da budemo prvi rang. Samo ne treba da bude žurbe. Eto, pomenuli ste taj Liverpul. Rezultati ne moraju da budu večni, ali fenomen Zvezde mora stalno da bude prisutan. I ne sme da bude žurbe. Realu je bilo potrebno 32 godine da bude ponovo prvak Evrope. Dočekaće i Zvezda da ponovo bude prvi razred. Samo lagano“.

Dok to čekamo, da se vratimo u prošlost i te čuvene utakmice sa Milanom. Šta vam je prva asocijacija na njih, a da nije magla?

„Da, to što se desilo nije normalno, nije ni najmanje normalno. Oni se stalno sećaju tih mečeva, znaju da su tu praktično rođeni. Njihov direktor, mislim da se Taveđeo zove, nedavno je izjavio veliku, baš veliku glupost. On je dao izjavu da je Milan zahvaljujući njemu prevario Crvenu zvezdu. Navodno, Rajkard je šutirao peti penal umesto nekog klinca. To je nemoguće, jer samo sudije znaju ko treba i kada da šutira. Njima se dostavlja spisak petorice igrača. Dakle, nemoguće je da je prevario sudiju. Dalje, mogao je na kraju Rajkard da promaši, iako smo mi šutirali jako slabo. On je malo sve to izmislio, malo slagao...."

Da možete da vratite vreme da li biste nešto drugačije uradili tokom pauze izazvane maglom, možda bolje lobirali da se utakmica nastavi, ili ne znamo šta već?

„Od te tri utakmice, dva puta smo igrali nerešeno i jednom pobedili Dejanovim golom. Na te tri utakmice je bilo 300 hiljada gledalaca. To u Milanu je bio prvorazredni događaj, za revanš je prodato 97.000 ulaznica“.

DOLAZIM JA ISPRED SVLAČIONICE, A BATA STANE MI ŠAPUĆE...

Nista nam odgovorili na pitanje...

„Magla je bila nenormalna i siguran sam da nikada u Beogradu neće biti tako gusta na jednom mestu. Danas je isto vidim kako se sa tribina survava na teren. Mogli smo samo da se nađemo ispred svlačionice. Bio sam ja tu kao predstavnik Zvezde. Razgovarali smo, predstavnici klubova i delegat. Bile su dve varijante. Ili da se sutra igra, ili da se odloži, pa da UEFA odredi novi termin“.

Nije vam odgovaralo odlaganje?

„Nama je trener bio Branko Stanković. Ja sam bio da se odloži, jer ako se igra sutra ne možeš da prodaješ ulaznice. To je bila moja ideja kao direktora kluba koji upravlja novcem. Želeo sam da još jednom raspordam stadion. Da zaradimo još malo. Bata Stane je mislio drugačije. Hteo je da se odmah, sutradan igra“.

Zašto?

„Kod njega je presudilo to što Gulit nije igrao prvi meč u Beogradu, imao je velikih problema sa preponama. Doputovao je, ali je bio neizvestan, sa zdravstvenim problemima. Drugo, Virdis je dobio crveni karton pre magle. Bili su poremećeni, to je Stane primetio i znao je da nam je taj sutrašnji meč šansa. Da je to ta šansa. To mi je i nekako suptilno šapnuo. Naravno, on je tako razmišljao, nije znao da će oni izaći u najjačem sastavu. Više nikada nisu igrali u takvom sastavu, uvek im je neko nedostajao“.

I Milan je sutradan delovao mnogo čvršće, realno imao je veći posed i nadigrao Zvezdu bez obzira na to što je utakmica otišla u penal rulet?

„Lično mislim da su bili prepotentni. Malo su nas potcenili, iako smo imali velikog Piksija, i Dejana povremeno koji je bio u vojsci. Pazi, to su bili čudesni igrači. Svetska čuda. Na drugoj strani Holanđani iz njihovih redova su jedni od najboljih u istoriji. Mogli smo vrlo lako da ih dobijamo. Zato su nam italijanski mediji dali nadimak Stella Grosa, aludirajući na veličinu naše igre. Nema tu mnogo mistifikacije“.

ZVALI SU NAS STELA GROSA, NISMO SE PREVIŠE NADALI POSLE ŽREBA

Nekako ste površno prešli preko magle, te noći između dve utakmice. Kako je to izgledalo iznutra, govorimo o organizaciji tima, ali i celog događaja?

„Otvorili smo kapije, bio je prenos. I došlo je 100 hiljada...To vam je taj fenomen Zvezde. Iskreno, možda su zaslužili da prođu i pre penala. Bio je i onaj gol, što je Maza Vasilijević izvadio. Neverovatno kako sudija nije video. Ali to vi znate. Moje je bilo da pojačam bezbednost u noći između dve utakmice. Da uradim sve da se ekipa odmori, pojačam redarsku službu?"

A navodno podmićivanje sudija sa beogradskim prostitutkama. I o tome je pričao Taveđo?

„Njima je Zvezda stalno prisutna u mislima, izgleda da im taj meč zvoni u istoriji. A te izjave... Pa, dajte, molim vas. Koje to rukovodstvo kluba ide u noćni klub sa sudijom. Imali smo, ako se dobro sećam, zajedničku večeru sa ljudima iz Milana. Koliko se sećam bilo je u „Tri šešira“, i bilo je fantastično. Nije bio Berluskoni, setio bih se da jeste. Imali smo dobre relacije sa UEFA, stvarno iskrene i dobre. Poštovali smo sudije, nije to baš tako da mu samo tutneš pare. Može da te prijavi... Svi su bili u ludilu, postojala je varijanta da se meč nastavi ako se magla digne. Nema tu lobiranja, jer ne znaš šta će biti. Čekaš sastanak“.

A varijanta sa helikopterom koji može da podigne maglu?

„Nije to bila opcija, ali su neki ranije tvrdili da postoji sredstvo za rasterivanje magle. Nešto što dovodi do kondenzacije, ali helikopter to nije mogao da bude. Pričali smo o tome, ali prošao je voz. Publika je napustila stadion, gledali smo samo da odmorimo igrače“.

Prošlo je mnogo godina, deluje da ne žalite previše za tom utakmicom?

„Stalno smo bili prisutni u Evropi. Nismo se nešto mnogo nadali da ćemo da se ozbiljno suprotstavimo Milanu. Posebno na na San Siru. Ali tamo je Piksi odigrao stravično, bio je neuhvatljiv, dao je onaj čaroban gol. Onda se sve promenilo i u razmišljanju. Žao mi je. Stvarno smo delovali moćno tih godina. Žalim za nečim drugim“.

SPREMIO SAM NOVE UGOVORE PANČEVU, DEJANU, MIHI...

Dakle?

„ Da nije bilo sankcija i rata, imali smo jasan program. Hteli smo da zadržimo tim još tri godine, obavili smo razgovore sa svim bitnim igračima. Svrstali smo ih u tri kategorije za produženje ugovora. Prva kategorija bi bolje prošla nego na zapadu Evrope posle odlaska iz Zvezde. Govorim o parama, tu su bili Savićević, Pančev, Jugović, Belodedić, Mihajlović. Oni su pristali, sve je bilo gotovo. Tek kada su uvedene sankcije počeli smo da pričamo o njihovoj prodaji. Hteli smo da izdvojimo veliki novac, ali zamislite da smo igrali u Beogradu...Bili bismo tri puta prvaci Evrope da nas nisu prekinuli. Imali smo tim na okupu koga se plašila Evropa. Možda kao Ajaks ili Bajern bismo vladali. Još kada na to dodamo Hrvate. Ono ,kada je nestala struja, u moju kacelariju su došli Bilić i Bokšić. Videli su sliku i govorili da bi svi oni bili u ovom klubu. Već smo dogovorili Šukera, njemu je Ljupko bio fudbalski otac. Verovatno bi i drugi došli“.

Da se vratimo na Milan, čudno je da, kao čovek od autoriteta tih godina, niste izdejstvovali da iz vojske bude pušten Darko Pančev. Zvezda je praktično igrala bez špica, sa pojačnom sredinom terena i verom u majstorstvo Savićevića i Stojkovića?

„Nije se insistiralo na Pančevu. Nije mi ništa bata Stane rekao. Da jeste rešili bismo to, verovatno“.

ĆUTAO SAM KADA SU SE SUKOBILI STANKOVIĆ I PIKSI

Kako ste hendlovali sukob između Branka Stankovića i prve Zvezde tima Dragana Stojkovića?

„Kako? Okreneš glavu, ćutiš. Znaš da je Stane veliki trener, a da nije u pravu. Ponekad je bolje prećutati“.

Žarko Đurović nam je otkrio da je premija za pobedu nad Milanom po igraču iznosila 50.000 maraka? Veliki novac za to vreme...

„Moguće da je tolika bila premija. Bili smo ozbiljni i bogat klub. Imali smo ulaznice, sponzore i tada si imao televizijska prava. Sami smo to ugovarali, dok je danas UEFA to uzela. Nismo ništa dugovali. Imali smo princip kao Bajern. To je jedini pravi princip. Ne možeš da se zadužuješ da bi kupio igrača“.

Koliko ste neto novca zaradili od utakmica sa Milanom?

„Samo mi je jedno ostalo u sećanju. Za Bajern smo prodali ulaznice za 90 minuta, zaradili smo okruglo četiri miliona maraka. Imali smo veliki budžet, ali smo i trošili.

REKAO SAM IM TAMO DA SAM SE PITAO OD PLATE KAFE KUVARICE DO TRANSFERA

Hoćete da kažete da ste bili dobar menadžer?

„Plata nikada nije bilo drugog. Znate kada sam imao onu neprijatnost (privođenje i sudski proces prim. aut), na ispitivanjima sam rekao da sam se o svemu pitao. Ja lično od plata kafe kuvarica, do transfera igrača... Mogao sam da pričam i pričam... Ali tako je bilo. Svi su dobili stanove, radnici sa terena, čistačice, samo Džaja i ja nismo. Nisu nam bili potrebni“.

Niste nam rekli, ali osećamo da Vas više boli Sampdorija u Sofiji nego Milan u Beogradu?

„Sampdorija nas je napravila budalama. Ja se sećam odlično. Igrali smo u Sofiji, nikada se nije desilo da pre međunarodne utakmice nema doping kontrole. Tada nije bilo. Prvi i jedini put. Posle je počeo da mi se razvija film u glavi. Poveli smo golom Mihajlovića, a tek tada Boškov skače sa klupe i govori igračima da krenu svi napred. I to onako energično, ustaje sa klupe, energično gestikulira. Oni su neverovatno trčali. Velika je to nesreća. Još nam nije igrao Najdoski taj meč, pa smo morali da ubacimo malog Nedeljkovića od metar i 20 centimetara (smeh prim.aut). Mnogo nesreće, Katanac ugurava lopta u gol. Tu se videlo da nešto nije u redu, moguće je da je UEFA odlučilo da je dosta nas. Počeo je rat, šuškalo se o svemu, o raspadu države. U onaj Bari smo jedva prošli“.

PLJUVAO SAM KRV ZBOG ITALIJANA

Sa Italijanima Vam nikada nije bilo dosadno?

„Oko svakog transfera je bilo natezanja. Ja sam krv pljuvao tokom pregovora sa Romom i Sampdrorijom kada su kupovali Jugovića. Zatim su osporavili transfer Jugovića, jer je Srbija bila kažnjena sankcijama i nije mogla da pravi međunarodne ugovore. Oni nisu hteli da plate, kao nevažeći ugovor. Da čovek ne poveruje. Kasnije nam je taj novac dobro došao, kupovali smo benzin na flaše. Tokom sankcija se vodilo računa o svakom dinaru. Dobijali smo pare u ratama, to je za nas bila sreća. I nikada nismo dugovali. Otišao sam 2001. godine u penziju i ostavio na računu tačno 10 miliona maraka. To je moj ponos“.

Hoćete biti u loži Marakane u četvrtak, realno tamo Vam je mesto?

„Neću, jer od 2001. godine nisam ušao na stadion. Imam drugačiji princip, ja sam tamo bio 20 godina i bio sam car. Zar treba sad da dođemo tamo i da mi portir kaže: „Izvinite, kao ste vi“.

A ŠTA DA SAVETUJEM TERZU KAD SE U MOJE VREME NIJE RADILO NA RAČUNARU

Da li Vas Zvezdam Terzić ponekad pozove za savet?

„Postoji anegdota koju neću zaboraviti dok sam živ. Pred neku utakmicu je bio haos. Dolaze mi veterani, divni ljudi, ali u penziji. Govorim o Mrkušiću, čika Rajku... Govore mi šta i kako treba da se radi. Ja mu kažem daj Rajko, pusti me, života ti... Drugo je vreme. Kao što je sad u odnosu na moje. Šta ja da kažem nekome kada je sve drugačije. Sad se radi na računaru. Uđeš tamo i vidiš šta je uradio neki levi bek protivnika na 15 poslednjih utakmica. Nije ovo moje vreme. Sve je drugačije. Sa ljudima iz Zvezde imam drugačiji odnos. Tu su šta god mi treba. To, zaista, poštujem“.

Dakle, bićete pored televizora?

„Mnogo sam se istrošio. Ovako bolje da gledam na miru. Malo se poradujem. Ako se nerviram zbog rezultata okrenem kanal, popijem vince. Manje stresa“.

Kako vam se sviđa Dejan Stanković kao trener?

„Ne znam... Uloga trenera je specifična, Ljupko nije najbolji trener u istoriji Zvezde, ali je to lepo uklopio. Nije to ništa ružno, sad što ovo kažem. Plaši me što je mlad, moraš da izdržiš mnogo stvari i poraze da bi iz njih izvukao najbolje“, jasan je Vladimir Cvetković.