Od Beča do Beča za godinu dana: Srbija pobedila samo timove B i C klase

Očekivanja na nultoj tački. U javnosti nema ni E od euforije kakvom obično ispraćamo selekciju na veliko takmičenje. Nema, jer je Srbija nije ni zaslužila. Jeste se plasirala u Nemačku, ali su selektor i reprezentativci više puta ponovili kako su nezadovoljni načinom na koji su prošli maltene balkansku grupu.

Ako je rezultat u vidu odlaska na EURO posle 24 godine čekanja pokrio bleda kvalifikaciona izdanja, onda su navijačka očekivanja mala, u skladu sa onim kako je selekcija Dragana Stojkovića izgledala posle toga. Sve skupa – skromno. Potvrđeno na kontrolnom meču u Beču, gde je u razmaku od tri minuta primila dva gola od Austrije (1:2), što je bio put bez povratka. Put ka porazu. Put ka problemima.

Čak i sami Orlovi, između sebe, sugerišu da su na nizbrdici. Nije potrebno biti sportski stručnjak da bi se to zaključilo, međutim, zabrinjavajuće deluje podatak da Srbija posle okončanja na Mundijalu u Kataru nije u stanju da dobije iole kvalitetnu reprezentaciju. Pre Dohe smo znali da savladamo Portugal, kao elitni tim, pa onda Norvešku, Švedsku, Sloveniju, kao članove drugog razreda, a posle toga nijedan sastav iz B, kamoli A produkcije svetskog fudbala. Iako smo ranije, na početku Piksijevog mandata, i te kako znali da sa njima budemo ravnopravni i(li) da slavimo.

Srbija ne postoji dok ne primi dva komada i obično se raspadne brzo

A onda pad. Oličen u činjenici da smo u minlih godinu dana – od Beča do Beča – dobili tek tri utakmice! Minulog juna Stojkovićem tim je u glavnom gradu Austrije savladao Jordan, mada se i tad mučio, pošto je vodio, pa gubio, a onda preokrenuo golovima Dejana Joveljića i slavio 3:2. Bilo je to 16. juna 2023, a 366 dana kasnije će se nameriti na Englesku na početku grupne faze EP u Gelzenkirhenu. U ambijentu koji ne obećava, najviše zbog učinka u međuvremenu.

4-4-2 kaputt

Za minulih 12 meseci naš tim je oborio na pleća samo Litvaniju (3:1), Crnu Goru (3:1) i Kipar (1:0). Svaka čast svima, ali to su ekipe iz trećeg, možda i četvrtog ešalona kontinentalnog fudbala i ne bi trebalo da predstavljaju pokazatelj naših mogućnosti. Ili se, možda, baš na tim primerima videlo šta možemo.

Ukupno deset utakmica, što takmičarskih, što prijateljskih, odigrala je Srbija od juna do juna. Pomenute tri je dobila, igrala dvaput nerešeno sa Bugarskom (1:1, 2:2), što, takođe, nije baš pohvalno, a izgubila dvaput od Mađarske u kvalifikacijama, te u sudarima sa Belgijom, Rusijom i Austrijom na kontrolnim mečevima. Razlozi za nespokoj.

Da bi se shvatilo zbog čega javnost sa manjkom entuzijazma pristupa Prvenstvu Evrope, dovoljno je saznanje da odavno nismo dobili nijednu reprezentaciju koja će tokom leta biti u Nemačkoj. Ni Belgiju, ni Mađarsku, ni Austriju. Ranije ni Švajcarsku na Mundijalu i morali bismo da se vratimo na treće izdanje Lige nacija kad smo savladali Sloveniju u Beogradu (4:1), baš na današnji dan pre dve godine.

Ako je to vesnik boljitka, neka bude isti ishod 20. juna u Minhenu.