OCENE – SRBIJA: Kako su Bleki i Rajko frustrirali Kejna! Štoperi ostavili bolji utisak od napadača

Dobio je priliku da bude prvi golman reprezentacije na velikom takmičenju, posle dva koja je gledao sa klupe. I nije se uplašio, kao što je znao u prošlosti, važnosti meča. Delovao je mirno u odlukama, iako ruku na srce nije imao mnogo posla. Prvi put kad je Engleska došla u poziciju da ga matira to je i učinila, mada ne Rajkovićevom, već serijskim greškama njegovih kolega. Kasnije je lepo izašao i skratio ugao Vokeru kad je moglo da bude 2:0. U nastavku još bolji: boksivao je loptu posle pokušaja Trenta Aleksander Arnolda, a prosledio je na prečku sprečivši takvog asa kakav je Hari Kejn da poentira. Zaslužio je mesto među stativama i protiv Slovenije.

Iskustvo igranja u Bundesligi pomoglo mu je da shvati značaj duela. Miran, koncentrisan, posvećen, fudbaler Verdera nije imao neku veliku grešku. U redu, pitaća se ljudi gde su nam bili štoperi prilikom gola Belingema i zašto su dozvolili da se pogube u preuzimanju, ostave Živkovića u neravnopravnom položaju, ali nije lako stići svuda gde su jurili Englezi. Ako su jurili. Ili im(i) Veljković nije dozvolio.

Stena o koju se odbio Hari Kejn! Na mišićima štopera Fjorentine ostao je sav potencijal najboljeg strelca engleskog tima. Da, navikli smo da ga gledamo desno u postavci sa trojicom štopera, umeo je tako u prošlosti da nas Bleki uvede u problem, ali je u Gelzenkirhenu sa pozicije centralnog defanzivca frustrirao najboljeg strelca Bundeslige i ograničio ga na samo jedan jedini poukšaj. A ni to nije bio gol. Pametan, racionalan, sposoban da suzi prostor napadaču Bajerna, Milenković je nagovestio kako bi mogao da bude oslonac u nastavku takmičenja.

Mnogi će pričati o tome kako ga je Bukajo Saka nadmudrio pre gola, ali valja podsetiti da je mimo toga naš štoper vrlo dobro odgovorio obavezama protiv brzonogog krila Arsenala. I ovoga puta je u njegovoj igri bilo rizika, ali kontrolisanog. Bilo je i prepoznatljivog iznošenja lopti, skokova, preuzimanja Kejna kad Milenković nije mogao. Popularni Kalaba je još jednom zavredeo prelaznu ocenu.

(do 74. minuta) Dugo je od svih naših ofanzivaca, bio je – najkorektniji. Plašili smo se kako će se suprotstaviti Filu Fodenu, a izgledao je vrlo dobro i as Mančester Sitija ga nijednom nije pretrčao. Možda ima i do stava Nišlije, koji mu je već na startu pokazao prkos, ali biće i da je postavka sa malo rizika uticala da se englesko krilo ne neigra fudbala. Čak je stigao nekoliko puta da ode napred – ne i da centrira uverljivo, što je za posebnu analizu – a najviše može da žali za situacijom kad nije razumeo kakvu će mu loptu poslati Mitrović, pa da to bude zicer.

(do 61. minuta) Kad bi mogao fudbal da se igra bez pritiska, fudbaler Fulama bi bio odličan. Jeste napunio oči kretnjama, “spuštanjem“ po loptu u poslednju liniju, prenošenjem na protivničku polovinu, ali kad bi trebalo s njom osmisliti kvalitetnu akciju – zakazao je. Počeo je prilično žustro i delovao je da bi mogao da uđe u problem, kasnije delovao otresitije pored Rajsa i Trenta, međutim, potrošnja na defanzivnom planu kao da mu je smanjila kapacitete da nešto uradi napred.

(do 46. minuta) Naš talisman je ovoga puta zakazao. Verovali smo da će proći još jedna utakmica sa njim na sredini terena kad je zakatančiti rivala i onemogućiti da ga da kreira, ali u dve situacije je prvotimac Sevilje kasnio, jer nije mogao da dohvati Belingema. U prvom pokušaju je faul za posledicu imao Trentov pokušaj iz slobodnjaka, u drugom žuti karton, a i sem toga je ostavio utisak čoveka koji nije u stanju da odgovori Ostrvljanima, zbog čega je zamenjen početkom drugog dela.

Za njega je EURO premijera predstavljala mučenje. U svakom smislu. Pozicioniran iza lopte, kao i većina naših reprezentativaca, osećao je ramena Kajla Vokera i brzinu Bukaja Sake. Ni jednom, ni drugom nije uspevao da parira. U retkim trenucima kad bi se preselio na polovinu rivala, dobio loptu za kvalitetan centaršut, usledilo bi ubacivanje bez vajde. Niti u pravcu glava, niti ka nogama Mitrovića ili Vlahovića. Da utisak bude do kraja negativan posztarala se povreda koja ga je izbacila iz utakmice pre kraja prvog dela.

Prvo nije dao ništa, onda nešto, a na kraju opet – ništa. Mogao bi njegovih od poteza da se napravi kolaž i izgledao bi primamljivo, lepo na oko, ali koristi nije bilo. Pogledajte gol Engleza i postaće vam jasno da nije izašao na Vokera, pustivši da bez pritiska lansira Saku. Manjak odgovornosti i(li) koncentracije. U 13. minutu! Delovao je ležerno i tako otišao na odmor. Dok su na tribinama pretpostavljali da bi zbog takvog utiska mogao da bude zamenjen, ponudio je bolju verziju sebe, zaličio na onog momka koji je pravio razliku u Seriji A, bilo je lakoće u odigravanju, ali kad se crta podvuče – ume on i bolje.

Prvo zapažanje, mogao je da nas košta ubedljivijeg poraza. Drugo zapažanje, umalo da nam donese bod. U tom vrtlogu emocija plesao je as Juventusa na stadionu Šalkea. Kad bi pokušao poprečnim loptama poklanjao je Engezima kontre, ali kad je i sam probao sa 20-ak metara iz nimalo jednostavne pozicije svi Srbi su se uhvatili za glavu kako ga je Pikford osujetio. Između tih poteza smestio se Vlahović željan „dubine“, ali i Dušan kome, da nas ne shvati pogrešno, duel igra još nije najjači adut.

(do 61. minuta) Opet je bio naš najopasniji igrač. I kad je umoran (ako je uopšte umoran) i kad deluje da se teže kreće i kad je daleko od tuđeg gola (u pojedinim trenucima na 35 metara od našeg), pokazao je zašto je omiljen u očima navijača. Jedine dve pretnje ostvarili smo preko njega, kad je probao sa 16 metara u prvom i kad je utisak da ga je Tripije sapleo u drugom delu. Imao je i onaj dobro osmišljen plan saradnje sa Živkovićem, ali se čini da nije imao dovoljno raspoloženih saradnika. Ruku na srce, nije dobio nijednu jedinu loptu kroz vazduh. Šta se desilo sa našim centaršutevima?

(od 43. minuta) Doneo je nešto po ulasku. Pamtićemo onaj proboj posle kombinacije sa Sergejom i potencijalnu šansu za Mitrovića. Videli smo ga otresitog, spremnog da bude više krilo nego bek. Jurio je levom stranom i bio peretnja Englezima. Šteta samo što njegovi centaršutevi nisu bili kao pre. Jednom je zakasnio na ubacivanje Vlahovića, ali je unosio pometnju u odbranu gordog Albiona.

(od 46. minuta) Zanimljiv. Za nešto više je nedostajala koja preciznija lopta u prostor, malo više energije, ali suštinski nije razočarao, naprotiv. Uz napomenu da deluje da može i bolje.

(od 61. minuta) Velike ekipe dozvole jednu, najviše dve situacije, a Luka se nije snašao na dodavanje Tadića i posle toga kao da je potopunu, upao u rupu iz koje se nije izbavio.

(od 61. minuta) Njegova pojava je promenila DNK Srbije. Sa kapitenom, izostavljenim iz prvih 11, definitivno smo preselili igru na polovinu rivala. Nametnuo se kao vođa, kad da je želeo da kaže: „dajte meni loptu“. Umalo da od njegove kreacije profitiramo, samo da je Jović razumeo šta je Tadić osmislio. Za pola sata je bio učinkovitiji nego neki za duplo više vremena.

(od 74. minuta) Njegove brze noge nisu došle do izražaja. Jeste probao da se prebaci u napad, ali nije uspeo da bude nadahnut kao na klupskom nivou. Kao što nije bio ni protivnik.

Najavio je napadačku Srbiju, poslao na teren veliki broj ofanzivno nastrojenih fudbalera i – džaba! U konačnici se nametnuo zaključak da smo igrali egal meč sa moćnim timom. Ili moćnim pojedincima. Samo, da li je baš tako? Nismo dobili mnogo najavom ofanzivnog pristupa. Prvo poluvreme smo završili bez udarca u okvir gola, ostavljajući utisak selekcije koja teško dolazi pred, a kamoli u šesnaesterac. Bez brzog protoka lopte, čak i sa manjkom agresije, naš tim se davio u problemima, jer nije mogao brzinom da odgovori fizički dominantnom protivniku. U nastavku je te iste linije tima pomerio napred i ubacivanjem Tadića dobio Srbiju kakvu navijači žele da vide, samo što ni to nije bilo dovoljno. Dva pitanja su se profilisala: da li je Engleska usporila posle vodećeg gola ili smo je naterali? I zašto smo, zaboga, zakazali u onome gde smo donedavno bili jaki – centaršutevima i skoku?