OCENE – ČUKARIČKI: Subotićeva agonija bez kraja, Adetundži skrckao kredit sa debija, Belić kao glineni golub

Kod prvog gola ostavljen je na milost i nemilost Beltranu. Drugi ne bi primio da je bio na svom mestu, kod trećeg je veliko pitanje da li je nešto mogao da uradi, jer ne zna se da li je šut Ikonea bio jači ili precizniji. Kod četvrtog je morao bolje, peti su mu uvalili njegovi saigrači. Šesti je zapravo bio već treći koji je primio iz daljine. Utakmica u kojoj je imao ulogu glinenog goluba pred strelcima Fjorentine.

Malo je falilo da igru napusti već posle 12 minuta zbog povrede. Ostao je na terenu, ali bez značajnijeg učinka. U odbrani još i nešto; ono jednom kad je krenuo u napad, pogrešio je i inicirao šansu rivala iz tranzicije.

Sve loše za Čukarički ove večeri krenulo je od njegove greške kod prvog gola. Ostaće zauvek tajna da li ga je Beltran faulirao u skoku, ali je svakako loše procenio let lopte i poveo svoj tim u rezultatsku katastrofu. Pride, zbog protesta, od šestog minuta igrao pod opterećenjem žutog kartona. Kasnije se, međutim, stabilizovao i čak bi moglo da se kaže da bi, da nije bilo njega, Čukarički u nastavku doživeo još ubedljiviji poraz.

Do 37. minuta: Košmarne noći za njega se nastavljaju, pošto je bio učesnik i onog nedavnog debakla Orlića u Notingemu. Nije direktan krivac za golove u prvom poluvremenu, mada je u sva tri navrata bio poslednji koji je mogao da omete strelce Beltrana i Ikonea. Statičan, spore noge, bio je potpuno pogubljen u nekoliko situacija i onda potpuno nepotrebno, na sredini terena, preoštro startovao na Beltrana, zasluženo dobio crveni karton i odveo svoj tim u „anale“. Baš tako, ispod podatka da je Čukarički, uz Ludogorec, ekipa koja je doživela najubedljiviji poraz od kako je formirana Liga konferencije, stoji dobrim delom njegov potpis.

Jedan od retkih prema kojima treba unblažiti kritiku. Njegovu utakmicu možda je obeležio start nad Kajodeom već u četvrtom minutu, zbog kojeg je ovaj morao da napusti igru. Nijedan gol Čiukarički nije primio sa njegove strane, stigao jednom i da pripreti Teraćianu, ali je bio u ofsajdu kod šanse iz prekida.

Utakmicu otvorio odličnim uklizavanjem u trećem minutu koje je iniciralo veliku šansu za goste, ali, kao i mnogo puta ove sezone, padao kako je vreme odmicalo. Mlako ušao u duel sa Ikoneom koji je prethodio trećem golu Fjorentine. Po isključenju Subotića, popunio rupu u štoperskoj liniji do poluvremena, u nastavku mahom bio nemi posmatrač protivničkih beskonačnih dodavanja.

Do 79. minuta: Iza njegove partije ostao je beli papir. Skoro potpuno prazan, na njemu napisana samo asistencija Cvetkoviću za veliku šansu u 49. minutu. Ništa više, ni pre ni posle toga, ni defanzivno, ni ofanzivno.

Do 46. minuta: Po nekoliko gestikulacija Igora Matića tokom prvog poluvremenu bilo je jasno da će ga zameniti na pauzi. Ni protiv rezervnog beka Fjorentine nije mogao ništa. Lako gubio lopte, ni protiv Genka ni večeras nije bio ni bleda senka onog igrača koji je u Budimpešti postigao za sada jedini Čukin gol u Ligi konferencije.

Do 46. minuta: Kako je Čukarički igrao ove večeri možda najbolje pokazuje utisak da je kapiten bio jedan od, teško je reći boljih, preciznije – manje loših u gostujućem timu. A i on će Firencu želeti što pre da zaboravi, uostalom ostao je u svlačionici na poluvremenu. Možda i zbog žutog kartona kojim je bio opterećen još od 10. minuta. Imao par upotrebljivih dodavanja unapred, jedan odličan centaršut iz prekida, kada je Tošić bio u ofsajdu...

Mogao i bolje da šutira, ali i da pronađe bolje rešenje (Ivanović se ubacivao u srcu kaznenog prostora) kod šanse u trećem minutu. Ko je tada mogao da sanja da će biti jedina za Brđane u prvom poluvremenu? Samo ga je polivalentnost sačuvala na terenu tokom svih 90 minuta, jer se nakon izlaska Rogana vratio na poziciju desnog beka, ali ga je Sotil potpuno raspametio svojim prodorima.

Do 45. minuta: Polako, ali sigurno skrckao je kredit koji je stekao partijom u debitantskom nastupu protiv Crvene zvezde. Tačno je, on mnogo zavisi i od saigrača i od tipa utakmice, a ovakve mu ne odgovaraju, ali trčkaranje na protivničkoj polovini bez mogućnosti da iole zadrži loptu, ne može nikog da zadovolji. Asistencija Nikčeviću za već pominjanu priliku na startu utakmice izdvojila se kao jedini konkretan potez.

Od 46. minuta: Teško da će se neko ko je gledao utakmicu sećati da je on uopšte ušao u igru. Pitanje je da li je i koliko kontakata sa loptom imao u drugom poluvremenu.

Od 46. minuta: Nepuna četiri minuta pošto je kročio na teren imao veliku šansu da postane najmlađi strelac u istoriji najmlađeg UEFA takmičenja. Sve pohvale za način kako je izbegao ofsajd zamku i pobegao čuvarima, kritike za završnicu, jer morao je da bude precizniji. Ništa više nakon toga nije mogao da uradi u ovakvoj konstalaciji snaga.

Od 46. minuta: Ubačen pred baražnu paljbu protivnika, na 0:3 i pri brojčanom deficitu na terenu. Čukarički je u nastavku primio tri gola, ali ni za jedan mladi defanzivac ne snosi krivicu. Čak je i sačuvao Enzolu.

Bolje da nije ni ulazio na teren. Njegova loša reakcija – promašio celu loptu – imala je težinu autogola kod petog pogotka italijanskog tima.

Do 79. minuta: Ušao da zatvori rupe ispred šesnaesterca kad je već bilo 0:5, a ostavio previše prostora Lopezu kod šestog pogotka.

Ključno pitanje za njega glasi: Šta je to promenio, u ideji i sastavu, u odnosu na prethodnu utakmicu sa Genkom? Ništa! I u oba meča, maltene iz svlačionice, ušao sa dva gola minusa. Pričamo samo o periodu do Subotićevog isključenja, kasnije ni Ančeloti ne bi mogao da izvadi kestenje iz vatre. Ekipa je počela da služi za popravljanje gol-razlike rivalima u Evropi. Konstantno mahanje rukama i nezadovoljstvo potezima igrača moglo bi da sugeriše i da ne prate njegove instrukcije. Pobeda nad Crvenom zvezdom ostaje jedini rezultat u koji Matić može da se zakune od kada je dobio priliku na klupi Čukaričkog. Ako smo već uzeli školu kao metaforu, preskakanje razreda nikada ništa dobro nije donelo, ni u jednoj profesiji...