Novi život Džona Stounsa – od otpisanog "kiksera" do temelja Gvardioline mašinerije

Postao je to vremenom hroničan problem Pepa Gvardiole. Ma koliko novca uložio u pojačanja, nikako nije uspevao da sazida neprobojan zid ispred Edersonovog gola. A nije da nije imao dovoljno novca na raspolaganju.

Naprotiv, šeik Mansur je uslišio svaku želju španskog stručnjaka i samo na defanzivce, za četiri godine, potrošio oko 270.000.000 evra. Uzalud, temelj jeste postojao, ali je konstrukcija oko njega i dalje bila klimava. I Pep je letos odlučio da krene u rekonstrukciju, ko zna koju po redu. Čovek koji planira, planira, planira, pa onda opet malo planira, pridaje veliki značaj detaljima i neprestano analizira, nije uvideo da mu je rešenje pred nosom. Ili se samo pretvarao.

Bilo kako bilo, na Itihadu su letos presekli. Potreban im je štoper sposoban da u srcu odbrane pokrije desnu stranu. Imali su Ajmerika Laporta, u tom trenutku verovatno najboljeg defanzivca u Premijer ligi uz Virdžila Van Dajka. Međutim, Francuz se pozicionirao na levoj strani, te je Sitijev posao bio da mu pronađe parnjaka.

Početkom avgusta je za 45.000.000 evra došao Nejtan Ake, prvi centralni defanzivac kojeg je mančesterski klub pazario još od Laporta januara 2018. Godine. Ali svima je već tada bilo jasno da Siti time nije završio posao, jer ipak je reč o fudbaleru koji se poput Laporta bolje snalazi na levoj strani. Igrač za širu klupu i bek-ap opcija upravo za Laporta, to je bila uloga dotadašnjeg člana Bornmuta. A kako je startovao na prve dve utakmice u sezoni i Siti u drugoj primio pet komada od Lestera, bilo je jasno da će Ake poslužiti za odbranu od manje opasnih rivala i odmaranje ključnih igrača na takvim utakmicama.

I onda ono što se čekalo. U finišu prelaznog roka, pošto su mu na tri strane zatvorili vrata (Himenez, Kulibali, Kunde), Siti je za 68.000.000 evra doveo Rubena Dijasa i pride se rešio katastrofalnog Nikolasa Otamendija, poslavši ga na Luž u suprotnom smeru. Dijas desno, sa leve strane Laport, delovalo je da Gvardiola konačno ima kamen temeljac na kojem će zasnivati buduće uspehe. I Dijas je u potpunosti opravdao očekivanja. Štaviše, čak ih je dobrano i nadmašio, jer mnogi su sumnjičavo gledali na odluku Sitija da za tek četvrtu opciju izdvoji toliku sumu novca.

A zapravo se malo koji štoper tako brzo i nenametljivo adaptirao na Premijer ligu, toliko dobro da su na njegov račun stizali hvalospevi u vidu komparacija sa Van Dajkom. Sitijeva odbrana od tada nijednog trenutka nije izgledala tako porozno kao onda kada je Lester na startu sezone izmaltretirao. Samo, sve što je Dijas radio, u većem delu sezone nije radio na desnoj strani, kako su planirali u Mančesteru, već na levoj, u paru sa - Džonom Stounsom. Otpisanim Stounsom koji je u trenutku kada su Građani dočekivali Portugalca na Itihadu, bio na izlaznim vratima Sitijevog doma i malo je falilo da završi u Vest Hemu ili Totenhemu…

Stouns i Dijas (Foto: AFP)

Rešenje je, ispostavilo se na kraju, sve vreme bilo tu.

Još kada je 2013. stigao iz Barnslija u Everton, Stouns je bio tema javnih debata. Ne samo zbog forme u kojoj bi se u tom trenutku nalazio, već zbog njegovog stila igre i sveopšteg mišljenja o načinu na koji bi centralni defanzivci trebalo da se ponašaju na terenu. Jer Džon nikada nije bio preterano snažan i agresivan, nikada se nije isticao uobičajenom defanzivom, uklizavanjima i duelima, već se uglavnom oslanjao na čitanje igre i sposobnost da iz poslednje linije započinje akcije. Kao takav iskakao je iz kalupa tradicionalnih štopera, posebno ostrvskih. Istovremeno, bio je idealan za Pepov stil igre.

"Ponekad sam mislio da je previše dobar da bi bio štoper. Toliko je dobar na lopti. Gledao sam ga u Evertonu, pretvarao se da će poslati pas niz liniju, a onda bi uradio Krojfov okret. Bio je neverovatan... Ali ponekad, kada saigrači nisu dobri koliko i ti, a ti pokušavaš da uradiš to, oni nisu sposobni da iznesu loptu sa čovekom na leđima i slične stvari. Upadao je u probleme jer je uvek bio korak ispred igre", rekao je Majkl Oven nakon februarske utakmice sa Evertonom.

Otud, Pep mu je verovao, više nego što bi verovatno bilo koji drugi menadžer. A Stouns je grešio, kao što bi uostalom svaki mladi defanzivac, posebno oni od kojih se zahtevalo ono što je od njega Španac. Ali sa etiketom od 55.500.000 evra nakačenom na leđima, svaka naredna Džonova greška bila je novi, bolan udarac u koncept defanzive koju je Stouns predstavljao. Ili je trebalo da predstavlja.

Samopouzdanje narušeno, forma katastrofalna i sve je kulminiralo pomračenjem uma u polufinalu Lige nacija sa Holandijom leta 2019. Nonšalantnost prilikom odigravanja, potom i "koska" Rosu Barkliju, sve za petnaestak minuta, i kritičari na Ostrvu su se još jednom obrušili na Sitijevog defanzivca, govoreći kako se radi o fudbaleru koji je jednostavno sklon kiksevima. S druge strane, ljudi u Stounsovom okruženju branili su ga činjenicom da u Premijer ligi prethodne sezone nije počinio nijednu grešku koja je prethodila golu (nema je ni sada, tri godine kasnije).

Stouns na utakmici sa Holandijom (Foto: Reuters)

Da zlo nikad ne ide samo, na probleme sa terena nadovezali su se i privatni. Problemi koji su ga pratili još od Svetskog prvenstva u Rusiji leta 2018. godine.

"Pre Svetskog prvenstva Džon je bio samo Džon. Bio je divan, pristojan. Bili smo kao stariji par, šetali smo pse, nismo se previše zabavljali", rekla je sada već bivša devojka Mili Sevidž u intervjuu za San krajem prošle godine, dodavši da je nakon planetarne smotre u Rusiji primetila promenu u Stounsovom ponašanju, te da se Džon sve češće provodio sa saigračima i počeo da se opija kod kuće. Mili se prisetila i da se jednom vratio iz kazina u sedam ujutru i bacao novac po njoj.

"Fudbalere tretiraju kao Bogove i Džon je dozvolio da mu se slava obije o glavu posle Svetskog prvenstva. Mi smo za njih smrtnici, ali zapravo sa njima je kao sa malom decom koja nemaju predstavu o tome kako stvarni svet funkcioniše", dodala je Mili, sa kojom Džon ima i ćerku. U novembru 2018. godine, nedugo nakon Svetskog prvenstva, Džon je prekinuo decenijsku vezu sa Mili i odselio se iz zajedničkog doma. Međutim, sva dešavanja van terena su u tim trenucima nekim čudom uspela da izbegnu stupce ostrvskih tabloida, zbog čega su Stounsovi izostanci iz tima tada često bili misterija.

Četvrtog dana 2020. godine Stouns je čak postao predmet sprdnje na društvenim mrežama, kada je napadač Port Vejla Tom Poup, koji ga je kritikovao na Tviteru zbog grešaka na pomenutom meču sa Holandijom, postigao gol protiv njega. Loše partije u kombinaciji sa problemima u privatnom životu doveli su Stounsa u krizu. Uprkos tome što je bio fizički spreman, mesec dana kasnije za meč sa Totenhemom Džon nije otputovao u London (umesto njega pozvan Erik Garsija). Razlog? Glava mu nije bila na mestu. Dan nakon utakmice sa Sparsima Džon je morao da se pozabavi privatnim problemima, što mu svakako nije išlo u korist. Pride, kada je napustio porodični dom nakon raskida, preselio se u isti kraj u kojem stanuje i Gvardiola, a španskom stručnjaku nikako se nisu dopala dešavanja van terena.

U klubu su verovali, a i dalje stoje pri tome, da kada stvari ne idu po planu, bilo da je krivica njegova ili njegovih saigrača, Stouns klone duhom, samopouzdanje mu opada i dozvoljava da to utiče na njegovu igru. U takvim trenucima, uz povrede koje su ga pratile prošle sezone, kao i lošu formu, Pep nije više mogao da veruje u njega.

Mesec dana nakon utakmice sa Totenhemom Stouns je dobio priliku u finalu Karabao kupa sa Aston Vilom. U finišu prvog poluvremena se okliznuo prilikom intervencije i kumovao primljenom golu, ali u nastavku nije dozvolio da ga još jedan kiks povuče na dno, konačno pokazavši mentalnu snagu. Novi start u FA kupu protiv Šefild Venzdeja ukazivao je na Stounsov postepeni povratak u tim, ali je propustio potom mančesterski derbi, što je bila Sitijeva poslednja utakmica do proglašenja pandemije.

Po izlasku iz lokdauna usledila je nova povreda. Za to vreme Erik Garsija je koristio praktično svaku priliku koja bi mu se ukazala. Brojke u mnogim statističkim kolonama, mada često one nisu merodavne, bile su na strani polaznika Barselonine škole. Od dodavanja, preko uspešnih startova, broja dobijenih duela na zemlji i u vazduhu… U većini tih kolona Stouns je imao najslabije brojke. Sa 26 godina već je bio precrtan, zaboravljen. A Gvardiola, koji je dve godine ranije uveravao da će Stouns ostati u Mančesteru sve dok je i on tu, letos je morao da proguta svoje reči.

"Nekoliko puta sam rekao da sam i više nego zadovoljan Stounsom, kao osobom i kao profesionalcem. Želim mu sve najbolje i na kraju sezone ćemo pričati o tome šta će se desiti, jer nekad moja želja nije ono što igrači i klub žele. Postoje igrači koji mogu da igraju svaka tri dana 11 meseci u godini, ali neki drugi igrači se muče kako bi ostali zdravi i ono što treba da uradimo je da pronađemo ključ kako bismo mogli da igramo na svaka tri dana", rekao je Gvardiola u junu posle meča sa Njukaslom.

Gvardiola i Stouns (Foto: AFP)

Na istoj konferenciji, o Garsiji je govorio potpuno drugim tonom.

"Pokušaćemo da ga ubedimo da ostane ovde još mnogo, mnogo, mnogo godina. On, njegov agent i porodica znaju da ga svi želimo."

Međutim, imao je Stouns i sreće, jer Garsija je odlučio da jednogodišnji ugovor, koliko mu je ostalo do kraja isteka saradnje sa Sitijem, ne produži, već prihvati poziv Barselone da se na kraju aktuelne sezone vrati u klub u kojem je i ponikao. U tim okolnostima Pep nije smeo da rizikuje da u kratkom periodu ostane bez dvojice defanzivaca, te je zadržao Stounsa, iako se šuškalo da su Arsenal i Čelsi bili i više zainteresovani da ga dovedu. Pride se i Ajmerik Laport povredio, i Džon je shvatio da se nalazi na prekretnici. Prethodni put kada je Francuz bio odsutan, na startu iste sezone, Stouns je u tandemu sa Otamendijem primio tri gola od Noriča, tima koji će na kraju sezone ostati zakucan za dno. Ovoga puta je nešto morao da učini. I učinio je. Čitavo prethodno leto proveo je analizirajući svoje partije, pokušavajući da shvati kako su stvari pošle po zlu.

"Bio sam vrlo frustriran, menadžer je to znao. Bilo je vrlo teško ne igrati toliko dugo i zbog toga sam otišao da pričam sa njim. Rekao sam mu da ću se boriti i da neću ni od čega odustati. Nismo zapravo imali neki dugačak razgovor, jednostavno sam znao šta moram da uradim – morao sam da postanem bolji. I ukoliko se ukaže prilika, da je cenim", rekao je Stouns nedavno u intervjuu za Telegraf.

Tek u desetom kolu protiv Barnlija, nakon što je prethodnih sedam utakmica (do tada startovao jedino protiv Vulvsa na početku sezone) presedeo na klupi, pošto se Laport ponovo povredio, šansa mu se još jednom ukazala. I Stouns je oberučke prihvatio. Od te utakmice Sitijeva sezona se okrenula za 180 stepeni. Od "petarde" Barnliju pa sve do jučerašnjeg trijumfa na Krejven Kotidžu, Stouns je u svim takmičenjima odigrao 20 utakmica, od čega 18 u tandemu sa Rubenom Dijasom, sačuvavši Sitijevu mrežu u 16 navrata! Da stvar bude još neverovatnija, na dosadašnjih 18 prvenstvenih mečeva napravio je, verovali ili ne, svega pet faulova!? Čitanje igre u svom punom sjaju. A namestio je i nišanske sprave, sinoćnji pogodak protiv Fulama bio mu je peti u svim takmičenjima ove sezone - nijedan premijerligaški defanzivac nema ih više.

Foto: AFP

"Džon ništa ne radi drugačije nego ranije, u pitanju je samo njegovo samopouzdanje", reči su ljudi iz kluba.

"Moj jedini savet mu je da ono što je uradio, u načinu na koji živi i kako brine o sebi, svom telu, umu, svemu, to mora da čuva narednih deset, 12 godina, ovde, sa mnom, bez mene, sa drugim menadžerima. U trenutku kada padne neće biti konstantan, ali ukoliko uspe da izbegne povrede može biti igrač kakav smo oduvek verovali da će biti. Čini da se osećamo dobro, ali to je tek nekoliko utakmica. Defanzivac mora da bude konstantat tokom cele sezone", upozorio je Gvardiola negde na početku Sitijevog fantastičnog niza od 28 utakmica bez poraza.

"Sada je sve mnogo jednostavnije, način na koji se brani. Poziciono, uvek je vrlo dobar. Brzo razmišlja, brzo se oporavlja. Njegovo predviđanje je oduvek bilo dobro, ali je sa loptom rizikovao više nego što je trebalo. Izbacio je to iz igre i sada svi govore:"Oh, kakav defanzivac". On je uvek bio odličan štoper, samo je to bilo prikriveno greškama koje su ljude terale da pomisle:"Ovaj ne zna šta radi". Uvek se u njemu krio štoper i to sada vidimo. Dijas je omogućio da to izađe iz njega i obojica igraju sa ogromnim samopouzdanjem", rekla je legenda Arsenala Li Dikson sredinom februara.

Poučeni iskustvom iz ranijih sezone, nisu u Sitiju smeli da se zaleću i govore bilo šta, svesni da bi novi kiks ili povreda mogli da se pojave odmah iza ugla, na svakoj narednoj utakmici. Tri i po meseca kasnije dileme više nema – Gvardiola je dobio ono za čime je tragao tolike prelazne rokove. Bilo je tu sve vreme, još od prvog julskog dana te 2016.