Nathova stotka: I dalje Tatko, koji igra tri godine bez prave zamene

Ima 36, ali i dalje je za navijače Partizana – Tatko. Zanimljiv nadimak, koji se rimuje sa prezimenom, ali apsolutno ispravan. Jer, Bibars Natho je i dalje „mozak“ crno-belog tima, a evo gura treću sezonu zaredom u kojem je plan bio da mu se smanji minutaža, da se svede na kvalitetnih 30 minuta fudbala, ali avaj...

Kao neka opruga, što više u svečanoj loži u Humskoj smatraju da je prošlo vreme majstora fudbala iz Izraela, to je njegov uticaj na igru ekipe sve veći. Ne može da se kaže da je Partizan blistao na terenu ni kada je Natho igrao u četvrtak veče protiv Sabaha (2:0), ali je došao do dva gola i poništio prednost Azera iz prvog meča. A, onog trenutka kada je „desetka“ Parnog valjka izašla s terena, srpski tim je postao potpuno bezopasan, maltene je više od pola sata statirao na terenu i čekao da dogura do penala.

U krajnjoj liniji, kome bi još od onih 11 na terenu palo na pamet da onako „bezobrazno“ šutne slobodan udarac u golmanov ugao, da uhvati čuvara mreže Sabaha na spavanju? Za to je potreban kliker, potrebna drčnost, odlučnost, a svega toga najviše u glavi i kopačkama u sastavu Partizana ima Natho.

Gol koji je sinoć postigao za 2:0 je ukupno stoti u kojem je kreativni vezista direktno učestvovao otkako je došao u Beograd. Ovo mu je 53. pogodak, dok je za 47 asistirao. Na ukupno 170 odigranih utakmica. Nije loša statistika za jednog veterana čije je vreme, kako kažu, isteklo.

Tačno je da Natho nije u cvetu mladosti, da već posle pola sata igre teže prati protivničke veziste u defanzivi, da nekada deluje kao igrač manje u timu kada Partizan mora da se brani. Ali, sve to kreator igre crno-belih nadoknadi na drugoj strani terena. Nedostaje još malo sinhronizacije sa Mateusom Saldanjom, koji je i protiv Sabaha sinoć pokazao da je najveće letnje pojačanje Parnog valjka, pa da ofanziva srpskog tima dodatno profunkcioniše.

Ali ima i još jedna strana medalje. Još pre tri godine pojedini klupski funkcioneri su smatrali da je Nathova karijera na izmaku i da bi mu trebalo smanjiti minutažu. I evo, treća godina kako mu čestitu zamenu nisu pronašli. U sezoni kada je Partizan pod dirigentskom palicom Aleksandra Stanojevića bio jesenji prvak, Bibars je imao zdravstvene probleme zbog kojih nije igrao u finišu prvog dela sezone. I opet uprava kluba nije pomislila da bi trebalo naći još jednu kvalitetnu „desetku“, nekog ko bi, ako ne bio starter, a ono makar činio da igra crno-belih ne pada kada Natho nije na terenu.

Natho rešio dilemu: Nisam dobio crveni

I ovog leta je bilo priče da je Partizanu potreban novi ofanzivni vezista, novi kreator igre, koji će odmeniti Natha i opet – ćorak. Niko o igraču tog kova više ne govori. Štoper i krilo su prioritet za trenera Duljaja. Kada je Aldo Kalulu došao u Humsku pričalo se da on „može da pokrije“ mesto iza špica. Još jednom se ispostavilo da fudbaleri koji „mogu da pokriju“, a bez jasno definisane pozicije na terenu, ne donose baš neki ekstra kvalitet. Kalulu, za sada, nije doneo ama baš ništa.

I tako obrni-okreni, Bibars Natho ponovo mora, što bi rekao Miroslav Đukić, da obuče radno odelo, zaduži kramp i lopatu i u – rudnik. Sat vremena na terenu ili više. Jer, bez njega igra Partizana nema ni mirisa ni ukusa. Dok kada je on na terenu, uvek nađe neko rešenje, kao iz Sport Bili torbe, da pogura crno-bele do gola.