Najjači utisci iz Lige nacija: Srbija pronašla balans, ali bez najboljih ne može

Zavesa na prvi srpski nastup u elitnoj klasi Lige nacija je spuštena, izboren je baraž za opstanak, a malo je nedostajalo da se pogodi džekpot osvajanjem drugog mesta. Ipak, malo Kasper Šmajhel i malo boginja sreće nisu dozvolili da Orlovi stignu do takve premije.

Srbiju čeka baraž u martu za ostanak u A klasi, a večeras će saznati ko će joj biti četiri moguća protivnika na žrebu u petak.

Sada kada je tačka stavljena makar na ovaj prvi deo, ostaje da izvučemo neke najjače utiske nakon šest utakmica u tri meseca za selektora Dragana Stojkovića i njegove pulene.

NISMO ZALUTALI

Prognozirano je da će Srbija, sva pocepana i ubijena u pojam nakon Evropskog prvenstva, doživeti havariju u Ligi nacija. Ali posle šest odigranih utakmica pokazalo se da nije zalutala u elitnu klasu, iako je dobar deo mečeva odigrala bez nekoliko bitnih igrača.

Štaviše, malo je nedostajalo da se Orlovi domognu drugog mesta i onda bi „džekpot“ bio potpun, ali ako se u martu izbori opstanak u ovoj diviziji, to će svakako biti uspeh. Ako se pogleda polazna tačka i ova do koje je Srbija došla, rezultat je iznad očekivanja.

Piksi najveći pobednik Lige nacija

Kontradiktornost srpskih napadača – da li verovati brojkama ili utisku?

Izdanja u dve utakmice sa Švajcarskom (2:0, 1:1) i ova poslednja sa Danskom (0:0) pokazale su da Piksijev tim jeste tu negde na granici prvog i drugog evropskog šešira. Deluje da igra ide uzlaznom putanjom, samo da se nastavi sledeće godine, kada će Srbiju čekati daleko važnije utakmice.

EKIPA PRONAŠLA BALANS

Na Svetskom prvenstvu u Kataru Srbija je izgledala kao divlje pleme, kao tim iz doba Moše i Tirketa ili da joj je na klupi legendarni Ileš Špic, koji je govorio da nije važno koliko se golova primi, jer je poenta dati jedan više od protivnika. A, onda se na Evropskom šampionatu sve okrenulo naglavačke, pa su Orlovi izgledali kao da im je na klupi selektor iz doba italijanskog teškog „katanača“: da se ne primi gol, a napred šta se uradi.

To „kratko ćebe“ koštalo je naš državni tim ispadanja u grupi na dva velika takmičenja. Ravnoteže u ekipi nije bilo, nego ili valja napad, a ne valja odbrana ili obrnuto. I to nije bilo do igrača, kadrovskih rešenja, već postavke igre koja nije imala potreban balans.

Posle duže vremena deluje da je Srbija, ipak, pronašla neku ravnotežu u sastavu. Pogotovo u dve poslednje utakmice pokazala je čvrstinu u odbrani, a stvorila je i više šansi nego za celih prethodnih godinu dana. Samo u Cirihu Vlahović je promašio tri zicera, Mitrović propustio penal, a sinoć u Leskovcu trajala je prava kanonada ka Šmajhelovom golu – 22 udarca. Uz vrlo dobar posed lopte. Imala je i Danska svoje šanse, ali je uglavnom bila u podređenom položaju, pogotovo u prvom poluvremenu.

Izostala je bolja realizacija da bi i konačan saldo bio bolji. A, nedostaje u igri i malo više kreacije, slobode u veznom redu, neko da „pomogne“ Lazaru Samardžiću s pasom unapred. S druge strane, Stojković je imao na raspolaganju šta je imao, pitanje je da li je mogao da izvuče više iz ovog sastava. U svakom slučaju, povratak Saše Lukića, Ivana Ilića, pa možda i Sergeja Milinkovića Savića, ako se predomisli, mogao bi i taj segment da poboljša.

NE MOŽE BEZ NAJBOLJIH

Kada na startu Lige nacija nije bilo u timu Mitrovića, Vlahovića, SMS-a, a Orlovi izborili bod protiv Španije u Beogradu (0:0), nacija je u gnevu pravedničkom zavapila da ih više ne treba ni zvati pod zastavu.

Ipak, utakmice koje su došle posle toga pokazale su da Srbija bez svojih najboljih igrača ne može. Kada su u špicu Mitrović i Vlahović, to je neki potpuno drugi tim, bez obzira na njihove promašaje u ove dve utakmice. Vratio se i Gudelj i odigrao dobru utakmicu u Cirihu gde je „sakrio“ Džaku da ne može da diriguje igrom Švajcarske. A ni sinoć se Danska nije baš naigrala fudbala u Leskovcu.

Obrni-okreni, od najavljenog velikog podmlađivanja reprezentacije posle Evropskog prvenstva ipak nije bilo ništa. Bez poziva su ostali Dušan Tadić i Filip Kostić, dok je Sergej sam odlučio i pored tri selektorova poziva, da zasad ostane van tima. S opcijom da će do marta možda promeniti mišljenje.

Srbija ima to što ima od igrača i najbolji uvek moraju da budu tu. To je jedini način, pokazalo se, kako se može do kakvog-takvog rezultata.

NAJVEĆI IZBOR MEĐU – GOLMANIMA

Od svih pozicija u timu, Srbija ima najveći izbor među golmanima. Predrag Rajković je blistao na Evropskom prvenstvu i u prvom delu Lige nacija, da je nacija i zaboravila na Vanju Milinkovića-Savića, koji je pre toga bio jedan od najboljih igrača reprezentacije.

Zbog izostanka obojice šansu u novembarskim utakmicama dobio je Đorđe Petrović i iskoristio je u potpunosti. I u Cirihu i u Leskovcu golman Čelsija na pozajmici u Strazburu je bio briljantan, imao je nekoliko fenomenalnih odbrana koje su sačuvale Orlovima glavu iznad vode kada su imali krizu u igri.

Kakav će biti odnos snaga među golmanima za mart, još je daleko procenjivati, ali Petrović je definitivno stao rame uz rame sa dvojicom starijih kolega kada je „jedinica“ reprezentacije u pitanju. Makar nas tu glava ne boli...