Piksi najveći pobednik Lige nacija

Preživeo je Dragan Stojković krah na Evropskom prvenstvu i svu salvu kritika i uvreda, stvari koje su išle često preko granice dobrog ukusa. Iako je tad bio viđen za smenu i iako je tad bilo „milion“ razloga da mu se poruči da razduži opremu i ode sa mesta selektora – ostao je.

Razne su glasine kroz fudbalsku čaršiju tada kružile, a osnovna teza je bila da će Piksi „sad da se slupa“ u Ligi nacija, pa će onda biti smenjen. Kao da je neki slom u ovom takmičenju mnogo veći problem od neuspeha na Evropskom prvenstvu. Ako je to zaista bila nečija logika, nije imala nikakvo utemeljenje u zdravom razumu.

Uglavnom, posle onakvog nastupa na Evropskom šampionatu i atmosfere koja je vladala u taboru Orlova i oko njega, niko nije davao Stojkoviću ni gram šansi da može da opstane u Ligi nacija u grupi sa prvakom Evrope Španijom, našim „večitim rivalom“ Švajcarskom i Danskom koju ne pamtimo kad smo poslednji put pobedili. Tamo negde dok je Piksi još imao kopačke na nogama. Prognoza je bila otprilike: nula bodova za Srbiju i ekspresno ispadanje u B klasu.

Kad ono... Da je sinoć bar jedna lopta ušla u mrežu Kaspera Šmajhela, Srbija bi danas bila četvrtfinalista Lige nacija i žreb za mundijalske kvalifikacije čekala iz prvog šešira. Nedostajalo je tako malo. A, možda je to i neka karma, za neke ranije Stojkovićeve loše procene, loše poteze, loše pripremljene utakmice i taktičke zamisli. Da ne može sad da dobije baš sve.

No, sam Piksi je dobio dosta. Cela Srbija je brujala od septembra do novembra, pred svako okupljanje reprezentacije Stojković je bio prežaljen.

„Evo, samo ove dve utakmice da izgubi i gotov je“, govorili su mnogi iz našeg fudbalskog okruženja.

Prvo iznenađenje je bio bod osvojen protiv Španije u Beogradu (0:0). Ne možeš da smeniš čoveka koji je to uspeo... Onda je došla pobeda nad Švajcarskom u Leskovcu (2:0), pa eto, kako onda da se zahvališ na saradnji selektoru koji je to uradio? Za kraj, dve dobre utakmice u Cirihu (1:1) i Leskovcu (0:0) i „stativa“ u borbi za drugo mesto i prvi šešir, za mnogo lakšu prohodnost na Mundijal.

Kada se sve podvuče, tri puta otpisani Dragan Stojković ispada najveći pobednik Lige nacija, kada je ovaj naš deo evropskog prostora u pitanju. Kao mačka, gubio je „živote“, a na kraju se opet dočekao na noge. I Srbija je kako je takmičenje odmicalo igrala zaista sve bolji fudbal, do opšte konstatacije da je sinoćnja partija protiv Danske bila najbolje izdanje Orlova u poslednje tri godine, još od pobede nad Portugalijom u Lisabonu.

Kontradiktornost srpskih napadača – da li verovati brojkama ili utisku?

Piksi: Najdraže mi je što smo Švajcarce gurnuli dole, a Dancima ćemo vratiti kad - tad

Srbija je zemlja čuda. Sutra da i pored svega neko smeni Stojkovića, teško da bi se iko istinski šokirao. Poput one Njegoševe: Šta god dođe, mi smo mu naredni (spremni, prim.aut.). Ali, kada čovek koji je doživeo brodolom na Evropskom prvenstvu tada nije dobio zahvalnicu, nema nikakve logike da sada ne dočeka 50. utakmicu na klupi Orlova u martu sledeće godine.

Piksijev ciklus izgleda zaista kao krug. Krenulo je fenomenalno, pa je ta vožnja trajala do Katara, onda pad koji je kulminirao potpunim krahom na Evropskom prvenstvu, da bi posle njega krenulo novo lagano podizanje Srbije do izdanja koje ponovo budi nadu da bi mogla da igra ozbiljan ili hajde, ozbiljniji fudbal.

Kako sada stvari stoje, martovski baraž, pa junski start kvalifikacija Orlovi će dočekati sa Stojkovićem na klupi. Ako ništa drugo, takav kontinuitet odavno nismo imali.