Najbogatiji vlasnici u Italiji, Anri na tribini i Fabregas na klupi – kako se Komo vratio u Seriju A

Drugo poluvreme tek što je počelo. Patrik Kutrone je u kontri, ali nije dobio pas kakvom se nadao. Bio je besan. Njemu je sve ovo, ipak, značilo – potvrdiće suze na kraju utakmice - više nego ostalima. Ali ni drugima nije bilo svejedno, daleko od toga. Nervoza se mogla osetiti u svakom ćošku stadiona Đuzepe Sinigalja. Velika žurka što je danima unazad pripremana pretila je da se pretvori u fudbalsku tragediju.

Komu je u poslednjem kolu bila potrebna pobeda kako bi osigurao direktnu promociju ili pak remi u slučaju da se poklope i drugi rezultati. Nije imao ni to. Kosenca kojoj bodovi ama baš ni za šta nisu bili potrebni dugo je imala sva tri u rukama. Nekih 250 kilometara južnije, u La Speciji, Venecija je vodila. Sve je slutilo na katastrofu. A, onda se 18-godišnji Frančesko Espozito, dete Intera na pozajmici u Speciji, zaigrao i za četiri minuta vratio tabelu u njeno prvobitno stanje. Žurka na koju se čekalo više od dve decenije mogla je da počne. Komaski su se vratili u Seriju A!

Njihov povratak među najbolje italijanske klubove u nostalgičarima dobrog starog Kalča ne budi bogzna kakve emocije. Komo je tokom većeg dela istorije tavorio u drugom i trećem rangu. Bankroti? Bilo je i toga. Ispadanja? Koliko vam volja. Svega 13 sezona – od kojih pet uzastopce – klub osnovan 1907. godine proveo je u elitnom društvu. Promocija u Seriju A uglavnom bi značila i ekspresan povratak nazad. Međutim, čini se da će se kraj jezera na kojem su snimane scene iz nekih od najpoznatijih dela svetske kinematografije (Casino Royale, Star Wars: Attack of the Clones samo neki od njih) ovog puta gledati drugačiji film.

Jer na 'najlepšem stadionu na svetu' kako ga je nazvao Đani Brera, jedan od najuticajnijih italijanskih sportskih kolumnista, kuje se vrlo ambiciozan plan sa radnim naslovom 'Evropa' u jednom od finalnih poglavlja na čijem izvršenju između ostalog rade ni manje ni više - Sesk Fabregas i Tjeri Anri. Zvuči pomalo preambiciozno, zar ne, čak i pored činjenice da su dvojica šampiona kakvi su bivši fudbaleri Barselone i Arsenala umešali prste u čitavu priču. Da, zvuči, mada ne toliko uz spoznaju da su vlasnici Koma zapravo bogatiji od vlasnika bilo kojeg drugog kluba na Čizmi.

Komo je poslednji put igrao Seriju A pre 21 godine. Bila je to razočaravajuća sezona koju je Bjankoblu od početka do kraja proveo u zoni ispadanja, kao poslednji ili pretposlednji. Nažalost po klub, bio je to samo uvod u ono što će uslediti. Ispadanje za ispadanjem, nanizao ih je tri i našao se u četvrtom rangu. Finansijski preopterećen (ponajvši zbog malverzacija tadašnjeg vlasnika Enrika Preciozija), bez investitora voljnog da ga spase, klub je isključen iz profesionalnog fudbala pošto je morao da proglasi bankrot krajem 2004. godine. U međuvremenu je uspeo da se otrgne iz čeljusti amaterizma, nekoliko sezona bio zaglavljen u trećoj ligi, da bi 2015. godine konačno zavirio u Seriju B. Ali za nju nije bio spreman. Sezonu je završio zakucan za dno, promenivši trojicu trenera i iskoristivši 41 igrača!

Sa ispadanjem ponovo su na vrata zakucali finansijski problemi, za njima usledio je i novi bankrot. Srećom, na četvrtoj po redu aukciji aprila 2017. klub je kupila Akosua Puni Esijen, supruga bivšeg veziste Milana, Čelsija i Real Madrida, prvi inostrani investitor žena u italijanskom fudbalu za svega 237.000 evra. Međutim, Komo već dugo nije bio 'zdrav' i Italijanska fudbalska federacija odbila je tada prijavu F.K. Komo kao 'naslednika' izvornog imena Komo u Seriji C pošto klub nije ispunio sve kriterijume te je morao ponovo da krene iz Serije D. Gospođa Esijen brzo je digla ruke pa ga je samo dve godine kasnije, neposredno pred povratak u profesionalni fudbal (treći rang) predala u ruke braći Hartono, Majklu i Robertu, ispred Đanum grupe, čije je bogatstvo procenjeno na 48 milijardi dolara! Sa tolikim finansijskim sredstvima ne samo da su najmoćniji u Italiji, već i od vlasnika premijerligaških klubova poput ser Džima Retklifa (manjinski vlasnik Mančester Junajteda), Stena Krenkea (Arsenal) i Toda Bolija (suvlasnik i predsednik Čelsija).

To bogatstvo stekao je njihov otac Oei Vie Gvan prodavajući cigarete začinjene karanfilićem. U Indoneziji vrlo unosan biznis. Međutim, Majkl i Robert želeli su da ga prošire pa su kupili većinski udeo u 'Bank Central Asia', najvećoj privatnoj indonezijskoj banci, zatim se proširili na hotele, tržne centre i pokrenuli 'Mola', platformu za striming fudbalskih utakmica, golfa, MMA i drugih sportova (koja je ujedno i sponzor na prednjoj strani dresa), pre nego što su u aprilu 2019. za 850.000 evra kupili Komo i pride uplatili dodatnih 150.000 kako bi pokrio njegove prethodne dugove. Posle svega nekoliko meseci usledila je promocija, dve sezone kasnije i druga, u Seriju B. Iako o samom fudbalu, priznaju, nisu znali mnogo.

"Priznajemo da se ne razumemo ovaj posao i zato, kada smo počeli, uradili smo to od nule, kako bismo mogli da učimo zajedno, uz navijače i tim, a motiv je bio da stvorimo klub koji je održiv i na terenu i van njega", iskren je bio Mirvan Suvarso, zvanični predstavnik Mola TV.

I zato su za izvršnog direktora postavili Denisa Vajza, nekadašnjeg fudbalera Čelsija, koji je potom kratko vodio Lids, bio potom i sportski direktor u Njukaslu. Vajz je, uostalom, i ubedio Fabregasa na potez koji je tada iznenadio čitavu fudbalsku Evropu: da se još kao igrač pridruži ekipi u avgustu 2022. godine. Nekoliko nedelja kasnije na predlog svog - i Fabregasovog - agenta Derena Dina (sin bivšeg vlasnika Arsenala Dejvida Dina) i Anri je, poput Seska, postao deoničar u klubu.

"Denis je započeo od nule. On je toliko unapredio klub. U početku je radio sa minimalnim resursima. To što sam ja danas ovde, to je zato što me je on doveo u klub", priznao je Fabregas nedavno u intervjuu za Skaj. "Mesec dana pre nego što smo počeli da pričamo o mom potencijalnom dolasku ovde, bio sam u Komu na venčanju sa jednim od mojih prijatelja. Ranije sam ovde dolazio na odmor tako da, naravno, znao sam gde je. Ali, da budem iskren, o fudbalu nisam imao pojma", detaljnije je pojasnio u razgovoru za Atletik.

Ošan Roberts (©Reuters)

Prvobitni plan bio je da odigra još dve sezone pre nego što okonča igračku i započne trenersku karijeru. Ipak, plan se ubrzo promenio. Već posle prve sezone uvideo je da na terenu više ne uživa te je letos preuzeo Komov Primavera (U19) tim, da bi samo četiri meseca kasnije, kada je početkom novembra Moreno Longo dobio otkaz, zaseo na klupu seniorske ekipe. Međutim, kako i dalje nema potrebnu licencu Fabregas je ulogu glavnog trenera obavljao svega mesec dana (toliko i sme po pravilu Fudbalskog saveza Italije) pre nego što ju je prepustio malo poznatom Velšaninu Ošanu Robertsu.

Pitate se, verovatno, otkud Ostrvljanin u italijanskom fudbalu? Doveo ga je – Anri. Robertson mu je bio instruktor na trenerskom kursu UEFA za PRO licencu koji je vodio Fudbalski savez Velsa. Njemu i Patriku Vijeri, kojem je kasnije bio i pomoćnik u Kristal Palasu. No, najveći razlog zbog kojeg je Oš stigao u Komo je uloga koju je odigrao u Velsovom povratku na veliku scenu.

"Ono što pokušavamo da uradimo je da obezbedimo da, kada stignemo u Seriju A, budemo održivi. Da ne idemo gore-dole i nestanemo za 10 godina. To je slično onome što smo uradili sa Velsom. Nismo se kvalifikovali za veliki turnir 60 godina tako da smo morali da napravimo plan za ovu generaciju i pronađemo način da pređemo iz četvrtog ili petog šešira u prvi, odnosno skočimo sa 127. mesta na svetu na osmo", objašnjava Oš, koji je će od leta postati šef razvoja i izvesno ponovo ustupiti Fabregasu kormilo. Veruje da je ovaj za taj teret i sada spreman.

"Ima tu radnu etiku. Ulaže mnogo sati. Ne radi manje od svog stručnog štaba. Radi više od njih. U ovom trenutku, sa ovim klubom, ne znam kako radi to. Uključen je u sve, bilo da je u pitanju angažovanje novog kuvara ili naručivanje mini-golova. Šta god da se radi on je uključen, što je odlično."

Longo nije imao loše rezultate. Štaviše, posle 13 kola bio je bodovno poravnat na četvrtom mestu sa Kremonezeom i Modenom. Ali fudbal na kojem je insistirao nije bio dopadljiv i vlasnici su, iako je osvojio sedam bodova na poslednje tri utakmice, odlučili da mu uruče zahvalnicu. Italijanski mediji tvrde - zbog njegovog stila igre.

Stila koji ni Fabregas, kao polaznik Barselonine La Masije, nikako nije mogao da 'svari'.

"Volim savršenstvo", direktan je bio 37-godišnji Španac u razgovoru za Skaj."Igrali su 5-3-2 i stajali dosta nisko. To je nešto u čemu ne uživam kao trener. Patim kada vidim da moj tim stoji toliko nisko, igra duge lopte i gubi ih iznova i iznova. Tako da smo to malo promenili sada."

Nije teško pogoditi kakvom fudbalu teži svetski šampion sa Španijom iz 2010. koji je tokom igračke karijere između ostalog sarađivao sa Pepom Gvardiolom i Arsenom Vengerom.

"Naša odbrambena linija bila je treća 'najniža' po pozicioniranju na terenu. Sada je treća ili četvrta 'najviša'. Ranije smo u proseku loptu imali u posedu 44 odsto, što nas je stavljalo među četiri najslabija tima u ligi u tom parametru. Sada smo među prvih pet sa 58 ili 59 odsto. Tako da malo po malo dolazimo do brojeva koji me čije srećnijim jer to je ono što želimo da budemo – dominantan tim. Najvažnija stvar u fudbalu je da znaš gde će ići tvoj sledeći pas. Moraš da znaš to pre nego što lopta doće do tebe. To je najteža stvar u fudbalu. Neki igrači koje treniram su dobri, ali ne znaju šta će dalje. Potrebne su im dve sekunde. To je teško, jer nemate previše vremena", konstatovao je Fabregas pre nešto više od mesec dana.

Ali da bi dostigao 'savršenstvo' kojem teži, Fabregas će i te kako morati da bude strpljiv, makar jednako koliko i zahtevan. Jasno je da će morati i da podignem kvalitet unutar ekipe, jer iako imaju para da kupe igrača kojeg požele, u Komu se nisu 'razbacivali novcem', kako je Anri naglasio. Rekordno pojačanje i dalje je Saša Bjelanović, pristigao iz Varteksa za 2.500.000 evra pred početak poslednje sezone koju su Komaski igrali u Seriji A. Klub je odlučio da zadrži i nastavio da se oslanja na nekoliko igrača poput Gabrijelonija, Alesandra Belema, Matea Solinija i Alesija Jovinea (bio sakupljač lopti kada je Komo poslednji put bio član elite), koji su u timu već pet-šest godina, još onda kada su igrali čevrtu ligu. Oni najbolje znaju kako je bilo pre dolaska braće Hartono.

"Pričamo o dva različita sveta. Kada sam došao (2018. godine) nismo imali teren za trening. Trenirali smo malo u Ponte Lambru, na veštačkoj podlozi. Užasni tereni… Nije bilo ničega. Bilo je meseci kada ne bismo dobili platu. Ja sam došao igrajući prethodno na jugu gde je makar vreme bilo lepo. Mislim da u prvim mesec dana otkako sam došao ovde kiša nije prestajala. Tada sam pomislio:‘Pfff‘. Neverovatno je kako se sve promenilo", prisetio Gabrijelone početaka.

Sada ekipa ima svoj restoran, bar i sopstveni teren za trening, pa ne mora više da iznajmljuje tuđe na svakih nekoliko nedelja kakva je praksa bila ranije.

"Tek smo na početku. Ne biste verovali šta imam na umu, gde bi ovaj klub mogao da bude", uverava Fabregas.

Ambicioznim projektom klub je uspeo da ubedi nekoliko dokazanih prvoligaških fudbalera poput Simonea Verdija (nekada igrača od 25.000.000 evra), Edoarda Goldanigu, Danijelea Bazelija, Federika Barbu (ulazio u Seriju A sa Empolijem i Beneventom) i Gabrijela Strefecu, koji je zimus stigao na pozajmicu (uz obavezan otkup) iz Lečea, ubeđen da će se ekspresno vratiti ‘gore‘. Patrika Kutronea, najboljeg strelca ekipe u sinoć završenoj sezoni sa 14 pogodaka, nije bilo potrebno previše ubeđivati. Iako lokalni momak, do leta 2022. nije imao priliku da obuče dres Koma. Ponikao je u Milanovoj školi, potom u transferu vrednom 18.000.000 evra pojačao Vulverhempton, ali se u Engleskoj nije snašao. Pozajmice u Valensiji i Fjorentini nisu mu pomogle da se vrati na željeni put, a onda mu je preminuo i otac. Odlučio je da se vrati kući.

"Spustio bih se u Seriju B jedino zbog Koma. Imao sam ponude iz Evrope. Ne od vrhunskih timova, ali timova iz Lige Evrope i Lige konferencije. Ali tada, kao i sada, bio mi je potreban mir jer nisam bio dobro psihički. Rekao sam sebi:'Zašto ne bih otišao kući i vratio duševni mir koji sam izgubio?' Ponovo sam pronašao sebe. Vratio se osmeh koji sam izgubio", otvorio je Kutrone dušu.

Stoga i ne čudi što je nakon poslednječ sudijskog zvižduka briznuo u plač. Kako i ne bi, lokalni dečko sa timom iz mesta u kojem je porastao ostvario je san svih onih koji su sanjali dvodecenijski san o povratku u Seriju A. No, to je samo početak. Ciljevi svih u klubu znatno su ambiciozniji...

"Voleo bih da sedim ovde za deset godina i… to je definitivno san. Da sedimo, pričamo i kažem:'Sećaš se kada smo pričali o Komu, a sada igramo prvu evropsku utakmicu? Verovatno biste rekli – šta!? Ali morate da sanjate velike snove, jer ako ih ne sanjate kuda idete? I znam da će ljudi reći da sam lud, ali na početku sezone sam se pitao:'Šta mislite o ulasku u Seriju A?' Reakcija ljudi bila je – šta!? Ali šta je loše u tome da sanjate? 'Ah, biće teško'. Znam. Ali je izvodljivo. Verujem Ošu, verujem timu, verujem Sesku, verujem u ono što svi rade ovde", uverava Anri.

I šta kažete, Komo u Evropi za koju godinu? I dalje vam zvuči nemoguće?

Mada, o tome će razmišljati kad dođe vreme. I za Seriju A je rano. Sada je vreme za proslavu na Ibici. Sesk je obećao!