Mora ipak i da se trči

Takav fudbalski genijalac sigurno zna o čemu priča, ali rizikuje da upadne u klopku samozavarivanja. Arsenalov još mlađi tim je sinoć prosto – više hteo. Jer Tobdžije nemaju tu dupke punu trofejnu vitrinu da se njome diče, oni su gladni, oni su pomalo i besni.

I nisu samo oni. Setite se da je Španija do evropske titule stigla na krilima Lamina Jamala i Nika Vilijamsa. Ili ako želite sasvim drugačiji argument: uporedite samo ovaj meč u Londonu sa onim u Minhenu gde je Inter savladao Bajern sa 2:1. Ančeloti je baš taj meč uzeo kao dokaz da broj pretrčanih kilometara ne mora ništa da znači.

Tu već nije bio u pravu, jer Nemci jesu pretrčali više od Italijana, ali razlika nije bila tolika kolika u sudaru Arsenala i Reala. A u sudaru Arsenala i Reala bila je tolika da je engleski predstavnik imao čak 34 oduzete lopte naspram Realovih 26. Nazad na Minhen, Bajern tu pretrčao nestvarnih 122,96 kilometara. Inter 120,81. Bajern je dakle pretrčao neverovatna 22 kilometra više od Kraljevskog kluba?! To bi značilo da je svaki njegov igrač “nabio” dva kilometra više od svog parnjaka u madridskom timu.

I to je već previše. I to nije nikakva novina. Real je prosto drugačije nakalupljen tim. Real je – ili je bar bio – neka vrsta fudbalskog Nikole Jokića. Tim koji vas nije gazio, ali je umeo da uspori tempo i u ritmu koji njemu odgovara iskoristi ono što najbolje ume, a sa loptom u Realu umeju sve. Trčanje samo po sebi nikad nije predstavljalo glavnu osobinu Madriđana.

Ima podataka koji mogu i tu tvrdnju da potkrepe. Najveći trkač u Realovoj ekipi je Valverde, tek 15. u Ligi šampiona. Drugi Realov “maratonac” je Džud Belingem, 32. na ukupnoj listi Ligi šampiona. Prvi je Bajernov Jozua Kimih, ali ima i bržih i napetijih rivala. Recimo, Pari Sen Žermen u prvih 10 ima čak trojicu predstavnika (Žoao Neves, Vitinja, Ašraf Hakimi).

Kilijan Embape (©Reuters)

Prosto, sve se ubrzava, sport se ubrzava, pa se i fudbal ubrzava. I koliki god majstor bio Luka Modrić čini se da je došao trenutak da se Real odrekne i poslednjeg člana one generacije koja je punu deceniju terorisala Evropu. Jer Real sinoć nije pokazao da može da isprati bum-bum ritam. I nema tu ničeg čudnog, ne može to više ni Mančester Siti Pepa Gvardiole. Vremena se menjaju i ko im se najbrže prilagodi taj pobeđuje.

Ko propusti šansu i zaostane, taj trpi. Real ove sezone trpi već poprilično. U osnovnoj fazi takmičenja imao je neke odlične mečeve, ali i neke sasvim skromne. Masa je podataka koji potkrepljuju i tu tezu. Od toga da su rivali kao Realovom golu ispalili 79 šuteva, najviše u Ligi šampiona. Fajenord je drugi sa 74, PSV treći sa 67, ali oni su već ispali. Poređenja radi, Arsenal je sušta suprotnost, pošto je rivlaima dozvolio svega 29 šuteva, najmanje u Ligi šampiona. Barsa, Bajer, Pari Sen Žermen i Inter – svi su oni u TOP 10 u tom delu.

Real se muči nazad. Real se muči i napred. I sad je vezao dve utakmice u Ligi šampiona bez postignutog gola što mu se nije desilo od marta 2009. kada je Huande Ramos sedeo na klupi. Bilo je i kasnije loših mečeva, ali bilo je Kristijana Ronalda ili kasnije Karima Benzeme da okrene Juventus ili Mančester Siti. Bio je na kraju i taj Modrić, ali sad je vreme da drugi uskoče.

Međutim, to se ne dešava, primećuje Predrag Mijatović, aktuelni potpredsednik Partizana i redovan gost španskih fudbalskih emisija.
“Dugo nisam video ovakav Real u Ligi šampiona, da ne stvori ni jednu jedinu šansu. Govorim već neko vreme da Ančeloti ne uspeva da kontroliše tim. Kao da želi svima da udovolji, ali u klubovima kakav je Real uvek su postojali starteri i superrezerve poput Naća ili Gutija. Ančeloti kao da očekuje nešto od igrača koji više ni fizički ni psihički ne mogu da mu daju ono što on traži, a to stvara konfuziju i manjak samopouzdanja”.

Alvaro Benito, fudbaler Reala s kraja prošlog veka, analizu ipak vraća na početak, na trku.
“Kad trčiš i imaš plan, svi igrači izgledaju bolje. Kad si mlitav i kad nema plana svi izgledaju gore. Pogledajte samo Barselonu. Isti su to igrači kao prošle sezone, plus Dani Olmo, ali sada trče kao avioni i svi izgledaju bolje”.

Kad pak igrači izgledaju loše, traže se krivci, a gde će ih madridska javnost pronaći? Benito usmerava raspravu ka – napadačima.
“Ne bore se za loptu, ne bore jedan za drugog. Nekad ne izvršavaju ni minimum obaveza. Recimo da ne dozvoliš protivničkom centralnom veznom da se okrene. Pa to je čak i Zuba Ronaldo radio”.