Milan Vukotić postao lider Partizana: Odakle god da šutnem, imam osećaj da lopta ide u gol

Njegova jedina molba bila je da tokom razgovora ne pominjemo večiti derbi, jer prema instrukcijama kluba želi da se fokusira na meč. Što ostavlja kao temu evidentan napredak. Ne samo u smislu statistike, nego i utiska da se oslobodio stega s početka mandata u Humskoj.

„Svakom mladom igraču je bitno samopouzdanje, a još važnije kontinuitet igara. Kad osetite poverenje, onda vam raste samopouzdanje, igrate non-stop i sve dolazi do izražaja. Došao sam u Partizan posle dobre sezone u dresu Budućnosti, ne zaboravite da sam i u Crnoj gori davao i nameštao golove, znao sam da neće biti lako kad promenim sredinu da se naviknem na novu ligu, shvatim kako je sve je drugačije na terenu i van njega u odnosu na prethodni klub. Kako je vreme prolazilo, shvatio sam da igram sve bolje i hvala Bogu da je tako“.

Nagoveštaj ovoga što sad gledamo u režiji Milana Vukotića desio se u plej-ofu minule sezone, kad je počeo da se nameće kao lider tima, da bi posle odlaska starijih igrača, te redukovane minutaže Bibarsu0 Nathu definitivno postao oslonac u manevru.

„Drago mi je ako ljudi koji se razumeju u fudbalu vide u meni trenutno lidera ove ekipe. Ništa ne bi bilo moguće bez podrške mojih kolega. Nikad ne znate šta može da se desi u sportu, ne daj Bože sutra da ne bude sve kako smo zamislili, e zato je bitno da se pojavi drugi igrač koji je u stanju da nosi ekipu. To je naša velika snaga, imamo fudbalere sposobne da iznesu teret nošenja Partizanovog dresa i to nas nas krasi sve vreme“.

A oko Vukotića sve vri od napadačkog potencijala: Milošević i Andrej Kostić daju golove, Trifunović i Sek se ubacuju po krilima, Ugrešić preti iz drugog plana, Bogdan Kostić je takođe imao zanimljive epizode. Otuda dilema: s kim Milan najviše voli da sarađuje?

„Ispred mene su najčešće Joca Milošević ili Kole, krila su nam baš dobra i njihove kretnje nam omogućavaju da uđemo u šansu, pucamo na gol ili asistiramo. Svi napred smo izuzetno kreativni, pa ne bih mogao da odredim s kim mi prija da igram. Ozbiljno vam kažem, svi su mi super“.

A kad nema rešenja, jer se i to dešava, Milan Vukotić ih sam nađe, poput gostovanja u Edinburgu kad je sa velike udaljenosti matirao golmana Hibernijana i posle toga počeo još odlučnije da puca sa velikih udaljenosti, iako je pokušavao i proletos, samo što tad nije bio precizan.
„Kad čovek oseti da može da postigne gol sa 25 ili 30 metara, pa još kad lopta završi u mreži, onda mu raste samopouzdanje. Makar ja imam takav osećaj da će lopta, odakle god da je šutnem, ući u gol. Zato se ne libim da pokušam iz bilo koje pozicije, bilo da je razdaljina 20, 25 ili 30, pa i više metara“.

I to je razlog što u Humskoj veruju da bi, ako ne bude prilike iz akcija, bivši član zagrebačkog Dinama mogao da se odvaži i u subotu na dalekometni hitac. Naročito što je sad na vrhuncu mandata u Partizanu, potvrđeno minulog vikenda u Subotici, kad je učestvovao golom, asistencijama ili kreiranjem akcija u svih pet golova Parnog valjka protiv Spartaka (5:2).

Sve to posle prelaznog roka u kome se govorilo da bi baš njegov transfer u Tursku (Sivas) ili Švajcarsku (Bazel) mogao da donese klubu novac značajan za preživljavanje, posle neuspelog pokušaja da se obezbedi evropska jesen.

„Da mogu, nikad ne bih menjao ovu grupu momaka i nikad ne bi otišao iz kluba kao što je Partizan. U fudbalu su okolnosti takve da nikad ne znate šta vas čeka i kakva ponuda može da stigne. Sve o čemu sve se pričalo sam prepustio čelnicima, a ja uživam u ovom trenutku karijere. Za mene najboljem. Vide i ljudi sa strane kakvi su odnosi između nas igrača, članova stručnog štaba, navijača i verujem da smo svima ulepšali sliku o Partizanu“.

Zanimljivo, iako nije odrastao u „Zemunelu“, Vukotić se ponaša kao da jeste.

„To je emocija koju nikad ranije nisam osetio. Kad sediš na klupi, posmatraš drugare na terenu i u sebi želiš da postignu, ako mogu, deset golova. Ne kao što se u nekim ekipama gleda da taj koji je trenutno u prednosti pogreši kako bih ušao na njegovo mesto sutradan. Toga kod nas nema. I tako se svako ponaša. Zaista ginemo jedni za druge, živimo Partizan, nebitno da li smo prvi ili 25. na listi“, poentirao je Milan Vukotić.