Luda priča Mijata Gaćinovića: Trovanje, razgovori sa psihologom, promena formacije i anegdota o Mesiju

(Redakcija MOZZART Sporta je povodom pete godišnjice od osvajanja titule U20 prvaka razgovarala sa 19 od 21 fudbalera iz tadašnje generacije Orlića. Sergej Milinković Savić nije dobio dozvolu Lacija da daje intervjue, Predraga Rajkovića nismo uspeli da dobijemo. Ali svi ostali su tu...)

Znao je igrač tankih nogu da oduševi srpsku fudbalsku javnost partijama u Vojvodini pre Novog Zelanda. Videlo se da ima nešto đavolsko u njemu, ali na tom Mundijalitu je Mijat Gaćinović jasno pokazao svima da može da bude krilo svetskog formata. Bio je jak sastojak u sastavu Veljka Paunovića, prelamao pojedine mečeve, ali tokom kompletnog turnira na Novom Zelandu služio se zdravim razumom. Nije ga jela euforija, niti važnost velikih eliminacionih borbi. Zbog toga je selekor Paunović uvek mogao da računa na njega.

„Za mene, iskreno, najlepša stvar koja mi se desila u fudbalu. Da baš sa tom generacijom postignem tako ogroman uspeh. Videli smo da neke naredne generacije nisu uspele ni da se kvalifikuju na to Svetsko prvenstvo, što je samo po sebi jako teško. Stvarno fantastičan uspeh. Bili smo zajedno od prvog dana i verovali u to. Nekako nam je Paunović stavio u glavu da ćemo da osvojimo to Svetsko prvenstvo“, priča Gaćinović za MOZZART

Poziv upućen vunderkindu Vojvodine predstavljao je i svojevrsnu dalekovidost Veljka Paunovića. Da nije bilo toga rođeni Trebinjac bi danas igrao za Bosnu i Hercegovinu.

„Nikada neću zaboraviti moje prvo okupljanje za Srbiju kada me je Veljko zvao. Pre toga sam igrao za BiH. Bilo nas je dosta,ujedno i njegovo prvo okupljanje. Pokazivao nam je Čileance u sobi za sastanke i rekao: ´Ovako ćemo mi za tri godine´. A ja ga vidim prvi put u životu i mislim se: ´Šta ovaj priča?´, a-ha-ha. Koji Čileanci, oni osvojili Svetsko prvenstvo. A on nam kaže: ´Ovako ćemo mi za tri godine´. I stvarno, malo po malo nam je sve to stavio u glavu, i videli smo koliko možemo“.

Nije bilo potrebno dugo pričati, pa Mijata Gaćinovića prebaciti na teren čistih emocija.

„Sad sam se naježio dok pričam o toj generaciji, majke mi. Bila je to posebna ekipa u svakom smislu. Veljko je stvorio hemiju. Kada ideš na teren sa takvim momcima znaš da ćeš da pobediš protiv koga god da igraš i da će svako da pogine jedan za drugoga. Da osvojiš Svetsko prvenstvo sa Srbijom, mora dosta toga da se namesti, ali bez takve atmosfere nema šanse. Mi smo stvarno imali kvalitet, dobrih igrača, ali najvažnije je što je to bio skup kvalitetnih momaka i ljudi u stručnom štabu. Igrali smo odličan fudbal, ali bez ovoga drugoga to nema šanse“.

Još malo o počecima velikog tima.

„Da bi davali golove u najvažnijim momentima, vraćali se, toga je bilo i pre kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, morate da budete baš jaki. Utakmica protiv Turske, zadnji minut, gol, sa igračem manje ako se sećam, nije to bilo slučajno. Uvek smo verovali i nikada nismo srljali. Sećam se jedini put kada smo srljali da je bilo protiv Urugvaja, prva utakmica. Gubimo, a Veljković trči da izvede kornere u poslednjem minutu, umesto da ide da skače, da neko niži izvede korner, a-ha-ha. I tako neka situacija. A u svim ostalim smo uvek verovali i uvek okrenuli i kada loše krene. Koliko god da je ostalo vremena“.

Od svih utakmica na turniru, Gaćinović u prvi plan ne ističe ni lude pobede protiv Mađarske i SAD-a, niti finale sa Brazilom. Već - poraz od Urugvaja.

„Meni je najvažnija bila ta što smo izgubili protiv Urugvaja. Mi smo pre Svetskog igrali skoro stalno u formaciji 4-2-3-1. Imali smo odličnu ekipu i Veljko je hteo da tu prvu utakmicu igramo 3-4-3 jer smo sve mogli da igramo, u svim sistemima. A na jednoj prijateljskoj pre toga smo dobro odigrali baš u 3-4-3. I onda smo odigrali 3-4-3 i izgubimo od Urugvaja. I nekako u ekipi mi počnemo da se pitamo ´Što smo promenili sistem? Igrali smo 4-2-3-1, znamo svi šta ko radi´. Posle toga kao da je Veljko skontao da bi ekipa radije da igra 4-2-3-1. Iako, naravno, niko od nas nije otišao i išta mu rekao, jer smo stvarno verovali u Veljka. On je stvarno TOP. Do te utakmice nam je timski pozdrav bio: ´Ko je najbolji? Srbija!“. A posle Urugvaja smo se vratili na 4-2-3-1 i počeli sa pozdravom: Ko je svetski šampion? Srbija!“.

Ističe Gaćinović da su tu zasluge i psihologa sa kojim su mladi igrači imali kontakt u reprezentaciji.

„Posle te utakmice je to krenulo i sve smo dobili do kraja. Psiholog nije bio fizički sa nama, a posle je došao za polufinale i finale. Ali bili smo na vezi sa njim. I onda je bio taj pozdrav : ´Ko je svetski šampion? Srbija!´ pre svake utakmice. Da ne poveruješ“.

Da li ste imali u glavi da stvarno možete da osvojite Svetsko prvenstvo?

„Sećam se kako je bilo po medijima pre prvenstva. Znali su u Srbiji koliko smo jaki i u kojim timovima igramo. Stavili su veći pritisak na nas. Bilo je takvih tekstova, dosta se očekivalo od nas. A mi smo potencirali priču ´Samo da prođemo grupu, pa ćemo videti dalje´. To je bilo za medije. Između nas smo znali da možemo tako nešto da postignemo“.

GUBIMO OD URUGVAJA, A VELJKOVIĆ TRČI DA IZVEDE KORNER

O čuvenim govorima Veljka Paunovića?

„Stvarno je bilo tako. Nije da je samo pred finale bio taj poseban govor, već su bili i pre drugih utakmica samo se nije snimalo. Paun je uvek znao najbolje da nas motiviše i nagradi kada zaslužimo. Znali smo da proslavimo i tamo tokom prvenstva, naravno ništa preterano. Da se opustimo kada treba“.

Svi su tu kao nekada, ovo je priča starih drugova

Imao je Mijat nezgodnu situaciju na Novom Zelandu.

„Ja sam se otrovao u toku prvenstva. Bili smo Žile i ja u sobi. A sećam se da je Veljković uvek, a-ha-ha, ne znam zašto, spavao u drugoj sobi dva dana pred utakmicu. I dva dana pred Mađare došao da spava kod nas. Mislim da je bio bračni krevet i nas trojica na bračnom krevetu. Budim se u dva, tri ujutru, ne znam gde sam brate. Odem u WC, znaš koliko sam povraćao, katastrofa. I onda im kažem da je bolje da me ostave samog u sobi, da ne zarazim njih. Otrovao sam se hranom, ne znam šta je bilo. Tamo su me dan pred utakmice vraćali u život pa sam protiv Mađara počeo sa klupe. Bilo je baš dosta anegdota. Uvek je bilo zezanje, igrali smo Soni, stalno se nešto dešavalo“

Koliko su drugi prepoznavali uspeh te generacije?

„Pogotovo kada sam došao tek ovde, svi su znali, pitali me. Bio je tu Abraham koji je sa Mesijem osvojio Mundijalito. Pa mi je pričao kako je Mesi bio tada najmlađi, nisu najbolje krenuli, pa su igrači pričali selektoru: ´Daj pusti ovog malog da igra´, a-ha-ha. I kako je njega pustio krenulo ih je i sve su dobili. Naravno da su ovde u Nemačkoj znali ovde da cene naš uspeh. Sa dosta igrača sam na vezi iz te generacije, nisam baš sa svima, ali se sa dosta njih čujem“.

Da li vam je Mundijalito promenio živote?

„Kako nije, kako nije! Svima nam je promenilo živote. Meni je stvarno značio doček kada sam video koliko je ljudima to sve značilo. Tada sam video da je fudbal u Srbiji opet sport broj jedan. Iako smo uspešniji u nekim drugim sportovima. Mislim da nikome nije bilo ljudi kao što je bilo nama. Neverovatno koliko je bilo ljudi. Bio je haos. Ja sam imao tri dočeka, u Beogradu, pa u Novom Sadu i Trebinju. Zamisli šta bi bilo kada bi se to ostvarilo sa A selekcijom“

Da li si zadovoljan koliko je igrača iz tog tima prešlo u A selekciju, da li ste mislili da će vas biti više ?

„Sigurno smo mi u tom trenutku očekivali da će sve to da ide brže, da će biti lakše. Ali, težak je to prelaz. Ne može odjednom da se prebaci 10 igrača. Ima tu dosta odličnih igrača koji možda nisu u formi. Nadam se da ćemo za par godina, kada budemo u još boljim fudbalskim godinama, da ponovo obradujemo naciju. Ima tu dobrih igrača i to igrača sa pobedničkim mentalitetom“