Liga šampiona kakvu ne poznajemo i sve što o njoj treba da znate

Liga šampiona kakvu smo poznavali i koju smo zavoleli više ne postoji, posle tri decenije otišla je u prošlost. Sa prvim sudijskim zviždukom na stadionima u Torinu i Bernu počinje nova era evropskog fudbala, sa elitnim klupskim takmičenjem (i preostala dva) u značajno izmenjenom formatu. Kako će u praksi izgledati, jedva da možemo i da pretpostavimo i zato bi najbolje bilo da još jednom prođemo kroz sve što nam donosi pre nego što se definitivno susretnemo sa njim.

Na sastanku u Beču 2022. godine izvršni komitet UEFA doneo je odluku o promeni takmičenja, a posle dve godine intenzivne debate o tome kako će funkcionisati 'švajcarski model' debitovaće ove sezone u Ligi šampiona kakvu nismo videli nikada pre, sa više utakmica, pre svega onih atraktivnih što spadaju pod istinske spektakle. Ali i više novca, što je uostalom i bio cilj pobunjenika Superlige. Jedni smatraju da krovna kuća evropskog fudbala na ovaj način, promenom formata, služi upravo njihovim interesima, dok drugi uveravaju da će doneti mnogo više uzbuđenja...

Hajde onda da temeljno prođemo kroz sve promene što su se dogodile i pokušamo da donesemo razuman sud.

FORMAT

Prvo – promenjen je broj učesnika, sa 32 povećan je na 36 klubova, što u startu znači da ćemo gledati i više fudbala. Umesto 125, odigraće se 189 utakmica. Na grupnu fazu Lige šampiona zaboravite – nema je. U prethodnoj 'verziji' elitnog evropskog takmičenja 32 kluba su u prvoj fazi bila podeljena u osam grupa od po četiri tima, međutim, UEFA je odlučila da sada sve ekipe, njih 36, stavi na jednu tabelu.

To dalje znači da ćemo gledati i više fudbala pa će se umesto dosadašnjih 125 odigrati 189 utakmica, ali i to da smo umesto grupne faze dobili nešto nalik ligaškom takmičenju koje će trajati sve do kraja januara, a tokom kojeg će timovi odigrati po osam utakmica – četiri kod kuće, četiri na strani – protiv osam različitih rivala, po dva iz svakog šešira. Takozvani ‘švajcarski model‘. Dakle, klubovi više neće igrati sa svakim timom kod kuće i na strani, već je žrebom odlučeno koja će četiri ugostiti, odnosno koja će četiri ugostiti njega.

Rezultati potom idu na zajedničku tabelu, a prvih osam ekipa otići će direktno u osminu finala gde će ujedno biti i nosioci. Ekipe od 9. do 24. mesta moraće u baraž, s tim da će one bolje plasirane – od 9. do 16. pozicije – biti privilegovane na žrebu i revanš igrati kod kuće. Za one sa najslabijim učinkom u osam utakmica ‘ligaškog‘ dela takmičenje u Evropi završava se već u januaru, nema prilike za popravni, nema Lige Evrope. Pravac – kući.

©AFP

ZBOG ČEGA JE FORMAT PROMENJEN?

Kratko i jasno, zbog – "velikih". I naravno, novca. Teškaši su želeli spektakl i UEFA veruje da će im ga na ovaj način omogućiti. Diskusije su vođene nekoliko godina, a originalna verzija sa dva mesta rezervisana za timove zasnovana na istorijskom učinku u takmičenju, a ne na skorijim rezultatima u istom pala je u vodu 2022. pošto je izazvala nemir među klubovima koji na toj listi nisu bili pri vrhu.

U novom formatu, koji su većinski aminovali i zagovarači Superlige posle njihovog neuspelog pokušaja iz 2021. godine da se odvoje od onih manjih, platežno inferiornijih, svakom od timova su između ostalog zagarantovana i dva meča sa protivnicima iz prvog šešira, što je muzika za uši svakog učesnika i prvenstveno prilika za dodatnu zaradu.

A KOLIKA JE ZARADA?

Još u maju 2023. godine UEFA je sugerisala da se nada povećanju prihoda od oko 33 odsto za svoja klupska takmičenja. Liga šampiona donosila je po 3.600.000.000 evra u svakoj od prethodne tri sezone, od 2021. do 2024. godine, a govoreći o projektovanom prihodu direktor takmičenja UEFA Đorđo Marketi rekao je:"Radimo na konzervativnijim i optimističnijim projekcijama koje su, rekao bih, u rasponu od 4.600.000.000 do 4.800.000.000 evra."

UEFA je vodila pregovore sa Evropskom komisijom i grupama Evropske lige kako bi odlučila kako da raspodeli dodatni novac i na kraju promenila način na koji ga distribuira klubovima učesnicima evropskih takmičenja.

Tako po ovom novom pravilniku svi učesnici grupne faze Lige šampiona mogu da računaju na sigurnih 18.620.000 evra, međutim, to je samo početak. Podsetimo, u Evropi se dodatno plaćaju i svaka pobeda i remi. Doduše, od ove godine nešto manje budući da se igra veći broj mečeva te će svaki trijumf klupsku kasu napuniti za 2.100.000 evra, a svaki bod 700.000.

©AFP

Nagrađivaće se takođe pozicija na tabeli. Svako mesto donosi jednu 'deonicu', koja će vredeti minimum 275.000 evra. Dakle, poslednjeplasirani tim na tabeli dobiće pomenutu sumu, onaj na 35. poziciji duplo više, odnosno 550.000, onaj na 34. tri deonice, dakle 825.000... I tako dalje, sve do prvoplasiranog tima koji će uzeti čak 9.900.000 evra, uz napomenu da bi sume mogle da budu veće jer će i 'deonice' verovatno vredeti više. Tu je i plasman u baraž, a on će se nagrađivati sa dodatnih 1.000.000 evra. Osmina finala će već koštati astronomskih 11.000.000. Četvrtfinale novih 12.500.000. Polufinale još 15.000.000, finale 18.500.000, a trijumf nosi dodatnih 6.500.000.

Ne zaboravimo, tu su i marketinška prava, koja ove godine klubovima donose 853.000.000 evra i deliće se po više kriterijuma. Prvi će biti udeo domaćih vlasnika prava za prenose utakmica Lige šampiona u ukupnom UEFA finansijskom kolaču od TV prava. Drugi kriterijum za takozvani “evropski deo“ kolača biće Uefin petogodišnji koeficijent. Na kraju, tu je i takozvani 'neevropski deo' kolača, opet akcije, samo sada na osnovu UEFA desetogodišnjeg koeficijenta kojim bi trebalo da se štite "tradicionalni" klubovi.

ŽREB

Još jedna bitna, velika promena. Do ovog leta ljudski faktor bio je presudan budući da su se vrtele kuglice u činijama, ali smo ovog avgustva u Grimaldi forumu videli potpuno drugačiji žreb na kojem je kompjuter bio u glavnoj ulozi. Kao odgovor na pitanje zašto iz UEFA kažu – uštedeće vreme. Mnogo vremena. I zaista, s obzirom na to da je takmičenje prošireno na 36 klubova bilo bi potrebno isto toliko činija i četvorocifren broj kuglica samo kako bi se odredilo ko će s kim igrati, a procena ljudi iz krovne kuće evropskog fudbala je da bi čitav proces potrajao više od tri sata.

Čovek i dalje ima ulogu, ali ona prestaje već onog trenutka kada iz činije izvuče ime kluba. Dalje kontrolu preuzima računar, koji određuje protivnike izvučenog tima. Jedan od zadataka softvera je da onemoguči duele istih klubova iz istih zemalja što je bio slučaj i dosad, dok je novina to da jedna ekipa može da igra protiv dva (ne i više) predstavnika druge države. To je, tvrde iz UEFA, još jedna od prednosti novog sistema, jer će doneti mnogo više atraktivnih utakmica već u prvom delu takmičenja.

Prethodnih godina često su se stvarale teorije zavere o zagrejanim kuglicama, o tome kako je žreb naklonjen pojedinim timovima jer mu konstantno dodeljuju lakše rivale u grupnoj fazi, i to je još jedan od razloga zbog kojeg je UEFA poverenje poklonila tehnologiji.

"Iz tog razloga smo angažovali eksternu kompaniju (Ernst i Jang), kako bismo potvrdili ne samo da je softver pravilno podešen i da je zaista nasumičan, poštujući pravila koja imamo, već i da bismo se pridržavali implementacije i primere softvera, kao i procedure na dan izvlačenja", izjavio je Đorđo Marketi.

Osim toga, kao pozitivne promene navode se: više nepredvidivosti, više jednakosti i raznolikosti protivnika; dinamičnije takmičenje; raznolikost protivnika; podjednaka šansa svakom klubu da se probije do osmine finala bez obzira u kom se šeširu nalazi nalazi na žrebu. Sa ovim poslednjim se baš i ne bismo složili. Zato idemo dalje…

KAKO DO PRVOG ŠEŠIRA (KOEFICIJENTI)?

Dosad su mesta u prvom šeširu bila rezervisana za šampione država, odnosno osvajača Lige šampiona i Lige Evrope, međutim nadalje će zagarantovano mesto imati sa kontinentalni prvak. Preostalih osam mesta dobiće klubovi sa najjačim koeficijentom na UEFA rang listi. Dakle, vrednovaće se petogodišnji učinak u Evropi, dok će rezultati u domaćem šampionatu pasti u drugi plan, i isto će važiti za drugi, treći i četvrti šešir.

A, pošto smo dosad imali 32 učesnika, jedno od glavnih pitanja je kome idu preostala četiri mesta? UEFA je naglasila da kvalifikacije ostaju otvorene i da će nadalje sve zavisiti od pozicije kluba u njegovom prvenstvu, a sve u kombinaciji sa pozicijom tog prvenstva na UEFA rang listi nacionalnih, odnosno klupskih koeficijenata.

Prvo dodatno mesto tako će pripasti trećeplasiranom klubu iz lige koja na kraju tekuće sezone završi na petom mestu UEFA liste nacionalnih koeficijenata. Drugo će bti dodeljeno kvalifikacionom “putu šampiona” (Champions Path), pa će ta ruta umesto dosadašnja četiri učesnika, od iduće godine davati pet. U pitanju će, dakle, biti pet pobednika plej-ofa sa pomenute “šampionske kvalifikacione staze”.

Treća i četvrta dodatna viza pripašće zemljama sa najboljim kolektivnim učinkom njihovih klubova u tekućoj sezoni, odnosno onim ligama koje sakupe najviše koeficijentnih bodova za pomenuti period.

ŠANSE ZA IZNENAĐENJA ILI POPRAVNI?

Jedna od mana je, makar je utisak takav, što šanse manjih klubova da se nađu u osmini finala značajno opadaju. Kopenhagen je, primera radi, prošle sezone u grupi sa Bajernom, Mančester junajtedom i Galatasarajem završio na drugom mestu i prošao u nokaut fazu, a za takav će podvig na zajedničkoj tabeli biti potrebno čudo. Mada novi sistem i nije pravljen za manje timove, već kako bi se namirili oni veći…

Oni će tako imati i priliku i veću priliku za popravni u slučaju da im krene loše. Uzmimo opet za primer prošlu sezonu. U Grupi F iliti grupi smrti našli su se Dortmund, PSŽ, Milan i Njukasl od kojih su druga dva automatski okončala takmičenje u grupnoj fazi. Mančester junajted je takođe završio na dnu svoje grupe pošto je u poslednjoj, šestoj utakmici poražen od Bajerna, ali bi u novom formatu imao dva meča više da popravi bodovni saldo i vrati se u borbu za osminu finala. Uostalom, u novom formatu 12 od 36 timova ekipa (33 odsto) ispada pre nokaut faze, dok je u prethodnom polovina timova završavala takmičenje u Ligi šampiona već u decembru.

DEBITANTI I POVRATNICI

Pored brojnih, manje-više standardnih učesnika, privilegiju da budu deo prve sezone nove Lige šampiona imaće i nekoliko debitanata. Francuski Brest po prvi put će zaigrati u nekom UEFA takmičenju pošto je prošle sezone na opšte iznenađenje završio odmah iza Pari Sen Žermena i Monaka.

Đironi, do pre tri sezone drugoligašu, takođe će sve biti potpuno novo, kao i Bolonji, koja se sa sada već bivšim trenerom Tijagom Motom vratila u elitno takmičenje po prvi put još od sezone 1964/65. Aston Vila vraća se posle više od četiri decenije i sezone 1982/83 u kojoj je branila naslov prvaka Evrope. Slovan iz Bratislave odsustvovao je deceniju manje, od sezone 1992/93, Šturma nije bilo od 2000, praške Sparte od 2005, dok Štutgart vicešampion Nemačke, nije bio deo elite od 2010. godine...

RASPORED

Neće tu suštinski biti mnogo promena. Utakmice će se uglavnom igrati u već ustaljenim terminima utorkom i sredom od 18.45 odnosno 21.00, osim onih u predstojećem, prvom i poslednjem kolu. Jedino će se prvo kolo igrati tri dana, od utorka do četvrtka, dok će se poslednje igrati jedan dan, u sredu 29. januara pošto će se tada izvesno odlučivati o direktnom prolazu u osminu finala, odnosno o učesnicima plej-ofa.

"Protivnici se biraju šešir za šeširom, ali redosled kojim su izvučeni ne znači da će im i kalendar mečeva biti isti. Kalendar se određuje na osnovu različitog softvera, na osnovu stotina, ako ne i hiljade ograničenja koja imamo, kao što su klubovi koji igraju u istim gradovima ili čak na istom stadionu", izjavio je Đorđo Marketi.

Na ovaj način UEFA želi i da najatraktivnije mečeve ‘raširi‘ po čitavom kalendaru kako bi u svakom kolu priredila gledaocima makar jedan spektakl.

"Cilj je da u prvom i drugom, ili sedmom i osmom kolu, tim ne igra dva uzastopna meča sa timovima iz prvog šešira. Trebalo bi da ih malo raširimo. Novi sistem bi trebalo da ima uravnoteženiji kalendar, a sigurnost takmičenja mora da bude prioritet", kazao je Tobajas Hedstak, šef UEFA klupskih takmičenja i kalendara.

SVI UČESNICI I NJIHOVI RIVALI

PRVI ŠEŠIR: Real Madrid, Mančester Siti, Bajern, PSŽ, Liverpul, Inter, Dortmund, Lajpcig, Barselona

©AFP

DRUGI ŠEŠIR: Leverkuzen, Atletiko Madrid, Atalanta, Juventus, Benfika, Arsenal, Klub Briž, Šahtjor, Milan

©AFP

TREĆI ŠEŠIR: Fajenord, Sporting, PSV, Dinamo Zagreb, Salcburg, Lil, Crvena zvezda, Seltik, Jang Bojs

©AFP

ČETVRTI ŠEŠIR: Slovan Bratislava, Monako, Sparta Prag, Aston Vila, Bolonja, Đirona, Šturm Grac, Brest

©AFP

LIGA ŠAMPIONA – 1. KOLO:

Utorak

18.45: (1.85) Juventus (3.50) PSV (4.40)

18.45: (5.10) Jang Bojs (3.90) Aston Vila (1.75)

21.00: (3.80) Milan (3.60) Liverpul (2.05)

21.00: (1.13) Bajern (9.00) Dinamo Zagreb (17.0)

21.00: (1.33) Real Madrid (5.90) Štutgart (9.50)

21.00: (1.67) Sporting Lisabon (3.70) Lil (5.50)

Sreda

18.45: (1.95) Bolonja (3.60) Šahtjor (4.30)

18.45: (2.45) Sparta Prag (3.40) Salcburg (2.85)

21.00: (1.37) Seltik (5.20) Slovan Bratislava (10.0)

21.00: (3.80) Klub Briž (3.50) Dortmund (2.10)

21.00: (1.55) Mančester Siti (4.10) Inter (6.00)

21.00: (1.42) PSŽ (4.60) Đirona (7.50)

Četvrtak

18.45: (4.30) Crvena zvezda (3.60) Benfika (1.95)

18.45: (4.40) Fajenord (3.70) Bajer Leverkuzen (1.80)

21.00: (4.10) Atalanta (3.50) Arsenal (1.90)

21.00: (1.80) Atletiko Madrid (3.60) RB Lajpcig (4.60)

21.00: (1.95) Brest (3.60) Šturm Grac (4.20)

21.00: (4.60) Monako (3.60) Barselona (1.80)

***kvote su podložne promenama