Kako su kragujevačka deca porasla posle trauma u Zvezdi i Partizanu...

Dok otvorenih očiju sanjaju o plasmanu u Evropu, hvale se u kragujevačkom Radničkom učinkom stranih igrača poput Salija i Bevisa, apostrofiraju trenersku ruku bosanskog stručnjaka Feđe Dudića, ali sa očima punim ponosa gledaju u pravcu Matije Gluščevića i Milana Aleksića. Ta dva momka, sa oreolom igrača školovanih u Crvenoj zvezdi i Partizanu, predstavljauu personifikaciju odličnih ulaznih transfera. Kolokvijalno rečeno poslova „ispod radara“, koji bi u kasu Šumadinaca mogli da donesu značajna finansijska sredstva. Predikcija je milionska.

Posebno, što je ofanzivni vezista Matija Gluščević punio oko partijama protiv večitih. Dao je gol u Humskoj, poslavši idealnu povratnu loptu u gol Aleksandra Jovanovića. Pre toga je „zavijušom“ prevario Omrija Glazera i pred široki auditorijum postavio pitanje o tome da li je Crvena zvezda mogla da ga istrpi. Posebno, što je Matija Gluščević onaj tim igrača stvoren za moderan fudbal. Brz i nadaren.

„Pre godinu ili nešto više dana imao sam probleme. Trebalo je da idem u Slovan iz Bratislave. Posle omladinskog staža u Zvezdi proveo sam godinu dana u novosadskom Proleteru. Usledila je pauza od šest meseci, imao sam neke probleme vezane za odlazak u inostranstvo i Slovan. Bio sam tamo, ali nisam potpisao. Tada me je pozvao Slavko Perović, pitao je porodicu i agenta da li bismo došli u Radnički. Svi smo se složil da bi to bio pravi potez. Na kraju je to ispalo dobro, jer ovde uživam. Dao sam tri gola, trener Feđa Dudić me koristi“, počinje priču za Mozzart Sport Matija Gluščević.

Morao je momak iz Kraljeva, zvučnog fudbalskog prezimena, da raskrsti sa psihološkim demonima. I priznaje da mu nije bilo lako, jer je sebe kao kadet ili omladinac Crvene zvezde, sigurno video kao učesnika Lige šampiona.

„Kada si Zvezdin igrač, sa 13 ili 14 godina ne razmišljaš samo kako si sigurno kapacitet za prvi tim. Vidiš sebe u Mančester Sitiju. Uvek imaš te više ciljeve, ali mali je postotak igrača kojima se karijera razvila na takav način. To su Luka Jović, sad Mijatović i Nedeljković. Da mi je neko rekao pre tri ili četiri godine da ću biti u kragujevačkom Radničkom, sigurno je da mi ne bi bilo pravo. Svi smo mi zamišljalji prvi tim Zvezde i onda da krenemo na viši nivo, ali sada je sve super“.

Dok u Kragujevcu preživljava najlepše trenutke u karijeri, mladi ofanzivac ne oseća bes ili ljutnju što nije prošao u Zvezdi, kao neki njegovi klasići. Matija Gluščević je bio deo „klase 2003“, koju je selektirao i potom odlično vodio Marko Neđić, sada trener Grafičara.

„Igrao sam ja i beka posle omladinaca Crvene zvezde. Bilo je to kod trenera Marka Neđića. Ali u tom periodu, dok sam bio u Crvenoj zvezdi, nedostajalo mi je mnogo stvari. Možda i kvalitet. Moguće je da sam pomislio da sam za Mančester Siti, a nisam bio ni za prvi tim Grafičara. Sada tačno znam šta mi fali. Trener Dudić mi stalno priča da napadam više prostor. Tako sam i postigao poslednji gol. Prethodni period nisam toliko napadao prostor, s obzirom na moje predispozicije. Direktor Slavko mi stalno priča da ne padam kao žena (smeh prim. aut). To su dve glavne stvari koje mi nedostaju“.

Kada nemate 20 godina, a specijalizovali ste se za golove večitim rivalima, to je jasan znak da možete da uparite lične i klupske ambicije.

„Ne znam stvarno gde bi put mogao da me nanese. Za šest godina bih voleo da igram u Barseloni. Ali dalek je to put. Sada sam fokusiran na Radnički. A to što ste me pitali za Zvezdu i Partizan... Normalno je da svi igrači iz Mozzart Bet Superlige imaju motiv više protiv tih klubova. Kada igraš protiv njih, to je dečački san. Nisu samo golovi u pitanju. Trudiš se da uklizaš bar još jednom, da igraš preko granice maksimuma“.

Stogodišnji san Šumadije: Od nula evra potencijala do Evrope sa budžetom od 1.500.000 evra

INTERVJU - Feđa Dudić: Zar treba da u Ligi šampiona dovedemo Real, pa da Čika Dača bude pun

Kada je stigao u Radnički, Matija Gluščević nije mnogo obećavao. Govor tela mu je bio loš, patio je za nekim prošlim fudbalskim životom. Ali se dolaskom Feđe Dudića sve promenilo.

„Imali smo na početku veliku krizu, izgubili smo šest utakmica. Međutim, kada je došao trener Feđa Dudić ekipa je stala na noge. Možda je presudna bila utakmica u Pančevu, kada smo pobedili. Na kraju sezone možemo da se nadamo Evropi. Radićemo jako da to ostvarimo“.

Eufofija u Kragujevcu je prisutna, ali na udaru nisu mladi igrači.

„Naše je samo da radimo, nije na meni i ostalim mlađim momcima da čitamo medije i osluškujemo šta kažu navijači. Ne osećamo pritisak, niti smatramo da nešto moramo. Trener Dudić je uneo novu krv, energiju, stil igre... Meni to savršeno odgovara. Igram na više pozicija, jer trener menja sisteme. Šalim se i često pričam da ni ne znam koja mi je pozicija“.

Vole u Kragujevcu da se pohvale i lokal patriotizmom.

„Jeste, ovo je jedan od retkih gradova gde ljudi navijajaju za Radnički. Gledali smo na primer Radnik –Partiza. Svi su skočili posle gola Svete Markovića. Ovde je sve drugačije... Kada smo ugostili Zvezdu, gostujući navijači su bili samo u svom sektoru. To mnogo znači. Videlo se koliko su nam potrebni ljudi na tribinama protiv Vojvodine. Počeli su da nagrađuju i naše defanzivne reakcije. Posle toga Voša nije mogla da nam postigne gol“.

Još malo je Gluščević pričao o svom igračkom opusu.

„Volim da gledam brze igrače. Kakav sam i ja. Zato mi je idol Embape. Jednog dana ćemo se potrkati“, našalio se na kraju Matija Gluščević.

Milan Aleksić (©N. Kotlajić)

Godinu dana mlađi Milan Aleksić, stigao je ovog leta iz Partizana. Verovatno ga je direktor Radničkog Slavko Perović video kao ulaganje u budućnost. Ali je mladi vezista postao i sadašnjost Đavola. Toliko da ga je Feđa Dudić pomenuo u velikom intervjuu.

„Nadam se da će ovaj niz pobeda da se nastavi. Kada je došao trener Feđa, prvi zadatak je bio da izađemo iz zone ispadanja. Brzo smo to uradili. Sada se priča o Evropi, i to je normalno“, kratak je bio momak rođen 2005. godine.

Sve je u njegovoj karijeri bilo drugačije do prethodnog leta. Bio je sa prvim timom Partizana na pripremama, i logično je što je imao ambiciju da se nametne Igoru Duljaju.

„Nisam imao sreće da se nametnem. Morao sam da dođem u Radnički. Bilo mi je to dobra opcija. Praktično, došao sam kući, jer je ovo moj grad. Mada sa druge strane, jeste teško otići iz Partizana. Bio mi je san da zaigram u prvom timu. Odradio sam letnje pripreme, ali sam video da neću igrati. Zvao sam agenta da mi pronađe klub gde ću da igram redovno. Znate, nije lako kada vas vrate u omladinski tim, nisam ni trenirao sa seniorima. Shvatio sam da ne želim da budem deo Partizana. Imao sam sam stiendijski ugovor, nudili su mi profesionalni. Ali želeo sam dalje. Verovao sam u sebe i nastavio dalje“.

Osetio je razliku brzo između seniorskog i juniorskog fudbala.

„Bilo mi je mnogo teško. Trener Feđa mi je stalno pričao da nije zadovoljan sa mnom kada nemam učinak. Imali smo ozbiljne razgovore na pripremama i od tada je sve krenulo bolje“.

MOZZART BET SUPERLIGA, 25. KOLO

Utorak

TSC - Mladost 4:1 (1:0)

/Ćirković 2, 67, Pantović 58, Jovanović 71 – Veličković 74/

Čukarički - Spartak 2:2 (1:0)

/Adžić 29 , 51 - Martinović 55 , Ubiparip 80/

Novi Pazar - Voždovac 2:2 (1:1)

/Suma 13, 55p - Vilka 22, Savić 90+4/

Javor - Radnik 2:1 (2:0)

/Gojković 4, Mićić 32 – Oreščanin 83/

IMT - Vojvodina 1:3 (0:1)

/M. Luković 83 - Lambulić 10ag, Seri 59, 90+3/

Sreda

14.00: (1,90) Radnički 1923 (3,45) Železničar (3,80)

16.55: (1,20) Partizan (6,75) Napredak (14,0)

19.00: (14,0) Radnički Niš (6,50) Crvena zvezda (1,17)