Stogodišnji san Šumadije: Od nula evra potencijala do Evrope sa budžetom od 1.500.000 evra

Šumadija je srce Srbije i kolevka njenog fudbala. Baš tu je prvu fudbalsku loptu na ove prostore doneo legendarni Čika Dača po kojem danas ime nosi trošno fudbalsko zdanje u Kragujevcu. Danilo Stojanović je osnovao Šumadiju, prvi fudbalski klub u Srbiji. Čika Dačina Šumadija je ispisala i istoriju kao prvi srpski klub koji je odigrao međunarodnu utakmicu. Protiv Bačke iz tadašnje Austrougarske.

Vek i kusur kasnije će se ispostaviti da je Čika Dača u to vreme bio uspešniji od generacija njegovih naslednika u Šumadiji. Pre 101 godinu je u Kragujevcu osnovan Mladi Radnik, današnji Radnički. Decenijama ponos šumadijskog fudbala. Išao je brdima i dolinama, šibale su ga munje i orkani. Bio je jedan od stradalnika Drugog svetskog rata posle kojeg je počeo da traži mesto na fudbalskoj mapi velike Jugoslavije.

Prvi put ga je na putu u najviši rang zaustavila Crvena zvezda 1946. godine. Stadion sa imenom Čika Dače je otvoren 1957. protiv Partizana, a prvi put se prvoligaški fudbal u Kragujevcu zaigrao 1969. godine kada je je upisana istorijska pobeda nad Partizanom (4:1). Kragujevački navijači su tada dobili nadimak Crveni đavoli jer je atmosfera podsećala na onu sa Old Traforda. Kako je Radnički igrao, najbolje govori i odluka legendarnog Pelea da odbije utakmicu sa Partizanom jer je želeo da igra protiv Radničkog. O toj mitskoj priči ste čitali u Premotavanju Predraga Dučića.

Balansirao je Radnički neko vreme na granici prve i druge lige, a onda 22 godine proveo van elitnog ranga. Neverovatno za takav grad i regionalni centar... Tek raspadom velike Jugoslavije je, u onoj „skraćenoj“, opet našao mesto u eliti, ali ni tada nije mnogo potrajao. Padao je i lutao po trećeligaškim livadama, vraćao se i opet ponirao u niželigaške ambise...

Pre tri i po godine je povučena ručna, neki novi lokalni ljudi su preuzeli klub i počeli da ga dižu. Radnički se vratio u Superligu Srbije posle šest godina odsustva. U prvoj sezoni ga je ispadanja spasao Nenad Lalatović, u drugoj je mimo svih očekivanja završio u plej-ofu, a danas je petoplasirani klub u Srbiji i prvi put u istoriji nadomak plasmana u Evropu. Nakon 101 godine postojanja! Čika Dača bi danas verovatno bio ponosan da vidi kako klub danas radi i izgleda.

Jednu od ključnih uloga u preporodu Radničkog je odigrao Slavko Perović, rođeni Kragujevčanin i dete kluba. Otišao je iz Radničkog kao kadet, postao (i ostao) najmlađi igrač u istoriji našeg prvoligaškog fudbala kada je sa 15 godina zaigrao za prvi tim Obilića, nosio dres Crvene zvezde u teška vremena, igrao u Turskoj i Rumuniji i vratio se pre koju godinu u rodni Kragujevac da stečenim iskustvom pomogne Radničkom. Zasada mu ide sjajno i doveo je Šumadince na evropski prag. U konkurenciji mnogo bogatijih i ambicioznijih klubova poput Vojvodine, Novog Pazara i drugih.

U poseti Radničkom smo sa Perovićem do detalja pretresli kragujevački fudbalski preporod, sadašnjost, ali i budućnost u kojoj bi šumadijski klub konačno trebalo da zauzme mesto koje mu po prirodi pripada u srpskom fudbalu. Ugostio nas je u kancelariji na stadionu, a na televizoru je ostao upaljen snimak utakmice Posušje - Sloga Doboj. Kroz kasniji razgovor smo shvatili i zašto se u kancelarijama na Čika Dači gleda Premijer liga BiH.

Sada ste na petom mestu i iznenađenje ste. Da li ste kao klub spremni za Evropu prvi put u stogodišnjoj istoriji kragujevačkog fudbala?

„Peto mesto je došlo potpuno spontano. Kada je dolazio Feđa Dudić, nismo bili baš u zavidnoj situaciji. Imali smo jako loš start i tada je bilo nerealno i neumesno da pričamo o plasmanu u Evropu. Glavni cilj uoči sezone je bio da ponovimo plasman u plej-of i da se pozicioniramo kao ekipa koja ima kontinuitet igranja u plej-ofu. Kao odgovorno lice, moram da budem malo dugoročniji što se tiče ciljeva. Sve što smo do sada napravili je rezultat toga što nismo gledali kratkoročno“, počinje intervju za Mozzart Sport, Slavko Perović.

Koji su to dugoročni ciljevi?

„Ne pravimo planove na šest meseci ili godinu dana. Moj plan za Radnički je da se stabilizacijom i organizacijom profilišemo kao klub koji će se svake godine boriti za Evropu. A to je najteže. Posebno na zdravim nogama, kako mi funkcionišemo. Pre tri godine smo ušli u Superligu i trebalo je puno rada, vremena i odricanja da bismo se profilisali kao plej-of klub. Posle dve godine smo uspeli. Ukoliko ove godine izborimo Evropu, taj put će nam biti ubrzan u odnosu na ono što je planirano pre tri godine. Ali, ako u kojem slučaju ove godine ne uspemo, siguran sam da će Radnički u nekom narednom periodu igrati Evropu. I da će doći na nivo da Evropa bude cilj uoči svake sezone. Posebno smo ponosni što sve ovo dolazi iz zdravih osnova. Nikada ne iskačemo iz budžeta i to nas prati“.

NEĆEMO KAO KK RADNIČKI

Šta znači to „iskakanje iz budžeta“?

„Najlakše bi bilo da se jedne sezone prefinansiramo i igramo Evropu, pa da posle dve godine ne postojimo. Kao što se dešava klubovima u Srbiji. Imate ovde u Kragujevcu primer košarkaškog kluba koji je igrao polufinale ABA lige protiv Partizana. Nepune dve godine posle toga, klub više nije postao. To se radilo sa nerealnim budžetima. Mi to nećemo, baš to nismo radili ove tri godine i nikada nećemo ni raditi. Dok smo mi u klubu. Svaki naredni uspeh koji bude pravio Radnički, biće isključivo i samo na zdravim osnovama“.

Koji je to realan budžet i kako se finansira klub koji je peti u Srbiji?

„Realan budžet koji trenutno koristimo za funkcionisanje kluba je oko 1.500.000 evra. Od grada dobijamo nekih 50 odsto te sume. Ostatak novca dobijamo od FSS, TV prava i generalnog sponzora lige, kompanije Mozzart. Deo popunjavamo sa nekim našim sponzorima i sa gradskim privrednicima. Tu moram da istaknem generalnog direktora Igora Konatara, koji je sticajem okolnosti najzaslužniji za moj dolazak u Radnički Kragujevac. Kao član Skupštine kluba me je pozvao i ubedio da preuzmem ulogu sportskog direktora. On vodi ekonomiju i finansije, ja vodim sportski sektor. Jedan drugom se ne mešamo u sektore, ali dosta pričamo i dosta odluka donosimo zajedno. Okupio je mnogo kragujevačkih privrednika i firmi i na taj način pomagao u organizaciji da kroz donacije i sponzorstva možemo budžetom da ispariramo ostalim klubovima Superlige“.

Kada se kaže budžet, ljudi često mešaju taj pojam sa platama igrača i stručnog štaba? Koji deo budžeta ide na zarade prvog tima, a na šta otpadaju ostali troškovi?

„Nama je tih 1.500.000 evra potrebno za normalno funkcionisanje. Tu ulaze i omladinska škola, cela radna zajednica, održavanje terena, organizacija utakmica, prevozi, obroci, stanovi... Jako je kompleksna stvar. Dok neko ne uđe da vodi klub, ne razume šta sve košta. Iako sam dugo bio profesionalni fudbaler, nisam mogao ni da zamislim kako klub funkcioniše i o čemu sve mora da se vodi računa dok nisam počeo da se bavim ovim stvarima. Dok igraš fudbal: dođeš, neko ti naredi, ti odradiš, odlaziš kući, spremaš se za utakmicu i to je to. Tako isto i normalan narod ili normalan navijač vide samo ono što je vikendom na terenu i tabelu ili određeni rezultat. Ali tih preostalih pet dana u nedelji, ljudi u klubu krvare i ne spavaju da bi se za vikend napravili sve moguće preduslove da bi utakmica bila kakva treba da bude i da ekipa pobedi. Zato je ovaj trenutni rezultat uspeh celog kluba. Naravno, najzaslužniji su igrači i stručni štab i ja im ovim putem čestitam na svemu što rade. Stvarno su momci za primer, ali ne smem da izostavim ljude koji rade u klubu, održavanju, medicinskom timu, omladinskoj školi... Ovo je nešto čemu smo težili tri godine i sada ubiramo neke plodove zdravog i normalnog načina rada i razmišljanja“.

NAJPLAĆENIJIM IGRAČIMA PO 5.000 EVRA MESEČNO

Opet da pitamo: Koji je procenat budžeta koji otpada na zarade prvog tima?

„Otprilike negde između 60 i 70 odsto, ako ćemo u procentima. Nemam papir i olovku da tačno izračunam... Prvi tim je uvek prioritet. Na sreću ili na žalost. Pogotovo kada radite u klubu koji je institucija za jedan grad kao što je Radnički za Kragujevac. U Kragujevcu vlada veliki lokalni patriotizam i Radnički za nas u Kragujevcu je Real Madrid. Kada se ujutro pije kafa u Kragujevcu, ljudi pričaju o Radničkom, onda o reprezentaciji Srbije, pa tek onda o drugim klubovima. Specifičan smo grad i onda je rezultat prvog tima nešto što diktira ambijent u celom klubu i gradu. Tako da, nekih 70 odsto ukupnog budžeta odlazi na prvi tim, a ostatak je više fokusiran na omladinsku školu i na neke propratne troškove. Malo ljudi zna, ali mi imamo i skauting službu sačinjenu od četiri člana. Nadamo se da će u budućnosti da se proširi i na osam, pa na 16 i da pokrije svaki pedalj regiona. Ta četiri skauta mi mnogo pomažu u praćenju igrača“.

Da li u prvom timu postoje platni razredi? Koliko zarađuju iskusni domaći igrači, koliko stranci, koliko klinci...

„Imamo jedan od najmanjih budžeta u ligi. To su egzaktne činjenice koje mogu da se provere. Sve ove rezultate pravimo sa normalnim budžetom. Kod nas je najplaćeniji igrač imao 5.000 evra mesečno. Sada imamo dvojicu igrača od 5.000 evra, dvojicu sa 4.000 evra mesečno i ostali su ispod toga. To je trenutna platežna moć Radničkog. Za naredni period ćemo videti što se tiče mladih igrača i igrača koji dolaze iz škole. Tu su zarade dosta manje, s obzirom da imamo takvu politiku kluba da mladi igrači prvo treba da se dokažu u prvom timu. Nikad nije bio problem da pričamo o nekim povećanjima i varijabilnim ciframa, ali tek kada to zasluže u prvom timu“.

Vide li sada fudbaleri sa strane Radnički kao bolju odskočnu dasku za nešto bolje i dalje?

„Možda čak imamo bolji status kao klub u Srbiji nego u Kragujevcu. Ljudi nas drugačije i lepše vide širom Srbije i regiona nego u samom našem gradu. Ne kažem to u negativnom kontekstu, nego mislim da je to prirodno jer se klub ovde doživljava kao nešto svoje i ljudima je normalno da Radnički bude u borbi za Evropu. U ostatku Srbije bolje znaju sa kojim budžetom funkcionišemo, kako radimo i onda se taj uspeh bolje tretira i daje mu se više pažnje“.

Imate sada mlade igrače koji su prošli Zvezdinu i Partizanovu školu, a tek u Kragujevcu zablistali. Ali imamo i Kragujevčane poput Uroša Sremčevića koji je zablistao u Mladosti iz Lučana.

„Sremčevića smo izgubili u periodu kada je Radnički bio u jako lošoj situaciji i lutao po trećeligaškim takmičenjima. To su tada iskoristili određeni klubovi iz komšiluka koji su bili u boljoj situaciji. Jedan od njih je Mladost iz Lučana. Sremčević je sada u žiži, ali i godinama unazad su talenti iz Radničkog odlazili u okolne klubove koji su finansijski bili bolje situirani i uzimali su te igrače za male novce. Trenutno je to nezamislivo jer su se škola i klub stabilizovali. Radnički je na mestu na kojem treba bude. Najveći klub u Zapadnoj Srbiji“.

Kako skautirate i pogađate ove „niskobudžetne strance“?

„Nama prelazni rok ne počinje 1. juna ili 1. januara već traje cele godine što se tiče skautinga. Skauti zajedno sa mnom prate sve igrače koji su nam u nekom trenutku interesantni i koji su nam platežno dostupni. Mnogo pratimo lige regiona, sakuti su podeljeni po rejonima i na taj način pravimo bazu podataka sa dostupnim igračima. Taj način skautiranja i poslovanja nas je doveo do toga da nas ljudi shvataju kao klub koji dovodi jeftine strance ili niskobudžetne strance. Oni u zdravom sistemu, koji Feđa Dudić trenutno koristi, pokazuju da i te kako imaju kvalitet. A klub sutra može na njima ozbiljno da profitira“.

POGODILI SMO SA SVIM IGRAČIMA, ALI NAJVIŠE SA FEĐOM

Kakva ti je nekad bila povratna informacija, kad si imao neku želju da pričaš sa nekim igračima? Da li su te odbijali na prvu loptu? A kako je sad?

„Siguran sam da bi pre tri godine neki klinac koji nije prošao u Zvezdi ili Partizanu pre izabirao Voždovac nego Radnički. Sada se to promenilo. Igračima treba da na delu pokažeš neke stvari. Ja sam pre tri godine mogao da pričam bajke i basne svakom igraču i gde ćemo mi biti u ovom trenutku... Ali njega to u tom trenutku ne zanima zato što razmišlja šta trenutno može da dobije. Kada smo ušli u ligu, Metalac je bio dosta ispred nas u svakom mogućem segmentu. Bili su profilisani kao zdrav superligaški klub sa korektnim sportskim sektorom i sistemom, a Žarko Lazetić se promovisao kao trener koji forsira mlade igrače. Ako je Metalac tada hteo istog igrača kao i ja, igrač je odlazio u Metalac. Bez obzira što je Radnički veći klub. I što smo možda u tom trenutku mogli malo više i da ponudimo. Ali sada je situacija drastično drugačija. Igrači nas prepoznaju kao dobru odskočnu dasku, kao klub na dobrom putu koji igra moderan fudbal, gde svaki dobar igrač bez obzira na poziciju i broj godina može da se lepo iskaže“. 

Ko su bili ili ko su sada najveći pogoci tog sportskog sektora?

„Ja sam zagovornik teorije da je trener najbitniji čovek u klubu. Od njega počinje sve pozitivno, a sa njim se završava i dosta toga negativnog. Trener kreira ambijent. Zato je Feđa Dudić naš najveći pogodak sportskog sektora. Što se tiče igrača, već sada možemo reći da smo pogodili sa svim strancima: Bevis, Sahli, Izučuku, Činedu koji je nedavno otišao u Kinu i od koga je klub zaradio neki novac... Svi su oni došli kao slobodni igrači, na nivo neke osnovne plate i nijedan od njih nije u ovoj grupi najplaćenijih igrača o kojima sam malopre pričao. Ako ih zdravlje posluži, mislim da će na leto ili zimu, shodno našim planovima i zadacima, imati neke ponude od kojih će klub sigurno moći lepo da profitira“.

Kako ste se odlučili na saradnju sa Feđom Dudićem? Otkud to da izaberete trenera iz Bosne i Hercegovine?

„Jedna od stvari na koju sam najponosniji u ovoj sezoni je upravo činjenica da smo ostali dosledni svom modelu i shvatanju fudbala. I kada je došlo do razlaza sa Dejanom Joksimovićem, znali smo tačno kakav profil trenera tražimo da bismo ostali na našem putu. Feđa Dudić se maksimalno uklapa u taj profil i to je razlog zbog kojeg smo se opredelili za njega. On je neke stvari dosta unapredio i doneo više energije. To je sigurno dovelo do ovih trenutnih rezultata, da mi danas pravimo ovu priču i da Radnički bude na mestu na kome jeste“.  

Kako je došlo do dogovora sa njim?

„Sa našom skauting službom, dosta pratim fudbal u regionu. U, za nas, platežno dostupnih ligama. Jedna od tih liga je i Premijer liga BiH tako da sam Feđu Dudića video i skautirao pre tri godine, kada je imao uspehe sa Veležom i kada je izborio taj istorijski plasman u Evropu. I u Evropi je napravio dva dobra rezultata, između ostalih izbacio atinski AEK i Sutjesku. Tada smo prvi put stupili u kontakt, ali nije bilo realno da preuzme Radnički jer je bio u Veležu i očekivao izlazak u Evropu. Ostali u kontaktu i u jednom trenutku se otvorila mogućnost saradnje. On je imao epizodu u Sarajevu koja se završila tako kako se završila, a mi smo u imali loš start i samo tri boda iz prvih šest kola. Morali smo nešto da menjamo i on je tada bio prva opcija. Na našu i njegovu veliku sreću, želje su nam se poklopile i sada živimo svoje snove“.

U poslednje dve sezone, ste imali samo dvojicu trenera: Joskimovića i Dudića. Samo je TSC manje menjao (nijednom), a više promena trenera su imali i Crvena zvezda (četiri), Partizan, Napredak, Javor (po tri) do rekordera iz Surdulice koji su za nepune dve sezone promenili osmoricu trenera. Da li je to stvarno vaša klupska politika ili sticaj okolnosti?

„To je put koji smo zacrtali kada je krenula ova uprava sa mnom kao sportskim direktorom i sa ljudima koji su još pre mene ušli u klub. Prilikom dolaska u klub sam postavio prioritet da u modernizaciji kluba i stvaranju zdravog sistema pre svega imamo trenera koji će biti tu na duže staze. Trenera na duže staze morate pre svega dobro da se izanalizirate i skautirate. Kao u slučaju prethodnog trenera Dejana Joksimovića kojeg smo uzeli iz naše omladinske škole. Analizirali smo šta on sa svim svojim prednostima može da doprinese klubu. Posle toga, i dok je on bio trener, nastavili smo sa skautingom. Kako skautiramo igrače, tako skautiramo i trenera. Oni ostanu upisani negde u našim izveštajima i u trenutku kada imamo potrebu za novim trenerom, možemo da reagujemo. Tako je bilo i sa Feđom Dudićem, a imamo još trenera koji su sigurno u našim izveštajima dobro izanalizirani. Sa trenerom se ne pogađa kao što neki kažu, nego se trener dobro analizira i skautira pre svega. To je jedan od glavnih razloga zbog ne menjamo često trenere. I zbog čega Kragujevac važi za zdravu sredinu“.

Prošle sezone ste u ovo doba nakon 23. kola imali 21 postignut gol. Sada imate 34 posle istog broja utakmica. Da li ste baš očekivali ovako efikasan fudbal?

„Očekivali smo jer smo znali šta možemo da očekujemo od Feđe Dudića. Direktan fudbal na gol više koji nosi mnogo rizika. Baš to smo želeli kao klub i tako smo se profilisali u poslednje vreme. Da se ne lažemo, možda i nismo očekivali baš ovoliki broj golova i ovoliko dobre rezultate. Ali to je fudbal. Nekad dobiješ malo više nego što se očekuje, nekad malo manje. U globalu, kao neko ko se u klubu najviše bavi fudbalom, trenerima i igračima, sve ovo nije veliko iznenađenje za mene. Što se tiče efikasnosti“.

PREKO NOĆI SE PRAVE SAMO NEPRIRODNE I NESTABILNE STVARI

Kada očekuješ da napravite iskorak i da budete koliko toliko prihvatljivi igračima da biraju vas, a ne na primer TSC i Čukarički. Na primer da dovedete nekog igrača u rangu Luke Ilića.

„Sve je ovo proces i za sve treba vreme. Nismo ništa napravili preko noći, zato što se preko noći prave samo stvari koje nisu prirodne i nisu stabilne. Trebalo nam je tri godine da napravimo ekipu koja se profilisala za plej-of. Nismo krenuli ni sa nule, već iz minusa. Sa ekipom čija starosna granica je bila preko 30 godina, koja se takmičila u drugoj ligi i nije imala niti jedan projekat kluba. Nijednog igrača za koga može da se uzme jedan evro u najavi. Zatekli smo istrošene igrače koji su donosili neki određeni kvalitet i klub koji nema bukvalno nikakav potencijal. Posle tri godine smo klub sa priličnim potencijalom i očekujem da sa finansijskom stabilizacijom kroz dve ili tri godine dođemo u status konkurentnog kluba koji se svake godine bori za Evropu. Tada ćemo doći na nivo kluba koji će moći da priušti sebi takve igrače ili da priušti sebi takve poteze. Da li ćemo doći na nivo Čukaričkog? Ja se iskreno nadam i očekujem da hoćemo. Ali treba reći da je tim klubovima dosta olakšan celi sistem i celo poslovanje jer oni na neki način imaju privatnike iza sebe. Oni su faktički ili privatni klubovi ili su klubovi pod nečijom ingerencijom ili nekim ozbiljnim patronatom. Imaju neuporedivo veći budžet od nas."

Često pominješ filozofiju kluba i sistem. Da li biste istrajali sa visoko podignutim linijama i lepim fudbalom i da nemate rezultate? Ne čekate ni Zvezdu, ni Partizan u duplom bloku...

„Bili smo u negativnoj seriji, pa smo istrajali. U prethodnoj godini imali smo dva perioda sa po četiri poraza i filozofija nam se nije nešto preterano menjala. Ako nas dobro izanalizirate ove i prošle sezone, videćete da smo i u trenucima kada smo iz četiri utakmice imali nula bodova, igrali na isti način kao što igramo sada. Ne kažem što se tiče kvaliteta fudbala, već što se tiče neke filozofije igre. Da li smo to igrali to na dovoljno kvalitetan način, možda i nismo. Povezano je dosta stvari, ali smo taj naš model igre odavno definisali i kako kao klub hoćemo da se razvijamo. Kako želimo da nas drugi prepoznaju. Shodno tome smo i sklopili ekipu, izabrali trenera, shodno tome ćemo i u nekom narednom periodu razvijati celi klub. I što se tiče omladinske škole i prvog tima. Možemo na svim mogućim nivoima da postanemo prepoznatljivi“.

Da li je to dobro zbog potencijalne prodaje? U smislu prepoznatljivosti na evropskom tržištu

„I te kako radimo u tom smeru. Ako pogledate naše rezultate ove sezone, niko ne može da kaže da smo nezanimljivi za gledanje. Kada gubimo, to bude sa velikom razlikom, ali smo u nekim mečevim i dosta dominantno pobeđivali. Protiv Zvezde i Partizana smo igrali zanimljive utakmice. Jednom 4:3, drugi put 3:3. To je nešto što vraća gledaoce na stadion i diže tržišnu vrednost igrača, što je opet jako bitno za klub. Treba imati strpljenja i uvek znati da točak može da se okrene na drugu stranu. Samopouzdanje je u fudbalu sve. Što se tiče Feđe Dudića, ja sam siguran da ne bi ništa menjao. I što se tiče nas, isto sam tako siguran da ne bismo. Od prvog dana imamo istu filozofiju što se tiče igre, istu filozofiju što se tiče utakmica, treninga i razvoja kluba“.

ČEKAJUĆI PRVU MILIONSKU PRODAJU

Kada dočekuješ prvu milionsku prodaju Radničkog? Da li je to neki cilj koji za mnoge klubove u Srbiji nije izvestan?

„Kao i svaki bivši fudbaler, malo sam sujeveran, pa i ne volim preterano da pričam o tome. Što kažu, ’čovek planira da mu se Bog smeje’... Ali zaista mislim da prvi put posle tri godine imamo potencijal za tako nešto. Ako određeni mlađi igrači ostanu zdravi i na nivou fokusa, koncentracije i igara... Razvoja pre svega. Ta milionska prodaja može da se desi jako brzo.

Da li misliš na Gluščevića i Aleksića?

„Imamo trojicu igrača koje smo u ovoj sezoni promovisali i koje Srbija do tada nije videla. To su Gluščević, Aleksić i Adžić. Adžić je mladi reprezentantativac Crne Gore, desni bek, zanimljiv profil što se tiče visine, koraka i svih ostalih stvari. Podseća malo na Nedeljkovića iz Crvene zvezde s tim što je Nedeljković dve godine mlađi od njega. I imamo Aleksića i Gluščevića koji još puno treba da rade, da se razvijaju, ali sigurno imaju potencijal da uz ovaj klub i Feđu Dudića kao trenera postanu u jednom trenutku jako interesantni na stranom tržištu. E sada, koje će to cifre biti... Sa mladim igračima nikad ne znate, ali mislim da smo na dobrom putu da u nekom narednom periodu premašimo rekord Filipa Kostića koji je najveća prodaja u istoriji Radničkog i da napravimo tu milionsku prodaju koju Radnički toliko čeka“. 

Rekao si da dosta pratiš region, pa gde vidiš prostor za napredak Mozzart Bet Superlige Srbije?

„Nažalost, u nekim stvarima kao liga zaostajemo za regionom. Ja mislim da Hrvatska nema talentovanije igrače od nas, ali prednjači sa infrastrukturom. Ono što me negde najviše tišti je to što se kod nas malo ulaže u podizanje brenda Superlige Srbije i u popularizaciju. Tu krivicu snosimo svi mi fudbalski radnici, ljudi po klubovima, zajednica Superlige, Fudbalski savez Srbije, čak i Arena kao televizija, cela medijska i sportska javnost... Treba više da se razmišlja kako možemo da dignemo imidž i kako da liga postane cenjenija jer stvarno imamo potencijala za to. Ako podignemo popularizaciju fudbala, onda samim tim dolaze i nova marketinška ulaganja, onda to otvara jednu drugu sferu koja je trenutno nije zastupljena u Srbiji“.

Imamo li mi kvalitet za 16 klubova u Superligi?

„To je kompleksno pitanje. Ja mislim da Srbija poseduje dobar kvalitet igrača, da smo trenutno država koja dosta ulaže u fudbal i to možete da vidite po tri nova stadiona koje su stvarno na neverovatnom nivou. Ja sam igrao sedam godina van Srbije, u Turskoj i Rumuniji, i stvarno se sa ova tri stadiona ne bi postidelaa nijedna. Vidi se da je krenulo ozbiljno ulaganje u fudbal. Kada sam ja igrao u Srbiji, najveća plata u jednom klubu je bila 2.500 evra, sada imate 70 odsto lige sa igračim od po 7.000 ili 8.000 evra mesečno. Liga se razvija što se tiče finansijskog aspekta i na taj način možemo da podnesemo 16 klubova. Ako klubovi počnu da rade na skautingu zbog toga, jer tih 16 klubova ne čine samo igrači iz Srbije. Čine ih i kvalitetni stranci, igrači iz regiona, kvalitetni igrači iz omladinskog pogona... Da li bismo sa manjim brojem klubova imali manje prostora za forsiranje mladih igrača i na taj način skratili i smanjili dotok para iz Evrope u Srbiju? Ko će otići u Evropu?“.

DA SAD IGRAMO U VEČERNJEM TERMINU, IMALI BISMO 10.000 LJUDI NA TRIBINAMA

Kad već pominješ imidž i stadione, šta se dešava sa vašim stadionom? Jedan ste od retkih klubova koji nema reflektore pa utakmice mora da igra naprimer petkom u dva popone. Pričalo se o rekonstrukciji Čika Dače...

„Svi mi Kragujevčani smo vezani za stadion Čika Dača. To je mesto na koje smo svi kao deca dolazili prvi put da gledamo veliki fudbal. Ali treba reći da trenutno naš teren smeta našem modelu igre i da bi uz bolju podlogu na ovaj način na koji mi igramo, sigurno sve ovo izgledalo još bolje i brže. I da bi svim protivnicima bilo još neugodnije da igraju u Kragujevcu. Fudbal kao fudbal bi bio dosta bolji, dinamičniji i interesantniji. Nadamo se u narednom periodu da će doći do uređenja stadiona i da će Radnički imati, kao što je predsednik rekao, jedan od najlepših stadiona u regionu“. 

Mogu li se vratiti vremena kada su Zvezda i Partizan bili gosti u Kragujevcu i da 15.000 – 20.000 ljudi da dođe na stadion i većinski navija za Radnički?

„Vraćamo se na onu priču da je Kragujevac jako specifičan grad. Stvarno kod nas vlada veliki lokalpatriotizam i Radnički se puno voli. Kao što analiziram dosta nekih pozitivnih stvari, tako volim da u klubu analiziramo i negativne. Konkretno, trenutno nisam zadovoljan posetom na utakmicama Radničkog. U redu, to je kompleksna stvar, ima i do termina, ima i do toga što nemamo reflektore i ostale stvari. Ali sa ljudima iz uprave iznova, svakog dana pričam šta možemo da uradimo i da privučemo više ljudi na stadion. Posebno jer ljudi sad stvarno imaju šta da vide, da prepoznaju pošten, normalan i zdrav Radnički koji ima odličan sistem i koji na kraju igra jako dobar fudbal koji trenutno donosi rezultate“.

Kojom prosečnom posetom bi Radnički bio zadovoljan?

„Kada bi se u ovom trenutku igrala večernja utakmica, mislim da bismo imali 10.000 ljudi na stadionu. A kada bismo u plej-ofu ostali u borbi za Evropu i kada bi igrali neki derbi protiv Partizana ili Crvene Zvezde, mislim da bi bilo čak i više. Ako se bude namestilo ove sezone, da do kraja prvenstva ostanemo u borbi za Evropu, videćete u Kragujevcu nešto drugačije što se tiče publike i naroda, nešto što je malo odvojeno Srbije“.

Gde biste igrali u Evropi ako dođete do toga?

„Ajde da mi prvo izborimo tu Evropu, pa ćemo lako da nađemo gde ćemo da igramo. Ima ovde okolnih terena gde bi narodu bilo dosta pristupačno da dođu. A i ljudi ovde toliko čekaju Evropu i toliko bi se obradovali da nije isključeno da bi se sakupili Kragujevčani i za šest meseci napravili stadion za Evropu. Svesni smo da nas čeka 15 finala do uspeha, ali ne bih želeo da se cela sezona etiketira kao neuspeh ako ne izborimo Evropu. Ukoliko uspemo, siguran sam da bi bilo koji stadion bio pun Kragujevčana kao da igramo u centru Kragujevca“.

SUDIJE ZBOG SAOPŠTENJA SUDE ZIHERAŠKI

Pominjalo se interesovanje, odnosno saradnja sa srpskim biznismenom Milanom Mandarićem. Šta se tu dešava?

„Ta priča je bila aktuelna krajem prethodne godine. Milan Mandarić se zainteresovao za Radnički, čak je došao na utakmicu u Kragujevac kad smo igrali ovde protiv Novog Pazara i koja se nažalost neslavno završila (0:4). Od tada se ništa nije pomerilo od interesovanja. On je ostao u kontaktu sa našim generalnim direktorom Igorom Konatarom. Čuju se, Mandarić čestita svaku pobedu Radničkog i dalje je zainteresovan za saradnju, ali nikada nije došlo do neke konkretnije priče o modelu saradnje i kako bi to sve izgledalo. Da li bi to bila klasična kupovina, sponzorstvo, finansiranje, u kom bi obliku ušao u klub i kako bi to sve izgledalo“.

Da se vratimo na imidž lige... Jedan ste od retkih klubova koji se ne oglašava saopštenjima da bi prikrio sopstvene mane i greške.

„Da nam se klubovi bave strukom i igrom onoliko koliko se bave suđenjem, fudbal bi bio na mnogo većem nivou. Tada bi se kroz rang na tabeli jasno videlo ko radi kvalitetno i ko radi u interesu fudbala. Klubovi raznim saopštenjima štete imidžu lige i prave loš marketing. Na ovaj način se sudije stavljaju pod još veći pritisak pa sude „ziheraški“ sa po 50 faulova na meču. Taj fudbal bez intenziteta indirektno šteti kvalitetu i bilo kakvom približavanju Evropi u tom segmentu“. 

Kakva ti je prognoza za finiš Superlige?

„Partizan, Crvena zvezda i TSC su tri kluba koji su po kvalitetu igrača odskočile od ostatka lige i nijma je zagarantovano mesto u Evropi naredne sezone. Čukarički već dugo godina važi za krem srpskog fudbala i ima veliko poštovanje cele lige. Oni su najozbiljni kandidat četvrtu poziciju. Za te dve poslednje evropske vize će biti ozbiljna borba između četiri kluba. To su Čukarički, Vojvodina, Novi Pazar i sada Radnički. Nije isključeno da će uključiti još neki klubovi poput Mladosti. Zavisi dosta od povreda igrača i koliko će koji klub imati sreće u tom aspektu da ima kompletne timove. Mi nemamo roster od 25 igrača kao što imaju Čukarički, Vojvodina ili TSC. Imamo problem ako dvojica ili trojica igrača povređeni ili pod kartonima“.

Ko ti je najveća iznenađenja lige? Pozitivna i negativna?

„Hmm... Novi Pazar nije neko veliko iznenađenje jer ima najbolju ekipu u istoriji kluba sa Ljajićem, Sumom, Šćepovićem... To je već ekipa sa ozbiljnim imenima i ozbiljnim kvalitetom. Tako da, to što su oni u prvi šest ili sedam i u borbi za petu poziciju, za mene ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Mislim da smo mi za sve najprijatnije iznenađenje. A neprijatno... Shodno budžetu i kvalitetu tima, za najneprijatnije iznenađenje bih izdvojio Vojvodinu. Iako ništa nije izgubljeno jer imaju ekipu da se bore za prva tri i da ih jedna ili dve pobede vraćaju u život“.

Ko je najbolji igrač lige?

„Adem Ljajić“.

Ko je najbolji mladi igrač lige?

„Miladinović iz Čukaričkog“.

Ko je najbolji trener? A da nije tvoj...

„Onda neću da kažem.“

Za kraj, šta imaš da poručiš?

„Radnički u Evropi je san svakog Kragujevčanina i nešto o čemu se sanja 100 godina. Prošle godine je bila stogodišnjica kluba i sigurno bi to bio veliki poklon za Kragujevac. Ne samo za one koji vole sport, nego generalno za sve Kragujevčane. Dugoročni cilj svih nas je da se Radnički svake godine plasira u Evropu“, završava Perović.

MOZZART BET SUPERLIGA - 24. KOLO

Četvrtak

IMT – Javor 2:1 (1:0)

/Lutovac 40, L. Luković 80 – Skoko 60/

Napredak Kruševac - TSC Bačka Topola 0:0

Petak

16.30: (2,40) Spartak (3,30) Novi Pazar (3,00)

16.30: (2,90) Radnik (3,05) Radnički 1923 (2,65)

18.30: (3,45) Mladost (3,35) Čukarički (2,15)

18.30: (1,65) Vojvodina (4,20) Voždovac (6,60)

Subota

17.00: (1,65) Crvena zvezda (4,00) Partizan (6,00)

19.00: (2,35) Železničar (3,35) Radnički Niš (3,05)

***Kvote su podložne promenama