INTERVJU - Feđa Dudić: Zar treba da u Ligi šampiona dovedemo Real, pa da Čika Dača bude pun

Postoji taj vanvremenski hit Dina Merlina, posvećan raji sa druge strane Drine, sa antologijskim stihom o tome kako je Bosnom behar probeharao. Sudeći po kadrovima trenerskog opusa Feđe Dudića iz srca Šumadije, mladi stručnjak teško da će probeharati Kragujevcem posle samo nekoliko meseci.

Iako će vam novinari iz Sarajeva i Mostara o njemu govoriti u superlativima, za širu fudbalsku publiku u Srbiji, dželat Vladana Milojevića iz atinskih dana i osvajač Kupa Bosne i Hercegovine sa Veležom, nije bio poznato ime. Kada se dohvatio posla u šumadijskom loncu, nekako se verovalo da će Feđa Dudić biti samo jedan od bivših trenera. Nikako da će fudbalskim krasnopisom prosto terati rođene Šumadince da dolaze redovno na Čika Daču, nadajući se da će sa bosanskim stručnjakom biti deo izvlačenja parova za evropske kvalifikacije ranog leta ove godine.

Na stranu rezultati sa Radničkim iz Kragujevca, pet pobeda u nizu, zona Evrope nadohvat ruke. Šumadinci se sa Dudićem na čelu bitno razlikuju od ostatka lige, postali su neka vrta avangarde Mozzart Bet Superlige. O ukusima se raspravlja, ali teško da je neko ostao imun na Dudićev pogled na fudbal, koji ne podrazumeva duple blokove ili strogu defanzivu kada se nameriš na jačeg od sebe.

Možda i zbog toga Feđa Dudić može uzdignute glave i raširenih ramena da šeta centrom Kragujevca, a da se sa tribina stadiona Čika Dača čuje samo njegov gromki, autoritativni glas kojim eliminiše anomalije tokom treninga.

Igrači mogu da gunđaju u sebi, ali će u formalnim i neformalnim razgovorima uvek zahvaliti šefu. Jer su i oni, u sadejstvu sa šefom Dudićem, označeni kao pozitivno iznenađenje Mozzart Bet Superlige.

Trener kragujevačkog Radničkog govorio je u velikom intervju za Mozzart Sport o lepom aktulenom trenutku, kompletnoj slici u srpskom fudbalu, pa i ne baš reprezentativnim terenima. Objasnio je kako pred igrače stavlja nerealne ciljeve i zašto je za njega Žarko Lazetić trenutno najbolji trener u srpskom šampionatu.

„Iza nas je serija od pet pobeda, ukoliko računamo i poslednju u jesenjem delu prvenstva. Mi u svlačionici smo to hteli, verovali smo da možemo. Nismo izlazili javno i iznosili takav stav, obećavali da ćemo pobediti sve redom. Kroz rad smo to sve ostvarili, bili nagrađeni za dobar rad momaka. Stvarno mislim da rade fenomenalno, da su svi napredovali. Kako treniramo, tako i igramo. Nama je nekada jači intenzitet treninga nego utakmice. To je, po meni, glavni faktor za ostvarivanje ovih rezultata. Podigli smo veru u sebe, uvek razmišljaš šta može da bude u najgorem scenariju, ali veruješ u najbolji. Za neke je možda ovo iznenađenje, ali ne za one koji su pratili naš rad i završetak prošle polusezone”, počinje priču za naš sajt Feđa Dudić.

“SVE JE PROMENIO MEČ PROTIV PARTIZANA U BEOGRADU, VODIMO, A ONI NAS ČEKAJU U BLOKU”

Feđa Dudić (©Mozzart Sport)

Kada ste došli u Kragujevac, početak nije bio nimalo sladak. Porazi od Zvezde, Partizana, Novog Pazara, ali ste onda krenuli kao raketa uzlaznom linijom?

“Imali smo dobar ulazak, malu krizu, pa nastavak dobrih rezultata. Ključna utakmica je bila utakmica sa Partizanom u Beogradu. Tada smo svi videli i prelomili da mnogo vredimo. Posle tog meča smo bili druga ekipa. Posle samo četiri dana smo odigrali kvalitetom slabu utakmicu protiv Radnika iz Surdulice. Pobedili smo na mišiće, ali smo znali da će tako biti, jer je pre toga bila velika potrošnja. Mnogo je bilo teško pripremiti tu utakmicu, nedostajalo nam je mnogo igrača. Srećom, završila se pobedom. Ali, ponavljam, Partizan je bio pečat, pokazali smo da u ovoj ligi možemo da igramo protiv svakog“.

Zašto ste izabrali Radnički, šta vam je prvo prošlo kroz glavu kada ste dobili poziv iz Kragujevca?

„Kako se klubovi raspituju o treneru, tako se i treneri raspituju o klubovima. Mnogo sam je znao o ovom klubu odranije, bilo je tu i igrača iz Bosne i Hercegovine. Znao sam da se radi o dobroj sredini za ljude poput mene koji imaju ambiciju da se dokazuju i napreduju, da imaju slobodne ruke u odabiru. Sa direktorom Perovićem sam bio u stalnom kontaktu, nekako smo se našli na prvu loptu. Kada smo napravili prvi razgovor, na 14 dana od mog dolaska, znao sam da je to – to.”

Stogodišnji san Šumadije: Od nula evra potencijala do Evrope sa budžetom od 1.500.000 evra

Da, ali primera radi, prošlog proleća je Novi Pazar zvučao mnogo atraktivnije?

“Između Sarajeva i Radničkog imao sam sedam ili osam ponuda iz Srbije i Bosne i jednu ponudu iz druge lige Saudijske Arabije. Međutim, osetio sam da je najbolje doći u Radnički. Ekipa je bila na dnu tabele, sa tri boda iz sedam kola. To nije bilo realno, ekipa je vredela mnogo više. Ušla je u neku kolotečinu. Trebalo je sveže krvi, mada je trener pre mene u prošloj sezoni odradio vrhunski posao i obezbedio učešće u plej-ofu. Zaslužan je za mnogo dobrih stvari, ali takav je naš trenerski posao. Pratio sam utakmice Radničkog, video sam da može tu mnogo toga da se popravi. Video sam da mogu da donesem prosperitet klubu, da igrači uz mene mogu da napreduju. Bogu hvala, nisam pogrešio. Drago mi je da sam odabrao ovaj put i što sam ovde.“

“ODBIO SAM OSAM PONUDA, KRAGUJEVAC SLIČAN VELEŽU”

Znači, ne žalite za drugim klubovima, poput Novog Pazara?

“Imam neke svoje životne principe, hoću da radim kako mislim. Kada sam došao ovde na razgovor, bio sam vrlo jasan – odgovaram ljudima koji vode klub, svlačionica odgovara meni. Ako zacrtam u glavi da je tako, odmah idem ako vidim da drugi imaju drugačiji sistem rada. Do sada sam radio u tri kluba u seniorskom fudbalu. Iz sva tri, dakle iz GOŠK-a, Veleža i Sarajeva, otišao sam svojom voljom. Ne dozvoljavam da me neko otera, takav mi je mentalitet. Nisu bitni ni ugovor, ni pare... To me najmanje zanima, želim da se bavim ovim poslom godinama, hoću da uživam u radu”.

A deluje da ovde baš uživate?

„Meni je porodica u Sarajevu, i uvek kada krenem negde, jako mi je teško. Sada prvi put imam osećaj da mi je jako drago kada dođem na trening. Znam da nastavljamo da radimo da napredujemo. To je taj osećaj.“

Možda vam je pomoglo to što ste navikli da radite u euforičnim sredinama. Ima sličnosti između Radničkog i Veleža, sa kojim ste napravili čudo?

„Ima sličnosti sa Veležom. Kada smo došli tamo, bili smo poslednji na tabeli sa nula bodova, na kraju je ta sezona prekinuta zbog korone. Završili smo osmi, ali sa četiri boda od evropske zone. I sigurno bismo se borili za to mesto da je sezona nastavljena. Ovde kada sam došao, sve je bilo nekako skeptično, ali nijednog trenutka nisam sumnjao. Kompletan mandat sam insistirao da navijači dolaze na stadion, da nas podržavaju. U prvoj polusezoni sam bio razočaran, posle nekih pobeda igrali smo protiv Voždovca. Na tribinama nije bilo ni 300 ljudi. Međutim, sada je već mnogo bolje. Protiv niškog Radničkog je bilo mnogo više gledalaca, isto u Ivanjici. Nikada se nisu gostujući navijači onako čuli, osim kada igraju Zvezda i Partizan. Drago mi je što se grad probudio.”

Znači, vi ste najvoljeniji Bosanac u Šumadiji?

“Nemam neki privatan život. Sve mi je vezano za posao, jer posle treninga posao nosim kući. Skautiram, pratim igrače i klubove. Nekada kada se zadesim u gradu, ljudi me pozdrave i čestitaju. Drago mi je ako sam ja bio taj okidač koji je probudio ljude. Verovatno je tako bilo i pre, pogledao sam arhivu na You Tubeu. Bili su puni stadioni, a onda sam video da na nekim mečevima ima 300 ljudi. Nije mi bilo jasno. Nisu se ti ljudi iselili iz Kragujevca“.

“SRBIJA MORA DA SMANJI BROJ KLUBOVA, MNOGO JE BUKE OKO SUĐENJA”

Feđa Dudić (©Starsport)

Dakle, radi vas energija čaršije, klubovi sa rajom...

„Ja živim za to, ne volim da radim u klubovima gde te niko ne gleda i ne prati. Volim da osetim podršku, nekada i realnu ljutnju kada ti ne ide. Na kraju se zbog toga radi, svi se divimo kada u Evropi vidimo pune stadione. Ako hoćeš da izdigneš ligu, onda to takmičenje mora da bude gledano. Celu sedmicu radimo da bismo poentirali za vikend. Potrebno je da tu našu predstavu neko gleda osim tvoje familije, nije svejedno kada nemaš koga da zabaviš.“

Šta bi moglo da se promeni u Srbiji, pa da liga bude još zanimljivija?

„Da se smanji broj klubova. Kada bi u najjačem rangu bilo 10 ili 12 timova, Srbija bi imala preozbiljnu ligu. Ostali bi veliki timovi i gradovi, mada nikoga ne želim da potcenim. Ima u Bosni klubova koji se finansiraju privatnim kapitalom. Dakle, napraviš klub i ostaneš u Superligi. Vidite u Hrvatskoj, njihova liga ima deset klubova. Koncentrisali su kvalitet, dobili Rijeku i Osijek. Svi klubovi su tu negde. To je najbolje rešenje“.

Nekako ste diplomatski odgovorili, u Bosni ste znali da kažete da nedostaje morala u tamošnjem fudbalu?

„Tada sam razmišljao o fer-pleju. Nekako svi teže da pobede na prljav način. Ja ne volim te pobede. Zato sam i ukazivao na neke detalje sa meča protiv IMT-a. Ako se lopta izbaci napolje, moraš da je vratiš protivniku. Zato sam i reagovao. Ovde je suđenje bolje nego u Bosni i Herecegovini. Mada ni tamo nema repova kako je nekada bilo, ne treba samo kuditi svoje. Ovde u Srbiji postoji i VAR provera. Pomogao nam je u dve situacije”.

Dakle, zadovoljni ste suđenjem?

“Previše buke ima u Srbiji oko suđenja. Najgore je kada pre utakmice potenciraš sudiju. Tebi onda jedan aut predstavlja penal, faul koji je napravljen na centru percipiraš kao da ti nije dao slobodnjak na 16 metara. Idemo nekada sa nerealnim pretpostavkama kada je reč o suđenju. Vodio sam klubove koji su bili drastično oštećeni. Ali u internoj analizi prvo odradimo sve što je do nas, analiziramo lanac grešaka i šta je do toga dovelo. Verovatno je taj sudija koji je pogrešio poslednji u tom lancu, pre toga postoje bar četiri propusta. Ljudi vole da prave alibi. Ali sve je to kratkog daha. Druga utakmica te udari po glavi. Što se tiče Radničkog, niko nam ništa nije poklonio, niti nam je bilo šta uzeo. Svaku utakmicu smo dobili pošteno, isto tako izgubili. Voleo bih da isto ovo kažem u maju kada se sezone završi. Samo bih zamolio sudije da imaju samo malo više razumevanje za moj način vođenja utakmice. Neka i oni skautiraju nas trenere, kao što mi skautiramo rivala. Ne vodim ja isto meč, kao neki kolega sa druge strane. Važno da nema zle krvi, nekada ishitreno reagujemo“.

Nabijate li sebi pritisak vezan za plasman u Evropu?

„Ne, ni govora. Ali da imamo teoretske šanse da stignemo Zvezdu ili Partizan, ja bih pokušao, jer sam uvek ambiciozan. Ali ne stvaramo sebi pritisak. Ja sam takav, uvek želim da pobedim. I na treningu kada igramo između sebe, uvek mi je bitan rezultat. Ne postoji nebitna utakmica. Moja vrlina je što sam rođeni pobednik. Kada sam došao u Radnički, kada smo pravili ugovor, ja sam stavio bonuse za izlazak u Evropu. Ko bi to uradio u onom trenutku?” .

Često se potencira vaš način igre, kako insistirate na igri jedan na jedan. Sećamo se i meča na Partizanovom stadionu kada vas je i pored vašeg vođstva domaćin čekao u bloku?

„Jeste, sećate se te utakmice kod 0:2 su nas isto čekali. Nisu nas napadali visoko. Nemam ništa protiv toga. Neko se penje na planinu polako, neko avionom, neko žičarom. Svakog poštujem. Imam svoj način, neću od toga da odstupim. A kada to imaš, važno je da igrače ubediš da oni to mogu. Mi pokazujemo da smo hrabri, nebitno je da li su sa druge strane Zvezda, Partizan ili TSC. To je publici zanimljivo, isto tako svako hoće da kupi igrača koji igra atraktivno, za gol više. Ali voleo bih da vidite kakva je koncepcija mojih treninga. Glavni deo je na odbrani. Ne biste verovali šta mi igramo i šta hoćemo”.

“IGRAM RIZIČNO, ALI TO JE MOJ STIL”

Feđa Dudić (©Mozzart Sport)

Da li vam je Slavko Perović, sportski direktor kluba, rekao nekada da igrate previše rizično?

„Ne, ne pričamo o tome. On propagira takav stil. Uvek mi kaže da izađemo hrabro, da izađemo visoko, pa i da izgubimo sa 0:4 nije problem. Tako je bilo u početku kada sam došao, dobio sam vetar u leđa od njega. Kada smo izgubili s ubedljivim rezultatima od Novog Pazara i Partizana, niko nije rekao da treba da menjamo filozofiju. Sve se svelo na to šta može bolje unutar sistema. Gde god sam bio trener, igrao sam na isti način. Negde imaš bolje igrače, pa ti je lakše da sprovedeš“.

Znate li da ima ljudi u Srbiji koji zbog temperamenta kažu da ste vi bosanski Nenad Lalatović, nevezano za fudbalska razmišljanja?

„Jeste, slični smo po temperamentu. Kada je došao u Bosnu, prva utakmica mu je bila protiv Sarajeva. On mi je nekako drag čovek, imam lepo mišljenje o njemu. Ne ulazim u način vođenja ekipe, šta i kako radi, ali meni je on pozitivac. Na pres-konferencijama je nekako previše iskren. Ali i to je bolje, nego da priča jedno na konferenciji, ono što svi vole da čuju, a drugo iza leđa”.

“AEK SA MILOJEVIĆEM NAS POTCENIO, SA NJIM ZVEZDA IZGLEDA KOMPAKTNO”

Poznati ste kao veliki motivator. Kao trener Veleža ste u svlačionici imali poster sa buldogom koji drži grb Zrinjskog u zubima?

”Čovek treba sam da se motiviše, to je ključ u savremenom fudbalu i sportu. Mi smo imali specijalne motivacije protiv AEK-a, u finalu Kupa. Osetim, nekada me protivnički treneri motivišu, daju izjavu koja mi se ne sviđa. Onda je to potenciram. Uvek držim motivacione govore, iz sebe moram da izbacim tri-četiri rečenice. Kako mi i kada dođe. Znao sam da radim ilustracije, bilo video-snimak ili poster. Ovde u Kragujevcu smo imali dogovor da u poslednja četiri kola jeseni osvojimo osam bodova. To smo stavili ispred sebe, uzeli smo pet i ostao nam je niški Radnički. Igračima moraš uvek da postavljaš cilj, ali taj cilj ne sme da bude lako dostižan. Mora da bude iznad realnih mogućnosti. Kod nas je svaki trening motivacija. Kada prvi put dođem nemotivisan na trening, ja ću doći kod Slavka i reći da idem kući”.

Čuli smo da volite da radite na prekidima?

„To je mnogo bitno u savremenom fudbalu. Kada se sudare dve jednake ekipe, dovoljno je da presudi jedan detalj ili ta akcija iz auta. Moguće je da baš to protivnik ne pripremi, i da ti ta sitnica donese veliki uspeh. Ti ćeš se posle toga osetit ponosnim. Na svakoj utakmici želimo da rivalu pripremimo nešto što on nije očekivao. Nekada uspeš, nekada ne uspeš“.

Vaš najveći uspeh u trenerskoj karijeri je što ste sa Veležom izbacili atinski AEK. Ne znam da li znate, ali Vladan Milojević je u 12 kvalifikacionih mečeva sa Crvenom zvezdom imao isto toliko prolaza?

„Nisam znao za taj podatak. Onda je taj uspeh još veći. Verujem da navijači Veleža tek sada cene to što smo uradili, pogotovo imajući u vidu gde se trenutno AEK nalazi. Oni su u to vreme bili jako moćni, ali tek su počeli da slažu ovu generaciju. Pratim ih. Mišljenja sam da su nas u prvoj utakmici malo potcenili, imali smo Tankovića koji je igrao za njih. Razgovarao sam sa njim, bili su jako iznenađeni kako smo igrali i izgledali. Kao da su imali pogrešnu sliku o nama. Možda su gledali mečeve gde mi nismo bili pravi. U drugoj utakmici su nas ozbiljno shvatili... Kada se setim tog meča, uvek mi nekako bude drago. Te emocije i sve... Kada mi je teško u životu, kada dođe poraz, na YouTubeu upalim tu utakmicu. To mi je motivacija, ta utakmica, taj doček u Mostaru. Usrećili smo veliki broj ljudi, jedan od najvećih uspeha u posleratnoj istoriji BIH”.

Da li biste voleli da se ponovo namerite na Vladana Milojevića u elminacionom meču?

”Neka to bude finale kupa”.

Kako vam se čini Zvezda od kada je on na klupi?

„Promenila se od kada je on na klupi. Izgledaju mnogo kompaktnije, primaju manje golova. Znamo da Milojević kreće od defanzive, napred ima toliko dobre igrače da im jednostavno prepusti da rade ono što znaju. Vidim da je malo izrotirao igrače, da im je dao druge zadatke i pozicije. Zvezda deluje mnogo bolje... Uskoro ćemo igrati, pa ćemo videti”.

“LAZETIĆ NAJBOLJI TRENER U MOZZART BET SUPERLIGI, DULJAJ DAO DUŠU”

Kako vam se čini trenerska struka u Srbiji, protiv koga baš ne volite da igrate?

„Dolaskom u srpski fudbal sam postao bolji trener. Susrećem se sa sistemima koji nisu bili primenjeni u BIH. Mnogo radim i edukujem se. Ovde u Srbiji rade tri ili četiri vrhunska trenera, koji se ozbiljno bave fudbalom. Za mene najbolje radi gospodin iz TSC-a, Žarko Lazetić. To kako igra TSC je isključivo plod njegovog rada. Simpatičan je i volim ovo što Duljaj radi u Partizanu. Jednostavno, on je dao toj ekipi sebe i oni žive za njega. Funkcionišu na neki drugi način. Igrači ga obožavaju, izvlače iz sebe maksimum inidividualno i kada nisu u nekom položaju. Videli smo i poslednji večiti derbi, odnosno onaj u decembru. Razlika u individualnom kvalitetu je bila velika, ali nesmotrene izjave igrača Zvezde su dodatno motivisale Partizan. Kolega koji je radio u Voždovcu je isto za pohvalu. Jesmo pobedili sa 3:0, ali je on na toj utakmici promenio tri sistema. Video sam da ga je ekipa pratila. Tu je isto i kolega iz IMT-a i pored serije poraza, isto tako i Gaćinović”.

Kako vidite borbu za plej-of i Evropu?

„Vojvodina može mnogo više, ubeđen sam da u kontinuitetu ne mogu da imaju ovako slabe rezultate. Pazar je skup dobrih pojedinaca, ali oni nekako kada god je dobro, sami sebi naprave problem unutar kluba. Oni moraju da se preslažu, nepotrebno su smenili trenera koji je završio kao četvrti. To je primer kako ne treba. Da je posle njega došao Gvardiola, ne bi bilo u redu. Posebno što je čovek bio četvrti. Ne kažem da je Pazar igrao mnogo bolje i da je to bilo prelepo za oko, ali je čovek imao rezultat. Ta smena im nije donela ništa”.

“UZEO SAM OLOVKU DA POTPIŠEM UGOVOR SA PAZAROM, A ONDA ULAZI FIKRET”

Dobro, šta se sa vama desilo i što niste ostali u Pazaru, praktično ste potpisali ugovor?

“Od aprila 2023. godine oni su promenili četvoricu trenera i Matić je peti. Mi smo se dogovorili, trebalo je da potpišemo ugovor. Tada u kancelariju ulazi generalni sekretar Fikret Međedović i kaži mi da postoji problem... Ja sam uzeo olovku u ruke, praktično da potpišem ugovor i tada mi Fikret saopštava da kapiten Filip Kljajić više neće biti tu (zbog sukoba sa navijačima, prim.aut). Rekao sam im da to nisu isti uslovi, da se urušava svlačionica, da će drugi igrači preispitivati sebe, da će prestati da uzimaju odgovornost na terenu. Publika u Pazaru voli klub, živi za klub, to nije praksa tamo. Ali narušila se u tom trenutku atmosfera, nije bio pravi momenat za dolazak. U toj atmosferi nije mogao da se napravi rezultat. Radujem se što sam i tamo ostavio dobar utisak. Moji pomoćnici su odradili trening sa igračima, čak i sutra kako momci ne bi gubili kontinuitet treninga. Ja nisam hteo da se skidam, ali smo želeli da pomognemo momcima. To je bila moja moralna obaveza, da momci imaju trenažni proces i da klub dobije na vremenu da dovede trenera. Iz tog perioda ostao sam u kontaktu sa nekoliko igrača, čestitaju mi na dobrim rezultatima sa Radničkim. Ne verujem da bi to mnogo trenera napravilo. Mogao sam da ćutim i dobijem ugovor, ali rekao sam vam već na početku da meni finansije nisu sve”.

Koliko često dobijate poruke iz Bosne i Herecegovine?

”Javljaju se navijači Sarajeva, Veleža, Želje, Goška... Jave se i ljudi koji vode te klubove, ostao sam u dobrim odnosima sa prvim čovekom Sarajeva. Moram da zahvalim i medijima u Bosni i Hercegovini. Kragujevac se tamo prati kao Real Madrid. Verovatno i više. Svaka utakmica se najavi i odjavi... Ja sam i jedini trener iz Bosne koji radi u regionu. To im je verovatno i zanimljivo, mada je tu kolega iz Škupija. Pokušavam da se svima javim i odgovorim”.

I Zdravko Mamić vam je čestitao...

“Baš posle jedne naše pobede bila je proslava u Gošku, on je dobar sa prvim čovekom tog kluba. Družili smo se dok sam bio u Veležu, bili smo zajedno na nekim proslavama. Pozvao me je na video-poziv i čestitao mi je. Rekao mi je da prati Radnički i da nam želi mnogo sreće. Sve je to bilo veliko za mene, baš sam mu bio zahvalan”.

“NAJVEĆI PROBLEM U SRBIJI SU TERENI”

Kako vam se čini šira slika srpskog fudbala. Za razliku od Bosne, ovde je zemlja polarizovana, gotovo 90 populacije navija za Crvenu zvezdu ili Partizan?

”To sam očekivao, dva velika kluba, velika većina populacija navija za njih. Dok sam gledao Zvezdine utakmice iz Bosne i Heregovine, video sam da ceo stadion skoči kada oni daju gol u Nišu ili Surdulici... Sada kada smo mi bili domaćini Zvezdi, bogami, skočila je kompletna zapadna tribina kada smo mi postigli pogodak. To mi je bilo jako drago, što se u Kragujevcu najviše voli Radnički”.

Koliko vam je teško da implementirate svoje ideje sa ovakvim terenima u Srbiji?

“Srbija ne sme da dozvoli sebi ovakve terene. Kada bih tražio manu Mozzart Bet Superlige, onda su to isključivo tereni. Evo, Bosna sada ima sedam terena sa hibridnom podlogom. Igra se brže. Čak i ako je kvalitet manji, izgleda mnogo lepše. Juče je baš bila utakmica Borac - GOŠK na jednom predivnom terenu, zato je bila vrhunska utakmica za gledanje. A mi imamo Javor – Partizan, ili Radnik - Partizan. Za poluvreme se vidi jedan šut ili poluprilika. Partizan je, primera radi, u Ivanjici dobio iz jednog auta. Nama bi više odgovaralo da se igra na bržim terenima, imajući u vidu stil igre... Sa ovog mesta mogu da apelujem da se obezbede bolji tereni, kao što su u Leskovcu, Loznici, Zaječaru. Baš sam bio u Loznici, milina je ono videti”.

“HOĆU PUN STADION, ISTORIJSKA PRILIKA PROTIV PAZARA”

Stadion Čika Dača (©Starsport)

Da li će vam zbog načina igre sa mnogo rizika biti lakše ili izazovnije da igrate sa timovima iz plej-of zone?

“Uvek je izazovnije igrati protiv jačih, jer moraš da daš više od maksimuma. Ali mi smo i protiv nekih timova iz donjeg dela tabele imali probleme. Protiv IMT-a smo teško dolazili u opasne zone. Stvorili smo mi dovoljan broj prilika, ali možda smo stvorili više protiv Vojvodine ili Niša. Naša je želja da budemo u plej-ofu, čak i ako izgubimo da nam to bude lekcija”.

Sa koliko ljudi na tribinama Čika Dače biste bili zadovoljni do kraja sezone?

”Sa najvećim mogućim brojem. Kada bih video pun stadion, srce bi mi bilo na mestu. Oni neka dolaze. Ja ću uvek biti zadovoljan. U narednom periodu target će nam biti meč četvrtfinala Kupa protiv Novog Pazara. Postoji rivalitet, promeniće se vreme, i sat će ići unapred. Nadam se da će to biti najposećenija utakmica Radničkog u novoj sezoni. To bi za nas bila najveća pobeda. Ako se to ne desi, najbolje da se plasiramo u Ligu šampiona i dovedemo Real u Kragujevac. Igraš protiv direktnog konkurenta, rivala koga respektuješ, igra se za istoriju i plasman u polufinale. Valjda je to dovoljno da se dođe na stadion”.

Dobro, ovde ljudi više vole spektakle iz inostranstva?

“Mi treba da naučimo ljude da gledaju mečeve naše lige. Da ne ostajemo kod kuće, ako na televiziji možemo da pogledamo Arsenal – Totenhem. Moraš da ideš na Želja - Radnički. Ja, kada sam kod kuće, gledam samo srpsku, bosansku i hrvatsku ligu... Pre ću da gledam GOŠK, nego Real - Barselona. Volim to, bavim se time. Nije to lako usaditi navijačima. Ali magnet mora da bude naša igra. Tu su golovi i na našoj strani, zanimljivo je...”

"ZBOG MALOG ALEKSIĆA TREBA DOLAZITI NA STADION”

Pred duel sa Crvenom zvezdom (©Starsport)

Zbog kog igrača Radničkog treba doći na Čika Daču?

”Zbog Aleksića. To je budućnost srpskog fudbala. Napraviće odličnu karijeru u ligama petice. Videli ste asistenciju protiv IMT-a. To je on, to nije slučajnost. Ja ga uvek grdim kada odigra prosečno. Kada sam došao on nije bio standardan. Rekao sam mu da neće igrati dok ne radi ono što treba. Počeo je jesenas samo meč protiv Čukaričkog, i to ne bi počeo da nismo imali problema sa kartonima. Odigrao je slabo. Na pripremama sam mu rekao da će biti otkrovenje. On je igrač između osam i deset... Tu su još Vidosavljević, Gluščević, stranci nam donose statistiku. Rade posao i kada ne odigraju dobro”.

Smete li na kraju da obećate plasman u Evropu?

”Težićemo tome, sigurno je da ćemo uraditi sve što je do nas. Stalno ponavljam da nam je za tako nešto potrebna pomoć publike. Moraju da prepoznaju da san može da postane java. Sećam se meča protiv Radničkog iz Niša, kako su reagovali na našu odbrambenu akciju. Znao sam da Nišlije ne mogu da nam daju gol. Moram da pohvalim i navijače, našeg generalnog direktora Konatara, pa sve do spremačice. Nekada zaposlene u klubu volim da terorišem, znam da im je teško da me trpe. Znam da budem surov, ali volim da nam je teren dobro pripremljen, da je sve uredno. Da se svi zaposleni trude da mi u subotu pobedimo. Znam da će me pamtiti po dobrom, kao vojskovođu za koju godinu”.

MOZZART BET SUPERLIGA - 24. KOLO

Četvrtak

IMT – Javor 2:1 (1:0)

/Lutovac 40, L. Luković 80 – Skoko 60/

Napredak Kruševac - TSC Bačka Topola 0:0

Petak

16.30: (2,40) Spartak (3,30) Novi Pazar (3,00)

16.30: (2,90) Radnik (3,05) Radnički 1923 (2,65)

18.30: (3,45) Mladost (3,35) Čukarički (2,15)

18.30: (1,65) Vojvodina (4,20) Voždovac (6,60)

Subota

17.00: (1,65) Crvena zvezda (4,00) Partizan (6,00)

19.00: (2,35) Železničar (3,35) Radnički Niš (3,05)

***Kvote su podložne promenama