Kako se Hrvatskoj desila Rijeka: Znate onog tipa iz Bitangi i princeza… E taj, samo pravi!

Dok je u Splitu celog leta i jeseni vladala “perišićijada” uz standardnu “livajamaniju”, a dinamovci se bavili huliganima, politikom, statutima i izborima, najbolji fudbal u Hrvatskoj je počela da igra Rijeka. Igra ga i dalje. Prva je i dalje. I ima nameru da tu ostane i još jednom svima začepi usta kao što je to uradila 2017. godine. Bila je to jedina titula u poslednjih 18 godina u hrvatskom fudbalu koju nije uzeo Dinamo. Sada se smeši i druga…

Kao što su ceo grad Rijeka i Kvarner lišeni histeričnosti i euforičnosti, tako je i Rijeka kao klub uvek ispod radara. Kako god da igra i kakve god rezultate da beleži. Što njoj u suštini i odgovara. Dok se Modri i Bili kolju i prepucavaju, Rijeka gleda svoja posla, dodaje gas i odmiče im… Uz napomenu da nije bila miljenik arbitraže i da je imala više razloga da se žali na suđenje od konkurenata. Ali i tada je ćutala.

U hrvatskom šampionatu je minulog vikenda odigrano 27. kolo. Odnosno, okrenuta su tri kruga. Podsetimo, HNL se igra po četvorokružnom sistemu u kojem svaki od 10 klubova sa svakim rivalom odigra po četiri meča u sezoni. Kvalitet je koncentrisan i mnogo je više prostora za iznenađenja.

Tri četvrtine sezone su prošle, a Rijeka ne samo da je prva, već je i uvećala bodovnu prednost. Dala je najviše golova u ligi (53), stvara najviše velikih šansi po meču (2,2), ima najviše dodira sa loptom po golu (300)… Trenutno Hajduku beži četiri boda, a Dinamu pet. Uz podsetnik da Dinamo ima meč manje i da bi zbog regularnosti takmičenja zaista bilo vreme da odigraju tu zaostalu utakmicu i spreče dalji prostor za manipulacije i kalkulacije. I da onda kandidati za titulu znaju na čemu su…

Dd 27. kola dosadašnjeg dela sezone, Rijeka je na liderskoj poziciji provela 12. Hajduk je na prvom mestu proveo 13. kola. Od toga su u dva kola bili bodovno poravnati na vrhu. Ova četiri boda razlike su ujedno i najveća prednost koju je Rijeka imala u sezoni u odnosu na Hajduk. Splićani su na početku sezone u jednom momentu imali i šest više bodova od Rijeke. Dakle, klub sa Rujevice je napravio razliku od 10 bodova u svoju korist i potpuno preokrenuo trku. Iako nijedno kolo nije bio bolje plasiran od trećeg mesta, Dinamo je takođe ravnopravan kandidat za titulu.

Kako se Hrvatskoj opet “dešava” Rijeka?

Ta istorijska titula iz 2017. je takođe bila neočekivana i malo ko je verovao u nju. Klub sa severa jadranske obale je često sa juga Hrvatske optuživan da šuruje sa Dinamom i da neće iskoristiti priliku da uzme titulu Zagrepčanima kada se za to ukaže šansa. Temelj za optužbe je bio više nego korektan poslovni odnos Rijekinog prvog čoveka Damira Miškovića sa tadašnjim rukovodstvom Dinama, tačnije Zdravkom Mamićem. Ali, ispostavilo se da je Rijeka uzela titulu Dinamu kada je mogla, a da mu je iste sezone lupila i šamar u finalu Kupa Hrvatske. Nešto što Hajduk nije uradio, evo već 20 godina... Sa mnogo većim budžetima od Rijekinog. Bila je to istorijska titula ispisana rukopisom sjajnog slovenačkog stratega Matjaža Keka.

I dok je u Kekovom mandatu sve u klubu bilo zategnuto kao struna, ova sadašnja priča je nešto potpuno drugačije. Slovenac je bio poznat kao preozbilajn lik koji svaki detalj u klubu drži pod kontrolom i sa kojim nema rasprave. Kada prođe hodnikom, oseti se zadah smrti… U smislu discipline.

Ovosezonska Rijekina šampionska kampanja je takođe “one man show” ali ovog puta u potpuno drugom stilu. Na klupi je “razbojnik” Željko Sopić čije metode su dijametralno suprotne od Kekovih.

U banditskom stilu, Sopić gazi sve pred sobom, deli lekcije na klupi i pred kamerama. Nekada deluje kao onaj nervozni lik sa malog fudbala čiji žargonski rečnik više pripada amaterskom nego profesionalnom fudbalu. Ne folira se, takav je. Ako ste gledali jedno od retkih svetlih izdanja hrvatske kinematografije, Sopić je onaj ćelavi lik iz serije “Bitange i princeze”. Ne samo zbog frizure.

Nedavno je na koneferenciji za medije opet imao šou kada je novinar nespretno pitao da li je Rijekina taktika za pobedu - igra na gol više.

“Obično ja tu najavljujem da ćemo se povući i čekati šta će oni da naprave. Sad je nova taktika. Da, ovaj put idemo na pobedu. Možete to da stavite i u naslov, dugo niste neku glupost stavili. Napišite - ovaj put idemo na pobedu“, sarkastično je prokomentarisao Sopić.

Zbunjeni novinar je pitao da li će ekipa da krene od prvog minuta sa visokim presingom, ali 49-godišnji Zagrepčanin je opet imao spreman odgovor:

“Ne, od 17. minuta ćemo. Ovog puta od 17. minuta, na tome smo radili cele nedelje, da krenemo od 17. minuta. Ustvari, mislim da ćemo na prelazu u 18. minut da krenemo da napadnemo Osijek, do tada ćemo da budemo u tunelu“.

Neprijatno, možda i ružno, ali iskreno… Moglo bi se reći da Sopić osebujnu prirodu koristi i kao lukav manevar da svu pažnju preusmeri na sebe i skine pritisak sa ekipe. Nešto što su u evropskom fudbalu radili i rade najveći trenerski umovi poput Murinja ili Klopa. Svidelo se nekome ili ne, njemu to besprekorno funkcioniše. Da li će izdržati do kraja, dobićemo odgovor u preostalih devet kola u kojima Rijeka ima lakši raspored od direktnih rivala i ulazi sa većom psihološkom stabilnošću u ciljnu ravninu. Rijeki se i dalje ne veruje, niti će joj se verovati do poslednjeg minuta sezone. “Mali su oni da izdrže do kraja, nemaju mentalitet velikog kluba”, reći će vam u Hrvatskoj. Ali tako bejaše i 2017…

Međutim, ova Rijekina čudesna priča ne počinje od Sopića. Počinje godinu dana ranije kada je Palikuća umalo zapalio klub.

Devet godina je u Rijeci radio sjajan sportski direktor Ivan Mance koji je svoj rad debelo utkao i u Kekovu titulu 2017. Otišao je 2021. i nasledio ga je Hrvat iz Nemačke, Robert Palikuća koji je za godinu dana skoro sve promašio. Prvo sa trenerom početnikom Draganom Tadićem koji je smenjen posle nekoliko utakmica, a onda i sa brojnim pojačanjima i pokušajima da rehabilituje karijere poput Halilovićeve. Posle užasnog starta sezone u leto 2022. klub se rastao sa Palikućom i na mesto trenera angažovao dobropoznatog, ali odavno istrošenog Italijana Serzea Kozmija. Čovek koji je ostao u prošlom veku odavno više nikog ne može da prevari za posao, ali je u Rijeci dobio ulogu spasioca.

I doveo je na rub ispadanja! Na poslednje mesto na tabeli.

Mišković je tada klub vodio bez sportskog direktora i posle blamaže u Kupu Hrvatske i ispadanja od niželigaša BSK-a smenio je Kozmija. Ali šteta je već bila velika. I na neverovatan način je popravljena. Rijeka je od Zrinjskog “ukrala” trenera Sergeja Jakirovića koji ju je preporodio u drugom delu prošle sezone i od zone ispadanja je doveo do Evrope! Čudo je napravio Jakirović i ušao u novu sezonu sa mnogo boljom startnom pozicijom.

Ali je Rijeku napustio isto onako kako je i došao.

Na poziv Dinama je “prebegao” u Zagreb i ostavio klub na cedilu. Rijeka je stradala od svog oružja… Sezona je već uveliko počela, a Rijeka je morala iznenada da traži trenera i da zaboravi na projekat Jakirovića koji je po svom ukusu slagao ekipu, a na kraju je zapravo slagao klub. Odlučili su se za Željka Sopića koji do tada nije imao neke značajne uspehe.

Ali ima kvalitet da je đak Mamićevog Dinama u kojem se tada fudbalom ozbiljno bavilo i u kojem je prošao osnovnu obuku kao trener rezevnog tima i pomoćnik u A ekipi. Bio je i asistent Cicu Kranjčaru i čak vodio Dinamo u Ligi šampiona protiv Juventusa kada je legendarni Cico smenjen. Pomagao je Zoranu Mamiću i u Emiratima, radio samostalno u Azrebejdžanu, a onda dobio šansu u Gorici sa kojom je bio pretposlednji u ligi. Letos ništa nije nagoveštavalo da će Sopić biti trener sa najvećim šansama da sezonu završi kao prvak države. Ali Rijeka nije imala mnogo opcija i “ukrala” je Gorici trenera kao nekad Zrinjskom ili kao što je Dinamo njoj.

Sopić se do letos više isticao zanimjivim izjavama nego trenerskim pečatom. Kada je izborio opstanak sa Goricom, pojavio se na konferenciji za medije sa papirom na kojem je pisalo: “Ne boj se saznanja da nisi uspeo, već da nisi probao. Ostaćemo u ligi i amin!".

Novinarima je pojasnioo čemu se radi.

“Ovo sam napisao još 1. decembra prošle godine kada sam došao u klub. Napravili smo tada grupu zvanu ‘opstanak u ligi’, uz reči ‘ko preživi, pričaće’. Verovatno su tada u to verovali moja žena, deca, pas, zec i ja”, u svom stilu je ispalio poslovično namrgođeni Zagrepčanin.

Kada ga je Rijeka pozvala, znao je da ide stepenik više, ali verovatno nije ni slutio koliko više. Verovatno ni njegova žena, deca, pas i zec… Debitovao je porazom u Maksimiru i onda tako neraspakovan u drugom meču već vodio mnogo bitan revanš plej-ofa za Ligu konferencije protiv Lila. Rijeka je ispala u produžecima i bio je to signal da je možda pogodila sa trenerom.

“Jedan od najtežih dana u mom životu. Ovako sam se osećao samo kad su mi roditelji umrli. Znali smo kakav tim imamo, ostavili smo poslednji atom snage na terenu, bacali se na glavu…”, rekao je posle bolnog ispadanja od Lila koji je, evo dogurao do četvrtfinala prestižnog takmičenja.

Iako je Jakirović sklopio ekipu, Sopić je počeo da iz nje izvlači i više od prethodnika. Ali i da nameće svoj stil, autoritet i pravila ponašanja. Čak i prema rukovodstvu kluba. Kada su mu doveli pojačanje Moma Jansanea iz Šerifa, bez uvijanja je rekao šta misli i koliko se on tu pitao.

“Postoji igrač kojeg smo potpisali, navodno dolazi, ali ja ga još nisam video. Nemam pojma kada će da dođe. Nisam ja ministarstvo spoljnjih poslova ili Šengen, pa da znam kako se sređuje viza”.

Vezao je seriju od 12 mečeva bez poraza, tukao Hajduk, remizirao sa Dinamom… Kada su ga pitali da li je zadovoljan bodom protiv Dinama, direktno je odbrusio:

“Ne, nisam. Šta? Treba li da kažem i na engleskom? Znam da su ovi analitičari najavljivali kako ćemo se povući, ali se nikad nećemo povlačiti. Rijeka će uvek igrati na pobedu”.

Posle serije nepobedivosti je doživeo hladan tuš protiv Slavena (2:4). U međuvremenu je čačnuo i u “svetu kravu” Hajduka, Splita i Dalmacije Marka Livaju izjavom da navijači na tribinama za plaćenu kartu imaju pravo da skandiraju šta i kome hoće, s obzirom da Livaja u Rijeci nije baš poželjan gost. Objasnio je kasnije i zašto je tako direktan.

“To vam je istina, reč koju mi Hrvati ne poznajemo. Pitate me nešto jer hoćete nešto da čujete. A ja kažem kako jeste. E sad, hoće li neko reći da sam marioneta... Moje je da kažem, a vaša je stvar kako ćete to formulisati. Naravno, to je moja istina. Odgovaram iz svoje glave”.

Ali pored vatrenih medijskih istupa, pokazao je izuzetnu brzinu reakcije da podigne ekipu posle kiksa. Rijeka je posle Slavena nanizala šest pobeda, tukla Hajduk i u Splitu, nesrećeno izgubila iz čudnog penala u dubokoj nadoknadi u Maksimiru…

“Na silu - na silu. Čestitam Dinamu. Suđenje neću komentarisati. Trebalo je više da igramo unapred. Imali smo na kraju loptu pod kontrolom i dali smo pas unazad. Pričao sam o Franku Bareziju, koji je jedan od najvećih ikad... On je nabio 40 lopti u tribine, a mi je vraćamo nazad u 94. minuti. Ali tako je to kada vodite decu. Dešava se”.

Taj kontroverzni poraz je jedini koji je razdvojio Rijekinu seriju od 11 pobeda ove godine. Posle pobede na Poljudu, Sopić je pričao i o običaju da igrače posle gostujućih pobeda čašćava na benzinskim pumpama, ali i da treniraju u koja god doba te večeri došli u Rijeku.

“Verovatno ćemo trenirati u Rijeci večeras oko dva sata ujutro. Prva benzinska je opet moja”.

Doduše, malo je razočaran što njegovi igrači nisu baš banditskog karaktera poput njega i na pumpama umesto limenki sa pivom uzimaju sokiće i vodu. A što se tiče treninga u dva ujutro, i tu postoji racionalno objašnjenje. Istegne ih i istrči da bi sutra imali slobodan dan, što se igračima više sviđa.

Ali iza tog imidža nadrndanog oštrog momka se krije odličan trener koji trenutno jedini u Hrvatskoj ima viziju kako ekipa trena da mu igra. I igra mu. Rijeka može na posed, na kontre, na prekid… Samo Rijeka na svakoj poziciji ima 22 zadovoljna igrača na koje trener uvek može da se osloni. Nešto poput Simonea Inzagija u Interu. Sopić održava rezerviste zadovoljnima. A govorimo o ekipi koja je letos ostala bez najboljeg igrača Matije Frigana koji je za 5.000.000 evra otišao u Belgiju.

Međutim, njegovo odsustvo se ne oseća. Na golu je Nediljko Labrović, najbolji golman u Hrvatskoj u ovom momentu. Neformalni gazda svlačionice je iskusni štoper Emil Dilaver koji je dugo bio u Dinamu i mentor je štoperskom hitu Niku Galešiću, kao što je u Partizanu stasavao Stefan Savić uz Krstajića ili u Zvezdi Eraković uz Dragovića. Kada je Galešić nedavno postigao evrogol iz slobodnjaka u Kupu Hrvatske, na tribinama su bili polaznici trenerske škole Kranjčar, Ćorluka i drugi bivši reprezentativci koji su se hvatali za glavu šta su upravo videli. Galešić je Rijekina zlatna koka. Veteran Dilaver i kada ne igra (u poslednja dva meseca povređen) ima ogroman uticaj i ume da održi govor saigračima i pre Sopića. Bekovi Goda i Smolčić su na mala vrata ušli kao anonimusi u prvi tim, s tim što je Smolčić dete kluba, a Goda je nekoliko meseci bio bez kluba i došao je kao slobodan igrač. Pored Dilavera i Galešića, Rijeka ima još dva pouzdana štopera, Mitrovića i Radeljića. Možda i najbolju štopersku liniju u ligi.

A ispred odbrane je srce i duša tima – Lindon Selahi. Neumorna osica i HNL verzija Engola Kantea, koja je mogla da upropasti karijeru. Jesenas je odbio da produži ugovor, namerio se da ode za džabe u Dinamo ili Hajduk po savetima menadžera i završio je na tribinama.

“Slogan ovog kluba je ‘Krepat ma ne molat’, a ne ‘Igra ko ima vremena'... Gospodin Selahi će na tribinu. U Hrvatskoj je demokratija i svako ima pravo da izabere što hoće. Koliko sam se borio za tog dečka, toliko se ne bih borio za svog sina. Ali dođe i trenutak kada neke stvari moraš da prelomiš. Mislim da će tu najviše da ispašta sam igrač. Potom ja kao trener, a na kraju i klub. Ali on je bio upoznat šta odluka o neprodužavanju ugovora nosi. I doneo je svoju odluku. To je legitimno. Pa je i klub doneo svoju odluku, a i to je isto legitimno. Hoće li se nešto promeniti, to ne mogu znati”, rekao je tada Sopić.

I promenilo se. Selahi je produžio ugovor na godinu dana i glavni je motor ekipe u drugom delu sezone. Sa njim ispred odbrane, “osmice” Fruk i Janković imaju mnogo više slobode da krenu napred i da ponekad nešto i ne zatvore pozadi. Niko Janković je dete Dinama koje tamo nije dobilo šansu, došlo je za džabe u Rijeku i pokazalo potencijal. Toni Fruk je hit sezone. Ne samo u Rijeci, već u celom hrvatskom šampionatu. Kao mlad je otišao iz Hrvatske, vukao se po B timovima u Italiji i Belgiji, pao u zaborav, a onda letos došao u Rijeku za džabe i eksplodirao. Igrač je sa najvećom minutažom i prvi asistent lige sa 14 golova. Sopić ga je trenirao i u Gorici gde su zajedno izborili opstanak.

Rijeka je rehabilitovala i Marka Pjacu, najskupljeg igrača u istoriji Dinama koji je poslednjih godina bio u stravičnom padu karijere i skoro osakaćen povredama. Sada opet igra nekadašnji fudbal i vratio se u reprezentaciju. Na drugom krilu je još jedan reprezentativac kojeg je napravila Rijeka. Marko Pašalić je došao iz B tima Borusije Dortmund i za nekoliko meseci na pozajmici u Rijeci postao reprezentativac. Ispred nkih je kao špic Mirko Marić zimsko pojačanje iz Monce, a nekadašnji golgeter Osijeka.

Još jedan ogroman pogodak Rijeke je Franjo Ivanović, 20-godišnji Hrvat iz Austrije koji je prošao Augsuburgovu školu, ali je letos došao na Rujevicu iz B tima kao potpuno nepoznat lik. I takođe je u toku sezone dopisan na spisak Zlatka Dalića. Rijeka ima više reprezentativaca nego Dinamo i Hajduk zajedno. Ali ni tim reprezentativcima kod Sopića ništa nije garantovano. Naprimer, Pašalića i Ivanovića je u Gorici zamenio nakon pola sata igre. I okrenuo sa 0:2 na 3:2! Pokazna vežba da nema nedodirljivih i da nikom nije zagarantovana minutaža samo zato što je "dobar za prodaju".

Sve su to igrači koje je klub pogodio, ali im je Sopić razvio krila. I niko mu ne garantuje da će za to dobiti zahvalnicu. Gazda kluba Damir Mišković već mesecima ne dolazi u Rijeku jer boravi u Dubaiju zbog privatnog biznisa. Zbog zakona o obavezno provedenom periodu u državi. Prati on sve sa Bliskog istoka, oglašava se, ali ga nema tu kada se lomi titula i kada bi Rijeku trebalo institucionalno zaštiti u prljavim igrama u kojima se direktni rivali mnogo bolje snalaze. Doduše, možda je tako i bolje jer i bez njega, oko tima sve funkcioniše iznad očekivanja. A ako Rijeka osvoji titulu, Mišković će "samo" morati da dobro zavuče ruku u džep jer u mnogim ugovorima stoje nadrealni bonusi za osvajanje titule u koju ni sam Mišković nije verovao. Samo bi Pjaca trebalo da dobije oko 200.000… Dakle, Miškoviću ostaje da iz Emirata dođe sa koferom para i razdeli ih u svlačionici... Valjda se i za Sopića nađe neki dinar, mada titula sa Rijekom nema cenu.

Šanse za tako nešto su dobre. Rijeka u sledećem kolu gostuje otpisanom Rudešu, a Hajduk dočekuje Dinamo u Splitu. Potom Hajduk dolazi u Rijeku i tada će mnoge stvari biti jasnije. U jadranskom derbiju se nekome lomi sezona... U 30. kolu Hajduk seriju derbija zaključuje protiv Osijeka, a Rijeka gostuje u komšijskom okršaju protiv Istre. Riječani do kraja dočekuju još Goricu, Dinamo i Slaven, a gostuju Lokomotivi, Varaždinu i Osijeku. Stadion na Rujevici je rasprodat za poslednja četiri meča, a biće i do kraja sezone. Ako pobede direktne konkurente na svom terenu, Riječani će napraviti odlučujuće korake ka tituli.

U koju verovatno nisu verovali ni pas, ni zec Željka Sopića.