Kako bi bilo da malo više cenimo Mitra: U direktnim duelima bolji je od Benzeme, Ronalda i Firmina

Dok je prašio u Partizanu čulo se „da ga vidimo u jačem takmičenju“. Kad je i Anderlehtu doneo titulu pričalo se „sačekajmo da vidimo šta može u ligama petice“. Onda je otišao u Premijer ligu i sa ove distance možemo samo da konstatujemo kako je Rafael Benites pogrešio što mu nije dao odgovarajuću šansu u Njukaslu. Makar onu kakvu je kod Slaviše Jokanovića imao u Fulamu, a i tad su ne nepoverljivi javili rečima „to je, ipak, Čempionšip“. Kad nije bio Čempionšip nego Premijer liga sa Markom Silvom valjda je svima postalo jasno da je elitni napadač, s tim da su i tad čekali nešto da bi mu zamerili. I tako prođe deset godina, a Aleksandar Mitrović svuda postiže golove. Sad to čini daleko od očiju evropske javnosti, zbog čega mu opet neki stavljaju upitnike iza učinka, govoreći kako je „to samo arapski fudbal“.

Sve i da su u pravu, u petak veče je najbolji strelac reprezenatcije Srbije u istoriji – tu, valjda, nema spora, činjenice su svete, šta god ko mislio o ukusima – ponudio dokaz da i dalje može da se takmiči sa najboljima. I ne samo da se nadmeće, nego i da ih dobija. Njegova partija usmerila su Al Hilal u pobedi koja se u Saudijskoj Arabiji posebno ceni, jer je ostvarena nad gradskim rivalom iz Rijada, Al Nasrom (3:0), ali je dobila pažnju i svetske javnosti, pošto je upriličena nad klubom čiji napad predvodi Kristijano Ronaldo.

U direktnom duelu, prvom otkako su na novoj teritoriji, Mitrović je bio bolji od Ronalda. Opet jezikom neoborivih podatak: dao je dva gola, a Kristijano nijedan. Za zaboravne, prethodni put kad su se sreli, pošto nisu imali priliku minule sezone u Premijer ligi, Mitrogol je pogotkom odveo Orlove na Mundijal u Kataru baš preko Ronalodovog Portugala.

I onda ova dva gola u gradskom derbiju, čime je Aleksandar Mitrović stigao do kote od ukupno 20 pogodaka na 20 mečeva u plavom dresu Al Hilala ove sezone. Prosek, gol po utakmici. Butalno! Poređenja radi, Ronaldo na isto toliko mečeva – računajući sva takmičenja – ima 18 preciznih hitaca.

Niko ne tvrdi da je Aleksandar Mitrović bolji fudbaler ili da ima bolju karijeru od CR7, međutim, u ovom trenutku ako ništa drugo uživa. Između ostalog, zato što je učinkom nadmašio još neke zvezde koje su pohrlile na drugi kraj sveta da bi dobro zaradile. Kao i sam Srbin, razume se. I on to radi baš dobro, jer je u poslednjih šest kola prvenstva Saudijske Arabije svaki put bio strelac. Ima 13 ligaških pogodaka i samo je pomenuti Ronaldo ispred sa 15. A iza su Kevin Enkudu (11), veliki Karim Benzema, saigrač Malkom (po devet), Odion Igalo, Taliska (po osam), a daleko je Sadio Mane (šest).

Srbi gospodare Saudijskom Arabijom: Mitar i Sergej rešili derbi Rijada i ostavili Ronalda i drugove na “minus sedam“ (VIDEO)

Još je interesantnije što je u svim direktnim duelima sa zvezdama pristiglim u Arabiju bio bolji. Na primeru, u sudaru sa aktuelnim prvakom države, Al Itihadom, koji je kupio Karima Benzemu, slavio je Al Hilal 4:3, tako što je Mitrović autorizovao het-trik, a Francuz pogodio tek jednom za ekipu iz Džede. Kad je na programu bio obračun Al Hilal – Al Ahli, na semaforu je pisalio 3:1, Mitrović je bio precizan za lidera, a Roberto Firmino, koji se ranije nadavao golova za Liverpul nije za zeleni tim.

Dakle, od tri glavna konkurenta za naslov prvaka, Al Hilal je slavio svaki put. I uvek je Mitrović udario pečat. Protiv Ronaldovog i Maneovog Al Nara, Benzeminog Al Itihada, Firminovog Al Ahlija...Tri derbija, šest golova. I sve to bez pomoći povređenog Nejmara. Sad će se naći pametni da kažu, lako mu je kad ima Žorža Žezusa na klupi, Malkoma, Sergeja Milinković Savića i Rubena Neveša na sredini terena, Kalidua Kulibalija u odbrani, a Jasina Bonoa među stativama. Samo, i drugi su dovodili i birali i niko se nije setio Mitra pre Al Hilala.

Ako su se već u Saudijsku Arabiju preselile neke od najvećih zvezda planetarnog fudbala, pa neka su i u padu karijere, ako ih Srbin teroriše, ima li još koji argument da sumnjamo/osporavamo/manje vrednujemo? Ili bismo, možda, mogli da posmatramo stvarnost iz druge, normalnije, sportske perspektive. Da prestanemo da mu tražimo mane i preispitujemo odluke, jer i tamo gde je otišao – drma.

Toliko snažno da se čuje svuda.