Kajzer Aleksandar

Nemci su titulu kajzer koristili za onog koji je iznad kralja, a najpoznatiji kajzer je bio Austrijanac Franja Josif rođen u Beču.

Crvenoj zvezdi je iz Beča i Austrije je ovog leta stigao fudbalski Kajzer. Imala je do sada razne komandante, gardiste i kakve sve ne titule, ali ovo je nešto novo. I neviđeno. 

Samo jedan u istoriji fudbala je zaslužio taj nadimak i smatraju ga najboljim defanzivcem svih vremena. Daleko je Aleksandar Dragović od visina Franca Bekenbauera, glupo bi bilo nekoga sa ovih prostora porediti sa Kajzer Francom, ali za ove naše prilike ovde, Dragović je Bekenbauer. Takav autoritet i sigurnost nisu viđeni godinama.

I na tom famoznom testu zvanom večiti derbi, Aleksandar Dragović je pokazao da je za klasu iznad svega što se ovde smatralo štoperima ili majstorima defanzive poslednjih godina. Primila je Zvezda jedan gol, ali to sa Dragovićem nema nikakve veze. Mnogo više sa njim imaju veze onih nekoliko šansi koje su mogle da se završe golom ali ih je Dragović neutralisao majstorskim postavljanjem i intervencijama pre nego što su i postale šut.

Večiti derbi juče nije imao pobednika, ali posmatrajući iz crveno-belog ugla, Dragović je ostavio utisak pobednika. Gledati igrača koji sa takvom lakoćom odigra utakmicu bez greške, tera na trljanje očiju i duboko razimšljanje: Šta će on ovde? Pa onda još dublje, da li je taj evropski fudbal zaista toliko otišao ispred nas pa je Dragović sa 30 godina završio u Crvenoj zvezdi i srpskom prvenstvu. I to kao slobodan igrač.

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

Kako nije završio u nekom jačem klubu gde se bolje plaća?

Suština je da njegov dolazak na Marakanu baš i nema mnogo veze sa fudbalskom i tržišnom logikom, pa ni klupskom politikom Zvezde. I sam je na kraju priznao da je odbio duplo bolje finansijske ponude letos da bi ostvario san i zaigrao u Crvenoj zvezdi. Zvezdaši će u šali reći da je čuveni deda Zlativoje obavio crveno-belima najveći posao u letnjem prelaznom roku.

Još od povratka Dejana Savićevića iz Milana, bolji igrač nije stigao pod takvim uslovima na Marakanu. Sve pohvale zaslužuju Nenad Milijaš, Miloš Ninković ili Marko Marin što su birali Zvezdu pored boljih ponuda, ali Dragovićev dolazak prevazilazi granice realnog. Poslednja takva klasa je bio povratak Dejana Savićevića iz Milana.

Čak i tržišno je van realne vrednosti. Došao je kao slobodan igrač, a prema nezvaničnim infromacijama je zaradio 400.000 evra kao bonus za potpis što je standardna procedura sa slobodnim igračima i još oko 600.000 evra na ime godišnje plate. S obzirom koliko su se standardi digli i da je Radživ Van la Para imao sličnu platu, a Marko Marin u drugoj sezoni skoro duplo veću, jasno je koliko je Zvezda finansijski dobro prošla u ovoj priči. I na drugoj strani brda je bilo igrača sa sličnim ili većim platama poput Zorana Tošića, Bibarsa Natha ili Sejdube Sume. Gledajući iz tog ugla, klub sa Marakane je prošao bolje nego što je i mogao da zamisli. Dargović vredi daleko više od onoga što je potpisao sa Zvezdom. 

A na terenu je Zvezda u Dragoviću dobila oslonac ekipe i jednog od nezavničnih kapitena. Poverenje koje uliva ostatku ekipu ga čini priorodnim liderom. Uz njega i Eraković deluje bolje, a Degenek može da bude spokojniji i mirniji. Od početka sezone Austrijanac srpskih korena igra bez greške. Jeste napravio taj faul protiv Šerifa, ali je na kraju to ipak samo običan faul, a ne penal i mogao je da prođe bez posledica. Sve ostalo je bilo besprekorno.

Dragović sija i u evropskim i u domaćim utakmicama. Način na koji igra je nešto novo u našem fudbalu. Kao u one dve situacije u prvom poluvremenu derbija kada Rikardo Gomeš hoće da ga lomi „jedan na jedan“ a Dragović ga skoro pa drsko čeka otvorenim stopalom i ne pada mu na pamet da beži na kontra nogu. To se kod nas ne viđa. To su već postavke iz ozbiljnih evropskih liga. Napadač u toj situaciji ne zna šta će sa loptom. Jednom je usmerio Gomeša da izađe u gol-aut, drugi put mu je pokupio loptu. Da li je to škola, iskustvo, samopouzdanje ili prirodna klasa, sami gledajte i procenjujte.

Pa i ona situacija kada je Urošević probio i hteo Rikardu da namesti laku egzekuciju na petercu ali se pojavio Dragović da ukliza i pošalje loptu u korner. Sve stiže. Kod lukavog gola Natha je bio daleko i ne snosi odgovornost, a ni u drugom poluvremenu nije imao greške. Čak i kada je Partizan dominirao i tražio drugi gol, Dragović je bio na vrhunskom nivou i besprekorno odrađivao svoj posao. Kod kornera pre poništenog gola Rikardu, Igor Vujačić je skočio između Marka Lazetića i Miloša Degeneka. Kod šuta Nikole Terzića je Zvezdina odbrana pukla po levoj strani gde su bili Rodić i Degenek, s tim da je mlado Partizanovo krilo prošlo između Rodića i Aleksandra Kataija.

Nije slučajno što je Dragović odigrao sto i kusur mečeva za reprezentaciju Austrije i što će uskoro postati nacionalni rekorder kada prestigne legendarnog Andreasa Hercoga. Ali opet, i večiti derbi je posebna utakmica u kojoj se mnoga zvučna imena nisu snašla. Dragović je i sam u intervjuu za MOZZART Sport priznao da ima tremu pred važne mečeve i da je bio nervozan pred debi za reprezentaciju Austrije na Marakani ili pred prvi meč u dresu Zvezde protiv Vojvodine, ali juče na derbiju od treme i nervoze u njegovoj igri nije bilo ni traga. Kao da ih je odigrao na desetine... Dobio je bezbroj duela, završio meč bez ozbiljnog faula, stigao i da ispravi neke propuste saigrača, autoritativno iznosio loptu i preciznim pasovima probijao linije velčitog rivala. Sve što štoper može da uradi individualno, on je uradio.

INTERVJU – Aleksandar Dragović: Zvezda je kao Real, samo jednom zove

Poslednji put kada je neki štoper igrao sa toliko klase i iskustva, bio je to Mladen Krstajić u Partizanu. Razlika je što je Krstajić došao sa 35 godina i mogao je da odigra dve sezone do odlaska u penziju. Dragović je u Zvezdu došao sa 30 godina i može da igra po dve jake utakmice nedeljno narednih nekoliko godina. Ako Zvezda bude mogla da ga zadrži.

Ono što bi Zvezda mogla da iskoristi iz Krstajićevog iskustva i primeni na Dragovića je uloga mentora. Uz Krstajića je tada stasao mladi Stefan Savić i obezbedio transfer u Mančester Siti. Naravno da to sve ne bi bilo moguće i bez Savićevog potencijala i kvaliteta. Na Zvezdi je da nađe neko svoje dete ili nekog novog Savića koji bi polako učio uz Dragovića. Jer igranje u paru sa takvim štoperom je neprocenjivo i može da bude od višestruke koristi. Sada je tu Degenek i Zvezda posle lutanja na početku sezone konačno ima pouzdan štoperski par koji ne treba preispitivati. Ali klub bi mogao da se potrudi da u rotaciju ubaci i nekog mlađeg koji bi upijao znanje od majstora defanzive. Svi bi bili na dobitku... Pitanje kada će Zvezda opet u budućnosti moći da računa na takvog mentora.