INTERVJU – Aleksandar Dragović: Zvezda je kao Real, samo jednom zove

Nadaju se navijači Crvene zvezde da će ovog leta, sada već tradicionalno uživati u bravurama kapitena Milana Borjana, ili boemskim driblinzima Aleksandra Kataija. I da će ta transverzala mnogih evropskih uspeha doprineti da trener srpskog šampiona Dejan Stanković zabeleži epski uspeh na Zvezdinoj klupi i dotakne zvezde Lige šampiona. Čak i ako se to desi – pa čak i ako se desi neki novi Liverpul – Aleksandar Dragović će, ma šta uradio na novom početku, biti kandidat za zvezdaša godine. Priča o emocijama, dečačkoj strasti i požudi prema jednom klubu, počela je da se kuva pre godinu dana. Završila se pre dva meseca odlukom standardnog reprezentativca Austrije da potpiše ugovor sa Crvenom zvezdom.

Trljali su oči, posle tog čina bivšeg člana Bajera iz Leverkuzena, kijevskog Dinama, Lestera, Bazela i Austrije, svi koji Crvenu zvezdu osećaju bar malo svojim klubom. Ne verujući da je to java, već mamurni san. Lepi i nedostižni san... Međutim, slika u oku novog štopera Crvene zvezde otkrivala je drugu stranu priče i Dragovićevu privilegiju – da šarom na ugovor sa Crvenom zvezdom spoji lepo i korisno. Usreći sebe i sada već čuvenog dedu Zlativoja, čoveka koji je toliko agitovao za njegov dolazak na Marakanu da je dobio mitski status u očima fanova srpskog šampiona.

I o njemu je Aleksandar Dragović opširno pričao u velikom intervju za MOZZART Sport, rađenom dva dana posle remija i prvenstvene premijere protiv Vojvodine. Blago nezadovoljstvo je postojalo zbog rezultata, ali govor tela sjajnog štopera otkrivao je sreću. Pravu, „neprskanu“ sreću.

„Dragovići su iz Grocke, odnosno iz sela Umčari. Deda je otišao za Austriju kada je imao 20 godina, možda koju preko da vas sada ne lažem. Tamo se smestio, našao posao u Beču i ostao u Austriji. U toj zemlji smo se rodili mama i ja. Sve je tako počelo“, otkriva na početku razgovora za naš portal Aleksandar Dragović.

Počelo je biološki, ali i prve fudbalske korake, koji su nagoveštavali profesionalnu karijeru, standardni reprezentativac Austrije je napravio pod dedinim patronatom. On ga je inficirao crveno-belim bojama.

„Ja sam počeo da igram fudbal sa šest godina, i to u bečkoj Austriji. Veliki je to klub, iz velikog grada. Deda je odmah video da me jako zanima fudbal. I onda je sve to išlo polako. Jednog dana me je doveo u Beograd, na Marakanu. Gledao sam derbi protiv Partizana. Imao sam osam ili devet godina. Znam da je igrao Žigić i da Grobari nisu bili na stadionu. Nešto su se bili posvađali. Sve je to za mene bilo ’vauuu’. Znate, i u Austriji postoje vatreni navijači. Velika većina Beča navija za Rapid, kao Beograd za Zvezdu. Ja sam od onih ljudi koji ceni našeg večitog rivala. Partizan ima isto mnogo navijača, ali mislim da Zvezda ima više. Kažem, moraju oni da se cene, ali meni je bilo posebno fascinantno kako navijaju Delije. Deda me je naučio da volim Crvenu zvezdu“.

„DEDA JE MNOGO LJUT, IZNERVIRAO SAM GA U 90. MINUTU“

Posle meča sa Vojvodinom (©Starsport)

Je l’ tačno da ti je deda u šali rekao da sad može na miru da umre, jer je dočekao da te vidi u Zvezdinom dresu?

„Šalio se on tako. Daj Bože da živi još 100 godina. On je sada mnogo srećan, isto kao i ja. Malo je bio razočaran posle Vojvodine, pošto je meč završen bez golova, ali je zadovoljan što me gleda na Marakani. Ma nije bio baš nezadovoljan. Bio je mnogo ljut što nismo pobedili. Bio je ljut na mene posebno. Zbog onog šuta iz 90. minuta kada sam prebacio gol. Sad tražim stan blizu stadiona, da deda može peške na utakmicu“, uz osmeh kaže Dragović.

Utisci sa premijere protiv Vojvodine su bili sveži, ali jasno je bilo Aleksandru Dragoviću da je mnogo pre početka ove sezone bio u fokusu zvezdaša. Vršili su presing i Zvezdan Terzić, i Mitar Mrkela, i Dejan Stanković. Sve je počelo da se kuva prošlog leta.

„Mi razgovaramo već godinu dana. Prošlog leta se nije uklopilo sve. U jednom trenutku sam mislio da je sve gotovo. Onda smo ponovo počeli da pričamo. Tu je mnogo pomogao Milan Dudić (fudbalski menadžer prim. aut.), imao sam druge ponude. Seo sam na kraju sa dedom i odlučio sam se za Crvenu zvezdu“.

„KO MI JE ZABRANJIVAO DA IZLAZIM I KAKO SAM POSTAO IGRAČ?“

Spontano, opet je deda ušao u priču. Ovoga puta Dragović je otkrio kako ga je balkanskim metodama Zlativoje terao da bude bolji.

„Ja slušam dedu. Kada sam imao 13 ili 14 godina mama mi je otišla u Ameriku. Odrastao sam kod dede i babe, sa njima sam provodio najviše vremena. Hteo sam da postanem fudbaler Austrije i to sam uspeo, Bogu hvala. I deda mi je mnogo pomogao. Kada si tinejdžer, hoćeš da izađeš, da popiješ. Deda me nikada nije pustio. On je hteo da budem fudbaler, znao je da me usmeri i da mi brani razne stvari. Ja ga baš slušam. On je stara škola, nekada preteruje, ali nema veze“.

„JAKE PONUDE IZ TURSKE I RUSIJE? NEĆU NI OVAKO ŽIVETI NA ULICI“

Srce je posle četiri godine u Leverkuzenu odabralo stranu, ali morao je u pregovore sa Zvezdom Aleksandar Dragović da uključi i mozak. Na papiru je imao dvostruko jače ponude Dinama iz Moskve i Trabzona. Zvali su Nemci.

„Da, imao sam mnogo jake ponude. O svemu sam razmišljao da budem iskren. Imam 30 godina i san mi je bio da igram jednom u Zvezdi. Bila je šansa, to sam hteo da prihvatim. Možda mi se ne bi ukazala druga prilika. Nikada ne znate šta možete da se desi. Bio je taj Trabzon i Dinamo. Ja sam se odlučio za Zvezdu i stojim iza toga. Bile su dva puta bolje ponude“.

Nije to mala razlika u parama?

„Pare nisu nevažne, to svi znamo, ali svi znaju i da sam ja u Zvezdu došao da bi ispunio dečački san. A što se tiče para… Već dugo godina igram kao profesionalac i neću sigurno živeti na ulici, a-ha-ha”

Navijače si najviše kupio odlukom da dođeš skoro u zenitu karijere, kada još možeš da pomogneš.

„Meni nije značilo tek tako da odem u neku jaku ligu. Hoću da igram u Evropi sa Zvezdom. Ona je isto veliki klub. Kada se pogledaju poslednje četiri godine, uvek su bili u Ligi šampiona ili Ligi Evrope. Daj Bože da ponovo budemo tu, mi ćemo se boriti za Ligu šampiona. Vi, novinari, malo ste previše pisali o tom transferu u Zvezdu. Nije da hoću da vas uvredim. Ja sam došao u Beograd da popričam sa Terzom i Dekijem, ali lično sam se odlučio pre Prvenstva Evrope. Ili još preciznije: sedam dana pre finala kupa. Hteo sam da prelomim pre Prvenstva Evrope, nikada se ne zna u fudbalu šta može da se desi. Mogu da izađem na ulicu i da me kola udare. Jednostavno, voleo sam da igram u Zvezdi. Real Madrid samo jednom zove, možda i Zvezda samo jednom zove. Za mene, u srcu, Zvezda je Real Madrid“.

"GOLMANA VOŠE BI UZEO REAL MADRID"

Protiv Nikole Simića (©Starsport)

Nada se Aleksandar Dragović da ga na Marakani tek čekaju prave stvari i velike utakmice. Zato nije očajavao posle remija protiv Vojvodine. Mada se nadao boljem rezultatu.

„Gde god sam igrao, u bilo kojem klubu ili reprezentaciji, na prvoj utakmici je bio kiks. I onda je sve, kasnije, bilo super. Neka tako bude i sad. Naravno da smo svi hteli da pobedimo. Imali smo tri ili četiri zicera, onaj promašaj Bena. To je trebalo da budu golovi. Moramo da napredujemo, jer ako želimo da igramo u Evropi, treba da igramo bolje. Mada smo imali šanse. Sad protiv Kairata će biti drugačije. Sumnjam da će igrati bunker kao Vojvodina, oni su slavili bod kao da su osvojili Ligu šampiona. Svaka im čast. Borili su se i ja im čestitam“.

Zna reprezentativac Austrije šta nije valjalo u igri Crvene zvezde.

„Moramo da nađemo rešenje, posebno u poslednjoj trećini terena. Lakše da dolazimo u situacije da postižemo golove, jer često ćemo igrati protiv bunkera. Ali, opet da ponovim, da je Ben umesto stative u prvom poluvremenu postigao pogodak, bilo bi verovatno 3:0 ili 4:0. Mi smo se borili do poslednjeg sekunda, nisu pomogli ni ziceri. Golman (Nikola Simić, prim. aut.) im je bio odličan, da su ljudi iz Real Madrida bili na stadionu, siguran sam da bi ga uzeli“.

Kako si se osećao prvi put u Zvezdinom dresu?

„Dugo nisam bio nervozan, sada sam bio nervozan. Nisam znao šta me čeka, dok smo bili u tunelu, čuli smo atmosferu. I zato sam bio onako... Ne ljut, ali neraspoložen. Žao mi je što je bilo mnogo ljudi, nismo ih usrećili“.

Austrijski mediji su se naširoko bavili tvojom odlukom da dođeš u Srbiju. Plaše se slabog takmičenja i da ćeš izgubiti tonus potreban za reprezentaciju.

„Oni cene Austriju, kao što vi cenite Srbiju. Ne zanima me šta oni pišu i pričaju. Ja znam tačno šta želim. Hoću da sa Crvenom zvezdom igram u Evropi. Takođe, četiri godine nisam bio standardan u Leverkuzenu. Malo sam igrao, malo nisam. Volim Zvezdu, volim da pomognem klubu. Isto i da učim od Dejana mistera. On je bio svetski igrač, ostavio je veliki trag ovde“.

Iskreno, jesu li se čudili saigrači iz reprezentacije zbog tvoje odluke da dođeš u Zvezdu. Ne računamo Arnautovića i Kalajdžića.

„Da se ne ponavljam više. Znao sam šta tražim i šta hoću. Oni ne znaju šta je Zvezda i šta su Delije. To ne mogu da im objasnim. Kako to izgleda kada stojiš u onom tunelu. Kada ste već pomenuli Arnautovića...“

Možda će nekada doći...

„Marko je zvezdaš, možda će nekada doći. Vidim da je imao neku ponudu, nešto sam čitao. On je kao igrač i karakter super. Neću da kažem da on mora da dođe u Zvezdu, jer i mi imamo dobre špiceve“.

Nije mu bilo potrebno postavljati pitanja o ciljevima.

„Možda ću odigrati dobro godinu u Zvezdi i doći će ponuda. Ja ću dati sve da pomognem saigračima i klubu da napravimo rezultate, da budemo šampioni. Mada će biti teško pošto sam video kako igra Partizan. Borićemo se za navijače, oni su to zaslužili. Mnogo dobro navijaju“.

„NIJE POSTOJALA ŠANSA DA IGRAM ZA SRBIJU“

U dresu Austrije protiv Memfisa Depaja (©Reuters)

Da li je postojala šansa da se kao mlađi odlučiš za Srbiju. Nije tajna da su bivši čelnici FSS pokušali da te prisvoje?

„Slabo sam bio vezan za Srbiju. Ja volim Beč, tamo sam rođen, tamo ću živeti i posle fudbala. To je moj grad... U Srbiju sam dolazio samo na derbi. Jezik sam naučio zbog dede, mama slabo govori naš jezik. Tako da nije postojala šansa da zaigram za Srbiju. Uvek sam bio zadovoljan i srećan što igram za Austriju. Tamo sam prošao celu akademiju, oni su mi sve dali. Mada sam se ja pokazao na terenu, nisu me odabrali što sam lep i zgodan. Morao sam da se pokažem. Srbija jeste u mom srcu zbog dede, ali je Austrija – Austrija“.

Nikada nisi imao problem u Austriji što si poreklom sa Balkana i Srbije?

„Nisam imao probleme što se prezivam na ’ić’. Mada ja retko imam problema. Volim da se zezam i pijem kafu sa svima. Svi smo isti, imamo dve ruke i dve noge. Da li si Srbin, Bosanac, Albanac ili iz Afrike... Svi imamo dušu. U svim zemljama imaš neke loše ljude, što hoće da te prevare i ukradu“.

„IMA LJUDI ODAVDE KOJI NEĆE DA SE ADAPTIRAJU“

Dobar si primer kako Srbin može lepo da se uklopi u drugačiji sistem. Ima i onih drugih...

„Ima ljudi koji neće ili ne mogu da se adaptiraju. Ja to ne podržavam. Ako živim u nekoj državi, ne moram perfektno da govorim jezik, ali moraš malo da se adaptiraš. Oni su ti dali posao i kuću, pokaži malo poštovanja. Ne mora da bude perfektno, ali kada ideš kod frizera nemoj da koristiš Gugl translejt da mu objasniš kako da te ošiša.“

Pored Zvezde imaš veliku ljubav prema Austriji iz Beča. Veliki klub preživljava teške trenutke, odlučio si se, zajedno sa Davidom Alabom, da kupiš deonice?

„Alaba i ja smo jako emotivno vezani za taj klub. Ja sam tamo od šeste godine. I kako je Austrija bila u minusu ja sam u dogovoru sa njima počeo da razmišljam šta bismo mogli da uradimo da opet stanu na noge. Trudićemo se da pomognemo”.

Deluje da voliš delima da pomažeš. U Zvezdu si došao u punoj snazi, kupio si deonice Austrije...

„Nekada mi je pametnije da ćutim. Mada ima ljudi koji samo pričaju i ništa ne rade. Ja volim da ćutim i da pomažem... Samo da smo živi i zdravi“.

„JA, SALAH, DŽAKA I POLUFINALE LIGE EVROPE“

Najveći skok u karijeri doživeo si u Bazelu. Odlična generacija sa Mohamedom Salahom kao predvodnikom, trofeji, evropske utakmice... Tu se realno čulo za tebe?

„Na kraju je sve ispalo super. Osvojili smo tri titule, kup, igrali smo polufinale Lige Evrope. Ja sam to znao. Imali smo dobru ekipu. Sa igračima koji su tada bili u Bazelu napravili smo velike karijere. Mo Salah je bio tu i otišao posle u Liverpul. Džaka je bio u Arsenalu, ja sam došao do Leverkuzena. Bili smo dobri i u Ligi šampiona, mada smo izgubili sa 0:7 od Bajerna. Tamo u Bazelu sam baš mnogo naučio, imao sam 19 godina. Pustili su me svaki vikend da igram“.

O VIDIĆU, RAMOSU, MEGVAJERU

Aleksandar Dragović (©Soul Time Media Studio)

Realno, da li bi danas, sa ove distance, napravio isti potez i otišao u kijevski Dinamo?

„Čudan transfer, ali sam hteo da idem putem Nemanje Vidića. I on je odabrao sličan put, preko Moskve. Ja sam isto bio na istoku, istina Kijev. Vidić mi je uz Ramosa idol. Neću da kukam“.

Lester?

„Bio sam na pozajmici. Ispred mene je bio Megvajer. On je Englez i vidi se gde sada igra. Dobar štoper. Nije bilo lako, pa sam se vratio u Nemačku. Tu sam igrao više nego što sam verovao“.

Iza tebe je vrlo dobra sezona u Leverkuzenu, koristili su te i kao desnog beka?

„Ja sam ti novi Kafu... Najviše mi prija da igram štopera, kao desni bek moraš više da trčiš. Dugo sam već centralni defanzivac, ali samo mi je bilo važno da igram. Bitno mi je bilo da imam minutažu zbog reprezentacije i Evropskog prvenstva. Imao sam dobru sezonu, ali nisam bio kao Dani Alves. Nisam mogao da dođem do 10 asistencija“.

Da li više voliš sistem sa trojicom ili četvoricom pozadi?

„Svejedno. Trener mora da vidi šta je najbolje za ekipu. Ja ću sve da igram i da se borim. Svejedno koliko će biti štopera. Dugo igram fudbal i lako mi je da se uklopim. Ne treba fudbal da se komplikuje. Nekada su stvari jako proste. Važno je da se boriš i trčiš“.

Svestan si da je dobar deo Srbije navijao za Austriju protiv Italije. Najviše zbog tebe, posebno što si na tom meču bio inspirisan i odlično odigrao?

„Ja ti se nikada ne hvalim. Recimo da sam bio dobar. Ali uvek želim više. Nismo se obrukali kao reprezentacija, mogli smo da prođemo dalje. Bilo je mišljenja da će nas Italija dobiti sa 3:0. Ali sigurno je da smo mogli bolje. Ja sam ti takav. Ako pretrčim 11 kilometara, onda na sledećoj utakmici 500 metara više“.

„DO PUNOLETSTVA SAM BIO VEZNI, A ONDA JE DOŠAO DERBI SA RAPIDOM“

Šta je tvoj najveći kvalitet kao igrača?

„Dobar pas. Do 18. godine sam igrao u sredini. Kada sam ušao u prvi tim Austrije, povredio se standardni štoper. Bio sam veći i snažniji od drugog centralnog defanzivca i trener me je stavio na štopera. Igrali smo protiv Rapida derbi i pobedili sa 2:0. Ostao sam štoper. Bio sam mlad, samo sam hteo da igram. Nisam hteo da kukam, da mi je rekao na gol, ja bih stao između stativa“.

Da se vratimo na Zvezdu, kako ti se čini Stanković kao trener?

„Super je sve. On je igrao u Interu, napravio je velike stvari. On zna kako ide fudbal. Naučio je od Murinja koliko treba da se riskira na nekom meču. Italijanima je uvek najbitniji rezultat. Meni isto ne znači da igramo lepo i izgubimo. Mada hoćemo da igramo lepo zbog navijača. Ali ne može svaka utakmica tako. Dejan daje sto posto za klub i igrače, da mi napredujemo. To mi se jako dopada“.

Kairat će biti prvi veliki ispit?

„Neće biti lako, četiri sata je vremenska razlika. Letećemo šest sati, ali ne smemo da kukamo. Ako mi kukamo, to onda nije dobro. Spremiće nas Mister, znaćemo gde su dobri, a gde loši."

Da li bi bio zadovoljan remijem?

„Zavisi kako bude tekla utakmica. Ako bismo, ne daj Bože, dobili crveni karton i oni budu napadali, bio bih zadovoljan remijem. Mi svaku utakmicu idemo da pobedimo. Isto bismo se tako ponašali da igramo protiv Real Madrida. Ući ćemo da pobedimo. Znamo da nismo bolji, ali ne pobeđuje uvek bolji“.

Kako ti se sviđa ekipa, izbliza. Verovatno si ih do sada gledao samo na televiziji.

„Pa Zvezda napreduje četiri godine. Imamo fenomenalnu ekipu, baš momci imaju talenat. Svi se borimo jedan za drugog. Verujem da ćemo tako nastaviti i napraviti velike uspehe.“

„SALE MAGIKO JE DOKTOR, ŠTA DA KAŽEM O BORJANU”

Ko ti se najviše sviđa od saigača?

„Svi su dobri. Ali je Sale Katai Magiko, on je doktor. Dobro je što ga imamo u ekipi. On u sekundi može da reši utakmicu. Srećan sam što ga imamo“.

A Borjan, defanzivcima znači kada iza imaju takvog golmana?

„Pokazao je koliko je vredan za tim. Sad je u kupu briljirao, odbranio penale. Dobro je što imamo takvog golmana. Znaš da i kada grešiš, može da te spase“.

Da li si gledao čuvenu utakmicu sa Salcburgom kada je počeo Zvezdin uzlet?

„Jesam, jesam... Nisam bio na stadionu, bio sam u Nemačkoj. Kasnije sam zezao saigrače iz reprezentacije Ulmera i Lajnera. Da budemo iskreni, i da se ne lažemo, Zvezda je imala mnogo sreće, Salcburg je bio jači. Ali na kraju je bitan rezultat. Krivo im je bilo, ali takav je fudbal. Iskreno, prvo poluvreme je moglo da bude 3:0 za Salcburg. Hvala Bogu nije. Pogledao nas je Bog. Ne znam da li bih njih voleo u plej-ofu. Imamo prvo Kairat. Ne smemo da pričamo o narednim rivalima. Ja to ne volim“.

„OVDE NEĆE NI REALU BITI LAKO“

Aleksandar Dragović (©Soul Time Media Studio)

Šta je realan kvalitet Zvezde, lestvica je visoko podignuta prethodnih godina?

„Zvezda ne sme nikoga da se boji. Svi imaju dve ruke i noge. Eto, pomenuo sam Real Madrid, ali opet ne možemo da se sakrijemo i ako budemo igrali protiv njih. Uz sreću svakog možemo da dobijemo na Marakani. Nikome neće biti lako ovde“.

Koji napadač ti je bio najteži za čuvanje?

„Nani i Ibrahimović. Nani je bio brz dok je igrao za Junajted“.

Deluje sa strane da imaš lidersku crtu?

„Šta je lider? Meni to nisu likovi koji se samo deru van terena. Moraš da pomogneš ekipi kada je najteže. Ne smeš da budeš negativan i pljuješ po igračima. Uvek moraš da budeš pozitivan. Gledao sam dokumentarac o Ramosu. On je za mene pravi lider. Moraš da budeš prvi na treningu, a poslednji da ideš, da se najviše trudiš na terenu. Tako ja gledam. Ali moraš da budeš deo prave grupe. Nisu tu bitne ni godine. Nemam ništa protiv da se na mene dere neko od 17 godina, ili na Saleta. Važno je samo da ti pomogne.“

„TRČIM SVAKO JUTRO, MOŽDA SAM U GLAVI AUSTRIJANAC“

Je l’ istina da trčiš ujutru i kada imaš slobodan dan?

„Da, ja svaki dan treniram. Volim da budem spreman. Stalno hoću da dižem lestvicu“.

Izgleda da si u glavi Austrijanac, što može da bude dobro?

„Možda, tamo sam odrastao. Nemci baš mnogo rade. Naučio sam to“.

Plašiš li se velikog pritiska u Zvezdi.

„Nemaš čega da se bojiš kada znaš koliko vrediš. Ja to poštujem. I na mene ne može da utiče nečija nervoza“.

Novi kiks u prvenstvu bi napravio histeriju?

„Na kraju se gleda ko je prvi. Ne posle prvog ili osmog kola kada igramo sa Partizanom“.

Iskreno, razmišljaš li o derbiju, znaš da je to posebna utakmica?

„To će tek da dođe. Želim da igram i pobedim za navijače. To je mnogo važna utakmica. Ali do tada ima mnogo“.

Lepo je igrati derbije, pred punom Marakanom, Evropu, ali... Postoje i druge stvari u srpskom fudbalu, teški tereni. 

„Bio sam u Ukrajini. Nije ni tamo sve cveće. Tamo sam naučio da igram po raznim terenima“.

Malo si se odmarao ovog leta?

„Ako namestiš u glavi da si imao malo odmora i razmišljaš o tome, onda je to problem. Neću da kukam. I Borjan i Degenek su imali mali odmor. Imaću na zimu odmor, ja sam tu da pomognem Zvezdi, neću da pričam o umoru“.

„NISAM MOGAO DA SPAVAM PRED DEBI SA SRBIJOM“

Možeš li da se setiše debija za reprezentaciju Austrije 2009. godine, i to protiv Srbije na Marakani?

„Tu ste srećno pobedili. Čak smo mislili da ćemo da izgubimo sa tri gola razlike. Na kraju smo mogli da pobedimo. Uplašio sam se, nisam mogao da spavam. Bio sam nervozan. Nisam očekivao da ću igrati, tadašnjem selektoru ću dok sam živ biti zahvalan. To je bila specijalna utakmica za mene“.

Srbija te još jednom pobedila (3:2) u meču koji je Arnautović sjajno odigrao?

„Nije bio sjajan. Da je bio, davao bi golove iz onih šansi, a-ha-ha“.

Imaš li nedosanjan san kao fudbaler?

„Da osvojim Ligu šampiona, ali biće teško. Ne može svaki igrač da ima sve. To su neke sitnice. Ali šta sam ja sve doživeo. Igrao sam za Austriju, sada za Zvezdu. Došao sam do trećeg mesta večne liste austrijske reprezentacije. Možda ću biti prvi. Neću da se osvrćem oko sebe i budem ljubomoran na nekog. Pa koliko ljudi hoće da igra u Zvezdi, pa to ne doživi“.