Kada baš gori pod nogama, rešenje je “seljak” što pije kafu s rakijom

Možda bi Bajern, Barsa, Inter ili ostali klubovi opsednuti osvajanjem Lige šampiona mogli da primene ovaj recept. Krenu sa jednim trenerom u sezonu, a onda ga početkom godine smene, na njegovo mesto postave Hosea Mendilibara i osvoje evropski trofej. Vrlo jednostavno.

Šalu na stranu, ali ono što je iskusni Španac uradio u poslednje dve sezone ide u istorijske čitanke evrokupova. U Sevilju je došao sredinom marta prošle godine i osvojio Ligu Evrope pobedom na penale protiv Rome. Olimpijakos je preuzeo sredinom februara ove godine i osvojio Ligu konferencija pobedom u produžecima. Za dva evropska trofeja mu je bilo dovoljno samo 14 utakmica: Devet u Olimpijakosu i pet u Sevilji. Između su bila i dva remija sa Andalužanima u Ligi šampiona posle kojih je jesenas dobio otkaz. Reklo bi se da je uz minimalan trud ostavrio maksimalan profit. Ali, sve ovo je nagrada za skoro dve decenije krvavog rada po španskim provincijama.

Kolika je retkost da trener osvoji različite evropske pehare u nizu, govori i kratka lista onih koji su to pre Mendilibara uspeli: Nereo Roko sa Milanom (1968, 1969), Bob Pejsli sa Liverpulopm (1976. 1977), Đovani Trapatoni sa Juventusom (1983, 1984), Žoze Murinjo sa Portom (2003, 2004) i Rafa Benitez sa Valensijom i Liverpulom 2004. i 2005. godine. Svi oni su među dva trofeja u nizu imali i onaj najvredniji – titulu prvaka Evrope. Mendilibar ima dva manje vredna trofeja, ali s obzirom na kvalitet ekipa koje je vodio, ovo je zaista jedinstven uspeh.

I cela njegova karijera odudara od gore pomenutih velikana trenerskog posla. Ima 63 godine i nikada nije važio za trenera evropskog kalibra. Uglavnom je bio čovek lokalnih potreba. Pretežno u klubovima sa severa Španije odakle je i sam, iz sela sa oko 3.000 stanovnika. Uvodio je klubove (Valjadolid) i ostavljao ih (Osasuna) u Primeri ali neke velike kapacitete nije pokazivao. Znate onaj tip trenera koji se vrte po slabijim klubovima i zovu ih kada je frka za opstanak. Jedino evropsko iskustvo do pre godinu i u kusur dana su mu bila dva meča u pokojnom Intertoto kupu sa Atletik Bilbaom gde je potrajao desetak utakmica pre nego što je dobio otkaz. Tada su ga etiktirali da nije za klubove sa ozbiljnim ambicijama. Do 60. godine života, najveći uspeh u trenerskoj karijeri mu je bio šestogodišnji mandat na klupi provincijskog Eibara sa kojim je šest sezona igrao Primeru i na kraju dobio otkaz kada su ispali.

Možda je i sam kriv što nije umeo bolje da se bolje proda i izreklamira. Što nije pratio modu i menjao se. Mendilibar je čovek starog kova koji se slabo uklapao u moderne trendove čiji predvodnici su baš španski treneri. Od kojih su većina Baskijci poput njega i ove sezone su bili hit evropskog fudbala. I dok se fudbalska Evropa bavila igrama i rezultatima ekipa koje su vodili Pep Gvardiola, Ćabi Alonso, Luis Enrike, Mikel Arteta, Unaj Emeri, Mičel, Andoni Iraola, jedini španski trener sa evropskim peharom na kraju sezone je upravo Mendilibar. Iliti „rođak sa sela koji pije kafu sa rakijom“ kako nam ga je prošle godine opisala naša dopisinica iz Madrida Ognjenka Marić koja je sa lica mesta pokušala da dočara potcenjivačku sliku koju Španci imaju o Mendilibaru. Makar taj bitniji deo fudbalske javnosti s obzirom da običan Španac može da se poistoveti sa Mendilibarom.

Seviljsko čudo rođaka sa sela

Reč je o čoveku koji se ne boji posla. Višegodišnje borbe za opstanak su ga očeličile da ne zazire od teških situacija. Sevilja je prošle godine promenila dvojicu trenera (Lopetegi i Sampaoli) za pola godine, došla u borbu za opstanak i dovela je Mendilibara koji ju je sačuvao u Primeri i preko Juventusa, Mančester Junajteda i Rome je doveo do trofeja Lige Evrope.

Čak su mu i tada spočitavali da je Sevilja klub koji je navikao da osvaja Ligu Evrope sa raznim trenerima i da tu nije bilo baš toliko do njega. E, pa u Olimpijakosu nije imao nikakvu tradiciju i istoriju da se nasloni. Nikada nijedan grčki klub nije osvojio evropski trofej. I opet je uspeo. Grci su takođe promenili dvojicu trenera (Martinez i Karavljal) za pola godine, zaglibili u prvenstvu i onda doveli Mendilibara.

Krenuo je iz Budimpešte gde je prošle godine osvojio Ligu Evrope. Sa dve minimalne pobede u plej-ofu je izbacio Stankovićev Ferencvaroš, a onda u osmini finala doživeo debakl u Pireju protiv Makabija iz Tel Aviva (1:4). Koliko su tada svi digli ruke od Olimpijakosovog evropskog proleća, najbolje govori situacija pred revanš u Baškoj Topoli gde su Izarelci bili domaćini.

Od silne navijačke armije crveno-belih, istinsku ljubav prema klubu ih je pokazalo 49. Toliko ih je došlo u na stadion TSC-a i prisustvovalo fudbalskom čudu. Olimpijakos je slavio neverovatnih 6:1, nadoknadio težak poraz iz Pireja i prošao dalje. Klub je na kraju nagradio pomenutih 49 navijača i častio ih kartama za finale protiv Fiorentine.

Bio je to okidač posle kojeg je Olimpijakos okrenuo sezonu. Za prvenstvo je već bilo kasno jer su AEK i PAOK bili bolji. Ali u Evropi se probudila nada. U narednih pet mečeva Lige konferencije su zabeležili remi i četiri pobede zaključno sa sinoćnjom protiv Viole u finalu. Dali su čak 13 golova na tih pet utakmica, pobedili prvog favorita Aston Vilu u Engleskoj...

Nije slučajno Ajub El Kabi bio junak eliminacije Aston Vile i pobede nad Fiorentinom. Mendilibar ga je probudio da zaigra fudbal života. Kod prethodnih trenera Martineza i Karvaljala, Marokanac je dao 12 golova na 26 utakmica i nije zabeležio nijednu asistenciju. Kod Mendilibara je upisao 20 golova i tri asistencije na 23 utakmice! Odigrao je svaki meč otkako je baskijski stručnjak preuzeo kormilo.

Pored njega, jedini prvotimac koji je odigrao sve 23 utakmice je argentinski vezista Santjago Eze. Letos je stigao iz Urakana i zahvaljujući igrama kod Mendilibara obezbedio mesto u olimpijskoj reprezentaciji na predstojećim igrama u Parizu. Pitanje je dana kada će debitovati i kod Lionela Skalonija. Ogroman doprinos je dao i španski veteran Visente Ibora (36). Trostruki osvajač Lige Evrope sa Seviljom je kod prethodnih trenera bio epizodista, ali je kod Mendilibara postao motor ekipe i bio jedan od najboljih u mečevima protiv Fenerbahčea, Aston Vile i Fiorentine. Izvukao je sve što je mogao iz ekipe koja je jesenas u poslednjem kolu protiv TSC-a igrala za evropsko proleće.

„Dugo sam čekao da bih napravio uspeh. Tek za par godina ću početi da se sećam ovih momenata i da razmišljam o njima. Sada nisam svestan. Kada budem premotavao film, staviću ruke na glavu i prisetiti se kroz šta smo sve prošli“, rekao je Hose Luis Mendilibar sinoć posle osvajanja Luge konferencije.

Dva evropska trofeja sada stoje u trenerskoj biografiji Hosea Mendilibara. U Olimpijakosu će od sledeće sezone imati šansu da konačno nešto osvoji i od domaćih pehara. Naravno, ako se zadrži i ne dobije otkaz na jesen a onda na proleće opet ode negde da gasi požar.