Holanđani pucali ćorcima, pa platili ceh: Tata Zidan mora da je preponosan
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 03.06.26. | 22:53
Alžir nekako preživeo prvo poluvreme, pa u finišu slavio u Roterdamu pogotkom Hađ Muse
Stići će Holanđani u Ameriku sa balastom najvećeg gubitnika u istoriji svetskih prvenstava – tri puta su igrali u finalu, nikada nisu osvojili trofej – ali ne i u seriji od 15 uzastopnih utakmica bez poraza. Trajala je od oktobra 2024. godine i prekinuta je ove večeri, na ispraćaju Lala na Svetsko prvenstvo. Alžir je “na prepad” slavio u Roterdamu pogotkom Hađ Muse iz 86. minuta, pošto je prethodno preživeo kanonadu prilika domaćina u prvom poluvremenu, uz fenomenalnu partiju Luke Zidana – 0:1.
Jer, prilike su se nizale kao na traci. I uglavnom ih je pripremao jedan čovek – Krisensio Samervil. Krilni napadač koji je sa Vest Hemom nedavno ispao iz Premijer lige dobio je priliku od Ronalda Kumana da debituje za nacionalni tim, i to u startnoj postavi, a da taj svečani trenutak ukrasi asistencijom, upropastili su mu malo saigrači, a malo sjajni Zidan. Pogodio je Malen stativu još u osmom minutu, desetak minuta kasnije promašio je čitav gol iz zicer pozicije, tukli su Gakpo i Rejnders po nekoliko puta, ali nije se dao golman Granade.
Izabrane vesti
Svojevremeno je Zinedin obeležio dva Mundijala, onaj 1998. godine koji je osvojio i onaj osam godina nakon toga, kada je igrao možda i fudbal karijere, pa istu neslavno završio isključenjem u finalu. Bezmalo dve decenije kasnije, mora da je preponosan na svog naslednika, igrača utakmice odigrane na De Kajpu. Imao je ozbiljnu povredu lica u finišu klupske sezone, pravio je pauzu, večeras branio sa zaštitnom maskom, ali ništa mu to nije smetalo da spusti roletnu i učini da Pustinjske lisice odigraju i desetu uzastopnu utakmicu u kojoj nisu primile gol u prvom poluvremenu.
Ove večeri to je bio baš podvig, već u nastavku bilo je manje posla, defanzivni perfekcionista Vladimir Petković prekomponovao je svoje redove, a i brojne izmene na obe strane učinile su svoje, pa nije bilo puno uzbuđenja vrednih pomena. Alžir je u prvom poluvremenu bio zaista katastrofalan, neshvatljivo je kako nijedna od brojnih čistih izgubljenih lopti na sopstvenoj polovini nije kažnjena, mada su sposobnost da ugroze rivala iz kontranapada pokazali u 27. minutu, kada je sveprisutni Miki Van de Ven u poslednji čas uklizao ispred Amure I ispravio prethodni kiks saigrača Van Hekea. Četiri minuta pre kraja nije bilo nikoga da ukliza, Anis Hađ Musa je ušao sa desnog krila u sredinu i kontranogom postigao prvenac u reprezentaciji – kako to samo fudbal ume da udesi, baš na stadionu na kojem već godinama unazad trese mreže u dresu Fajenorda.
Sjajna uvertira za Alžirce pred okršaje u grupi sa Argentinom, Austrijom i Jordanom. Na drugoj strani, puno briga za Kumana, koji je izmenajo svih 11 startera u nastavku i verovatno dobio neke odgovore na deset dana pred okršaj sa Japanom na premijeri na Mundijalu.
Holanđane svakako niko ne vidi na tronu, ali u sastavu sa čak 15 premijerligaških igrača nikome neće biti poželjan rival i, otvori li im se žreb, mogli bi mogu dugo da se zadrže “preko bare”. Uzdaće se u teoriju verovatnoće, da su se večeras ispucali ćorcima, ispromašivali “za sve pare" i da će proraditi onda kada bude bilo najvažnije.