Jedan klinac je priključen prvom timu pored Maradone, uklizao mu je i dobio kopačke… Kasnije je osvojio Zlatnu loptu

Ostaće zapisano u večnosti da je Dijego Maradona skromni tim Argentine doveo do titule prvaka sveta, a godinu dana kasnije i tanku ekipu Napolija do prve titule prvaka Italije. Drugi skudeto 1990. godine je već bio druga priča i Napoli je tada imao jači tim sa nekim poznatim imenma poput Alemaoa, Kareke, Karenvalea…

A malo je poznato da su uz Maradonu u Napoliju stasavali neki mladi igrači koji će kasnije postati velika imena italijanskog fudbala. Počevši od junoše Ćira Ferare koji je tek ušao u prvi tim kada je došao Maradona, preko mladog Đanfranka Zole koji mu se priključio u sezoni osvajanja drugog skudeta do mladog Fabija Kanavara koji je povremeno trenirao sa prvim timom dok je Maradona još bio tu.

Vreme je da mrtvi saznaju kakvu su priču propustili

Godinama kasnije, zvanično najbolji igrač sveta za 2006. godinu i osvajač Zlatne lopte je ispričao kako je to izgledalo sa Maradonom.

“Bio sam dečak koji skuplja lopte i gledao sam šampione kako treniraju. Kao klinac sam igrao u veznom redu dok mi trener nije promenio poziciju. Nisam ništa rekao, sam sam poslušao šta mi se kaže. Na prvom treningu sa prvim timom me je prihvatio divni Ćiro Ferara. Bio sam oduševljen što ću se na terenu  sresti sa Dijegom Maradonom.

Rekao sam Ćiru: ‘Možeš li da veruješ da ću ja trenirati sa Maradonom?’

Odgovorio mi je: ‘Ne sine, nećeš trenirati sa Maradonom. Da bi nešto bilo trening, potrebno je da udaraš loptu. A ti nećeš imati priliku za to jer je lopta uvek zalepljenja za njegovu nogu. Nećeš ući ni u duel sa njim. Nećeš ga ni pipnuti jer će da ti pobegne’.

Ali jednom sam uspeo. Jako sam mu uklizao i zaustavio ga. Saigrači su bili ljuti, trener je krenuo da me grdi, a Dijego ih je zaustavio i rekao: ‘Bravo momak. Sve je ovo OK’.

Došao je do mene posle treninga i nasmejao se. Dao mi je njegove kopačke. Uspeo sam da makar jednom zaustavim idola. Tada sam shvatio da ću uvek morati da idem protiv najboljih da bih postao najbolji u svom poslu.

Maradona je bio poster fudbala. Uvek uzdignute glave i izbačenih grudi. Takav stav je davao krila saigračima. Čak i kada bismo pogrešili, nije nam ništa govorio. Videlo se sve po govoru njegovog tela. Zato su ga se i protivnici plašili”, prisetio se Kanavaro.  

Dijego i Barsa - ljubav koja je bolela

Ali nije Maradona bio dobar samo prema junošama iz svog tima. Poštovao je i protivnike ma koliko godina da su imali. Još jedan bivši italijanski reprezentativac svedoči o tome. Današnji Kaljarijev trener i Romina nekadašnji as, Euzebio di Frančesko je bio u toj koži.

“Kada pomislim na Maradonu, prođu me žmarci. Najlepše iskustvo u mojoj karijeri je vezano za njega. Imao sam 18 godina i ušao sam u prvi tim Empolija. Trener Salvemini me je pozvao za gostovanje u Napulju. Maradona me je impresionirao sa nekoliko stvari. Prvo je došao i sa svima nama se srdačno rukovao. On se rukuje sa mnom?! Detetom od 18 godina iz protivničkog tima?! Kada danas vidim klince koji uđu u prvi tim i ne znaju ni ‘dobro jutro’ da kažu, muka me spopadne…

Druga stvar koja me je impresionirala je bio izlazak na stadion. Izašli smo iz tunela i krenuli na klupu. Kada smo seli, osetili smo da ona bukvalno podrhtava od buke koja je pratila Maradonino zagrevanje. Verujte mi, to je jeziv osećaj za maldog igrača.

Treća stvar koja me je oduševila se desila na Božić. Za Božić nam je svima pojedinačno poslao potpisane čestitke. I dalje čuvam tu moju kao blago. Govorim ovo sve da biste mogli da shvatite kakav je to vanvremenski čovek bio. Sa koliko elegancije i skromnosti se ponašao prema nama protivnicima”, ispričao je Euzebio Di Frančesko.