Vreme je da mrtvi saznaju kakvu su priču propustili

Verovatno ste čuli za čuveni grafit na jednom groblju u Napulju: „Ne znate šta ste propustili“.

Povod je bila Napolijeva titula šampiona Italije 1987. godine. Prva u istoriji za klub iz Napulja. Nešto što po stanju stvari u Italiji nije trebalo da pripadne neuglednoj raji sa juga. Ali to se dogodilo. Postoje živi svedoci koji su bili toliko srećni da su morali da obaveste i mrtve.

Sve je došlo i otišlo sa njim. Radost i tuga. Sreća i nesreća. Uspomene i priče. On više nije tu, niti će biti, ali njegova dela i legende su ga nadživele. Uklesao se za večnost u srca jednog grada i naroda specifičnog mentaliteta.

Kao sunce sa argentinske zastave, tako je Dijego Armando Maradona obasjao Napulj i zapalio temperamentne Napolitance. Kad tada Vezuv nije proradio, neće nikada... Ekstaza u Napulju je bila takva da je onaj grafit na groblju imao smisla. Ko nije doživeo te godine u Napulju sa Maradonom, propustio je najbolju žurku u istoriji grada. Kažu i cele Italije. Niko ne zna da slavi kao sirotinja. A on je bio zastava obespravljenih i poniženih, kako lepo napisa Dr Nele Karajlić. Sunce slobode.

Da li Mesi i Ronaldo danas mogu da odu u neku Fjorentinu, Sampdoriju ili Kaljari i da osvoje titulu? Ne mogu.

E Maradona je baš uspeo to. I zato je veći. Najveći.

(Foto: AFP)

Napoli je dve godine do Maradoninog dolaska jedva uspevao da se spase ispadanja iz lige. A govorimo o italijanskoj ligi koja je bila ubedljivo najjača na svetu. Platini i Juve sa pola italijanske reprezentacije na vrhuncu moći. Berluskoni će ubrzo kupiti Milan i krenuti u stvaranje dinastije. Prejaka Roma sa Falkaom, Ančelotijem, Serezom, Đaninijem... Inter sa Rumenigeom, Altobelijem, Zengom, Bergomijem... Najbolja Verona u istoriji.

I sirotinjski Napoli koji se bori za opstanak.

Pravo je čudo kako je taj i takav Napoli uopšte uspeo da dovede Dijega. Nisu bili bogati i moćni. Ali su imali sreću da je on bio nesrećan u Barseloni, da se posvađao sa predsednikom Nunjezom, da je ostao bez para, da ga je čekala tromesečna suspenzija i da ga je bio glas neradnika koji voli noćni život. To poslednje nije bila nikakva diskvalifikacija za Napolitance da ga dovedu. Čak im je i prijalo. Oni su želeli takvog čoveka. Pa onda i fudbalera. Samo takav pelcer je "tamo dole" mogao da se primi.

Maradona je odrastao u naselju bez vode, bez asfalta, okružen sirotinjom. Uvek je bio na strani slabijih. Čak i kada je birao velike klubove, išao je u kontru. Nije postao Riverov Milioner, već heroj Bokine radničke klase. Nije otišao u kraljevski Real već u separatističku i inatnu Barselonu.

Napulj je bio baš ono što je Dijegu bilo potrebno. Najveći siromašni grad u Italiji. Simbol prkosnog i emotivnog juga Italije. Arogantni severnjaci su ih uvek gledali kao neradnike, lopove i mafijaše koji žive na grbači države. Napolitanci su njih videli kao bogate i emotivno osakaćene snobove koje ništa ne zanima osim novca. Istina je negde na sredini, generalizacija nikada ne valja.

Tadašnji predsednik Napolija Korado Ferlaino je bio živopisan tip kojeg su navijači voleli i mrzeli. Osetio je šansu da može da dovede Maradonu. Želeo ga je još dok je Dijego igrao u Boki, ali nije imao para za njega. Ovoga puta ih je sakupio. Kako? Ni do dan danas nije baš najjasnije...

Uložio je svoje pare, pomogli su lokalni političari, a javna je tajna – i zloglasna Kamora. Lokalna napuljska mafija je u tom trenutku bila podeljena na tridesetak klanova, ali su svi oni zarađivali od Totonera – ilegalnog klađenja na fudbalske utakmice. Ferlaino je navodno obećao Kamori tri puta veći profit ako dođe Maradona. Obećao im je i ilegalnu prodaju ulaznica koje će vredeti mnogo.

Na kraju su i navijači sakupljali novac. Navodno je Barselonin predsednik Nunjez u poslednjem trenutku promenio uslove i tražio još 500.000 dolara. Kamora je prešla u "sakupljanje dobrovoljnih prihoda“ (rekvizit kojim se igra tenis) po ulicama Napulja. Svi Napolitanci su se ujedinili i sakupili novac za Maradonin transfer. U to vreme svetski rekord - 10.400.000 dolara. Maradoni je pripalo 15 odsto, ali je sav novac dao na vraćanje dugova.

Na prvoj konferenciji za medije, francuski novinar Alan Šailu je pitao Ferlaina i Maradonu da li je Kamora finansirala njegov transfer. Umesto odgovora, izbačen je iz pres sale.

Tog jutra su lokalne novine napisale:

"Problemi komunalija, zaposlenja, gradskog prevoza, škola više nisu bitni. Stigao je Maradona!"

Maradona je na zvanično predstavljanje na San Paolo došao helikopterom. Preko 70.000 ljudi je platilo lepe pare da se svojim očima uvere da je Bog sišao među njih. U beloj majici, donjem delu trenerke i sa šalom Napolija oko vrata, samo je rekao:

"Dobar dan Napolitanci. Drago mi je što sam došao kod vas".

"Ole, ole, ole, Dijego", grmeli su Napolitanci dok je pirothenička revija pretila da zapali obližnji Vezuv.

Šutnuo je koju loptu u publiku, 'ubio pauka' šutem sa 35 metara, protrčkarao petnaestak minuta i otišao. Dok je silazio u tunel, tadašnjoj devojci je rekao:

"Klaudija, znam da rizikujemo živote dolaskom ovde, ali imam dobar osećaj. Znam da me vole. Iskreno. Ovo je lud grad, kao što sam i ja. Vraća me u detinjstvo. Moram da usrećim ovu siromašnu decu sa ograde. Podsećaju me na nas u Buenos Ajresu".

To je bio razlog zbog kojeg je došao. Želeo ga je tada i Juventus, nudio možda i veći novac, ali Napolijev direktor Antonio Julijano mu je prilikom pregovora rekao da će postati božanstvo u gradu i da bi ljudi umrli za njega u Napulju. Osetio je to čim je došao...

Maradoni je to bilo potrebno posle nesrećnog perioda u Barseloni. Došao je u skroman tim sa kojim se mučio u prvim mesecima. Osvojili su devet bodova u prvih 13 kola (za pobedu su se tada još dodeljivala dva boda) i ništa nije delovalo obećavajuće.

"Fudbalskim kvalitetom, bili smo bliži ispadanju nego tituli. Znao sam da me čeka patnja. Isto tako sam i znao da što je teže, više ću uživati. Što su manje verovali u nas i omalovažavali nas, više je u meni ključao bes da uspem", pričao je kasnije Maradona.

Bilo je potebno pola godine da Napoli shvati Maradonu i on da prihvati Napoli. Napoli je u januaru savladao Udineze sa 4:3 i do kraja sezone upisao samo jedan poraz. Maradona je sezonu završio sa 14 golova kao treći strelac lige, a Napoli na osmom mestu.

Maradona je od Ferlaina zatražio pojačanja iako je predsednik kukao da nema novca.

"Matori, snađi se. Učini nešto. Nabavi pare ili odlazim. Prodaj one kojima publika zviždi i dovedi mi onog kurvinog sina Reniku iz Sampdorije. Bolje da je sa mnom u timu nego da me čuva", naredio je Dijego predsedniku.

Ferlaino mu je doveo Reniku, ali i golmana Garelu iz šampionskog tima Verone i napadača Bruna Đordana iz Lacija kojem će Maradona pakovati golove. U prvi tim se probio sjajni mladi štoper Ćiro Ferara. Kockice su počele da se sklapaju.

Sa novim trenerom Otavijom Bjankijem kojeg Maradona nije voleo.

"Rekli su mi jednog jutra da je Bjanki smislio novu vežbu u kojoj svi moramo da radimo klizeće startove. Odgovorio sam da ja na zemlju idem samo kad me protivnik sruši, a nikako da klizam. Bjanki je rekao da ćemo imati probleme ako tako mislim, a ja sam mu odgovorio da će on imati probleme i da će morati da ode".

Hladni severnjak Bjanki je shvatio da ne vredi ulaziti u rat sa Maradonom i dao mu poseban status. Napulj se zapalio od euforije. Maradona je dao volej sa 40 metara protiv Verone. Njegov slobodnjak je doneo Napoliju prvu pobedu protiv Juventusa posle 12 godina. Postoje svedočanstva da se posle toga gola petorica ljudi onesvestila na stadionu, a da su dvojica imala srčani udar.

Napoli je Maradoninu drugu sezonu završio na trećem mestu. Ferlaino je potom doveo još pojačanja poput Karnevalea, Romana i De Napolija. Dve godine posle dolaska u Napulj, Dijego je dobio prave saigrače sa kojima može da krene u osvajanje vrha. Tog leta se vratio pucajući od samopouzdanja posle partija karijere na Mundijalu u Meksiku gde je ceo svet bacio pod noge. Ludi Napolitanci su se nadali da isto može da uradi sa Italijom.

I uradio je!

Napoli se nije baš prošetao do titule, ali je jeste osvojio dominantno iako ju je overio tek u pretposlednjem kolu remijem protiv Fjorentine. Maradona je lobovao, driblao, pogađao slobodnjake, asistirao... Davao im je čak i golove glavom. Radio je šta je hteo. Protivnici su hteli da ga tuku, ali nisu ga stizali ni faul da naprave.

"U svlačionici smo se dogovorili da je jedini način da ga zaustavimo, taj da ga brutalno fauliramo. Posle 10 minuta smo odustali. Bilo ga je prelepo gledati na terenu", rekao je tadašnji Juventusov as Zbignjev Bonjek.

Navijačima je kupio 50 bubnjeva da naprave atmosferu kao u Južnoj Americi, a tribina sa ultrasima je brojala preko 20.000 ljudi.

U gradu je nastao haos. Kažu da je žurka trajala sedam dana. Navijači su nosili mrtvačke kovčege sa obeležjima Juventusa i Milana. Ljudi su na posao dolazili u dresovima. Vozači vespi su umesto kaciga nosili crne kovrdžave perike. Na lokalnim izborima je 20.000 listića proglašeno nevažećima jer su glasači na njih dopisivali Maradonino ime. Čak 25 odsto novorođenčadi u Napulju je te godine dobile imena Dijego ili Dijega. Tada se neko setio da napiše i čuveni grafit na groblju. Samo mrtvi nisu slavili tih dana u Napulju...

Maradona nije mogao da izađe na ulicu. Navijači su ga čekali ispred kuće i on je mogao da pobegne jedino ako bi ferarijem ili mercedesom direktno izleteo iz garaže i pobegao nadajući se da neće udariti nikoga iz mase. I tada su ga jurili na vespama, ali je uspevao da pobegne. U većini domaćinstava pored Isusove ikone je stajala i Maradonina slika.

Silvio Berluskoni je tada već sklopio Milanov Drim tim, ali je želeo i Maradonu. Sastali su se na večeri i ponudio mu je duplo više od onoga što ima u Napoliju, ne pitajući kolika je to tačno plata. Dijego je odbio jer je znao da bi to bio nemoguć život zbog gneva Napolitanaca. A uplašeni Ferlaino mu je dao tri puta veći ugovor. Novac je kapao sa svih strana. RAI mu je plaćao 250.000 dolara mesečno, a japanska marka Hitoči ugovor vredan 5.000.000 dolara. Reklamu za pivo je snimao na vrhu Vezuva.

Ludačka popularnost i slava nisu mogli da Dijega zadrže na zemlji. Počele su priče o izlascima, ispostavilo se da je napravio vanbračno dete, družio se lokalnim mafijašima koji su mu kupovali skupe poklone. Dobijao je automobile koji su se pravili po jedan u seriji. Tada je i ušao u svet kokaina.

Napoli nije odbranio titulu jer ju je prokockao. U poslednjih pet mečeva sezone je osvojio samo jedan bod i Milan je postao prvak. Mnoge teorije su ispredane o tom padu Napolija. Neki su govorili da je Maradona uhvaćen u dopingu i da mu je dopušteno da se izvuče ako Napoli preda titulu. Neki su tvrdili da je Kamora prisilila igrače da prodaju titulu jer bi bankrotirala da je isplatila sve dobitke na crnom tržištu klađenja da je Napoli postao prvak. Potencijalni dobitak je navodno iznosio dvesta milijardi lira.

Maradona je sve manje trenirao. Pričalo se da ima tri treninga nedeljno od kojih je jedan bio samo šutiranje slobodnih udaraca petkom.

Maradona i igrači su tvrdili da je za sve kriv trener Bjanki, ali navijači su voleli trenera i klub mu je produžio ugovor.

"Kao da sam dobio udarac u jaja. Posle svega što sam uradio, oni su pridavali iste zasluge treneru i meni". 

I sledeće sezone su završili drugi. Ubedljivo iza Intera, Maradona je bio nezadovoljan, hteo je da pređe u Marselj, a Ferlaino mu je obećao da će mu to dozvoliti ako osvoje Kup UEFA. Osvojili su, Napoli je uzeo prvi evropski trofej u istoriji, ali je Ferlaino prekršio dogovor. Maradona je poludeo od besa i otišao na odmor u Argentinu. Kada se vratio, nastavio je da druguje sa mafijašima iz Kamore i da postaje sve više zavisan od kokaina. Počeli su i prvi zvižduci na San Paolu za Maradonu, navijači su mu vređali suprugu Klaudiju i advokata Kopolu koji mu je vodio karijeru.

Maradona je počeo sezonu sa klupe za rezerve, polako hvatao zalet i na kraju je Napoli opet postao prvak Italije na krilima trilinga Ma-Đi-Ka (Maradona – Đordano – Kareka). U neizvesnoj trci sa Milanom, nekim kontroverznim utakmicama i sudijskim odlukama, Napolitanci su za dlaku pobegli Rosonerima. Napulj mu je oprostio sve grehe i Kamoru. Ljubav je opet cvetala.

Foto: Reuters

U Napoliju su znali za kokain pa su bočice sa urinom menjane, a Dijegovo obećanje je bilo da neće uzimati drogu dan pre utakmice.

"Bio je prvak sveta, prvak Italije, imao je planetu pod nogama i tada je ušao u svet droge. Možda je želeo da samo odahne od svega", pričao je kasnije njegov saigrač Salvatore Banji.

U leto 1990. je došao i Mundijal u Italiji. Maradona je predvodio Argentinu ka odbrani titule iako je celo prvenstvo imao nerešive probleme sa palcem na kojem mu je urastao nokat. I takav hendikepiran je doveo Argentinu do polufinala gde ga je čekala Italija. Sudbina je odredila da se meč igra u Napulju. Pred njegovim Napolitancima.

"Ne sviđa mi se što sada cela Italija apeluje na Napolitance da navijaju za Italiju. Tu istu Italiju koja ih prezire, kinji i marginalizuje od pamtiveka", rekao je Dijego uoči polufinala.

I pogodio u živac Napolitanaca. Veći deo stadiona je navijao za Argentinu protiv Italije?! U Italiji?!

Argentina je pobedila na penale, Maradona je dao odlučujući i ostavio Italiju (osim Napulja) u suzama. U finalu je ipak poražen... Ali je stekao milione neprijatelja.

To mu nikada nije oprošteno na Apeninima. Krenula je satanizacija kroz medije.

"Ni sanjao nisam da će doći dan kada će Italijani navijati protiv Italije. Sramota", rekao je Juventusov predsednik Boniperti i otvorio sezonu lova na Maradonu.

U javnosti su počele da se pojavljuju slike sa druženja sa mafijašima za koje se znalo godinama. Javljale su se prostitutke sa svedočanstvima. Tužioci su dobili iznenadne napade isterivanja pravde i počeli istrage.

U martu su ga konačno zakucali. Maradona je bio pozitivan na kokain na doping testu i dobio je suspenziju od 15 meseci.

"Kada smo počeli da pobeđujemo velike klubove sa severa, postali smo trn u oku. Elita je želela moju glavu, mnogo novca sam ih koštao. Sve je to bila osveta za poraz Italije. Posle tog meča na Mundijalu, zatekao sam se licem u lise sa predsednikom FS Italije Matarezeom. Nije me gledao sa besom i mržnjom. Ništa mi nije rekao. Samo je pogledom prodirao kroz mene. Pogledom mafijaša. Znao sam da će naći načina da me uništi", govorio je Dijego.

Maradona se pod okriljem noći spakovao i pobegao u Argentinu. Nikada više nije zaigrao za Napoli. Niti je Napoli više ikada bio moćan kao sa njim. Kasnije su propali, ispali u treću ligu, bankrotirali...

Ali ni Dijego više nikada nije bio isti. Probao je u Sevilji, Njuelsu, malo je živnuo u Boki i tu je bio kraj.

U Napulj godinama nije smeo da se vrati zbog raznih optužbi. Klub je 2000. godine povukao iz upotrebe dres sa brojem 10 u njegovu čast. Maradona će se u Napulj prvi put vratiti tek 14 godina kasnije na oproštajni meč Čira Ferare. Bilo je to 2005. godine, a malo je reći da je izazvao histeriju.

Ostaće priče i mitovi o Maradoninih nezaboravnih sedam godina u Napoliju. O ljubavi Napolitanaca i El Pibea koja je bila čista i histerična. Umeli su da se naljute jedno na drugo, ali i da se sutra još više vole. Ostaće sećanja na dane koji nikad više neće svanuti i noći koje se nikad nisu završile. Makar za one koji su još živi u Napulju i u snovima vraćaju te noći slavlja, suza i ekstaze. Dijego im je dao sve. I upropastio sebe. Ne verujemo da je zažalio.

Oni mrtvi ne znaju kakvu su priču propustili. Možda im je sada ispriča Dijego. Otišao je gore kod njih da vrati onu božju ruku koju je pozajmio. Dugo je kao bog hodao zemljom. Njegovih 60 su bile kao nečijih 600. Tako je to sa božanstvima.