INTERVJU – Nemanja Čović: Verovao sam da mogu da igram za Mančester...

(Od specijalnog izveštača iz Antalije)

Prvi poziv u seniorsku reprezentaciju u 29. godini. Za pasionirane ljubitelje Ling Long Super lige, one koji pomno prate njegove partije, to ne predstavlja veliko iznenađenje. Zapravo, na dugom putu, punom uspona i padova, njegovo ime se sredinom ove nedelje po drugi put našlo na spisku A selekcije. Međutim, kako mu premijerni poziv nije bio suđen, i od istog je protekao izvestan periodu, u razgovoru za Mozzart Sport Nemanja Čović priznaje kako je drugi stigao potpuno nenadano.

"Prvi put sam dobio poziv kada sam bio u Proleteru. Naravno, pozivu sam se odazvao, ali su odložili utakmicu zbog tehničkih problema i bilo mi je malo krivo zbog toga. Sad, iskren da budem, nisam se baš ni nadao previše, nisam mnogo razmišljao o tome, ali biće veliko iskustvo za sve nas, tako da idemo sa velikom željom tamo", počinje napadač Vojvodine razgovor za Mozzart Sport.

Jer, osim što predstavlja čast za svakog igrača sa spiska, a mnogima će na američkoj turneji upisati i debitantski nastup u seniorskoj reprezentaciji, predstojeći mečevi biće prilika za svakoga od njih, pa tako i Čovića, prilika da se afirmišu i ko zna, možda skrenu pažnju inostranih klubova.

"Jeste, mislim da je pravi trenutak. Dobri rezultati u Vojvodini, možda bi moglo da se nagradi kroz reprezentaciju. Ne možemo da kažemo da je A reprezentacija, ali opet je reprezentacija, takva je kakva je, i mislim da može samo mnogo da donese."

Ko su starteri u C reprezentaciji Srbije?

Međutim, reklo bi se da je poziv istovremeno stigao u nezgodno vreme, za igrača manje-više, ali za Vojvodinu bez ikakve sumnje, jer novosadski klub se trenutno nalazi na pripremama u Beleku, a Čović će ih zbog poziva selektora Ilije Stolice napustiti baš na sredini. Ipak, 29-godišnji Novosađanin veruje da če njegovi saigrači uspeti da iznesu pripreme i bez trojice najstandardnijih prvotimaca (pozvani su i Miljan Vukadinović i Aranđel Stojković).

"Stručni štab i klub su doneli odluku da dođemo ovde pet, šest dana i posle da se vratimo kako bismo išli s reprezentacijom. Ovde ima mnogo dobrih igrača, tako da se naše odsustvo neće mnogo osetiti u prijateljskim utakmicama. Stižemo za prvo kolo protiv TSC-a što je vrlo bitno."

Čović na jednom od treninga u Beleku (Foto: J. Grlić)

I mada bi debitantski nastup u dresu nacionalnog tima predstavljao krunu, sada već možemo reći, i više nego solidne karijere, Čović ne krije da je po ulasku u seniorski fudbal očekivao više. Kako i ne bi, sa samo 18 godina je iz Prve lige Srbije, što je redak primer u našem fudbalu, zaobišao večite, pa i ostatak Super lige i otišao u Seriju A, preciznije u Parmu. Ali...

"Kad tako mlad dođeš u Seriju A očekuješ da će sve bukvalno biti med i mleko. Na kraju se ispostavilo se da nije tako, ali ne žalim, šta je – tu je. Presudila je ta, što bi se reklo, mladost-ludost. Nisam imao osobu koja bi me usmerila u pravom smeru. Kad sam bio mlad mislio sam da mogu da igram u Mančesteru. Oni su hteli da me šalju u C1, mislio sam kakva treća liga. Još sam igrao za omladinsku reprezentaciju, mislio sam da sam dodirnuo zvezde. Tako da saveti za mlađe – treba možda nekad malo usporiti i razmisliti."

Doduše, kumovale su svemu i dve teške povrede.

"U Spartaku sam se prvi put povredio sa 20 godina. Tada sam isto dobio poziv za mladu reprezentaciju, postigao sam gol, trebalo je ponovo da idem i onda sam se povredio, a posle je prošlo moje vreme za mladu reprezentaciju. Svašta se izdešavalo..."

I onda "lutanje". Prvo Kazahstan, potom i Belorusija...

"Imao sam kraću epizodu i u Grčkoj, ali nekako sam najbolje partije pružao u Novom Sadu, u Proleteru i Vojvodini. Ranije sam previše bežao od Srbije i od našeg fudbala, mislio sam da ne može da se napravi nešto veliko, ali ispostavilo se da je i to bila greška. Ne treba ni bežati od našeg fudbala, dobar je i mnogo se prati.“

Ništa ga ipak nije navelo da digne ruke i odustane. Ni još jedna teška povreda, pa ni vraćanje na staro – u Prvu ligu Srbije.

"Uvek sam imao neku želju da nastavim i povrede me nisu toliko ni omele. Kada bih se povredio govorio sam sebi: 'Daj što pre da se vratim na teren'. I Prva liga, Proleter je tada imao cilj da uđe u Super ligu što mi se svidelo. To je moja druga kuća, tamo sam se uvek lepo osećao i želeo sam da im pomognem, što je na kraju ispalo dobro. Ušli smo u Super ligu, kasnije smo dobro igrali i tamo. Lepo iskustvo, Proleter je pravi klub za mlade igračke i tamo može mnogo da se uradi."

Čović protiv Spartaka (Foto: J. Grlić)

Njemu se isplatilo. Povratkom u Proleter, tamo gde mu je putešestvije počelo, Čović je konačno pronašao staru golgetersku formu, onu koja ga je profilisala kao ozbiljnog talenta i vrlo rano dovela do Parme. A nagrada je stigla u vidu transfera u komšijsku Vojvodinu.

"Svideo mi se plan trenera i uprave kluba, to što su hteli da se Vojvodina vrati tamo gde joj je mesto i da se dokopamo Evrope. Kup koji smo osvojili došao je kao nagrada za dobru sezonu. Ekipa je stvarno dobra, stručni štab je odličan i baš smo se lepo uklopili. Eto, i dan danas igramo dobro, uvek smo pri vrhu. Vojvodina je bila dobar potez."

U njoj je Čović dostigao zenit karijere, pa je, s obzirom da uskoro ulazi u četvrtu deceniju života, pravo vreme da napravi još jedan iskorak i ponovo se oproba u inostranstvu. Ali ništa neće forsirati.

"Svaki igrač se nada da bi mogao da ode negde. Tu sam, u Vojvodini, tako da – videćemo. Ako bude nešto, lepo bi bilo, ako ne, lepo mi je i kući."

Ako pak ostane do kraja januarskog prelaznog roka, ciljevi se neće previše menjati u odnosu na prethodnu sezonu.

"Cilj je da budemo drugi ili treći, ako već ne možemo da budemo prvi. Da budemo makar pri vrhu, da pokušamo ponovo da izborimo Evropu i ako budemo mogli da odbranimo Kup, bilo bi sjajno. Što se mene lično tiče, da pružim što bolje partije i pomognem mladim momcima koliko mogu", zaključio je Čović.