INTERVJU - Feđa Dudić: Nisam ovde da bih kudio srpski fudbal već da pomognem! Kad čujem kakve se pare daju...

U danu kad smo razgovarali, Feđa Dudić nije znao protiv koga će njegov Radnički igrati u Evropi, ali ga je tog dana jako zanimalo kako se Novaku Đokoviću otvara žreb na Vimbldonu i reklo bi se da je pripadnik „NoleFam” grupe.

Pojavio se prošlog leta skoro niotkuda za ovdašnja prosečna shvatanja i zapalio fudbalsku buktinju u Kragujevcu. Na početku su to bile iskre, a na proleće pravi požar koji je privlačio hiljade ljudi na tribine. Dobar deo fudbalskih zaljubljenika iz regiona je privukao i pred TV ekrane, jer je njegov Radnički često bio fudbalski rokenrol uz koji nikad nije dosadno. Napravio je istorijski uspeh, postao prvi trener koji je Radnički izveo u Evropu i ostao da ga vodi i u njoj. Iako je bilo prilika da se naplati bolje po nekim drugim destinacijama. Kako je njega Kragujevac prigrlio, tako su i njemu Kragujevčani prirasli za srce. Nije bilo šanse da ode i ne proba da još jednom pomeri granicu.

„Bilo je ponuda. Najviše iz regiona, ali i nekih izdaleka. Ali da ne uvredim nikog, zaista me ne privlače te azijske ponude i odlazak u arapski svet, Kuvajt, Oman, drugu ligu Saudijske Arabije… Mlad sam trener, i dalje na nekom početku i mogu još mnogo sa dam. Kako u regionu, tako i u Evropi. Želim da napredujem, ali nisam mogao Radničkom da kažem ‘ne’. Obećali su mi da ćemo zadržati kostur ekipe i to mi je bilo najbitnije”, otkriva nam Feđa Dudić u razgovoru tokom pripremnog perioda na Zlatiboru.

Samo to? 

„Ne možemo stalno iznova stvarati jer za to treba proces, a Evropa to ne trpi. Imaš dve utakmice u sedam dana. Ili si prošao ili nisi. Zato mi je najbitnije bilo da ekipa ostane na okupu. A onda, i sva ona podrška navijača, doček u Kragujevcu, skandiranja ‘Feđa ostani’… Naježim se i sad. Vidite da emotivno vodim utakmice, da sam unutra, ali se onda emotivno vežem i za klub, grad… Tako su me i navijači tim skandiranjima pogurali da prelomim i donesem odluku. Što Đavoli, što Zapad… Ljudi mi kažu da je Vlado Čapljić pre desetak godina bio poslednji trener kojem su na Čika Dači skandirali ime. Imponuje to i imaš obavezu prema njima. Nadam se da ćemo nastaviti lepu saradnjui da ćemo se opet puno radovati.”

U novu sezonu ulaziš kao trener sa najdužim stažom u Mozzart Bet Superligi Srbije. A došao si pre manje od godinu dana. Da li ti je to normalno?

„Pre neki dan mi je pomoćnik Adnan poslao taj tekst sa vašeg portala, nisam ni znao da je tako. Malo sam se iznenadio, ali kada sam prelistao po glavi, ispada da je stvarno tako. A ja sam tu samo osam meseci... I tu vidimo kakav je trend i kako razmišljaju ljudi koji vode klubove. Naravno da to nije dobro i ovde se najbolje vidi koliko je težak trenerski hleb. Nisam pobornik toga jer sam radio u Veležu tri godine u kontinuitetu i znam šta sam napravio i ostavio iza sebe. Ove blickrig smene na par meseci na kraju ne donose ništa. A pre svega tu najviše ispaštaju igrači jer svi mi treneri imamo svoje vizije i različite načine treniranja u koje oni moraju da se uklope.”

Bio si u sličnoj koži u Sarajevu, pa verovatno sada žale kade vide šta si uradio?

„Pa tako je. Nakon rezultata sa Radničkim dobio sam mnoštvo poruka od navijača i ljudi koju su u klubu: ‘Šefe, trebalo je da te istrpimo…’. I trebalo je. Ali da nije bilo tog odlaska iz Sarajeva, ne bih sada bio ovde, ne bih došao u Radnički i on možda ne bi igrao Evropu. Kad smo pregovarali oko ostanka u Kragujevcu, taj izlazak u Evropu je bio tas koji je prevagnuo da treba da nastavim ovde da radim”.

Taj izlazak u Evropu je bio prilično dinamičan. Pucao si od adrenalina i energije. Da li si se sada ohladio?

„Sad mirno posmatram šta je bilo prošle sezone. Inače, u mom trenerskom stilu je da sam miran u pripremi utakmice. To je najvažnije. Da znaš da si dobro obavio posao, da ti je čista savest i da si uradio sve što je do tebe. E sad, nekad stopostotna šansa bude stativa, nekad bude unutrašnja pa uđe, nekad bude vanjska pa izađe… Na to ne možemo da utičemo. Ali možemo da vladamo utakmicom i da znamo da smo pripremili plan. Nebitno da li je taj plan pogrešan ili ispravan. A kad krene utakmica, definitivno želim da sam aktivan uz aut-liniju i da sam stalno uz ekipu. Mislim da tu neku pozitivnu energiju i adrenalin prenosim i na igrače. Izuzev utakmice protiv Vojvodine u Kupu kada zaista nismo bili energetski na potrebnom nivou. Sve ostale utakmice smo bili energetski dobri, čak i kad smo gubili. Drago mi je da me ekipa prati i da se držimo zajedno. Za mene je svaka utakmica takva. Čak i na prijateljskim uvek želim da pobedim. Ne postoji utakmica koju prepuštam slučaju. Idemo da odigramo pa šta bude. Na tom planu smo se poklopili i hvala bogu da to sve dobro funkcioniše”.

Nedavno si u prijateljskoj utakmici izveo startnu postavu sa 11 igrača koji su prošle sezone bili u ekipi. To je nešto čudno za naš fudbal. Koliko ti je glava mirnija što si zatekao ono što si ostavio?

„To je zajednička filozofija direktora Slavka Perovića i mene. Seli smo i znali šta nam treba. Mnogo je bitno kad ekipa ima kontinuitet. Zadržali smo 14 igrača koji su dali veliki doprinos u prošloj sezoni. Čak mislim da smo zadržali prvih 11, s obzirom da su nam otišli samo Đurić, Zorić i Ivelja koji su nekad bili u startnoj postavi, ali nisu bili standardni. Tu su i dvojica starijih poput Nece Tomića, koji je odlučio da se oprosti i Brane Miloševića, koji već razmišlja o trenerskom poslu. Kapiten Vidović je u nekim godinama da će možda probati da se spusti malo u niži rang. Definitivno je veliko bogatstvo da smo zatekli 14 igrača koji su izneli teret sezone. Dan posle prozivke smo već imali tim za početak sezone. To je naša velika prednost i već se to vidi kroz pripremne utakmice. Brzo radimo neke stvari i nadograđujemo ono što je bilo dobro. A onda gledam ekipe koje su promenile po osam ili 10 igrača, pa moraju da se ponovo uigravaju i upoznaju jedni druge nekom neverbalnom komunikacijom i pogledima.”

Da li te je bilo strah da ćeš izgubiti neke od nosilaca igre?

“Nije, jer smo odmah posle kraja sezone seli, razgovarali i dogovorili šta i kako dalje. Precizirali smo šta je klupski plan, šta moj lični, gde želimo da budemo i kako da radimo. Stavili smo na papir i rekli šta može, a šta ne. Naravno, kada dođe neka nemoralna ponuda koju klub ne može da dobije, normalno je da nismo imuni. Nismo mi Mančester Siti da se bahatimo i sve odbijamo. Znamo našu realnost, koliko naši igrači vrede i koliko mi sami vredimo. Nismo sad u situaciji kao zimus da olako pustimo neke igrače, možda i po cenu rezultata. Sad smo stabilniji klub. Za mene kao trenera je najbitnije da klub redovno isplaćuje plate igračima. Kod nas je to uredno svaki mesec, ‘u dan’ i to je veliko bogatstvo. Nažalost, iako je 2024. godina, i dalje moramo pričati o tim stvarima. Znam i iz BiH fudbala koliko problema imaju klubovi i igrači da se kasnije naplate putem arbitraža. I ovde ima nekih klubova koji sigurno nisu u zavidnoj situaciji.”

A pojačanja? Kako ste ih birali?

„Svaki novajlija je došao tako što smo ga pogledali, obradili i analizirali. Je li je pojačanje za odmah ili je to neki mlađi igrač koji će biti pojačanje u nekoj skorijoj budućnosti. Kroz rad smo pokazali da možemo dati šansu mlađim igračima. Sve smo dovodili planski, a ne kampanjski ili reda radi. Sigurno ćemo biti jači. Novajlijama treba malo vremena da se priviknu na moj trenažni proces, tako da očekujem da budu još bolji, konkurentniji i da ih viđamo u prvoj postavi.”

Ko je najveće pojačanje, ko je kapitalac?

„Po nekom iskustvu i karijeri, Evandro i Zeljković su igrači koji vrlo brzo mogu da uđu u prvu postavu. Fali im trenutno fizičke spreme, rutine i utakmica, ali očekujem da će biti jako dobri i korisni. Sviđa mi se ovo što vidim od njih.”

Kako je Evandro reagovao kada se vratio i koliko mu se sve promenilo?

„Razgovarao sam sa njim. On sve ovo vidi puno drugačije i uverio se da se u klubu dosta toga promenilo. Kaže da se osećao kao da je došao u neki drugi klub i stil fudbala. Na njemu je da se uklopi jer mi sigurno nećemo menjati svoj stil igre. Polako… Čekamo ga i imamo strpljenja sa njim jer znamo šta sve može da nam donese. Impresioniran sam kada vidim neki njegov potez na treningu i nije mi čudo što je bio u klubovima u kojima je bio.”

Pomenuo si i Zeljkovića? Sa njim ste kompletirali „jugoslovensku” poslednju liniju. Tu su Srbi Mitrović i Simović, BiH igrači Ćosić i Serbečić, Hrvat Dadić, Crnogorac Adžić…

„Zaista volim da radim sa igračima sa kojima sam već sarađivao i od kojih znam šta mogu da očekujem. Moramo da proširimo vidike. Evo, u BiH igra pregršt igrača iz Srbije, ali njima je tamo olakšavajuća okolnost što se ne vode kao stranci. Trebalo bi napraviti neki reciprocitet da igrači iz BiH ne budu stranci u Srbiji. Valjda je to logično i normalno. Nama to otežava jer imamo trojicu iz BiH, plus Ortiza i Evandra, a znamo koliko stranaca može da igra. Naravno da ću uvek dati prednost igraču sa kojim sam radio nego nekome koga ne poznajem.”

Nisu samo stranci ograničenja, već i bonusi oko kojih se diglo dosta prašine. Šta ti misliš o tome?

„Mi zaista nemamo problema sa bonusima. Niko nas ni prošle godine nije terao da imamo bonuse pa smo ih imali i igrali sa njim. U 90 odsto utakmica smo počinjali utakmice sa najmanje dva bonusa, nekada i sa tri, a nekada završavali sa četiri. Nama to ne predstavlja problem i ne bavimo se problematikom da li su jedan ili dvojica bonusa. Uvek hoću da nateram mladog igrača da zasluži da igra, a ne da ga stavljamo zato što je tamo doneseno neko pravilo. I Milan Aleksić kad je došao, nije igrao. Sve dok nije došao na nivo da zaslužuje da igra, bude standardan i postane ovo što jeste. Uvek dajem prednost mladom igraču jer mi je gušt da radim sa njima. Znam da oni uvek daju maksimum na svakom treningu, da žele i sanjaju. A opet, stariji igrači su prošli dosta toga, nekad im se teško i naterati na treningu, ne mogu uvek biti motivisani, više razmišljaju šta posle karijere… Tako da uvek dajem prednost mladom igraču kada je sličan kvalitet u pitanju, pa čak i nešto malo slabiji.”

Prošle godine si bio jedan od ljudi u srpskom fudbalu koji je najviše digao glas protiv loših terena. Evo, sada se to menja.

„Drago mi je da je tako. Znate kroz šta smo prolazili kada smo igrali utakmice u novembru ili početkom decembra. Pa i početak drugog dela prvenstva u februaru. Toliko su loši bili tereni… Novi tereni su ispravna odluka. Nisam ja to pričao tada da bih isticao loše stvari, već što mu želim dobro i što će bolji  tereni u budućnosti doneti bolje utakmice. Videli smo kad je počeo plej-of krajem aprila i kada je vegetacija bila dobra, kakav smo fudbal gledali. U plej-ofu smo imali vrhunske mečeve, dobrom delom i zbog kvaliteta podloge. Setite se naše utakmice sa Čukaričkim 4:3, protiv TSC-a 4:3, sa Zvezdom 3:2. Pa utakmice Vojvodina – TSC 3:2, Zvezda – Partizan 3:2. Odlične, fenomenalne utakmice! Bilo je zaista prelepo i tad sam afirmativno pričao o tome.”

Nekima ne leže tvoje kritike, neki bi voleli da je više trenera koji su iskreni i kažu šta ne valja.

„Nisam tip koji će da radi u nekoj ligi, a da je kudi i da priča kako ništa ne valja. Uvek prvo gledam šta valja i to potenciram. Trenutno radim u Mozzart Bet Superligi i zaista želim da promovišem ono što je dobro. Treba gledati sa pozitivne strane. Kad god pričam za medije u Bosni i Hercegovini, potenciram da je liga u Srbiji jača i konkurentnija na višem nivou. Ne pričam to da bih se dodvoravao ili omalovažavao, već zato što je to tako. I što bi možda neko i BiH to mogao da čuje i da poveća kvalitet, budžete i sve ostalo. Ali, isto sam prošle godine rekao da su tereni u BiH bili bolji jer smo tamo imali sedam hibridnih terena u ligi sa 12 klubova što je fenomenalno. Znači, samo tri terena koji nisu hibridni, a koji opet imaju normalne uslove za odigravanje utakmica.”

Šta bi sledeće voleo da može da se promeni u Mozzart bet Superligi Srbije?

„Volim da radim gde su puni stadioni. I kada gostujem. Bez obzira što su to 90 odsto domaći navijači. Nama je prelomna utakmica u sezoni bilo ono četvrtfinale Kupa protiv Novog Pazara. Bilo je lepo gledati slike iz Kragujevaca i prepun stadion kao u neka stara vremena. Očekujem da ta prva noćna utakmica na Čika Dači sa reflektorima bude istorijska i da tribine biti ispunjene do poslednjeg mesta. Verovatno ćemo do novembra igrati noćne utakmice što bi trebalo da bude magnet za navijače. Da ljudi dođu i mimo radnog vremena, a ne da igramo u jedan ili dva po podne kad imaju obaveze. Mene bi zadovoljilo da imamo bar 3.000-4.000 gledalaca u proseku, jer mislim da to Kragujevac, Radnički i naše utakmice zaslužuju. Kad dođete da gledate Radnički, nikad nije dosadno. Uvek vidite mnoštvo golova, puno lepih akcija, intenzivnog fudbala… Ljudi pogledaju evropsku utakmicu na televiziji i pričaju po kafama i druženjima kakav je tamo intenzitet fudbala, a to slično imaju i u Kragujevcu. Zašto ne doći uživo i pogledati? Evo, kad pogledam kako su igrale neke reprezentacije na Evropskom prvenstvu… Neću da poredim Englesku i Radnički, nije uporedivo. Ali mi stvarno igramo lepo i vredi to pogledati.”

Da si platio kartu za utakmicu Portugalija – Francuska ili Engleska – Švajcarska, da li bi se osećao malo prevareno?

„Sigurno da ne bih uživao onako kako sam se nadao. Ne volim taj stil fudbala koji je prezentovan posle grupne faze. Ali volim onaj fudbal koji je bio u grupnoj fazi. Šta nam to govori? Dok je bila manja mogućnost greške, puštali smo da se igraju otvorene utakmice. Kako se mogućnost eliminacije približavala, sve više utakmica je počinjale sa idejom ‘primiti gol manje od protivnika’. Meni je najbolja utakmica u nokaut fazi bila Austrija – Turska, gde su oba tima igrala vrhunski fudbal. Završilo se sa 2:1, a moglo je sa 4:3, ili sa 3:4. Stvara se taj trend da važnost utakmice diktira fudbal. Videli smo to i u Ligi šampiona kada dođe do završnice. Ekipe poput Mančester Sitija, Bajerna ili Borusije Dortmund koje u prvenstvu igraju na gol više su mečeve u Ligi šampiona završavali sa 0:0, 1:0...”.

Desi se i vama da odigrate 0:0…

„Imali smo i u prvenstvu utakmicu sa Vojvodinom koja se završila sa 0:0, a oba tima su imala po četiri-pet stopostotnih prilika. Ta utakmica je vrlo lako mogla da se završi sa 3:3. U 97. minutu smo slali sve igrače na prekid jer smo hteli da pobedimo i jer bismo sa tom pobedom verovatno završili kao četvrtoplasirani. Isto tako je i Vojvodina imala odlične situacije za pobedu. Nije došla da se brani i da igra na bod u Kragujevcu. Meni su ljudi iz Sarajeva i BiH koji su gledali taj meč rekli su da su bili fascinirani kojim intenzitetom se igra fudbal u Srbiji.”

Izborili ste sa tim fudbalom Evropu i sada ste postavili neki prag očekivanja. Svedoci smo kako naši klubove polete posle dobre domaće sezone, pa stigne evropsko otrežnjenje. Prošla sezona je najbolji dokaz. Da li ćete ostati verni toj svoj ideji i da li možemo očekivati da tako igrate i u Evropi?

„Apsolutno! Ja ne poznajem drugačiji fudbal. Naravno, kad se bude igrao neki revanš, normalno je da se postaviš poslednjih 10-15 minuta i privedeš utakmicu ako imaš potrebno vođstvo. Nismo ludi da bez veze ginemo. Ali već u prvoj utakmici ćete videti otvoren Radnički 25. 8. u Leskovcu. Nećemo biti uplašeni na toj utakmici, bez obzira što nam je prva. Nije nam cilj da kažemo ‘drago nam je što nastupamo u Evropi’ i da ispadnemo. Probaćemo da odigramo i da prođemo. Moj lični cilj je da sigurno prođemo to pretkolo, da pomognemo sami sebi, promovišemo nove igrače, donesemo finansijsku injekciju klubu, pomognemo Superligi… Sad je bitno napraviti nešto za koeficijent i doneti Srbiji evropske bodove jer je izgubila jedno mesto u Evropi. Nadam se da ćemo doprineti, da ćemo ostvarivati pobede u Evropi i da ćemo poboljšati državni koeficijent. Da i mi učestvujemo u nečemu za budućnost.”

Znači nećemo slušati izgovore da je to bilo iskustvo, škola…?

„Dođi na konferenciju 25. 8. posle utakmice pa me ovo isto pitaj.”

Uz malo sreće na žrebu i igru kao prošle sezone Radnički može do 4. kola LK

Realno je očekivati da vam protivnik bude Dinamo Tbilisi (razgovor je vođen pre prvog meča Dinamo Tbilisija i Mornara kada su Gruzini bili favorit)…

„Ma nije realno očekivati. Zato što i Dinamo Tbilisi ima određenih problema. Nije više ono što je bio, a čujem da imaju i određenih finansijskih problema. Imaju mladih igrača, nemaju veliki broj stranaca, promenili su trenera… Gledali smo na Zlatiboru Mornar protiv Lučana. Izgledaju kompaktno, dobro, igraju tvrd fudbal na gol manje, ali jako je to dobro izgledalo. Mislim da Mornar ima šanse protiv Dinama ako ih ne sputa trema zbog evropskog debija i neiskustva.”

I vama bi bilo praktičnije…

„Naravno, moja želja i svih u Radničkom je da prođe Mornar iz prostog razloga što je Gruzija daleko putovanje i iziskuje veće troškove i organizaciju puta. U Podgoricu možeš otići autobusom, manje ćeš se potrošiti, a možeš imati i podršku. Verujem da će dosta državljana Srbije biti na moru, verovatno i dosta ljudi iz Kragujevca. Čovek bio ceo dan na plaži, možda kaže: ‘Ima večeras u 15 do 9 utakmica u Podgorici. Ajmo’. Ne verujem da bismo bili gosti u Podgorici.”

Kakav doček očekujete od Leskovca i da li ta selidba može da vas poremeti?

„Naravno da bismo bili srećni da možemo da igramo u Kragujevcu. Ali kad prebaciš u glavi da ne možeš, jer je tako rekla UEFA i jer imaju neka pravila koja mi ne ispunjavamo, onda se brzo navikneš na novi teren. Zaista očekujem veliku podršku u Leskovcu. Znam koliko me ljudi iz Sarajeva zove da dođe na tu utakmicu. A iz mog Sarajeva do Leskovca treba sedam i po sati vožnje. Ako oni mogu, onda ne mogu da oprostim Kragujevčanima da ne dođu dva sata vožnje auto-putem na prvu evropsku utakmicu u istoriji kluba. Meni to nema opravdanja. Zaista bio bih tužan ako bih video poluprazan stadion. Gledao sam kad je igrao Čukarički i bilo je ljudi. Pogotovo kad je gostovala Fjorentina. To su bili uglavnom lokalni meštani. Zato očekujem masovan odziv naših Kragujevčana. Noćna je utakmica, završen radni dan, imaju sasvim dovoljno vremena da dođu, podrže svoj klub i učestvuju u istorijskoj noći. I da slave pobedu ako bog da”.

Sada će vas protivnici malo drugačije gledati.

„Normalno, svi se mi raspitujemo i kako drugi klubovi gledaju na nas. Do plej-ofa i utakmice sa Čukaričkim su svi očekivali naš pad i da nismo konkurentni za Evropu. Ta utakmica sa bila prelomna. I to nam je bila neka unutrašnja motivacija jer su nas drugi malo potcenjivali i pripisavali naše rezultate faktoru sreće. Mi smo sve bolje i bolje pronalazili samomotivaciju i gurali sami sebe. Naravno da je teže ponoviti uspeh. Vidim kako se pojačavaju druge ekipe, dovode se ozbiljne igrači… Kad čujem kakve se plate i ugovori daju, ne treba niko da ide iz Srbije. Jedino da ideš u ‘ligu petice’ ili da odeš na Bliski istok po velike pare. Ali onda ne igraš ozbiljan fudbal.”

Nisi pobornik odlaska za parama na Bliski istok?

„Evo pokazalo je Evropsko prvenstvo. Njih 90 odsto koji su igrali u Saudijskoj Arabiji, pa i reprezentativci Srbije, nisu više na nivou na kojem su bili. Najfascinantniji mi je primer Marcela Brozović. Setite se finala Inter – Mančester Siti. Pre samo godinu dana i u kakvom tempu je on odigrao taj meč. A onda i par dana kasnije finale Lige nacija gde su bili produžeci. Meni je bilo neverovatno da igrač u roku od sedam dana može da odigra takva dva meča u takvom tempu. I onda ga sad vidimo na EP isceđenog, ne može da prati rivale u veznoj liniji… Meni je šok da jedan igrač za devet meseci može da se toliko unazadi.”

Da se mi vratimo na Mozzart Bet Superligu. Šta očekuješ od nove sezone?

„Liga će biti puno bolja i konkurentnija. Jedinstvo Ub pravi dobar tim, Radnički Niš je jači, od Pazara očekujem da se bori za Evropu… I standardno: Partizan, Zvezda, Vojvodina, TSC, Čukarički. I mi! Vidim nas u šest. Od tih šest, četiri ekipe će se radovati na kraju, dve neće. Hoću da verujem da ćemo biti među četiri. Bili smo blizu i prošle sezone ali je razliku napravio taj bod prednosti Vojvodine iz preliminarnog dela prvenstva jer smo plej-of završili sa istim brojem bodova. Biće teško, biće duplo teže, niko nas više neće potcenjivati, ali je naša prednost da smo godinu duže zajedno, da smo iskusniji i da već imamo uigrane stvari. Prvi veliki izazov će biti da uporedo igramo Evropu i prvenstva i da budemo konkurentni. U Veležu sam sa tim imao veliki problem.”

Ali to vam skoro dođe kao onaj raspored u maju prošle sezone?

„Jeste, pokazali smo da možemo da trpimo taj tempo. Ona utakmica sa Vojvodinom 0:0 nam je bila deseta u 33 dana. Opet, nije isto sa Evropom zbog putovanja. Biće to veliko iskustvo i upitnik za sve nas u klubu.”

Koliko vas sad drugačije gledaju mladi igrači ili fudbaleri iz regiona kada ih zovete?

„Pa bilo nam je ovog leta sigurno lakše da privučemo igrača u klub. Mada opet… Te neke sume koje se traže u junu i julu su nebulozne. Zaista je taj standard otišao mnogo visoko. Gledam i znam u BiH kako se kreću ugovori. Kad čujem kolike se plate daju u nekim klubovima… Ali sigurno nam je lakše zbog izlaska u Evropu, pa smo prioritet za neke igrače. Kad smo ih pozvali i odlučili se za njih, nisu se puno dvoumili i došli su kod nas. Na primer, kad je Zeljković video Šerbečića koji nije igrao u Sarajevu i kako je odigrao kod nas, naravno da je malo video i sebe u Radničkom. Želeo je da dođe kod nas po svaku cenu i zaista to cenim.”

Imaš li nekog novog Aleksića da nam serviraš u novoj sezoni?

„Mislim da bi u budućnosti mali Bogdan Mirčetić mogao da bude novi Aleksić. Ovo što trenutno vidim na treningu me jako raduje i oduševljava. Normalno, mora da preraste iz juniorskog u seniorski fudbal, ali isto ga vidim kao Aleksića kada sam tek došao. Možda ne u tolikom obimu, ali sigurno za neke velike domete. Nadam se da će njemu biti drago da radi sa mnom, a meni je uvek lako sa takvim igračima jer želim da od njih izvučem maksimum”, poručuje na kraju Feđa Dudić.

SUPERLIGA, 1. KOLO

Petak

19.00: (2,00) Radnički 1923 (3,50) Železničar (3,80)

21.00: (10,0) Napredak (5,00) Partizan (1,33)

Subota

20.00: (1,10) Crvena zvezda (11,0) Jedinstvo Ub (18,0)

20,00: (1,75) Čukarički (3,60) Radnički Niš (4,90)

20,00: (2,30) Mladost Lučani (2,30) OFK Beograd (3,25)

Nedelja

17.30: (2,15) Novi Pazar (3,35) Spartak Subotica (3,45)

19.30: (1,48) TSC (4,30) IMT (7,00)

19.30: (5,60) Tekstilac (3,70) Vojvodina (1,65)