Idealnih 11 Milana Simića: Mile Belodedić nivo Franca Bekenbauera; žao mi što nemam Vladicu i Valoka

Milan Simić (75) dobro je poznato ime sportskog novinarstva na ovim prostorima. Još kao student, početkom sedamdesetih, počeo je da radi u Politikinoj kući. Bio urednik u Sportskom žurnalu, ali i na Radio Politici. Višegodišnji je saradnik Zvezdine revije i autor nekoliko knjiga sa sportskom tematikom.

Simić se odlučio za tradicionalnu, istorijsku formaciju Dunavske škole (2-3-5, ili ako vam je draže za modifikovanu verziju 2-3-2-3), u kojoj dominiraju stari asovi.

„Žao mi je što nisam mogao da pronađem mesta za Kuleta Aćimovića i za Piksija, ali to su iste pozicije kao Šeki i Bora, tako da ipak njima dajem prednost“.

Od mlađih zvezda imate samo Miodraga Belodedića i Darka Pančeva...
„Mile je kratko igrao u Zvezdi, međutim bio je svetska klasa. To je nivo Franca Bekenbauera“.

Mitića ste zbog konkurencije morali da povučete u half liniju?
„Rajko je igrao 'četvorku' pred kraj karijere, to neki ne pamte, ili su zaboravili. Takođe, Žika Jevtić će možda za mnoge biti iznenađenje, ali meni je on veoma drag igrač“.

Ko vam je od partizanovaca otpao u poslednji čas?
„Nažalost, nemam Vladicu Kovačevića. Ni Marka Valoka, a ne zna se koliko je golova dao Zvezdi, maltene na svakoj utakmici. Po prijateljskoj liniji mesto bih možda mogao da pronađem i za Miodraga Ješića“.

„Da, vrlo moguće da bi se i Dragan Mance našao u idealnih 11 da je stigao da iskaže sav talenat i mogućnosti“.

Oko trenera niste mnogo razmišljali?
„Ilješ Špic bez konkurencije, utemeljivač Partizanove škole fudbala. S druge strane bez dileme i premca Miljan Miljanić. Čovek fudbala od a do š, kako se to obično kaže“.