P. DučićIdealnih 11 Gojka Andrijaševića: Pižon među pet najboljih koje sam video u životu; Robi ili Dejo - nijanse odlučile
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 11min | pet. 21.02.25. | 08:16
"Utakmica Partizan - Zvezda, 1:4 na JNA, Dule Savić dao gol, Sead Sušić dao gol, i mislim Srba Stamenković dva... Pamtim kao juče da je bilo: Bleki Bogićević prima loptu na svojoj gol liniji i mrtav hladan dribla dvojicu?! Nema ispucavanja! To se ne zaboravlja"...
Veliku anketu u okviru zbornika “GODINA VEČITIH” nastavljamo objavljivanjem glasova novinara. U narednim danima imaćete priliku da vidite ne samo izbor kolega iz Srbije, nego i novinarskih asova iz regiona: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije.
Tek pošto svoj deo posla odrade novinari, pošto saberemo glasove i dođemo do idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana po volji 'sedme sile', na scenu stupaju bivši asovi, treneri, funkcioneri. Vrhunac cele priče predstavljaće glasanje publike putem klasične ankete na Mozzart Sportu. Pre toga, izbor će biti sužen na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama.
Izabrane vesti
Pisanjem je počeo da se bavi još dok je studirao Istoriju umetnosti krajem osamdesetih. Studentski časopisi, najrazličitije teme... U sportsko novinarstvo ozbiljnije zakoračio, poput mnogih, u Jugoslovenskom sportskom listu "Sport", gde je 1990. počeo kao volonter, da bi 1992. prvi put ušao u redakciju RTS-a.
"Tražili su mlade ljude za ispomoć tokom Olimpijskih igara u Barseloni. Došao sam na dve nedelje, a ostao punih 18 godina".
Gojko Andrijašević (60), zajedno sa Slobodanom Šarencom (57), bio je predvodnik nove generacije TV komentatora sredinom devedesetih. Pre nego što je dobio šansu u matičnoj kući, morao je da se dokazuje na TV Palma, i to u njeno'najslavnije vreme', kada je ova televizija, u zemlji ophrvanoj nedaćama i sankcijama, od najpoznatijih svetskih emitera 'pozajmljivala' prenose maltene svih najjačih liga Evrope. Ukazala se šansa, pale su prve pohvale komentatorskih asova Vladanka Stojakovića i Milorada Đurkovića, posle čega su počela da mu se otvaraju sva vrata.
Ubrzo, njegov moćan glas postao je jedan od najprepoznatljivijih na javnoj sceni.
Danas Gojko Andrijašević može da se pohvali s dva prestižna priznanja Udruženja sportskih novinara Srbije - "Zlatni mikrofon" (za najboljeg komentatora godine), kao i statusom jedne od zvezda, odnosno vodećih TV lica Sportkluba, pa i činjenicom da je pre skoro dve decenije udario temelje najboljeg sportskog magazina na ovim prostorima još od Tempa - Mozzart Sporta, iz koga će se nekoliko godina kasnije izroditi najuticajniji portal u regionu.
Negde i simbolično, Andrijašević spušta zavesu na prvi segment novinarske ankete...
Sa priznanjem za najboljeg komentatora 2021. godineDa krenemo od Zvezde. Zanimljiv izbor za golmana - Vlada Dišljenković?
“Dišlja je imao pet ili šest derbija sa Partizanom u kojima nije primio gol. Branio je zaista fenomenalno i to mi je ostalo urezano u sećanje. E sad, to su već ona vremena kad ostaješ godinu, dve, tri, ne kao oni asovi ranije, po osam ili deset. Za mene je Vlada Dišljenković svakako bio dobar golman. Znaš kad imaš osećaj da ti golman uliva sigurnost - to je on imao. Tako mi je delovao. Zato sam ga birao”.
Dišljenković ti je najmlađi u Zvezdinom timu, a Žika Jevtić i Dragan Džajić najstariji. Imao si priliku da gledaš ovu dvojicu?
“Da, da. Moja prva utakmica u životu kojoj sam prisustvovao bila je ona protiv Panatinaikosa 1971. To je polufinale Kupa šampiona. Imao sam pet i po godina. Pamtim, onako, neke sekvence, ogromnu gužvu... Detalja se ne sećam, naravno. Ali mogu da kažem da sam tada počeo da pratim fudbal, da gledam utakmice. Džaju sam, normalno, gledao i kasnije, s obzirom da je igrao do 77-78”.
Žiku mlađi ne pamte. Kažu da je bio koloritna ličnost, boem u pravom smislu te reči...
“Kako da ne, Žika Silver... Interesantna pojava, ali i dobar igrač. Pazi, cela ta generacija je bila strašna. Da su oni bili medijski više ispraćeni, da igraju u ovo vreme, bili bi predstavljeni kao... Ne znam, čudo! Mi koji smo ih upamtili polako nestajemo, zato ih treba pominjati i podsećati na ta vremena. Zvezda je tada spadala u pet-šest najboljih timova Evrope. I to sa pola tima iz sopstvene škole. To je ta generacija što je došla sa Miljanom Miljanićem iz omladinaca. Kasnije je slično uradio Aleks Ferguson, kada je prebacio sve one klince u prvi tim Mančester junajteda, Bekama, Gigsa i ostale. Postao prvak Evrope. Dobro, Miljan nije uspeo da osvojio Kup šampiona, ali nije bio ni daleko. U svakom slučaju, ta generacija bila je najveća i najuspešnija do ove iz Barija. Tako da mi je iz tog vremena sedamdesetih ostalo to: Krivokuća - Jevtić, standardni bekovski par. Kad nešto upamtiš kao klinac, ostane ti za sva vremena”.
(Sve dosadašnja izlaganja novinara i njihove idealne ekipe pronađite OVDE.)
Kad si već pomenuo Miljana, da se odmah nadovežemo - da li je oko trenera bilo dileme?
“Ne, Miljan mi je bez konkurencije “.
Bez obzira na Ljupkovu titulu?
“Bez obzira. Ljupko jeste bio dobar trener, na kraju krajeva, uradio je nešto što niko nije uradio. I verovatno ponoviti neće. Ali Miljanić mi je nekako prvi pik zbog toga što je bio duže i što je uradio neke ključne stvari za Zvezdu. Mnogo puta pričao sam sa njim. Fascinantan čovek. Uvek si od njega mogao da čuješ nešto novo o fudbalu. Imao je vizije, imao je svoj način razmišljanja... Na kraju krajeva, on je tvorac te ekipe Zvezde koja je bila dominantna i krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Sve kasnije što su crveno-beli napravili u ondašnjem jugoslovenskom fudbalu, pa i u Evropi, zapravo je njegovo nasleđe. Samo se nadograđivalo. Ostaće zabeleženo i da je Crvena zvezda tu veliku razliku u međusobnim duelima sa Partizanom napravila dok je Miljan sedeo na klupi”.
S obzirom da ti je u timu Nemanja Vidić, očito da si u obzir uzimao kompletnu karijeru, čitav igrački opus?
“Jesam. Dobro je poznato kakav je trag Nemanja ostavio u Engleskoj, međutim ne smeta meni ni to što je samo dve i po godine proveo u Zvezdi. Neko na 15 ili 20 utakmica može da pokaže više nego za sedam-osam godina. Odličan je bio u derbijima, davao čak i golove... Gledao sam ja i Blekija Bogićevića, mogao i njega da stavim... Znaš kako, nije ovo lako, toliko je igrača prodefilovalo i kod jednih i kod drugih. Na kraju moraš da uključiš i neke lične afinitete pre konačne odluke”.
Odbranu si zaključio sa Miletom Jovinom...
“Mile Jovin je bio levi bek za kakvim danas kukamo, to je ono što nam nedostaje i u reprezentaciji. Njegove centaršutevi i danas pamtim. Mi koji volimo fudbal i nerviramo se kad bek ne zna da je podigne, sanjamo o tim centaršutevima Mileta Jovina. Nije on imao neku naročitu karijeru ni u inostranstvu ni u reprezentaciji, ali zato je bio sjajan u Zvezdi. I to godinama”.
Mile Belodedić za ovu priliku na levom halfu. I ti ga vidiš kao ključni faktor u toj šampionskoj sezoni 90/91?
“I on i Zvezda imali su tu sreću da upadne u tu generaciju i da bude šlag na torti, što bi se reklo. Vrhunski štoper, ili libero, naročito u kombinaciji sa Najdoskim. Njih dvojica su bili sjajan paket”.
Na pozicijama polutki birao si Stojkovića i Prosinečkog. Nemaš Savićevića, nemaš neke starije zvezde...
“Nemam Šekija, Boru Kostića... Njih nisam gledao, tako da... Gledao sam da prednost dam ovima koje sam video uživo. Robi je davao neke fenomenalne golove. Kod mene je bilo on ili Dejo. Nijanse su odlučile”.
Devetka?
“Tu su mi u najužoj konkurenciji bili Pančev i Dule Savić”...
Šta je prelomilo?
“Za moju generaciju Dule je bio nešto užasno bitno, veliko. Ikona. Znaš kako kažu u filmu Munje, e bukvalno je tako - prvi igrač kome je ceo stadion skandirao ime i prezime. Dule Savić je stariji od mene nekih desetak godina, tako da sam kao mlad gledao tu čuvenu sezonu u kojoj je Zvezda išla do finala Kupa UEFA. Neverovatne golove je davao... Davao ih je naravno i Pančev, ali nisu mogli obojica u tim. Žao mi je, recimo, zbog Zorana Filipovića, što nema mesta. Strašan centarfor, najefikasniji igrač Zvezde u evrokupovima. Jezivo kakva je tu konkurencija”...
“Ovako da kažem: recimo da je Dule Savić dobio prednost u odnosu na najvećeg konkurenta Pančeva jer sam Pančeva već gledao u nekim zrelijim godinama. A Duleta sam gledao kao klinac koji je navijao i koji je tada postajao zaljubljenik u fudbal, išao na sve utakmice. Tako da mi je on u tom periodu prilego srcu, postao i ostao pojam za centarfora”.
S obzirom na prethodno izrečeno, pretpostavka je da ti je i Pižon bio pod obavezno?
“Žao mi što mlade generacije danas nemaju prilike da gledaju igrača kao što je bio Pižon. Nažalost, njega mladi više pamte kroz prizmu ne baš uspešnog selektora. Ja imam šest banki, a fudbal pratim pet i po. Za mene je Vladimir Petrović Pižon jedan od pet najboljih igrača sa ovih prostora koje sam gledao u životu”.
“Žao mi je što je imao svakakvih pehova. I onaj zakon koji nije bio na njegovoj strani, zbog čega je šest meseci kasnije stigao u Arsenal. Ispostavilo se da je to ključno uticalo da ne napravi veliku karijeru u inostranstvu”.
Uobičajeno pitanje za svakoga od anketiranih novinara - zbog koga ti je najžalije što mu nisi pronašao mesto u idealnih 11? Već smo pomenuli Šekularca, Savićevića, Boru Kostića, Blekija Bogićevića. Još neko ime?
“Pa nemam ni Sinišu Mihajlovića... Ali ipak bih se vratio na Blekija. Ako moram jedno ime da izdvojim... On je bio potpuno neverovatan lik. Sećam se derbija iz 1976, na stadionu na JNA, koji je Zvezda dobila sa 4:1. To je ona sezona kad je Bjeković dao gol u Ljubljani za titulu... E sad, evo ti zanimljiv podatak za poređenje sa današnjim prvenstvima: te godine, Partizan je bio prvak, a izgubio je kao domaćin od Crvene zvezde sa 1:4 i od Hajduka sa 1:6. To pokazuje koliko je liga zapravo bila jaka i uzbudljiva”.
“To je bila prva Partizanova titula posle Brisela, pokojni Blagoje Topličić je snimio film o toj utakmici protiv Olimpije, o velikom slavlju koje je usledilo”...
“Elem, šta sam hteo da kažem... Partizan - Zvezda 1:4 na JNA, Dule Savić dao gol, Sead Sušić dao gol, i mislim Srba Stamenković dva... Pamtim kao juče da je bilo: Bleki Bogićević prima loptu na svojoj gol liniji i mrtav hladan dribla dvojicu?! Nema ispucavanja! To se ne zaboravlja... Posle je igrao sa Bekenbauerom u Kosmosu. Malo je po toj eleganciji i podsećao na njega... Definitivno jedan od mojih mezimaca iz detinjstva”.
Gde bi ga stavio da si ga birao?
“Možda umesto Belodedića. Ipak, Mile mora zbog Barija i svega što je doneo Zvezdi te sezone”.
Bleki Bogićević i Nenad BjekovićIdemo na Partizan. Šoškića takođe nisi gledao, ali on ti je broj jedan među golmanima crno-belih?
“Zato što sam ga upoznao i radio intervju s njim. Još dok sam bio na RTS-u. Spremajući se, pregledao sam silnu arhivu, pogledao brdo snimaka. Tako da, kada sabereš filmski materijal i taj njegov fantastičan CV, shvatio sam da je to - to. Imao sam i Ćurkovića na pameti. Opet su nijanse bile u pitanju”.
Na bekovskim pozicijama Jusufi i Buda Vujačić...
“Buda je više igrao kao štoper, ali u Vojvodini je počeo kao bek. Ispričao mi je kako su se dopunjavali on i Siniša Mihajlović. Siniša tada igrao napred, po toj levoj strani... Buda mi je bio jedan od omiljenih igrača. Nije imao sreće da u reprezentaciji ostavi dublji trag, stalno neke povrede, međutim za Vojvodininu titulu jedan je od najzaslužnijih”.
Koliko pamtiš Jusufija?
“Više ga pamtim kao trenera. Za njega važi isto što i za Šoleta, upoznao sam ga, radio intervju, video puno snimaka. Jusufi mi je nekako sinonim za desnog beka. Mada je on mogao i levo. U reprezentaciji je bilo ono, Durković - Jusufi”.
Partizanova half linija koju čine Aca Trifunović, Nenad Stojković i Ljuba Radanović nije ni izbliza zvučna kao Zvezdina, gde su Jugović, Vidić i Belodedić.
“Tako je, ali to su igrači koji su puno dali Partizanu i koje navijači ozbiljno cene. Trifunović je došao do reprezentacije, imao strahovit šut. Mislim da ga svi partizanovci vole i poštuju. On je bio taj neki Jugović pre Jugovića, recimo, s tim što je imao zaista razoran udarac. Dao je gol u onoj čuvenoj utakmici Rumunija - Jugoslavija, 6:4 za nas, u Bukureštu. Nisam tu imao neku veliku dilemu, zato što su mu konkurenti bili neki mnogo stariji igrači, poput Čajkovskog, koje nisam gledao”.
“Ljuba Radanović je imao veliku ulogu i u klubu i u reprezentaciji tokom osamdesetih godina. Tu je i solidna karijera u inostranstvu, u Belgiji i Francuskoj. Takođe nije bilo neke dileme”...
“A Nenada Stojkovića sam morao da stavim jer je bio jedan od najpouzdanijih defanzivaca koje sam gledao. Čak standardan više godina u reprezentaciji... Mislim da je u deset igrača po broju utakmica za Partizan”.
Admir Smajić je redak izbor u dosadašnjem toku ankete...
“Voleo sam ga zbog tehnike, zbog kreativnosti koju je posedovao. To mi je nekako ostalo urezano u sećanju. Ne kažem da nije bilo boljih igrača, uspešnijih, onih koji su ostavili dublji trag, ali eto, moj izbor je Smajić”.
Moca je nešto poput Pižona, je l’ tako? Podrazumeva se?
“Pa ja mislim da su njega i zvezdaši voleli da gledaju. Evo, ja sam zvezdaš i mogu slobodno da kažem da sam ga obožavao. Što se igračkih kvaliteta tiče tu nema šta mnogo da se priča”.
Na kraju triling mlađih igrača: Kežman i Savo Milošević gore, uz Mocu, i Mijatović nešto povučenije. Kežman, verovatno, zbog izdanja u večitim derbijima?
“Znaš kako, on je imao bleskove u tim utakmicama sa Zvezdom. Ostanu ti utisaci za sva vremena. Onda sam njih iskombinovao sa karijerom generalno. Slično je sa Savom i Mijatom. Puno toga su napravili napolju, igrali i davali golove u najjačim ligama Evrope. Možda bi tu po zaslugama pre trebalo da budu Bobek, Galić, Valok, Milutinović... Ali meni je, ponavljam, primaran bio taj neposredni doživljaj”.
Koga si se, kao navijač Crvene zvezde, najviše pribojavao u derbijima?
“Moca je uvek bio opasnost. Bjeković je bio nezgodan. Pa i Kežman i Savo, kasnije”.
Bez obzira što je titule osvajao u nekom vremenu koje baš i nije bilo reprezentativno, Ljubiša Tumbaković je tvoj izbor za trenera. Obrazloženje?
“Zbog trajanja pre svega. Preuzeo je Osimovu generaciju kad to baš i nije bilo lako. Tumba je dobar, pravi Grobar, onaj autentični Grobar, što ja poštujem. Da, Evropa mu je minus ozbiljan, ali u to vreme bilo je zaista teško. I sankcije, i ovo, i ono. Generalno gledano, taj prelaz je bio nezgodan, raspad velike države i sve ostalo”.
Nezgodan momenat i za vas novinare koji ste počinjali u to vreme, početkom devedesetih...
“Uh, pa naravno! Imao sam 26-27 godina kad je sve počelo da se raspada. Do tada si već dugo gledao neku ozbiljnu ligu, ozbiljne utakmice, pune stadione, a onda se zaposliš i kreneš da pratiš fudbal po nekakvim livadama i pašnjacima. Normalno da ti to više nije to. Očekivao si nešto skroz drugačije”...
NAPOMENA: Izlaganje /obrazloženje Gojka Andrijaševića bilo je 24. po redu i poslednje u nizu. U ponedeljak na stranicama Mozzart Sporta imaćete priliku da vidite ko su najbolji treneri u istoriji Crvene zvezde i Partizana (u izboru sportskih novinara), a u utorak i idealne timove Večitih rivala, uz objavljivanje svih 80 izbora kolega iz Srbije i regiona.
tagovi
Obaveštavaj me
.png_1728031447449.png)
FK Crvena zvezda
FK Partizan
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)