GRUPA D: Inter više ne može da se krije, Benfiku muči pitanje - može li Kabral da nasledi Nunjeza i Ramosa?

Nije "grupa smrti", ne odiše kvalitetom kao ona koju čine PSŽ, Dortmund, Milan i Njukasl, ali bi i u grupi D svaki od četiri tima mogao da “strada“. Favorita ima, Interu i Benfiki, rivalima iz prošlogodišnjeg četvrtfinala, daju se najveće šanse da u društvu sa Salcburgom, namlađim timom u aktuelnoj sezoni Lige šampiona, odnosno Sosijedadom, ali i austrijski i španski timovi imaju čemu da se nadaju.

-----------------------------------------

BENFIKA : GLAVNO PITANJE – KO ĆE DA DAJE GOLOVE?

Bitan faktor bila je Benfika u Ligi šampiona tokom prethodne dve sezone. Pretpošle je prošla grupnu fazu u društvu Bajerna i Barselone, prošle na još veće iznenađenje ostavila iza sebe i Pari Sen Žermen i Juventus. U oba navrata dolazila je do četvrtfinala i ispadala od kasnijih finalista elitnog evropskog takmičenja. Ipak, ono što predstavlja najveći domet lisabonskog kluba u Ligi šampiona još od onog finala sa Milanom 1990. godine (od tada igrala četvrtfinale još šest puta) ujedno je i teg oko vrata ekipi Rodžera Šmita, jer apetiti navijača su porasli i izlazak iz grupe predstavlja imperativ što u gotovo ujednačenoj grupi baš i neće biti lako ostvarivo.

Prvenstveno iz razloga što Benfika nije klub sa neograničenim budžetom i za mlade, perspektivne fudbalere odavno predstavlja usputnu stanicu na putu ka samom vrhu, dok se pojačanja kao po pravilu finansira prodajama. Mada jasno je da i to ne može da traje doveka. Pogledajte samo gde je ove sezone Ajaks završio nakon što je godinama unazad za velike novce prodavao svoje najbolje igrače i zamene dovodio za višetruko manje sume.

Doduše, na Lužu imaju meru te ne praktikuju da u jednom prelaznom roku prodaju "pola tima". Opet, napad su ozbiljno okrnjili prodavši u samo godinu dana dvojicu u tim trenucima najboljih strelaca ekipe – prvo Darvina Nunjeza prošlog leta, pre mesec i po dana i Gonsala Ramoša. Portugalac je pak učinio da se Urugvajčev odlazak gotovo ni ne oseti, no ostaje pitanje hoće li imati ko da zamaskira Ramošovo odsustvo?

Da, Anhel Di Marija se vratio u Lisabon, ali njegova primarna uloga biće plejmejkerska, da šalje lopte pred gol koje će neko pakovati u mrežu. Ovo drugo trebalo bi da radi Artur Kabral, doskorašnji napadač Fiorentine, mada se čini da Brazilac nije taj kalibar. Uostalom, Kabral se uostalom i dalje "traži" u novoj sredini i još nije obradovao navijače prvencem u dresu što je iskoristio Petar Musa i u poslednje dve utakmice počeo kao starter. Od Žoaa Marija je s druge strane gotovo nemoguće tražiti da ponovi prošlogodišnju sezonu u kojoj je postigao 23 i namestio još 15 golova u svim takmičenjima.

Ne treba nikako smetnuti s uma da je između prodaja Nunjeza i Ramoša kasu Benfike napunio i Enco Fernandez, čiji se izostanak i te kako osetio u drugom delu prošle sezone, ponajviše baš u četvrtfinalnom dvomeču sa Interom. Takođe, odlični levi bek Alehandro Grimaldo je po završetku sezone napustio klub pošto mu je istekao ugovor, dok je poslednjeg dana prelaznog roka sa Luža otišao i prvi golman Odiseas Vlahodimos zbog nesuglasica sa Šmitom. Sve to nateralo je čelnike lisabonskog kluba da potroše blizu 50.000.000 evra na Orkuna Kokdžua, Davida Jurašeka i Anatolija Trubina, koji će morati da uskoče u kopačke trojice gorepomenutih fudbalera.

Zbog nabrojanih promena u igračkom kadru, kao i Jurašekove povrede već posle prve utakmice (zbog čega je angažovan i Huan Bernat) Šmit je bio primoran da na pojedinim pozicijama improvizuje, a na drugim isprobava po nekoliko različitih opcija. Međutim, u Primeiri to nije ostavilo veliki trag, jer Benfika je posle poraza u prvom kolu protiv Boaviste vezala četiri uzastopne pobede. Liga šampiona je pak nešto sasvim drugo.

BENFIKA (4-2-3-1): Anatolij Trubin – Aleksander Bah, Antonio Silva, Nikolas Otamendi, Fredrik Aursnes (Huan Bernat) – Orkun Kokdžu, Žoao Neveš (Florentino Luiš) – Anhel Di Marija, Rafa Silva, Žoao Mario – Artur Kabral

INTER: SAD SVI ZNAJU KOLIKO MOŽE

Prošle sezone je primarni cilj zapostavio, ali je sekundarni dobrano prebacio. Interu više nema skrivanja, sada svi znaju koliko ekipa Simonea Inzagija može i koliki su joj zapravo krajnji dometi. Ostaće Skudeto i ovog puta prioritet, jer samo njega Inzagi nije prigrabio od domaćih trofeja otkako je stigao na Đuzepe Meacu, ali je posle prošlogodišnjeg plasmana u finale i partije koju je pružio u Istanbulu protiv Mančester Sitija i Liga šampionala postala mnogo više od pukog sna.

Nerazuri su još jednom prošli kroz turbulentan prelazni rok, sa nekoliko velikih izlaznih, ali i podjednako velikih ulaznih transfer, a stekao se utisak posle odličnog starta šampionata i posebno subotnjeg gradskog derbija za istoriju da Inzagi na raspolaganju ima, ako ne jači, onda definitivno kompletniji tim u odnosu na prethodnu takmičarsku godinu.

Koliko turbulentno je bilo na Đuzepe Meaci govori podatak da je Inter tokom leta ostao bez 12 fudbalera koji su se u Istanbulu našli u protokolu za meč sa Sitijem. Mada teško da je moglo drugačije. Godinama unazad čelnici milanskog kluba pokušavaju da poprave situaciju u kasi prodajama nekih od najboljih igrača. Pre tri sezone odrekli su se Maura Ikardija (50.000.000 evra), a godinu dana kasnije od transfera Romelua Lukakua, Ašrafa Hakimija i Matea Politana inkasirali preko 200.000.000 evra, što ih je dovelo u situaciju da prošle sezone ne moraju da strepe od potencijalnog gubitka nekog od igrača startne postave. Ipak, ovog leta ponovo je bilo potrebno "podneti žrtvu" finansijskim knjigama, uprkos tome što je klub dogurao do samog kraja Lige šampiona. Što bi naš čovek rekao "ajmo Jovo nanovo".

Generalni direktor Bepe Marota i njegova desna ruka Pjero Auzilio imali su zadatak da vlasnicima kluba donesu prihod od oko pedesetak miliona i istovremeno Inzagiju sklope tim dovoljno kvalitetan da dođe do Skudeta (kao da ga dosad nije imao). Pride su u izvršenje zadatka krenuli iz "minusa" pošto je još pred početak prelaznog roka Milan Škrinjar otišao bez obeštećenja. Procenjeno je da bi najbezbolniji bio gubitak Andrea Onane. Distribuira loptu nogom kao malo ko u svetu, ali ponudu od preko 50.000.000 za golmana bilo je nemoguće odbiti, posebno za klub nezavidne finansijke situacije poput Intera.

©Reuters

Onanu je sportski sektor zamenio Janom Zomerom, sedam godina starijim i pride među stativama pouzdanijim čuvarom mreže. Možda nogama ne igra najsjanije, ali je koštao gotovo osam puta manje, što je u ovom trenutku očigledno presudilo. Rupu pred golom nastalu Škrinjarovim odlaskom popuniće Benžamen Pavar, Interovo najskuplje pojačanje u poslednje tri sezone plaćeno 30.000.000 evra Bajernu. Pa ako je Slovaka u prethodnom peridou bez problema odmenjivao Mateo Darmjan, ne vidimo zbog čega sa podjednakim uspehom isto ne bi uradio i Francuz, koji će konačno imati priliku da igra na omiljenoj poziciji.

U napadu, baš kao i na golu, Inter se opredelio za iskusnije igrače. Edin Džeko prethodne sezone nije bio podjednako ubojit kao u prvoj po dolasku u klub, a Romelu Lukaku ni bleda senka onog iz šampionske sezone, pa iako je Inter imao volju da ga vrati, Belgijanac je odlučio da mu okrene leđa. I može biti učinio mu time uslugu, jer Nerazuri su se potom okrenuli “besplatnom” Markusu Tiramu, koji sa dva gola i tri asistencije u uvodne četiri utakmice nagoveštava da će biti pun pogodak viceprvaka Evrope. Pored njega i trenutno nezaustavljivog Lautara Martineza, sa kojim bi Tiram trebalo da predstavlja udarnu iglu, Inzagi na raspolaganju ima još Marka Arnautovića i Aleksisa Sančeza, dvojicu povratnika, koji će imati ulogu džokera, onu u kojoj se Hoakin Korea prošle sezone nije najbolje snašao. Problem bi mogao da bude jedino što klub nije pronašao zamenu za Marcela Brozovića. Godinama unazad Hrvat je bio osiguran milanske ekipe kakvog u Inzagi sada u sastavu nema. Mada italijanski stručnjak je dovođenjem Davidea Fratezija i Dejvija Klasena dobio dve opcije više na klupi, dok je na sredini oformio triling (Barela, Čalhanoglu, Mhitarjan), koji na startu sezone funkcioniše besprekorno. Kao ustalom i čitav tim.

Inter je dobio svaku od uvodne četiri utakmice uz 13 postignutih i samo jedan primljen gol, onaj u senzacionalnoj partiji koju je pružio u derbiju protiv Milana i posle koje putuje na megdan Sosijedadu nakrcan samopouzdanjem. Za početak po prvo mesto u grupi čime bi u praksi obezbedio lakšeg rivala na startu nokaut faze, a posle, ko zna. Ako mu se otvori put kao prošle sezone sve je moguće. Samo što ovoga puta ne bi bilo iznenađenje.

INTER (3-5-2): Jan Zomer (Benžamen Pavar), Frančesko Ačerbi, Alesandro Bastoni – Denzel Damfris, Nikolo Barela, Hakan Čalhanoglu, Henrik Mhitarjan, Federiko Dimarko – Lautaro Martinez, Markus Tiram

SALCBURG: RED BULOV VRTIĆ PONOVO NA ISPITU

U Austriji mu ravnog nema. I tako je već godinama unazad. Otkako je pao u ruke Red Bul kompanije, Salcburg je "privatizovao" titulu Bundeslige. U svakoj od poslednjih deset sezona ona je otišla na Red Bul Arenu, od 2005. godine (kada je počela RB era) na ovamo ukupno čak 14 puta... Ipak, dominaciju na domaćem tlu sedamnaestostruki prvak Austrije ne uspeva da iznova potvrdi u Evropi.

Najveći uspeh na kontinentalnim takmičenjima predstavlja plasman u polufinale Lige Evrope ostvaren pre nepunih šest godina. Prošle sezone je u Ligi šampiona ponovo završio na trećem mestu, treći put u poslednje četiri godine, mada valja podsetiti da je u društvu Čelsija, Milana i zagrebačkog Dinama na svakom meču bio ravnopravan i pokazao da može da se nosi i sa najvećim timovima, zbog čega ove sezone ima pravo da se nada onome što prošle nije uspeo da ostvari.

Prošle nije, ali pre dve jeste. Tada je u potpuno ujednačenoj grupi (Lil, Sevilja, Volfzburg) završio kao drugi i zakazao megdan sa Bajernom u osmini finala, što i dalje predstavlja najveći domet u eri Red Bula. Mada je možda mogao Salcburg i bez njega pošto je posle 1:1 u prvom meču u revanšu osetio svu moć Alijanc arene. Bila je velika škola za polaznike Red Bulove fudbalske akademije. Naučili su je i pošli dalje, na usavršavanje u većim klubovima Evrope. Naime, samo trojica od 11 startera iz pomenutog debakla (1:7) sa Bajernom i dalje su u timu. Nepune dve godine prošle su od tada.

No, na Red Bul areni to nije ništa čudno, tako klub zapravo posluje. Ako smo konstatovali da su Inter i Benfika imali turbulentan prelazni rok, šta tek onda reći za Salcburg. Austrijski šampion ostao je tokom pauze bez petorice standardnih igrača iz prošle sezone, a dva dana uoči početka prvenstva i bez trenera! Perspektivni Matijas Jajsle nije ostao imun na zov arapskih petrodolara, krenuo je put Bliskog istoka i kompletna dotadašnja priprema sezone pala je u vodu. Samo što u ustaljenim sistemima kakav je i Red Bulov niko nije nezamenljiv, pa je Salcburbg za Jajsleovog naslednika imenovao Gerharda Štrubera, naviknutog na sistem rada u klubu pošto je doveden iz Njujork Red Bula, a koji je na početku trenerske kategorije radio u mlađim kategorijama Salcburga, kao i u njegovoj filijali Liferingu.

I rezultati su stigli ekspresno. U sedam utakmica šest pobeda i remi tek u poslednjem kolu za vikend protiv Šturma. Sve to sa ekipom oformljenom od prevashodno tinejdžera, odnosno momaka koji su tek ušli u treću deceniju života. Ekipom koja će sa prosekom nešto nižim od 22 godine biti najmlađa ove sezone u Ligi šampiona! I bila bi još mlađa da joj kapiten Andreas Ulmer u oktobru neće proslaviti 38. rođendan. No, treba tu silnu “dečurliju“ neko da izvede na put. U tom društvu našla su se i trojica srpskih fudbalera. Strahinja Pavlović je od ranije u ekipi, a ovog leta pridružili su mu se još Aleksa Terzić i Petar Ratkov.

Prvi je već zauzeo mesto u odbrani kraj reprezentativnog kolege, dok će ovaj drugi malo teže tako brzo do sigurnih minuta, jer Karim Konate puca iz svih oružja na startu i maksimalno je iskoristio odlazak letošnje odlaske Noe Okafora, Džuniora Adamua i Benjamina Šeška, napadačkog trilinga što je prošle sezone zajedničkim snagama postigao 42 gola u svim takmičenjima! Kada na to dodamo prodaje Nikolasa Zajvalda¸vezivnog tkiva ekipe, odnosno Filipa Kona, standardnog čuvara mreže, jasno je kakav je hendikep doživeo Salcburg tokom leta. Mada rekosmo već, u Salcburgu nezamenljivih nema. Njihovi naslednici uglavnom su već prošli kaljenje u Liferingu i neko vreme su spremno čekali sa klupe da im se ukaže prilika.

Od novajlija jedino su trojica odmah dobili mesta u startnoj postavi. Terzić kraj leve aut-linije umesto pomenutog kapitena Ulmera, Aleksander Šlager na golu umesto Kona te Madsa Bidstrupa, koji bi trebalo da odmeni Zajvalda. Mada se i Luka Sučić se posle više od šest meseci odsustva oporavio od povrede i vratio u tim, pa ni konkurencije neće manjkati, čak ni u situaciji kada ekipa ostane bez pola startne postave. Pitanje je samo ko će naredni "iskočiti". Ako nas pitate, posebnu pažnju obratite na defanzivnog vezistu Lukasa Gurna Duata, štopera Umara Solea i ofanzivno vezistu Oskara Gluha, uz već navedenog Konatea. Ali nemojte da se začudite ako umesto pomenutih zablista neko drugih. Nijedan od njih nije slučajno tu.

SALCBURG (4-3-1-2): Aleksander Šlager – Amar Dedić, Samson Baidu (Umar Sole), Strahinja Pavlović, Aleksa Terzić – Mads Bidstrup, Lukas Gurna Duat, Maurits Kjergor – Oskar Gluh – Roko Šimić, Karim Konate

 SOSIJEDAD: ČVRSTOM ODBRANOM DO NOKAUT FAZE

Klub sa Anoete uz Njukasl bio najnepoželjniji rival iz četvrtog šešira na ovogodišnjem žrebu u Monaku. Iz prostog razloga što La Real poslednjih godina važi za jedan od stabilnijih u Španiji i redovan je učesnik kontinentalnih takmičenja. U poslednjih šest sezona četiri puta igrao je u grupnoj fazi Lige Evrope, a prošle je napravio iskorak obezbedivši "separe" za elitnu žurku Starog kontinenta, punu deceniju od poslednjeg učešća u grupnoj fazi, odnosno dve otkako je prvi i jedini put dosad iz iste izašao.

Sosijedad će ove godine po treći put biti učesnik grupne faze Lige šampiona otkako se takmičenje igra pod tim imenom. Prvi put, pre 20 godina, generacija koju su između ostalih činili Darko Kovačević, Nihat Kaveči, Valerij Karpin, Ćabi Alonso i Sander Vesterveld uspela je da kao drugoplasirana prođe grupu sa Juventusom, Galatasarajem i Olimpijakosom, da bi je u osmini finala eliminisao Lion. Deset godina kasnije pak Antoan Grizman, Ćabi Prijeto, Imanol Agireće, Karlos Vela, Injigo Martinez i ostatak družine doživeli su debakl. Jedan bod iz šest utakmica sa Mančester Junajtedom, Leverkuzenom i Šahtjorom. Ipak, novih deset godina kasnije neka nova generacija predvođena kapitenom Mikelom Ojarzabalom ima priliku da pokaže kako ovaj Sosijedad priprada elitnom društvu.

Baskijski klub više od svega karakteriše čvrsta defanziva. Ili ga je makar karakterisala do ove sezone. Ni u jednoj od prethodne tri takmičarske godine Sosijedad nije primio više od jednog gola po meču u Primeri. Pre tri okruglo jedan, pre dve 37 na 38 mečeva, prošle još manje – 35. Jedino se mreža Barselone i madridskog Atletika tresla manje od Sosijedadove u prethodnoj sezoni, a ako bacimo pogled na svih pet najjačih evropskih liga, čvršću odbranu imali su još Mančester Siti, Njukasl, Napoli, Lacio, Juve i Lans.

Međutim, takav pristup uticao je na učinak na suprotnoj strani terena. Sosijedad je prošle sezone bio sedmi najefikasniji tim španskog prvenstva, a kako stvari stoje, to se neće značajnije menjati ni u aktuelnoj. Jer ako izuzmemo goleadu protiv Granade (5:3), belo-plavi su u uvodnih pet rundi na tri utakmice postigli po jedan gol, protiv Las Palmasa nijedan. Kad na to dodatmo činjenicu da je prvi strelac ekipe iz prošle sezone Aleksander Serlot (16 golova) otišao u Viljareal, pitanje je hoće li Sosijedad u ovakvom sistemu uspeti da pronađe put do nokaut faze.

Teška povreda, koja je Davida Silvu naterala da neplanirano ode u penziju još jedan je bolan udarac koji je Algvasil morao da istrpi tokom leta. Bolan, jer iako je bio u poznim igračkim godinama, omaleni Španac i te kako je imao šta da pruži Sosijedadu, kako iskustvom, tako i ogromnom fudbalskom inteligencijom, što potvrđuje da je u svim takmičenjima upisao blizu 2.500 minuta. Sreća u nesreći je da su to bila jedina dva značajnija gubitka. Sosijedad je zapravo jedan od španskih timova koji je pretrpeo najmanje promena tokom letnjeg prelaznog roka. Više je bilo zvučnih ulaznih no izlaznih transfera. Andre Silva je došao da odmeni Serlota pošto je isto sa uspehom prethodno uradio u Lajpcigu, Hamari Traore i Kiran Tirni podići će kvalitet na bekovskim pozicijama, talentovani ruski vezista Arsen Zaharjan bi u budućnosti mogao da odmeni Davida Silvu (mada je svima jasno da će to biti vraški težak zadatak), a poslednjeg dana prelaznog roka vratio se i odbegli sin Alvaro Odriozola. Podsetimo da je tu i Umar Sadik. Prošle sezone nije stigao valjano ni da se predstavi navijačima zbog teške povrede ligamenta, ali se u međuvremenu oporavio te se može smatrati novim pojačanjem.

U prvih pet kola moglo se zaključiti da će Algvasil pretežno tokom sezone igrati u formaciji 4-3-3, kao i da će se oslanjati na veliki broj domaćih igrača. U startnoj postavi uglavnom bi trebalo da ih bude osmorica: od golmana Remira, preko štoperskog tandema Zubeldija – Le Norman i trilinga Mendez – Zubimendi – Merino u veznom redu do Barenećee i kapitena Ojarzabala u napadu. Vremenom bi i Odriozola mogao da istisne Traorea sa pozicije desnog beka... Od stranaca jedino Tirni i Takefuša Kubo, mada bi ovaj poslednjih mogao da napravi najveću razliku u korist Sosijedada. 

 SOSIJEDAD (4-3-3): Aleks Remiro, Hamari Traore, Igor Zubeldija, Robin Le Norman, Kiran Tirni – Brais Mendez, Martin Zubimendi, Mikel Merino – Takefuša Kubo, Mikel Ojarzabal, Ander Barenećea