EKSKLUZIVNA REPORTAŽA: Lisabon, grad sa više Srba nego brda

Na kraju se bračni par Crnjanski ipak ukrcava u "prekookeanski hidroplan, koji se, kao neki hipermoderni, mali brod, od aluminijuma, ljulja na vodi, na Težu". Odleću u Irsku, a Lisabon ostaje za njima, "dole, kao neki izgubljeni nakit u mraku. Svetiljke trepere u njemu". Bio je 20. avgust 1941.

Ovako Dejan Tiago Stanković u Politici u autorskom tekstu o jugoslovenskoj ambasadi u Lisabonu u prvim ratnim danima, opisuje poslednje sate Miloša Crnjanskoj u prestonici Portugalije, koja je bila jedna od retkih "slobodnih zona" u Evropi.

Pune 72 godine je prošlo od tada, a Lisabon noću i dalje svetli kao nakit, reka Težo svom silinom hita ka Atlantiku, samo što na sebi sada "nosi" dve impresivne građevine - mostove 25. april i Vasko da Gama, grdosiju dugačku 17,2 kilometara. Okružuju je barokne zgrade, a na njenoj obali u Belemu, predgrađu Lisabona, još uvek se pravi, mnogi kažu, najukusniji kolač na svetu – Pasteis de Belem...

I srpsku intelektualnu elitu, koju su predvodili pomenuti Crnjanski i Jovan Dučić, a koja se u to ratno vreme pritajila na jednoj od najzapadnijih tačaka Starog kontinenta, zamenila je – fudbalska.

Danas se Portugalci dive Nemanji Matiću, čoveku koji je od imena napravio brend i učinio da u Lisabonu, gradu karakterističnom po brdovitom reljefu, srpskih fudbalera ima više nego brda!

"Neralno dobre igre", kako nam je Nuno Paralvas, jedan od urednika tamošnjeg najtiražnijeg sportskog lista Abole, opisao Matićevu prošlu sezonu, učinile su da se u najpopularniji portugalski klub sliju Srbi sa svih strana Evrope.

Iz Holandije su stigli Filip Đuričić (Herenven) i Miralem Sulejmani (Ajaks), iz Belgije Stefan Mitrović (Kortrajk), iz Slovačke Uroš Matić (Košice), iz Grčke Ljubomir Fejsa (Olimpijakos), a iz Srbije Lazar Marković (Partizan) i Filip Marković (Teleoptik). Tek da ni to ne bude sve, u omladincima Benfike je Robert Mirosavić, Šveđanin srpskog porekla, a u komšijskom Sportingu za mesto u prvom timu bore se Luka Stojanović i golman Vladimir Stojković.

Koliko to znači za Srbiju i koliko je naša zemlja povlašćena u Portugaliji zahvaljujući ovolikom broju fudbalera, možda će vam biti jasnije posle podatka da je Benfika zvanično klub s najviše članova na svetu (drugi je minhenski Bajern). Orlovi imaju preko 230.000 članova koji plaćaju mesečnu članarinu koja iznosi 12 evra. Pa sami sračunajte koliko je to ukupno...

"U celom svetu misle da mi, Portugalci mnogo volimo fudbal. Ali nije tako! Mi samo mnogo volimo svoje klubove. Nije redak slučaj da ovde neko, kad mu se rodi dete, pravo iz porodilišta otrči na stadion i učlani bebu u klub. Živ primer sam ja... Deda me je odmah po rođenju učlanio u Benfiku i mogu s ponosom da kažem kako sam već preko 50 godina zvanično navijač Orlova", priča nam Žoao Paolo Trindade, fotograf, dok se na njegovom licu ocrtavaju radost i srdžba koje je pola veka delio s omiljenim klubom.

Brojni i verni navijači Benfike igrače ove sezone "kažnjavaju" nedolaženjem na stadion! Eto vam odgovora na pitanje "ako ih je toliko mnogo, zašto je stadion bio poluprazan protiv Olimpijakosa?" koje biste nam sigurno postavili. Jednostavno, fanovi u Portugaliji su razmaženi, pa je prošle sezone, kada je Benfika igrala veoma dobro, Luž bio pun, a ove je, usled slabijih igara, dosta praznih mesta. Ipak, i kada ne dolaze da gledaju ekipu – koju u ovom trenutku vodi Žorž Žezus, prema mišljenju većine navijača, čovek nedostojan te funkcije – njihov život se vrti oko Benfike.

"Moja majka je", priseća se setno Žoao: "bila prvakinja Portugala u trkama na 100 metara i u skoku udalj. Veoma brza žena. Počela je da trenira u jednom malom klubu, a vrlo brzo ju je uzeo Sporting. Njen otac, a moj deda, onaj koji me je prvog dana života učlanio u Benfiku, teško je to podneo. Skoro da više nije komunicirao s njom. Samo joj je rekao: Večera je svako veče u osam. Tačno u osam. Ako zakasniš, za tebe nema večere. Eto, dotle je to išlo."

Istorija ovog kluba živopisna je koliko i orao koji širi krila iznad stadiona Svetlost (Luz, port. – svetlost) pre svake njegove utakmice, a prošle sezone najviše se pominjala zanimljiva sekvenca iz Benfikine prošlosti – kletva Bele Gutmana. Čuveni mađarski trener je, navodno, 1962. godine odlazeći iz Lisabona prokleo klub da u narednih 100 godina ne osvoji nijedan evropski trofej. Zajedno sa prošlogodišnjim duelom s Čelsijem u Ligi Evrope, kada je Bane Ivanović srušio Orlove, Benfika je od tada odigrala sedam finala evrokupova i – sve izgubila!

Da tragedija bude veća, ekipa je prošle sezone izgubila i finale Kupa Portugalije od Gimaraisa, ali i titulu od Porta, zahvaljujući golu Kelvina u poslednjim trenucima meča pretposlednjeg kola.

"Nemojte, molim vas, odavde poneti utisak da navijači ne vole svoj klub. Ovako mali broj ljudi na tribinama nije prava slika. Prosto, mi i dalje tugujemo, treba nam vremena da sve to prebolimo", priča nam sredovečni brka u poluvremenu utakmice s Olimpijakosom ne krijući oduševljenje što je upoznao zemljake Nemanje Matića.

"Nemanja je jedan od najelegantnijih igrača koje sam gledao, a gledao sam ih mnogo. Sve vidi i sve zna. Kada je onaj Španac (Havi Garsija, prim.aut.) odlazio u Mančester Siti, mislio sam da nam se crno piše, ali čak sam mu, eto, i ime zaboravio kada sam video kakav je Matić igrač."

Kao i navijačima, izgleda da i igračima Benfike treba dosta da prebole sve što ih je snašlo na kraju prošle sezone, jedne od najboljih i najtragičnijih u novijoj istoriji kluba. U Lisabonu svaka priča počinje i završava se fudbalom, o magičnoj igri govori se i punih usta, i pomoću energičnih gestikulacija, pa na svakom koraku možete čuti mišljenje da je predsednik Luis Filipe Vijera grdno pogrešio što nije smenio Žorža Žezusa i na taj način razdrmao tim posle "tužnog maja", kako "Benfikisti" nazivaju taj prokleti peti mesec 2013.

Opori miris neuspeha, dakle, još štipa za nos navijače Orlova, a zadatak da ga oteraju iz Lisabona imaju i srpski igrači. Nemanja Matić je neprikosnoven na "šestici" (Portugalci i dalje za pozicije koriste isključivo brojeve), Lazar Marković je za vrlo brzo postao ljubimac navijača zahvaljujući fantastičnom golu protiv Sportinga u gradskom derbiju, ali ga je stigla povreda zadnje lože (biće u kombinaciji za vikend meč protiv Akademike u Koimbri). Zdravstveni problemi muče i Sulejmanija (takođe se vraća u tim) i Fejsu, dok je Đuričić na korak od startne postave. Stefan Mitrović, Uroš Matić i Filip Marković i dalje se bore za mesto u paklenoj konkurenciji od 116 igrača (?!) sa svih kontinenata, koliko ih Benfika ima pod ugovorom.

Sve to bio je dovoljan povod da ekipa MOZZART Sporta ode na lice mesta i iz Lisabona vam prenese priču koja bi u nastavku sezone mogla da se izrodi u pravu srpsku bajku.

"Uspeli ste da uđete na trening centar i razgovarate sa igračima i da ih slikate? Uh, pa to je zaista neuobičajeno ovde. Mi gotovo da nemamo pristup igračima, treninzi su zatvoreni, a oni govore isključivo na konferencijama za medije", reči su Nuna Paralvasa iz Abole koje samo donekle opisuju koliko je bilo teško napraviti ekskluzivne fotografije koje gledate.

Nije baš da smo se služili metodama Duška Popova – čuvenog srpskog tajnog agenta, kojeg je tvorac Džejmsa Bonda Ijan Fleming upoznao baš u obližnjem Estorilu za vreme Drugog svetskog rata, i po njemu kreirao lik agenta 007 – ali verujemo da smo uspeli da vam priredimo zanimljiv materijal...

Pročitajte intervju sa Filipom Đuričićem.

Pročitajte intervju s Miralemom Sulejmanijem.

Pročitajte intervju s Ljubomirom Fejsom.

Pročitajte intervju sa Stefanom Mitrovićem.

Pročitajte šta portugalski novinari kažu u najezdi Srba u Benfiki.

U narednom periodu imaćete prilike da čitate i ekskluzivne razgovore s Nemanjom Matićem i Lazarom Markovićem.

(Foto: Žoao Paolo Trindade, specijalno za MOZZART Sport)