Ekipa skromnog limita, pojačanja na poziciji “može da pokrije” i samopouzdanje izbrisano u derbiju

Činjenica je da je poslednji utisak uvek najjači, ali glupo bi bilo posle jednog, mada užasnog poraza (2:5), još više po igri nego po rezultatu, omalovažiti ono što je Partizan uradio ove sezone u Evropi. Neka se takmičenje zove kako hoće i neka je treći rang kontinentalnog fudbala, tek srpski klubovi nisu bili baš česti akteri osmine finala na međunarodnoj sceni, pogotovo od raspada velike Jugoslavije.

Uradio je Partizan veliki posao ne samo za sebe, nego jednako i za Srbiju na UEFA rang listi i benefit svega toga će biti za godinu i po dana, kada naša zemlja bude davala dva kluba u Ligi šampiona, od toga možda jednog i direktno u grupi.

Ali, cela priča ima i drugu stranu medalje. Kao što je Stanojević sam priznao, Gent i Fajenord su ove sezone debelo nadigrali Partizan u Humskoj. Istakao je šef struke srpskog tima da je to u ovom momentu crno-bela realnost. Maksimum. A, pričamo o klubovima koji nisu šampioni svoje zemlje, štaviše, Belgijanci kada su igrali u Beogradu nisu bili čak ni blizu vrha tabele. Ako je Parni valjak izgledao tako nemoćno, a na svom maksimalnom dometu, protiv vrlo dobrih, ne i najboljih timova iz zemalja Beneluksa, onda to jasno govori da je “plafon” ovog crno-belog tima – skroman.

Nema nikakve sramote u priznanju da je Stanojevićev tim bio taličan kada je u pitanju sastav grupe Lige Konferencije. Isto koliko je imao nesrećan žreb tokom kvalifikacija, koji je Partizan uspešno pregurao, kada je igrao najbolji fudbal ove sezone i uspeo da izbaci Soči, jednu od najboljih ekipa Rusije. Ali, kvalitet igara posle toga umesto da se diže je - padao. Pitanje: da li bi ovaj tim crno-belih prošao grupu u Ligi Evrope? U takmičenju koje je za klasu jače? Diskutabilno... Pa, šta bi tek onda sutra tražio u borbi za Ligu šampiona?

Šta bi s dva prelazna roka?

Možda će neko reći, a poruka iz uprave kluba bi sigurno bila takva, da će se Partizan pojačati ako na kraju stigne do titule prvaka Srbije. Problem je samo što dela klupskog rukovodstva, a tu nikako se ne može abolirati ni Stanojević, koji je kada je došao tražio dva prelazna roka da napravi ekipu po želji, su potpuno kontra te priče.

Jedan od uzroka Partizanovog strahovitog pada je što ekipa nije pojačana u ta dva prelazna roka. Pozicije na kojima je škripalo u maju, škripe i danas u martu. Najupadljivije: kada iz igre izađe Natho ili mu nije dan ili ga ni nema zbog povrede, crno-beli doslovno nemaju organizatora igre. Ako nije moglo da se reaguje usred sezone kada je šut kartu dobio Suma, moglo je tokom zime. Ali, nije.

Nije zbog toga što je u Partizanu omiljeni tip fudbalera postao onaj koji igra na poziciji “može to da pokrije”. Ako ispadne Natho, može to da pokrije Jojić ili može Pantić, a možda i Menig. Ili Marković koji se tu preselio protiv Fajenorda. Svi to mogu da pokriju. Ali, nijednom od njih to nije osnovna pozicija i tu ne mogu da naprave prevagu ni protiv timova iz donjeg dela tabele Superlige.

Isto tako i Miletić “može da pokrije” čas štopera, čas desnog beka, pa sve ispadne tako da na kraju počnu žalopojke kako je Partizanu na derbiju i protiv Holanđana nedostajao – Miljković!? Momak koji je najviše osporavan u istoriji kluba iz Humske 1, od dana kada je prvi put zakoračio na teren u seniorskom dresu.

Ove zime, kada je trebalo “bildovati” tim da mu se ne desi proklizavanje u šampionskoj trci kad ima pet bodova viška, dovedena su dva defanzivna vezna. Umesto jednog koji je otišao. I to je sve. Teško razumljivo...

Nestala vera u sebe

Pored manjka kvaliteta, još jedan deo slagalice zbog čega je Partizan pretrpeo debakl protiv Fajenorda je potpuno odsustvo samopouzdanja. A, crno-belima je ono ispalo iz džepa na zelenoj travi Marakane.

Fijasko u večitom derbiju je ostavio ozbiljne posledice po Partizan, priznali to u Humskoj ili ne. Sa strane gledano, delovalo je da je Stanojevićev tim sa velikom verom u sebe istrčao na Marakanu, naoštren eliminacijom Sparte. I sa idejom da kako je izbacio Čehe, istim receptom može makar do boda protiv Zvezde. A, onda je prosto igrački razbijen. Prvo poluvreme je bilo jedno od najlošijih izdanja Partizana u derbijima u poslednjih 15 godina. Izgledao je Parni valjak u tih 45 minuta kao čovek kojeg su opljačkali nasred ulice i u šoku i očaju ne zna ni gde će, ni kud će.

Skupo školovanje brucoša na Institutu za opštu i fizičku hemiju

Samopouzdanje tima koji je zimski pauzu, pa derbi dočekao sa obećavajućih pet bodova viška, obrisano je kao gumicom. Umalo u panici prosuta pobeda protiv Lučana i mukom izboreni bodovi s bele tačke protiv Spartaka nisu pomogli da se Partizanu vrati vera u svoje mogućnosti. Sve se videlo i protiv Fajenorda. Nisu stigli crno-beli čestito ni da proslave golove, da pomisle kako možda ipak nešto mogu da urade. Štaviše, dobijali su po glavi oba puta kada su poveli i to u roku od odmah. Posle drugog gola Holanđana, govor tela svih u Stanojevićevom timu je bio “sudija, daj svira kraj”.

Potrebna reakcija

Paradoksalno, koliko grcao, doživljavao neke teške udarce ovog proleća, imao tim skromnog individualnog kvaliteta, Partizan i dalje ima sve u svojim rukama da sezonu na koncu učini - izuzetno uspešnom.

Partizanu je potrebna reakcija. Trzaj. Krik iz stomaka koji će naterati tim da mu ponovo prostruji krv. Jedan front je zatvoren, titula prvaka ostaje kao apsolutni prioritet i tu na tabeli i dalje ima dobru poziciju, on se pita, ima dva boda više od večitog rivala. Ide meč sa Napretkom u Humskoj, pa revanš u Roterdamu, a onda gostovanje u Surdulici ekipi koja je pokazala da ume da uzme bodove i najjačima.

Posle toga slede dve nedelje pauze, poslednja stanica pre ciljne ravnine u Superligi. Biće gostovanje Čukaričkom, pa onda i treći derbi, samo je pitanje na čijem stadionu. A, to baš i nije svejedno...