Dočekasmo Zlatnu decu!
Vreme čitanja: 5min | pet. 11.11.22. | 15:46
Osmorica svetskih prvaka opet na okupu i spremni da pokažu pobednički mentalitet
Kakav je osećaj biti prvak sveta u fudbalu? Retki znaju...
U istoriji jugoslovenskog fudbala su to osetili „Zlatni Čileanci“ 1987. godine, a četiri godine kasnije i fudbaleri Crvene zvezde. Pošteno je priznati i da su okosnice oba tima bili igrači koji nisu srpske nacionalnosti već iz bivših jugoslovenskih republika.
Izabrane vesti
U istoriji srpskog fudbala za taj osećaj zna samo jedna generacija.
Ona posebna koja je na dalekom Novom Zelandu pre sedam i po godina postala fudbalski vladar planete u uzrastu do 20 godina. Jeste, nije to seniorski fudbal, neko će reći da je to fudbal za dečake, ali su doneli radost i sreću kao da su „matori“. Kome nije bilo puno srce posle onakve pobede nad Brazilom u finalu? A bilo je to prvenstvo na kojem su igrala neka ozbiljna imena današnjeg fudbala poput Julijana Branta, Anhela Koree, Romana Jaremčuka, Đovanija Simeonea, Emilijana Buendije, Konrada Lajmera, Andrea Silve, Gonsala Gedeša, Irvinga Lozana, Vilfrida Ndidija, Gabrijela Žezusa, Andreasa Pereire, Julijana Vajgla,..
U euforičnom stanju nacije posle finala je tada bilo komentara da odmah svi kolektivno treba da budu prebačeni u A selekciju. Bila su to ona tužna vremena Orlova u selektorskim mandatima Dika Advokata i Radovana Čurčića kada je izgledalo da gore ne može. Bilo je i skeptičnih komentara da ih treba postepeno uvoditi u A tim, da će samo retki od njih talenat iz omladinskog razviti u klasu seniorskog fudbala i da će „biti dobro ako dobijemo dvojicu ili trojicu za A tim“. Kod Srba je ili euforija ili najcrnji pesimizam...
A oni su na kraju opet isplivali. Manje zaslugom nekog sistema, mnogo više zaslugom njihovog talenta, rada i kvaliteta.
Danas, devet dana uoči Svetskog prvenstva u Kataru, njih osmorica se nalaze na spisku selektora Dragana Stojkovića Piksija. Dakle, skoro trećina reprezentacije su Zlatni orlići: Vanja Milinković Savić, Predrag Rajković, Miloš Veljković, Srđan Babić, Andrija Živković, Nemanja Maksimović, Marko Grujić i Sergej Milinković Savić.
A ukupno ih je debitovalo čak 12! Kakvu, takvu šansu u dresu Orlova su dobili i Saša Zdjelar, Mijat Gaćinović, Milan Gajić i Filip Manojlović. Plus Staniša Mandić koji se odlučio da promeni reprezentaciju i zaigra za Crnu Goru. Pozive u A tim nikada nisu dobili Nemanja Antonov, Ivan Šaponjić, Stefan Milošević, Vukašin Jovanović, Miladin Stevanović, Radovan Pankov, Filip Janković i Stefan Ilić.
Dobili smo i više nego što je to realno. Koliko je Srbija zaista izvukla iz tog tima, možda najbolje govore prethodne šampionske generacija sa svetskih prvenstava za selekcije do 20 godina.
Dve godine pre Srbije, prvak sveta je bila Francuska. Za A tim su iz te generacije zaigrali Areola, Zuma, Umtiti, Pogba, Kondogbija, Dinj, Veretu i Tovan. Svi su izrasli u ozbiljne igrače, četvorica (Areola, Pogba, Tovan i Umtiti) su bili prvaci sveta i sa seniorima pre četiri godine u Rusiji, a na narednom Mundijalu će igrati dvojica: Veretu i Areola.
Prvaci sveta 2011. su bili Brazilci, a iz tog tima je kasnije za Selesao zaigralo njih 11: Gabrijel, Danilo, Uvini, Žuan Žezus, Aleks Sandro, Dudu, Kazemiro, Kutinjo, Oskar i Alan. Trojica (Danilo, Aleks Sandro i Kazemiro) će biti u sastavu Brazila i na predstojećem Mundijalu. Prethodno su na Kutinjo i Oskar igrali za Brazil na Mudnijalima 2014. i 2018. Kada se sve sabere, iz šampionske generacije su Brazilci izvukli petoricu mundijalskih igrača.
Dakle, zlatna generacija srpskog fudbala je u rangu sa francuskom i brazilskom koliko je dala A reprezentativaca i mundijalskih učesnika. Možda je taj broj i ranije mogao da bude veći ali je Mladen Krstajić za prethodni Mundijal u Rusiji precrtao Maksimovića i Gaćinovića, a vodio je Rajkovića, Veljkovića, Sergeja Milinković Savića, Grujića i Živkovića.
Dragan Stojković Piksi je izvukao maksimum iz zlata koje je zatekao. Prvi je selektor koji je razumeo fudbalsku genijalnost Sergeja Milinković Savića. Zacementirao je Miloša Veljkovića kao standardnog štopera, našao Andriji Živkoviću pravu ulogu da iskoristi njegove kvalitete, nije otpisivao Marka Grujića ni kada su mu povrede remetile karijeru ... Promovisao je Vanju Milinković Savića u prvog golmana, imao i veliko poverenje u Predraga Rajkovića, a Nemanja Maksimović mu je bio omiljeni džoker sa klupe i igrao mu na devet od 10 utakmica u grupi. Na kraju je za razliku od nekih srpskih trenera gledao fudbal očima Španaca i otkrio kvalitete Srđana Babića za koje se u Srbiji mislilo da ne postoje.
Srbija sa osmoricom Zlatnih orlića ide u Katar i može se reći da smo konačno dočekali našu zlatnu decu. I to u najboljem momentu i kod najboljeg selektora. Dovoljno je pogledati koliko su ostale reprezentacije sa tog Mundijalita dobile reprezentativaca. Finalista Brazil samo jednog koji će igrati u Kataru – Gabrijela Žezusa.
BROJ UČESNIKA MUNDIJALITA KOJI SU POSTALI A REPEZENTATIVCI
Srbija – 8 u Kataru (12 ukupno debitovalo)
SAD – 3 (10)
Katar – (3) 12
Meksiko 3* (6)
Brazil – 1 (3)
Gana 2 (8)
Senegal 2 (6)
Nemačka – 1 (3)
Portugal 1 (5)
Argentina 0 (6)
Urugvaj 0 (6)
* širi spisak
REPREZNTACIJE KOJE NE IGRAJU KATARU
Novi Zeland – 14
Uzbekistan – 12
Mjanmar – 12
Panama – 10
Fidži – 10
Nigerija – 9
Mali – 9
Mađarska – 7
Honduras - 7
Ukrajina – 6
Severna Koreja – 4
Austrija – 3
Kolumbija – 3
Nimalo nije zanemarljivo kolika je prednost što se neki od njih znaju ceo život, što su odrastali zajedno, što imaju pobednički i šampionski mentalitet i što između njih vlada veliko prijateljstvo i sjajna atmosfera. Na Novom Zelandu tada nije bilo Aleksandra Mitrovića, Nikole Milenkovića, Saše Lukića, Nemanje Radonjića i Luke Jovića ali su oni generacijski blizu i pripadaju Zlatnim orlićima. Naprimer, Mitrović je sa Sergejem, Rajkovićem, Maksimovićem i Veljkovićem dve godine ranije bio prvak Evrope. Svi oni su u nekim fazama i epohama igrali zajedno i sjajno se slagali, uklapali i dopunjavali... Danas su srce srpskog tima.
Zlatna generacija je dočekala svojih pet minuta. Iako uvek u malom mozgu svakog navijača Srbije stoji onaj gavran koji kljuca „ne loži se, nećemo nikad ništa uraditi u fudbalu“, sa ovim momcima te jednačine ne važe kao s anekim prethodnim generacijama. Oni znaju kako se pobeđuje. Znaju kako se postaje šampion. Sa njima je dozvoljeno sanjati.