Danilo Pantić: Ljudi misle da igram fudbal 20 godina... Nadam se da će Partizan profitirati od mene

Nikad nije kasno. Vodilja Danilu Pantiću, da iz trećeg pokušaja pokaže kako je ne samo igrač za Partizan, već i za evropski fudbal. Kolektivni učinak iz prethodna dva boravka je za pohvalu, jer je podigao dva pehara državnog prvaka i dva kupa, uz dva plasmana u grupnu fazu Lige Evrope. Na ličnom planu opšte je mišljenje da je nešto nedostajalo da u potpunosti razvije talenat i u stvarnost pretoči bajke koje su se, kao jednom od najdarovitijih pojedinaca „klase 1996“, o njemu razvijale u mlađim kategorijama.

Baš zbog toga što se kao 16-godišnjak, zajedno sa Andrijom Živkovićem, probio u prvim tim još u trenerskom mandatu Vladimira Vermezovića, pojedinci su skloni zaključku kako je njegovo vreme prošlo, međutim, posle osam godina seniorske karijere, ofanzivni vezista deluje kao da se tek sprema da ponudi najbolju verziju sebe.

„Ušao sam u prvi tim iz kadeta, dugo sam prisutan, ljudi imaju osećaj kao da igram 15, 20 godina, iako ću u oktobru napuniti 25. Mada, šta sam sve prošao, zaista se osećam kao iskusan igrač. Uprkos tome, verujem da još mogu da napredujem“, kulja iz Pantića želja za dokazivanjem u matičnom klubu.

Prezentovana je u dosadašnjem delu priprema u Sloveniji. Naročito na poslednja dva kontrolna susreta, pošto je tresao mreže Kopra i Krakovije, zaslužio pluseve u beležnicama članova stručnog štaba i pohvale kolega.

„Ekipa je igrala dobro, defanzivno i ofanzivno. Postigao sam golove, kao plod minulog rada. Radili smo na fizici, trčanju, što će nam značiti u Evropi. Generalno, mogu dosta da trčim, i posedujem kapacitet, samo je pitanje kakva je utakmica, da li je intenzivna ili ne“.

Trener Aleksandar Stanojević koristi ga uglavom na poziciji levog krila.

„Odgovara mi način igre sa bočnim igračima koji ulaze unutra. Mi smo kao vezni igrači 90 odsto utakmice. Jedino što radimo tipično za krilo je u defanzivi. Ostalo vreme provodimo u sredini. Šef nam daje šansu i da menjamo pozicije u toku utakmice, tražimo prostore između linija, okrenemo se direktno ka golu, zahteva brz fudbal“.

Danilo Pantić protiv Krakovije (©FK Partizan)

Pantićev direktan konkurent za mesto startera je Nemanja Jović, inače bonus, a možda će biti i Filip Holender, pošto se bolje snalazi na krilu.

„Ima mnogo igrača koji su kvalitetni na svim pozicijama. Klupa je bitna, svi ćemo dobiti minute, pogotovo ako budemo ostali dugo u Evropi. Zato je važno da svi budemo podjednako kvalitetni. Dok sam bio u Čukaričkom igrao sam i po desnoj strani, sigurno bih mogao da se snađem i ovde. Ima Partizan dosta ofanzivnih igrača, na svakoj poziciji po dve kvalitetne opcije“.

Struka se pogotovo uzda u povratak Rikarda Gomeša i prednost koju donosi u napadu.

„Dosta nam znači. Pogotovo za kritične trenutke u igri, kada nemamo dobar ulazak u meč. Sposoban je da zadrži loptu, moćan je, brz i jak. Inače, ekipa je skockana, posedujemo kvalitet u svim linijama tima. Lazar Marković, Rikardo i Lazar Pavlović su bili dobri protiv Krakovije...“

Prilikom povratka trener Aleksandar Stanojević je rekao da Pantiću zamera samo što je tokom boravka na Banovom brdu postigao samo jedan gol i zadao mu domaći zadatak da u Partizanu zatrese mrežu makar šest, sedam puta.

„Nadam se da mogu to da ostvarim. Imao sam dosta šansi koje sam promašio u Čukaričkom, sad mi je cilj da postignem što više golova. Ako mogu i koji više u odnosu na trenerove reči. Daćemo sve od sebe da pobeđujemo na malim utakmicama, u nameri da budemo konkurentni od početka prvenstva. Kako sezona bude odmicala, biće teže i najvećem rivalu pod uslovom da mu budemo blizu. Derbi utakmice možda ne odlučuju šampiona, ali ako držimo priključak, može da se desi svašta“.

Poslednjeg dana juna Danilu Pantiću je istekla saradnja sa Čelsijem. Za klub sa Stamford briža postpisao je kao tinejdžer, sad je zreliji, te na pitanje da li bi opet išao među Plavce da mu se nudi ta mogućnost odgovara konkretno.

„Možda bih birao neku drugu ligu. Kada bih imao novu šansu i da mogu da biram, izabrao bih neku južniju destinaciju, poput Španije ili Italije... Ne bih pričao o tome, daleko je, ali, ako bude prilike, te lige bih birao. Znao sam neke igrače Čelsija, ostaje žal što nikad nisam dobio šansu da odigram utakmicu. Problem je bila radna dozvola, zato sam išao u Holandiju“.

Sad kad nema ugovor sa prvakom Evrope...

„Bolje se osećam kao igrač Partizana. U Engleskoj mi je bila neka vrsta opterećenja. Znaš da se svake godine vraćaš i javljaš negde gde nemaš šanse da konkurišeš za tim. Kad me pitaju šta bih posavetovao mlade igrače, nekad se našalim rečima: ’Samo nemojte raditi to što sam ja...’ Polako i postepeno“.

Pantić je na početku mandata sa Čelsijem morao na pozajmice u Vitese i Ekscelzior. Sličan put nudi se Filipu Stevanoviću, pošto je doskorašnji biser crno-belih pred potpisom za Herenven kao član Mančester Sitija.

„Pozajmica u Holandiji može biti dobra ako ti je prva sezona kvalitetna. Ako imaš, ne daj Bože, povredu i ne krene dobro, u problemu si. Ljudi gledaju da nisi igrao, da si imao problem i vraćaš se u svoj matični klub gde nema šanse da se izboriš za mesto. Ponovo menjaš sredinu. Kratak je vremenski period za koji bi trebalo da se prilagodiš. Pritom, holandska liga nije ni laka. Filipu bi po stilu igre odgovarala. Ljudi misle da tamo liga klubovi pobeđuju rezultatima 4:1 ili 5:1, ali mnogo se trenira i nije naivno“.

Prilikom prvog odlaska u inostranatvo Danilo Pantić nije Partizanu doneo novac, s obzirom da je za Čelsi potpisao po isteku ugovora sa crno-belima. Sledeći put planira i on da mu transfer bude milionski.

„Daću sve od sebe da odigram dobru sezonu ili dve, nadam se da će klub profitirati od toga. Bilo bi dobro za sve. Volim italijansku ligu, odgovara nam taj temperament i brzina fudbala. Mislim da srpskim igračima Serija A leži“, ocenio je Danilo Pantić.

ŽIVKOVIĆ JE IGRAČ ZA LIGU JAČU OG GRČKE

Danilo Pantić (©FK Partizan)

Velika očekivanja imali su u Humskoj od „klase 1996“. Trenutno rasute po raznim destinacijama: Pantić se vratio u Partizan, Miladin Stevanović je u Čukaričkom, Miroslav Bogosavac u ruskom Ahmatu, Nemanja Radonjić u Marselju, Saša Lukić u Torinu, Andrija Živković u PAOK-u.

„U redovnom smo kontaktu. Pratimo šta ko radi, čujemo se... Svako ima neki svoj put. Drago mi je što se Žile vratio na visok nivo, može iz Grčke da ode u jaku ligu, jer je imao ludačke brojke minule sezone. S Miladinom sam bio na Banovom brdu. Svi smo na neki način uspešni“, ocenio je Pantić.

ZVEZDINA RUTUNA POBEĐIVANJA

Tokom prethodne četiri sezone neizvesnosti u šampionskoj trci maltene nije ni bilo. U ranoj fazi svakog šampionata odvojila bi se Crvena zvezda od Partizana, rutinski čuvala ili uvećavala bodovnu prednost i kao takva zavredela poštovanje. Između ostalog i Danila Pantića.

„Imaju crveno-beli dobru ekipu, kompaktni su, stekli su rutinu pobeđivanja malih utakmica. Imaju dobre igrače, ali imamo i mi kvalitetan tim“, ne predaje se unapred Partizanov ofanzivac.

„SVE VREME ŽIVIŠ OD PREČKE NA DERBIJU“

Sedam puta u karijeri izlazio je Pantić na megdan najvećem rivalu. Šest u dresu Partizana (po dve pobede, remija i poraza), a jednom kao fudbaler Čukaričkog (neuspeh). Pamti se njegov centaršut na glavu Bojana Ostojića u finalu Kupa Srbije 2019. za pobedu 1:0, gol se i dalje čeka. Najbliži je bio 23. septembra 2018. kad je u Humskoj uzdrmao okvir gola.

„Sad će Slobodan Urošević da kaže kako sve vreme živim od te prečke. Šalim se, nikad je ne pominjem, ali on se tako zeza. Nadam se da ću imati još neku priliku da postignem gol“, cakle oči Pantiću i dok hvali kolegu po levoj strani. „Stvarno verujem Čakiju. Odgovoran je defanzivno, a ako ja napravim grešku u defanzivi, on će me zatvoriti“.