Zvezdin manjak sportske sreće je knjiga za sebe, ali mora jednom da joj se vrati

Sve je to sada prošlost i ništa suštinski ne može da se promeni. Mogu na Malom Kalemegdanu da budu zadovoljni urađenim, mada ne potpuno jer su svi vrlo dobro svesni da je u jednom trenutku na horizontu bilo četvrto mesto, pa da je Zvezda imala sjajnu poziciju za plasman u šest i onda se sve svelo na jednu utakmicu, jedan šut i jedan promašaj... Isto tako su igrači Janisa Sferopulosa pri rezultatu 94:86 na tri minuta do kraja propustili jedinstvenu priliku da dokrajče protivnika. I opet nisu uspeli.

Ima u svemu tome mnogo do onoga o čemu je Sferopulos govorio posle Armanija. Ma koliko je teško priznati, Crvena zvezda još nema identitet vrhunskog evroligaškog tima, tu negde se krije i činjenica da klub nema izgrađen pobednički mentalitet u najvišim evropskim okvirima. Sve to i te kako utiče na konačni rasplet, ali su i jako važne lekcije koje podižu ceo tim i klub na viši nivo. Lekcije koje moraju da se prođu, ako želiš da postaneš još važniji faktor u elitnom društvu.

Ipak, verovatno se mnogi navijači pitaju, gde je granica preko koja razdvaja dramatične završnice i poraze, pa i padove koji objektivno ne smeju da se dese ako težiš ka višim ciljevima, od druge strane koja, ukratko, nudi bolje opcije?

Crvena zvezda je samo u poslednje dve sedmice odigrala tri utakmice, žargonski rečeno, na nož i iz svake izašla poražena, mada uzdignute glave. Real Madrid, pa Anadolu Efes i onda Panatinaikos. Kralj koji se nudio do kraja, pa dva puta neiskorišćeni šutevi za pobedu i produžeci koji nisu dali željeni kraj. Zvezdin nedostatak sportske sreće je knjiga za sebe i mogla bi se piše u tomovima. Samo ove sezone desili su se Barselona i PAO u Areni, Žalgiris u Kaunasu, Asvel u Vilerbanu... Četiri puta je Zvezda ove sezone igrala produžetke, više nego bilo koji drugi učesnik Evrolige i samo jednom slavila. Svaki put nedostajalo je nešto, da tas na vagi prevagne na Zvezdinu stranu. Da ne vraćamo previše film na neke ranije godine, Efes u Istanbulu ili Olimpijakos u Beogradu. Brdo je primera, kada je sportska sreća Zvezdi okrenula leđa.

SPREMA SE INVAZIJA NA MINHEN

Ali, sve to mora jednom da se vrati. Možda već u utorak, za kada se sprema invazija na Minhen! Bajern planira da krene sa prodajom karata u ponedeljak ujutru i kako se može čuti, pokušaće sve, da što više ulaznica proda svojim pristalicama. Jer, sve što ne bude otišlo njima, verovatno će otići u ruke navijača Crvene zvezde kojih je pre nešto više od mesec dana bilo na hiljade u SAP Gardenu. Sada bi, silom prilika, moglo da ih bude još i više. Jer, nije Bajern nepobediv, a ako bi se prošao prvi korak plej-ina, verovatno bi se išlo na noge Parizu, što takođe nije nepremostiva prepreka.

VELIKI PODSTREK ZA EKIPU - ODLIČNA KOŠARKA NA STRANI

Bez obzira na to što je sezonu završila sa po devet recki kod kuće i na strani, pobede van svoje kuće imaju veću težinu. Zvezda je i tu pomerila letvicu i postavila novi standard za sledeće generacije. Pobeđeni su, između ostalih, Pariz, Fenerbahče, Monako, Barselona, Olimpijakos u gostima što je impresivan podatak sam po sebi, a od svih učesnika plej-ofa i plej-ina nisu nadigrani samo Panatinaikos, Efes i Real Madrid. Ali, protiv svakog od tri evropska šampiona skupo je prodata koža.

Sa tim na umu, Crvena zvezda nema razlog da pada u depresiju pred put u Minhen. Bajern jeste poražen samo četiri puta u Minhenu, što je drugi najbolji učinak u celoj Evroligi posle Panatinaikosa (14-3), ali bio je i Olimpijakos još u boljoj poziciji, pa je poklekao pred beogradskim crveno-belima.

Sada, ostaje da se skupi energija i krene u pohod na Minhen...