Čudotvorac iz senke

Monumentalni poduhvat Ćabija Alonsa i njegovih momaka na terenu bacio je istu takvu senku na sve ostale klupske strukture u Leverkuzenu. Kada se dogodi nešto tako veliko, kao što je svrgavanje kluba poput Bajerna sa trona, u zapećku - da ne kažemo trećem planu - ostaju svi ostali čimbenici tog uspeha. U ovom slučaju, apsolutno nezasluženo.

Simon Rolfes prihvatio je ulogu iz senke, ulogu impresarija što se brine da vrhunski režiser poput Ćabija Alonsa ima na raspolaganju sve što jednu predstavu treba da učini spektaklom. Kako je odradio posao valjda najbolje govori činjenica da je u drugoj godini mandata, kao izvršni direktor za sportska pitanja, uspeo da Bajeru donose prvu titulu u istoriji kluba.

Diljem Evrope ljudi na ovakvim funkcijama vode maltene kompletnu politiku svojih klubova, govore o transferima na dnevnom nivou, o finansijama, ciljevima, komentarišu žrebove ili predstojeće rivale. Rolfes je u svakom smislu specifičan. Pomalo učauren u telu i poslu šefa skautinga, eventualno u liku klasičnog sportskog direktora (a to je funkcija koju je obavljao od 2018. do 2022), on se i dalje bavi 'kopanjem po tržištu' i pronalaskom zlatnog, nebrušenog grumenja.

Maksimalno pedantan, u svakoj reči odmeren, germanski precizan. Takvog ga je zapazio Rudi Feler kada je odlazio u penziju te 2018, predloživši ga za svog naslednika.

"Možda sve te osobine, za koje kažu da ih imam, i nisu iznenađujuće, pošto sam kao mlađi, dok sam još igrao, želeo da postanem inženjer. Izgradnja velikih stvari za mene je uvek bila ogromna strast", govorio je svojevremeno Simon Rolfes, verovatno i ne sluteći da bi mogao da izgradi nešto tako grandiozno kao što je tim spreman da sruši Bajern Minhen i postane šampion Nemačke.

Od nedelje popodne i mediji i navijači na usnama imaju samo jedno ime: Ćabi Alonso! I to je sasvim razumljivo. Njegov doprinos u ovom uspehu Bajera nemerljiv je sa bilo čim drugim, ali pošteno bi bilo podvući da je baš Rolfes odabrao Alonsa za trenera kad se klub gušio u zoni ispadanja u jesen '22, odnosno da je 25 od 27 CV-ja iz šampionskog sastava prošlo kroz njegove ruke pre nego što je pala konačna odluka i potpis na ugovor.

Iz sadašnjeg tima, dakle, Rolfes nije doveo samo golmana Lukasa Hradeckog i štopera Džonatana Ta?!

Rolfes i Lampard

Simon Rolfes bio je inteligentan vezni igrač, ispostaviće se izraženih limita, zbog čega nikada nije mogao da dobaci dokle su mu predviđali kao tinejdžeru - do nivoa kvaliteta Mihaela Balaka.

Internacionalne visine sjajnog veziste nije dosegao (mada je postao reprezentativac), ali jeste se upisao u red najvažnijih igrača Bajera u ovom veku, uzimajući u obzir da je za 10 godina odigrao 377 utakmica u dresu Verkselfa.

Po okončanju karijere u leto 2015. odmah je upisao Uefinu školu sportskog menadžmenta i disertacijom o fudbalskim akademijama širom Evrope oduševio bivše poslodavce. Pre svih Rudija Felera. Provodio je po nekoliko meseci u kampovima PSV-a, Barselone, Totenhema, Čelsija... Napravio je kontakte, opsežne analize o različitim metodama i procedurama rada u omladinskim pogonima, a sve to kombinovao s radom na ZDF-u, gde je bio stručni konsultat za vrhunski fudbal.

„Neverkuzen ’02“: Ukleti su krenuli sa beogradske Marakane i završili na aspirinima

Večita deveruša u 120. godini obukla belo i napokon izgovorila: Ja, Deutsche Meister!

Mada se jula 2018. zaposlio u akademiji Bajer Leverkuzena nastavio je školovanje. Iduće godine završio je master studije sportskog menadžmenta na Univerzitetu u Koblencu. Uslediće unapređenje na poziciju sportskog direktora, pa dolazak na sadašnju poziciju pred start letnjeg prelaznog roka 2022.

Do njegovog preuzimanja sportskog sektora Bajer Leverkuzen nikada nije potrošio više od 50.000.000 evra tokom jednog prelaznog roka. Rolfes je rešio da promeni neke stvari po tom pitanju. Tokom prvog samostalog vođenja pijace uložio je 100.000.000! Dvojica od dovedenih igrača (Ezekijel Palasios i Edmond Tapsoba) postali su nezamenjivi članovi šampionskog sastava, dok je Musa Dijabi kasnije prodat Aston Vili za blizu 60.000.000 evra.

Promena transfer politike bila je jasno vidljiva. Bajer se nije odrekao zarade od prodaje najboljih igrača, ali je istovremeno počeo da gradi tim za velika dela.

"Naravno da se nećemo odreći astronomskih prihoda od transfera. To niko nije rekao. Za nas je uspeh ako nekog igrača, poput Kaija Haverca, prodamo u jedan od pet najboljih klubova na svetu. Ali isto tako planiramo da ostanemo konkurentni", ispričao je nedavno Rolfes.

"I nikada nećemo reći da je naš cilj titula. Ali borba za titulu svakako će uvek biti jedan od ciljeva".

Simon Rolfes najveće poverenje ima u Kima Falkenberga, svog prvog pomoćnika i šefa skauting službe. Njih dvojica imaju potpunu slobodu prilikom dovođenja i prodaje igrača. Generalni direktor, Španac Fernando Karo, bavi se drugim stvarima i na vezi je sa predsedavajućim iz Nadzornog odbora, Vernerom Veningom, čovekom koji predstavlja koncern Bajer, glavnog sponzora kluba.

Od kompanije svake godine u klupsku kasu se slije svega 25.000.000 evra. Za sve ostalo mora da se zaradi. A procene su da je godišnji budžet Leverkuzena 143.000.000 evra. To je novac koji odlazi na plate igrača i svih zaposlenih u klubu. Prosečna plata je 3.000.000 evra bruto.

Primera radi, Bajern Minhen na plate troši blizu 350.000.000 i prosečna iznosi preko 10.000.000!

Ovogodišnju titulu ni sam Rolfes verovatno nije očekivao (bilo bi suludo da jeste, proznaćete), međutim da je radio na tome da se približi vodećem triju (Bajern, Dortmund, RB Lajpcig) - i te kako jeste.

Ocenjeno je da ekipi treba iskustvo i ono je stiglo u vidu Granita Džake, Jonasa Hofmana i Aleksa Grimalda. Kada nemački tim u 31-godišnjaka uloži 25.000.000 evra, kao Lever u Džaku, onda to mora da znači napad na nešto veliko. Pa još kad mu da platu od preko 5.000.000 evra...

Slično je bilo i sa Hofmanom, kome je takođe 31 godina. Aleks Grimaldo jeste bio slobodan igrač, ali je zato uz Florijana Virca i Patrika Šika među najplaćenijim igračima kluba - sva trojica su na oko 7.000.000 evra bruto.

Rolfes je bio spreman da rizikuje i rizik mu se isplatio. Počevši od dovođenja neiskusnog Ćabija Alonsa (nikada ranije nije vodio seniorski tim), pa do ulaganja u pomenute veterane, odnosno igrače nedokazane na velikoj sceni, kao što su Nejtan Tela (23.300.000, Sautempton) ili Viktor Bonifejs (20.500.000, Union Sen Žiloaz).

Leverkuzen ima sjajnu skauting mrežu u Južnoj Americi. To je tradicija što traje od čuvenog Rajnera Kalmuda, koji je još krajem osamdesetih upoznao brazilskog agenta Huana Figera i sprijateljio se sa njim, napravivši most za desetine, pre svega brazilskih igrača, i njihov dolazak u Nemačku. Krenulo je sa Žoržinjom i Paulom Seržom, a kasnije će redom dolaziti Ze Elijaš, Paulo Rink, Ze Roberto, Robson Ponte, Lusio, Žuan, Atirson...

Sa Rolfesom i Falkenbergom Bajer je skauting proširo na sever Evrope i Englesku. Kim Falkenberg napravio je čudnu saradnju sa kolegom iz Brajtona Metjuom Grinom koji će mu, recimo, predložiti Nejtana Telu.

Viktor Bonifejs bio je lična želja Simona Rolfesa. Čim ga je video u dvomeču sa Unionom prošle sezone, rešio je da krene po njega, bez obzira što je na poziciji centarfora već imao Šika, jednog od najplaćenijih igrača u klubu. I nije pogrešio.

Posle nepunih godinu dana na BajAreni i povrede koja ga je odvojila od terena skoro tri meseca, njegova cena je udvostručena.

Sa 16 različitih nacionalnosti u ekipi Leverkuzen je zaista specifičan. Ipak, Rolfes tvrdi da nije suština juriti po čitavom svetu talente.

"Morate da pogledate koja to tržišta imaju smisla za vas, gde imate najveće šanse da dođete do igrača na osnovu tradicije. Ako hoćete da nadgledate čitavu planetu, ne možete da budete efikasni. Mi se trudimo da ne zagrizemo previše. Bolje je imati manju mrežu skauta s dobrom komunikacijom, gde su svi uključeni na pravi način. Trudimo se da budemo najbolji na našim glavnim tržištima. Da bismo u tome uspeli, određena tržišta moramo da prepustimo drugim klubovima. To je prosto".

Jedan od najvećih Leverkuzenovih problema prilikom regrutovanja novih igrača jeste činjenica da se grad nalazi u blizini velikih ili tradicionalnih fudbalskih centara poput Kelna, Diseldorfa, Dortmunda. Otuda je Rolfes posebno ponosan na činjenicu što je 2020. nagovorio tada 15-godišnjeg Florijana Virca da iz Kelna pređe u Bajer.

"Mladima je potreban poseban pristup. Oni žele da igraju, žele minute. I mi im to omogućavamo".

Florijan Virc zaigrao je seniorski fudbal samo 15 dana pošto je napunio 16 godina. Ostalo je istorija. Stručnjaci predviđaju da će ostati još godinu dana u Bajeru, a onda sledi najveći transfer u istoriji nemačkog fudbala...

Simon Rolfes je pokazao izuzetan osećaj za to koji će se igrač kako uklopiti u postojeći tim. Ima li boljih primera od Frimponfa, Grimlada, Džake, Andriha, Bonifejsa, Kosunua?

Zanimljiva je njegova priča kako je pridobio Džeremija Frimponga, od kog su mnogi velikani odustali.

"Sama činjenica da poseduje tu brzinu koju poseduje bila je dovoljna da privuče najveće klubove. Dobra tehnika, start iz mesta... Stvarao je tri-četiri šanse po utakmici, ali ta poslednja lopta mu nije bila dobra. I mnogi su odustali. U razgovoru sa našim trenerima došao sam do zaključka da to možemo da ispravimo. Ukazao sam im poverenje, uvereli su me da je moguće popraviti taj završni pas. Samo sam se zapitao: a koliko to bekova na svetu može da dođe u situaciju da stvori tri ili četiri šanse za 90 minuta. Odluka je posle toga bila laka".

Alonso i Grimaldo idu ruku pod ruku...

"Od samog početka bio sam uveren da je Ćabi taj. Da ima sve što je potrebno", uz osmeh će s visine današnjeg dana Rolfes. "Sa Grimaldom je išlo lakšte kad smo već imali Alonsa. Ubedili smo ga da će mu fudbal koji planiramo da igramo maksimalno odgovarati. On je već bio dobar igrač u Benfiki. Naš stil ga je samo nadogradio".

Do koje mere najbolje će Grimaldova ovosezonska statistika: postigao je 11 i namestio 16 golova?!

Na opasku Ulija Henesa od pre nekoliko nedelja kako je Bajer Leverkuzen letos 'baš imao sreće sa pojaćanjima' Ćabi Alonso odgovorio je mangupskim osmehom. Simon Rolfes je ipak morao da odgovori...

"Ne, nikakva sreća tu nije u pitanju, niti slučajnost. Grimalda sam, recimo, gledao još 2019. Išao sam u Lisabon s namerom da ga kupim. Bonifejs? Izgleda da smo ga samo mi videli".

A kakve ubeđivačke sposobnosti morate da imate da biste doveli igrača u Leverkuzen možda ponajbolje opisuje sam grad. Ili za nemačke uslove bolje reči varošica od 100 i kusur hiljada stanovnika u gradskom jezgru.

Jedna od anegdota kaže kako je nova zvezda Bajera sa željom da pronađe centar grada hodala iz ulice u ulicu, iz ulice u ulicu, i da mu činilo kako je cilj odmah tu iza. Vreme je prolazilo, uličice su se nizale - od centra ni traga.

Kako?

Pa centar grada kao takav ne postoji?! Srce današnjeg Leverkuzena je selo na Rajni Vizdorf, koje datira iz 12. veka. Kada je izgrađena farmaceutska kompanija na prelazu iz 19. u 20. vek, okolna sela su se samo pripojila, jer su radnici želeli da budu što bliže radnom mestu.

Opladen, Šlebuš, Manfort, Birig, Hitdorf, Rajndorf... Selo za selom. To je ustvari Leverkuzen.

"Znati koje igrače želite je jedna stvar. Nagovoriti ih da potpišu za vas - to je nešto sasvim drugo. Jasno vam je da ovo nije Berlin".

Simon Rolfes sa posebnom strašću govori o skautingu i načinu kog se Leverkuzen neizostavno prodržava.

"Postoje tri ključna faktora kada dovodimo igrača: To su podaci koje dobijamo putem platformi za naprednu statistiku, video skauting i gledanje igrača uživo. Počinjemo sa selekcijom podataka, a zatim idemo dalje. Istražujemo ličnost igrača. Najviše vremena trošimo na taj segment. Jer samo igrač otvorenog uma može da napreduje".

"Takođe, može da se dogodi da su sve performanse izvanredne, da se radi o stabilnoj i jakoj ličnosti, ali da procena bude takva da se neće uklopiti u naš sistem, u naš sadašnji tim i sistem koji želimo da forsiramo".

Analiza podataka i napredna statistika postali su neizostavni segment skautinga. Bajer se drži nekih tradicionalnih načina potrage za novim igračima (pogotovo u Južnoj Americi), ali ne beži ni od novih tehnologija. Evolucija se događa na dnevnom nivou.

"Već znamo koliko je puta Inijesta okretao glavu levo-desno pre nego što bi primio loptu. Postavljen je standard i sada se igrači na toj poziciji porede sa njim i njegvim parametrima. Istražuje se i kuda igračima leti pogled dok čekaju pas. Žeđ za ovakvom vrstom podataka sve je veća".

To u kakvoj će formaciji protivnik igrati postalo je gotovo nebitno...

"Imate momka koji sedi na tribinama i posmatra kako se linije pomeraju. Podatke dostavlja treneru na klupi u realnom vremenu. To i te kako ima uticaja na odluke koje će biti donete tokom meča, na izmene... Više niko ne govori o postavci. Sada je suština u prosečnoj poziciji određenog igrača".

Slično je i sa potragom za pojačanjima. To što je neko izvorno desni bek, ne mora ništa da znači.

"Imamo specifične profile i parametre koje igrač mora da ispuni za svaku poziciju. Počevši od brzine, preko elemenata tehnike"...

U prevodu, može da se dogodi da krenete u potragu za krilom, a dobijete beka. Tipičan primer je Alfonso Dejvis, koji je u Bajern došao kao zamena za Arjena Robena. 

Prema Rolfesu, upotreba visokih tehnologija biće sve zastupljenija u fudbalu. Ko ne bude pratio sve to neće moći da se nosi sa najvećima.

"Kada sam bio klinac Gari Kasparov je pobeđivao šahovske kompjutere. Danas niko na svetu nema šansu protiv najboljeg kompjutera. Podaci sa raznih platformi biće sve detaljniji i precizniji. Bez njih nećete moći da radite".

Kada govori o narednim ciljevima nema dilemu da Bajer treba da osvaja Severnu Ameriku.

"To je rastuća fudbalska sredina. Tamno nismo uspostavili uticaj kao u Južnoj Americi, mada smo igrače sa tog područja, poput Kladuija Rejne ili Lendona Donovana. Leverkuzen nije veliki grad, većina naših navijača je van Nemačke, to je internacionalna baza. I zato nam je područje Sjedinjenih Američkih Država interesantno".

Kada je tip ličnosti u pitanju dileme nema:

"Igrač mora da bude ambiciozan, otporan na spoljne udare, da ima volju za radom. Profesionalizam i disciplina se podrazumevaju. Igranje fudbala mora da shvati kao posao".

Surovo, ali vrlo verovatno istinito. I što je najvažnije, očito dovodi do rezultata.

Fernando Karo, kao generalni direktor ne meša se previše u sportska pitanja. Njegov resor su finansije i - navijači.

"Društveni mediji postali su strateški prioritet. Po pratiocima, sada smo treći u Nemačkoj, odmah iza Bajerna i Dortmunda. Kada sam došao, pre šest godina, poredak na toj lestvici bio je značajno drugačije".

Karo je svestan da najveći broj navijača Bajer regrutuje iz inostranstva, baš kao što je oduvek bio ubeđen u uspeh projekta s povećanjem navijačke baze na konto američkog tržišta.

"Pre četiri godine imao sam sastanak u Americi sa Čarlijem Stilitanom iz Releventa, kompanije koja organizuje Međunardoni kup šampiona tokom leta. Sastanak je trajao oko dva minuta. Nije ih zanimao Bajer Leverkuzen. Sada imam osećaj da im postajemo vrlo zanimljivi", objašanjava Karo.

Jasno je da Bajer kao šampion Nemačke može da se nada pozivu u SAD na leto...

Španski finansijski stručnjak, s očito dobrim njuhom i za marketing, razume kako funkcionišu nove generacije i zato Leverkuzenu u skorijeoj budućnosti predviđa značajno veću bazu navijača i u Nemačkoj.

"Veze među nemačkim navijačima nekada su trajale ceo život. Nova tik-tok generacija nije lojalna. Nekada je bilo da vaš deda navija za Barselonu ili Real, pa vaš otac, a onda i vi. Ta jednačina više ne funkcioniše. To je prilika za nas. Moramo da je iskoristimo". 

Tokom proteklih nekoliko godina broj navijača na utakmicama Leverkuzena koji prelaze Rajnu postepeno je rastao. Po pvi put u poslednje tri godine u školama u Kelnu možete videti decu u dresovima Virca, Šika ili neke od drugih zvezda Bajera.

"Od trenutka kada sam stigao u klub zacrtao sam cilj da imamo listu čekanja za sezonske ulaznice. Ovaj klub to nikada u istoriji nije imao. Sada imamo listu čekanja za iduću sezonu", poručio je Karo uz smešak.

Mada je vreme slavlja, polivanja pivom i ispijanja šampanjca, mnogi već razmišljaju šta će biti kad ne bude Ćabija Alonsa. Kad se ta divna era završi. Karo je ubeđen da klub ostaje čvrsto na nogama i da se ništa drastično neće promeniti.

"Srećni smo što je Ćabi ovde, što je rešio da ostane... Ali morate da znate da je on samo deo šampionske slagalice. Naravno da se neće sve raspasti kada ode. Većina ljudi zaslužna za ovaj uspeh ipak će ostati".

Slično razmišlja i Simon Rolfes...

"Za razliku od trenera kao što su Gvardiola ili Konte, Ćabi je u Leverkuzen doveo jednog čoveka sa sobom. Svi ostali već su bili tu. On nije radio na skautingu, na primer. Dugoročni razvoj kluba je moj zadatak - od akademije, preko trenerskog štaba do transfera. Puno toga bilo je na svom mestu kad je Alonso stigao. On je postao deo mozaika. Kad se sve spojilo, dobili smo ovu prelepu sliku".

Samo da dopunimo - sliku za pamćenje.

A dogodine, biće šta bude.