Večita deveruša u 120. godini obukla belo i napokon izgovorila: Ja, Deutsche Meister!

Procvetalo cveće duž obala Rajne. Nikad ranije, nikad lepše. Potaman za najraskošni bidermajer. Jer mlada je napokon u belom. Načekala se, napatila, reku suza isplakala. Sad je vreme za istorisjke reči. 

Ja, Deutsche Meister!!!

I sve to na pragu 120. rođendana!

Kada se dogodila jedna od najvećih golgota u istoriji modernog fudbala, potkraj sezone 2001/02, i kada je Bajer Leverkuzen za svega 19 dana uspeo da prokocka titulu šampiona Nemačke, da izgubi finale DFB kupa i konačno Ligu šampiona od Real Madrida, svetski mediji nadenuli su mu dobro poznati nadimak: Neverkuzen. Iliti po nemačkom: Visekuzen. 

Sve to događa se nakon drugog mesta 1997. (dva boda manje od Bajern Minhena), te vicekrune 1999, pa onda one možda i najčuvenije, godinu dana kasnije, pošto u poslednjoj rundi Verkself ni bod nije uspeo da uzme Unterhahingu, usled čega je na gol razliku ostao bez trona, prokockavši pet poena viška u odnosu na Bajern u poslednja tri kola.

Poslednji, peti put, Leverkuzen je u leđa šampionu gledao u proleće 2011. I tada je jedan kreativni nemački kolega napisao komentar pod naslovom „Večita deveruša“.

U duhu našeg jezika možda bi bolje zvučalo „Večiti mladoženja“, ali kako bilo, smisao je isti. Više niko ni u Nemačkoj niti na bilo kojoj tački na planeti nije verovao da Bajer može da bude krunisan.

Leverkuzen je fabrički klub, izuzet od specijalnog pravila „50+1“, zbog čega ga navijači u Nemačkoj doslovno preziru. Njegova jedina romatika bila je valjda u tom prokletstvu što je podrazumevalo da mu trofeji izmiču toliko godina u nizu, ali na današnji dan nešto se drukčije gleda na Verkself. Sa 11 vezanih titula Bajern je pomalo dosadio i dobar deo navijačke armije širom Nemačke veruje da je svrgavanje Baravaraca zapravo dobro za budućnost Bundeslige i razvoj njene popularnosti.

No to je neki drugi krak ove priče...

Već mesecima unazad čitava Evrop divi se Ćabiju Alonsu i njegovim momcima. I manje su tu radi o samoj titulu. Stvar je u načinu na koji je osvojena. Ne pamti se da je bilo ko, bilo kada, u ovakvoj prašini ostavio moćni Bajern. Ni Vajsvajlerov ni Latekov Menhengladbah, ni onaj najbolji, evropski Hamburger sa Hapelom, pa ni Klopov Dortmund.

Teorija i matematika kažu da se velikan iz Minhena koprcao i nekako branio krunu do juče, međutim jasno je bilo još početkom februaara, posle onih 3:0 u derbiju, da je kralj mrtav. I da je vreme za nove uzbudljive stranice istorije nemačkog fudbala...

„Zašto ranije nisam počeo da radim sa seniorima? Prosto je. Mislio sam da moram da se pripremim, da naučim dosta toga“, govorio je Ćabi Alonso smireno i razložno tokom promocije na BajAreni tokom oktobra 2022, dok je Leverkuzen čamio na pretposlednjm mestu Bundeslige. „Da, mislim da sam sada spreman. Ovo je definitivno pravi trenutak. I mislim da je pred nama sjajan projekat“.

Delovalo je prilično suludo pričati o projektima i dugoročnim planovima u trenutku dok se ekipa grčevito borila za opstanak i samo nekoliko dana pošto je ispala iz kupa od trećeligaša Elvesberga, ali Španac je čvrsto verovao u svoju filozofiju i stavove.

„Ne sumnjam da imamo kvalitet, da imamo pravu ekipu. I da možemo da izgradimo sopstveni stil. Bio sam vezni igrač, to znate. Želim da imamo kontrolu. Radiću na onome što najbolje znam“.

Spreman je Ćabi bio i da se dodatno usavršava...

„Ne govorim francuski, nažalost, a u timu je dosta igrača što se služe tim jezikom. Nema mi druge - naučiću“.

Kao igrač učio je od Visente de Boskea, Žozea Murinja, Rafaela Beniteza, Pepa Gvardiole... Osvojio je sve. Osvojio je sve po više puta. I Ligu šampiona i EURO i Mundijal. Kao rođeni pobednik uspeo je da ubedi svoje igrače da su spremni da postanu pobednici.  

„Gledamo ga i vidimo to u njegovim očima. Taj žar. On nikad ne nestaje“, pričao je Nejtan Tela, jedan mlađih u šampionskom sastavu. „Čovek izvlači najbolje iz nas iz utakmice u utakmicu. Onda ga pogledaš i kažeš sebi: Čekaj, ako on imam standard i želju da bude na vrhu, zašto ne bismo i mi“.

Nije Alonsu sve krenulo kao po loju. Nakon sdebitantske pobede protiv Šalkea (4:0) usledila je petarda u Frankfurtu (1:5), pa samo 2:2 sa Volfzburgom, onda i poraz od Lajpciga. Medeni mesec je malo okasnio, no kad se dogodio bilo je jasno da imamo novo trenersko čudo na velikoj sceni.

Izgubljenu sezonu Alonso je pretvorio u više nego pristojnu. Završio šesti i stigao do polufinala Lige Evrope, gde ga je zausstavila Roma.

Pre toga nizale su se pobede...

„Čudno je. Pred svaku utakmicu u svlačionici on uspe da nas ubedi da smo bolji od rivala, da ne mižemo da izgubimo i da nećemo izgubiti. Usadio nam je to čudesno samopouzdanje“, izjavio je nedavno Amin Adli.

Kapiten Lukas Hradecki kao ključ za preokret vidi utakmicu protiv Monaka prošle sezone.

„Bilo je 5:5 posle dve utakmice i pucali smo penale. Pobedili smo. Nema veze što smo kasnije ispali od Rome. Od Monaka smo postali drugi tim, drugi igrači“... 

I daleko od toga da finski čuvar mreže ne zna šta govori. Od tog meč u februaru prošle godine Bajer poražen samo tri puta. Poslednji put pre skoro godinu dana, od Bohuma.

U tekućoj sezoni pada rekord za rekordom. Tokom leta Ćabi je pokazao prstom, a sportski direktor Simon Rolfes ispunio sve njegove želje. Posle, kad se mašina zalaufala, Uli Henes je pomalo ljuborno komentarisao:

„Očito je da Ćabi ima skup igrača koji mu odgovaraju. Doduše, imali su i sreće sa transferima. Niko drugi nije video Viktora Bonifejsa. Oni jesu. Takođe, verujem da je malo ko znao ko je Alehandro Grimaldo... Morate da imate puno sreće kada igrači dolaze u novu zemlju, u novu ligu, novi klub. Nije baš normalno što svi oni imaju takav uticaj na igru“, vajkao se pomalo nedostojno Bajernove sive eminencije Henes.

Alonsa su već idućeg vikenda upitali za komentar svega što je Uli izrekao. Prećutao je. Šeretski se nasmejao i poželeo puno sreće bivšem klubu u daljoj sezoni.

Prvi derbi u sezoni sa Bajernom pokazao je da Leverkuzen da može da se nosi sa svima. Završeno je 2:2. Izjednačio je Ezekijel Palasios u dubokoj sudijskoj nadoknadi. Već drugi derbi bio je idealan pokazatelj da niko ne može da se trka sa sa Leverkuzenom. Bilo je to gaženje Bajerna kakvo se retko viđa. Na kraju 3:0 i beg na plus pet.

„Trener nam je objasnio da igramo dobar fudbal, da smo mnogo jaki i da nema razloga da ih se plašimo“, ispričao je Adli. „Rekao nam je i da ako primimo gol, shvatimo to kao da smo ga primili od Hofenhajma ili bilo kog drugog kluba. Trebalo nam je 25 minuta da to shvatimo, a onda smo krenuli da igramo“.

U tom drugom meču Bajern je sveden na xG 0,27. Otkada je ta statistička kategorija postala popularna, Bavarci nisu bili lošiji u tom segmentu...

„Tada smo tek stidljivo počeli da stavljamo reč titula u usta“, priča Majnlog Sprink, bivši sportski direktor Leverkuzena. „Ipak smo prečesto podbacivali u proteklih 25 godina da bismo tek tako mogli da sebe stavljamo u ulogu favorita. Rane su i dalje bile otvorene, mnogo toga nas je peklo“.

Jednu od najtežih utakmica na putu do titule Bajer Leverkuzen odigrao je u januaru u Lajpcigu...

„Bili smo počeli neočekivano pasivno. Izvršili su veliki pritisak na nas. Nismo umeli da se snađemo, jer navikli smo da budemo dominantni“, prepričavao je Džonatan Ta. „Gubili smo 0:1 na poluvremenu, a Bajern je bio na minus četiri u tom času. Trener je tada ušao u svlačionicu i rekao da igramo onako kako smo igrali od početka sezone, makar izgubili 0:5. Tada smo se konačno opustili“.

Izjednačio je Lever preko Tele već u 47. minutu, onda je Lajpcig ponovo poveo, da bi preokret kreirali upravo Ta i Pjero Inkapije (91. minut).

„Možete biti sjajni 80 minuta, ali ako niste jaki u 10 poslednjih, ili ako se raspadnete u lošim trenucima, u današnjem fudbalu, to vas ubija“, ponavljao je više puta tokom proleća Ćabi Alonso, dok su njegovi momci u nekoliko navrata uspevali da baš u tih poslednjih desetak minuta prave preokrete i dižu se iz mrtvih.

Štutgart su u DFB kupu srušili u 90. minutu, Karabagu u dvomeču Lige Evrope tri gola dali u sudijskoj nadoknadi, protiv Hofenhajma krajem prošlog meseca okrenuli pogocima u 88. i 91. minutu, a Vest Hem slomili u finišu nakon sjajnih izmena Ćabija Alonsa. Ubacio je Jonasa Hofmana i Viktora Bonifejsa, koji su doneli dva razlike pred revanš. Hofman gol i asistencija, Bonifejs gol...

Alonsov trenerski etos definitivno predstavlja ključnu komponentu ovog spektakularnog uspeha. Isto tako, nema dileme da je on pod dubokim uticajem sopstvene igračke karijere gradio trenersku filozofiju. Dolazak Ćabija Alonsa na klupu Leverkuzena izazvao je transformaciju kakva se retko viđa i još jednom dokazao da strateški sjaj može da podigne tim na nove visine. Njegova taktička pronicljivost ne samo da je redefinisala Leverkuzenov stil igre, već je unela i snažan pobednički mentalitet.

Sve ono što Dortmund nema godinama unazad (sigurnost u utakmicama protiv „malih“ ekipa i sugurne bodove) i zbog čega ostaje bez krune već negde krajem zime, Ćabi je usadio u ovaj tim.

Pobednički mentalitet jasno je odakle dolazi. Sloboda je ono što intrigira i čini Leverkuzen tako zanimljivim, atraktivnim...

„Dok sam igrao bio sam ohrabren od strane većine trenera da imam sopstvene kriterijume na terenu, da sam donosim odluke. To je ono što zahtevam i od mojih igrača. Tražim od njih da donose odluke i snose osgovornost za iste. Ne želim robote u ekipu. Ne radi se o tome da uvek moraš da uradiš ono što ti trener kaže. Sigurno neću ostaviti igrača na klupi ukoliko me ne posluša. Ponekad igrač na terenu bolje vidi“.

Transformacija je ono o čemu stručnjaci najčešće raspravljuaju kada ‚raščlanjuju‘ Alonsov sistem...

„Prošle godine nismo mogli da imamo posed. Bili smo tim za kontru. Sada je sve drugačije, zato i igramo drugačije. Uspeo sam da ubedim igrače da mogu da igraju na oba načina. Za sada sve dobro funkcioniše“... 

PRELAZZI: Najverovatnije će postati trener

Ćabi Alonso se ove sezone oslanja najčešće na sistem 3-4-3, gde ključne uloge imaju asimetrični ofanzivni bekovi Džeremi Frimpong i Aleks Grimaldo. Dok se Holnađanin u ofanzibvnim varijantama transformiše u klasično krilo i pravi višak na desnoj strani, Španac ulazi u sredinu i postaje neka vrsta spone između veznog reda i dve ‚desetke‘ - Florijana Virca i Jonasa Hofmana. 

O Fripongu i Grimaldu već smo ispričali mnoge bajke. Ovoga puta biće dovoljno podvući da i jedan i drugi imaju dabl-dabl učinak?! Grimaldo 11 golova i 15 asistencija, Frimpong 12 golova i 11 asistencija.

Nešto zaista nezapamćeno do sada...

Ono što je posebno impresivno jeste činjenica da je Bajer Leverkuzen do trofeja (prvog, za sada) došao mada je tokom zime bio ostao bez dvojice od trojice startnih štopera usled Kupa afričkih nacija (Tapsobe i Kosunua), odnosno bez povređenog prvog špica Bonifejsa.

I te teške momente uspeo je da prebrodi a da ne izgubi nijedan meč. I ne samo to. Trenutno je odbrana Leverkuzena druga najbolja u TOP 5 liga, odmah iza Interove, sa samo 19 primljenih golova.

„Ništa što gledate poslednjih meseci ne dešava se slučajno. Sve je pažljivo isplanirano“, kazao je Džonatan Ta, koji je nedavno završio utakmicu bez pogrešnog pasa - 78/78!

Igrač o kojem se ponajmanje govori, a ekipi je doneo neophodnu čvrstinu i iskustvo, jeste Granit Džaka.

Švajcarac albanskih korena trenutno je jedan od najboljih vezista na svetu. On komanduje odbrani, pomera napadače, pokreće svaki napad. Ima procenat uspešnih dodavanja 93 odsto?! Alonsova je produžena ruka na terenu...

„Znam koliko znam. Nisam baš spretan s loptom u nogama. Trudim se da komuniciram sa saigračima i igram što jednostavnije. Momcima ispred mene prepuštam da puštaju magiju“. 

Simon Rolfes kaže da je najteže bilo dovesti upravo Džaku...

„Verovao je u naš projekat. Pre pet godina to sigurno ne bismo uspeli da izvedemo. Sada je sve drugačije“. 

A deluje da bi moglo da ide samo još lakše. Pogotovo nakon velike (i mora se priznati neočekivane) odluke Ćabija Alonsa da ostane još godinu dana.

Džeremi Frimpong jedan je od najtraženijih igrača, ima izlaznu klauzulu prema nekim informacijama, međutim nakon što je čuo da Španac ne ide nigde dao je vrlo zanimljivu izjavu:

„Presrećan sam bio taj dan kada sam čuo. Otkako je došao svi smo postali bolji sa njim. I svi vole da rade sa njim. Imamo snažnu vezu svi mešusobno, to nas čini ovako dobrim timom. Da li odlazim? Ovde sam, ovde ostajem“. 

Ćabija Alonsa još pre nego što je podigao današnju ‚salataru‘ pitali su šta će biti veće čudo: ono stizanje Milana u finalu posle 0:3, ili titula sa Leverkuzenom:

„A zašto bih morao da biram? Mogu da živim i sa dva čuda“.

I tako bi. Od večeras Ćabi Alonso živi sa dva čuda. U prvom je bio kalfa, pomoćni rednik, jedan od mnogih; kod drugog on je čudotvorac lično.

Bajer Leverkuzen tukao je ovog popodneva Vereder Bremen sa 5:0 - ekipu koja ga je dva puta savladala u onoj najbaksuznijoj od svih sezona, tako značajno doprinevši čudesnoj kalvariji Verkselfa - i po prvi put u istoriji postao šampion Nemačke. 

Meisterschale!

Više nikad Neverkuzen!

BUNDESLIGA – 29. KOLO

Petak

Augzburg - Union Berlin 2:0 (0:0)

/Tic 47, Mihel 81/

Subota

Menhengladbah - Dortmund 1:2 (1:2)

/Veber 36, Zabicer 22, 28pen/

Bajern - Keln 2:0 (0:0)

/Gereiro 65, Miler 90+3/

Bohum - Hajdenhajm 1:1 (0:0)

/K. Šloterbek 81ag - K. Šloterbek 90/

Majnc - Hofenhajm 4:1 (0:1)

/Burkart 47, Emvene 51, Gruda 63, Onisivo 81 - Kadežabek 19/

RB Lajpcig - Volfzburg 3:0 (1:0)

/Olmo 13, Šeško 68, Openda 82/

Štutgart - Ajntraht 3:0 (3:0)

/Girasi 11, Undav 17, Leveling 37/

Nedelja

Darmštat - Frajburg 0:1 (0:1)

/Doan 36/

Bajer Leverkuzen - Verder 5:0 (1:0)

/Bonifejs 25pen, Džaka 60, Virc 68, 83, 90/