Clásico Paceño: Tigrova kandža ili hladan čelik Bolivarovog mača

U senkama nazupčenih snežnih vrhova Kordiljera, u kotlini, u kaskadama i uvalama, u mesečevoj dolini, leži jedan grad. Grad u kome su sklopljeni nebrojeni sporazumi između indijanskih plemena i španskih konkvistadora. Grad mira. Ali, isto tako i mesto višedecenijskih nemira. Onih sportskih, fudbalskih. Poprište najvećeg bolivijskog rivalstva i večnog pitanja, šta je oštrije? Tigrova kandža ili hladan čelik Bolivarovog mača. Ukleti La Paz, grad koji ne oprašta slabima i čuveni Clásico Paceño.

Klasiko La Paza ili Klasiko Bolivijano, kako ga još nazivaju, najvažnija je fudbalska utakmica u kojoj se suočavaju Strongest i Bolivar, dva najuspešnija i najpopularnija kluba ove južnoameričke države. Ipak, najprepoznatljiviji je sa sufiksom Pakenjo, kako nazivaju i stanovnike najviše prestonice na svetu.

Na svojoj zvaničnoj stranici, FIFA ga je 2012. godine uvrstila među 100 najvećih svetskih derbija, a od strane CONMEBOL-a prepoznat je kao fudbalski klasik koji predstavlja Boliviju. Dve godine kasnije engleski magazin "Football Derbies" klasifikovao ga je kao jedno od 25 najeksplozivnijih rivaliteta na svetu. Kriterijumi koji su korišćeni za prikazivanje velikog rivalstva između dva kluba imaju veze sa igrom na visini od 3.600 metara nadmorske visine, dužinom trajanja, brojem utakmica, značenjem duela, popularnošću koju ima, nacionalni i međunarodni odjek.

Iako sučeljavanje dva kluba datira još od 16. oktobra 1927. godine, samo dve godine po osnivanju Bolivara, kada su se prvi put odmerili na travnatoj površini hipodroma, rivalstvo između ova dva tima nije postalo evidentno sve do nestanka Universitarija de La Paza, krajem šezdesetih. Sa tim kolektivom je Strongest, prvenstveno, bio gradski rival. Međutim, ni ta dva kluba isprva nisu bili učesnici ovog klasika, koji kroz svoju dugu istoriju nije menjao ime, ali je promenio nekoliko aktera. Paradoksalno, može se reći, ovaj klasik je stariji od njegovih učesnika.

Ovo je priča Horhea Vilstermana

Kao igra, fudbal je u Boliviju stigao s kraja 19. veka, kada su osnovani i prvi klubovi u La Pazu. Kako tih godina nije postojalo zvanično telo za organizovanje utakmica, različiti klubovi su izazivali određenog rivala na seriju od nekoliko mečeva. Tako je prvo veliko rivalstvo bilo ono između prvog tima u gradu, La Paz FBC, osnovanog 1899. godine i Bolivijskih Rendžera (Bolivian Rangers) osnovanog 1902. godine. Kratkotrajan rivalitet završio se gašenjem La Paza FBC-a, dok je njegovo mesto kasnije 1904. godine zamenio novoosnovani Tander FCB (Thunder FCB).

Međutim, i ovo neprijateljstvo bilo je kratkog daha, nestajanjem obe ekipe 1908. godine i sve većom populrnošću Strongesta i sportskog udruženja Nimbles, uloge gradskih rivala pripisane su njima. Ove dve ekipe bile su učesnici na prvom organizovanom turniru u Boliviji 1911. godine. Kasnije, iste godine osnovano je prvo zvanično prvenstvo u državi pod okriljem Fudbalskog saveza La Paza, koje je pripalo crno-žutima kao zvanično prvim fudbalskim šampionima u zemlji.

U ranim godinama prvenstva Strongest se isticao kao najpopularniji klub u gradu, ali ubrzo je dobio novog rivala u klubu Kolegio Militar, osnovanog 1911. od strane Vojne akademije. Rivalstvo je bilo ujednačeno sve do 1916. godine kada je započela apsolutna dominacija Tigrova, koji su pobedili na svim takmičenjima organizovanim u narednoj deceniji, što je početokom tridesetih godina prouzrokovalo i gašenjem nekadašnjeg rivala.

Stadion Ernando Siles smešten unutar grada (©Shutterstock)

Međutim, početkom dvadesetih godina, jedan drugi klub počinje da se sve ozbiljnije suprotstavlja dominaciji Strongesta. Između 1922. i 1925. godine Universitario je četiri puta završavao kao drugoplasirana ekipa. Tim koji je sponzorisao gradonačelnik i Univerzitet San Andreas, čiji su studenti bili i njegovi osnovači, počeo je sve više da se ističe, prisvajajući sve veću pažnju gradske publike i većinu doskorašnjih simpatizera vojnog kluba. Rivalstvo između Strongesta i Universitarija najduže je u istoriji bolivijskog fudbala i trajalo je gotovo pet decenija. Paradoksalno, najveće dostignuće u istoriji Universitarija dogodilo se 1969. godine, kada je osvojio skoro uspostavljeno prvenstvo države, posle čega je klub skliznuo u brzi i iznenadni pad, koji je sledeće godine kulminirao gubitkom najjače kategorije.

Početkom pedesetih godina prošlog veka, na fudbalskoj sceni La Paza, pojavio se značajan broj timova, koji su u određenim fazama zasenili dva gradska velikana, stekavši tako određenu popularnost. Tako su počeli da se ističu timovi kao što su, Deportivo Munisipal, Olvejz Redi, Deportivo Litoral, Čako Petrolero i Klub Bolivar.

Od 1965. godine Bolivar je počeo da se izdvaja od ostalih timova. Pošto je samo godinu dana ranije doživeo pad u Diviziju B, uspeo je da bez poraza u nižoj kategoriji ponovo izbori mesto u elitnom rangu. Takozvani projekat "operación retorno" - operacija povratak, značila je kompletnu promenu stručnog kadra predvođenu generalnim sekretarom kluba, Luisom Eduardom Silesom, sa kojim su se nebesko-plavi brzo podigli posle teškog udarca, a već naredne godine promene su urodile plodom postavši nacionalni šampion drugi put u istoriji.

Trijumfi koji su se nizali narednih godina definitivno su podsticali sve veću popularnost Bolivara, ali ono što ga je učinilo jednim od dva najvoljenija sastava u gradu je Universitarijov gubitak statusa prvoligaša 1970. godine, kada su navijači ove ekipe masovno migrirali u pristalice nebesko-plavih. Splet okolnosti koji će od Bolivara stvoriti najpopularniji i najtrofejniji bolivijski klub nastavio se i narednih decenija. Strongest se gotovo 10 godina oporavljao od strahovite tragedije koja ga je zadesila 1969. godine, kada je u avionskoj nesreći nastradao ceo prvi tim sa kompletnim stručnim štabom, time ostavljajući ogroman prostor Akademcima za širenje popularnosti, ne samo u La Pazu već i po čitavoj zemlji.

Danas, Bolivar poseduje 29 nacionalnih titula i daleko je najpopularniji klub u državi. Procenjuje se da preko 40 odsto ukupnog stanovništva podržava nebesko-plave, daleko iza njih je Strongest sa 15 odsto podrške, a zatim slede timovi iz Santa Kruza, Orijente Petrolero i Bluming sa po 13 odsto.

Ali, ono što i danas nepokolebljivo i prkosno koriste pristalice Strongesta je činjenica da i pored svih tih crnih i nesrećnih trenutaka u svojoj istoriji nikada nisu napuštali najjači rang takmičenja.

Prvi direktan sukob za fudbalskog prvaka Bolivije između Najjačih i Akademaca viđen je tek 1988. godine. Do tada, Bolivar je već posedovao 11 titula, dok je Strongest posle dugog oporavka i decenije bez konkurentnosti u svojim vitrinama imao tek pet šampionskih pehara. Na odvajkada određenom bojnom polju Ernando Silesa, tog 29. januara, u finalu prvenstva, nebesko-plavi bili su daleko nadmoćnija ekipa, koja je na kraju slavila sa 3:0, upisavši tako 12. put svoje ime na nacionalni trofej.

Pogled na La Paz iz žičare (©Shutterstock)

Međutim, najveći intenzitet ovo rivalstvo doživelo je u poslednjih 10 godina (dva prvenstva godišnje) u kojima su se Strongest i Bolivar čak šest puta direktno sukobili za pehar najboljeg. Uspešniji iz ovih okršaja, izašli su Akademci, sa četiri bitke rešene u svoju korist. Takođe, u navedenom periodu, Bolivar je stekao sedam šampionskih titula, dok su Tigrovi svoje ime upisali na njih pet, ali sa tri vezana (2011 Apertura, 2012 Klausura i 2012 Apertura), što ih čini jedinim klubom u državi kome je to do sada pošlo zarukom. Iako se na drugom mestu Horhe Vilsterman sa 15 osvojenih titula prethodne godine izjednačio sa Strongestom, Klasiko Pakenjo i dalje se smatra najvažnijom utakmicom bolivijskog klupskog fudbala.

Oba kluba poseduju sopstvene stadione i sportske komplekse, ali za većinu svojih utakmica, kao i za ovaj Klasik koriste gradski stadion Ernando Siles, kapaciteta 42.000 metsa, koji je inače i dom nacionalne selekcije.

Računajući sva takmičenja u kojima su se sastajali, do danas ovaj klasik igrao se ravno 400 puta. Bolivar ubedljivo vodi sa 168 pobeda, naspram 100 ostvarenih trijumfa Strongesta, dok je 132 puta susret završen bez pobednika.

Preostalo je još šest kola do kraja prvenstva, a Tigrovi su pre tri dana prepustili vrh tabele upravo svom večitom rivalu, posle iznenadnog poraza u gostima od Atletiko Palmaflora. Bolivar je posle eliminacije iz Kopa Sudamerikane od Lanusa u poslednjih šest utakmica ostvario pet pobeda i jedan remi, a u minula tri kola je postigao ukupno devet pogodaka, a pritom nije primio nijedan. Poslednji Klasik odigran je nešto pre prekida prvenstva zbog pandemije virusa, 21. februara ove godine, kada je rezultat bio 5:4 u korist Bolivara.

BOLIVIJA 1 - 21. KOLO

Subota

20.00: Santa Kruz - Atletiko Palmaflor u toku

22.15: (2,00) Aurora (3,30) Nasional Potosi (3,60)

22.15: (1,98) Strongest (3,45) Bolivar (3,50)

Nedelja

01.30: (2,50) Bluming (3,25) Rojal Pari (2,70)

20.00: (1,80) Olvejz Redi (3,60) Horhe Vilsterman (4,00)

22.15: (1,55) Guabira (3,90) San Hose (5,60)

Ponedeljak

01.00: (1,52) Orijente Petrolero (4,00) Real Potosi (5,80)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ