Još jedna sezona bez trofeja! Natho promašio, Partizan eliminisan od TSC-a posle 12 penal serija

Rovovi su bili iskopani još ranije, sve je bilo spremno za fudbalsku predstavu u kojoj neće biti mnogo uživanja i gde će tim koji igra manje atraktivno proći u polufinale Kupa Srbije. Posle 90 minuta taktiziranja, prešlo se na rulet. Tu je loptica posle mnogo nećkanja i skakutanja, i čak 12 serija, stala na belo i eliminisala Partizan, a TSC poslala  u polufinale Kupa Srbije – 0:0 (penali 9:10)

Napetosti je bilo do krajnjih granica. Promašio je prvo Ivan Milosavljević, šutirao katastrofalno, da bi posle Nikola Simić uspeo da zaustavi šut Vanje Dragojevića. Precizni su bili Natho i Kalulu sa jedne, a Degenek i Pantović sa druge strane. Usledila je serija pogodaka sa obe strane, šutirali su, i pogodili, čak i golmani, okrenuo se čitav krug, a tragičar je na kraju bio Bibars Natho čiji je promašaj odveo crno-bele u poraz.

Sve isto kao pre četiri dana, ili skoro sve. Očekivali smo otvoreniji i konkretniji Partizan i TSC nego prošle subote. Tad je bilo vidljivo da su Srđa Blagojević i Slavko Matić odlučili da malo spuste kočnicu sa gasa i budu oprezni. Sad smo videli potpuno isti scenario. Mnogo taktiziranja sa obe strane, mnogo toga započetog, a vrlo malo urađenog. Više duela na sredini terena nego dobrih završnih pasova i to se pogotovo osetilo na igri crno-belih, pošto Bibars Natho uopšte nije uspevao da pripremi šansu vrlo agilnom Jovanu Miloševiću ili nekom drugom saigraču. Zapravo je pozajmljeni igrač Štutgarta bio najkonkretniji igrač domaćeg tima. Uspevao je da zadrži loptu, prosledi je dalje, učestvovao je u izgradnji napada tako što se vraćao na svoju polovinu, čak stigao i da pomogne odbrani. Malo je falilo da sve to zasladi asistencijom za Alda Kalulua u finišu prvog polvremena, ali je Nikola Simić vrhovima prstiju uspeo da spasi loptu koju je već čitav stadion video u golu. I to je sve što smo videli od Parnog valjka, pogotovo u prvom poluvremenu.

Shvatio je izgleda Blagojević da sa ovakvom ekipom ne može da igra lepršav i atraktivan fudbal iz poslednje linije, i rešio je da žargonski „poružni fudbal“ kako bi dobio ono što želi. Efekat toga je stabilnija i sigurnija igra poslednje linije, ali isto tako, manjak kreacije na protivničkoj polovini, što se videlo protiv Čukaričkog, ali i u dva meča protiv tima iz Bačke Topole, što samo pokazuje koliko je ozbiljan posao pred nekadašnjim trenerom Astane i Debrecina. Krenuo je Partizan sa dva klasična zadnja vezna – Matejom Stjepanovićem i Vanjom Dragojevićem, dok su u startnih 11 vratio Ibrahim Zubairu. Internacionalac iz Gane je često bio meta na levom krilu, ali je u nekim momentima bio previše sebičan. Ako izuzmemo Miloševića, stručni štab Partizana nije pogodio sa promenama u timu.

Gosti su imali gotovo identičan plan kao nedavno. Iskusni Miloš Degenek vrlo dobro je komandovao kompaktnom odbranom Plavih lavova. Crno-beli su uspevali da doteraju loptu do kaznenog prostora, ali nikako nisu uspevali da je proture dalje zbog toga što su svi igrači u datom momentu bili dobro markirani ili je na malom prostoru bilo previše igrača da bi moglo da dođe do prilike za gol. Međutim, problem je bio, isto kao i na drugoj strani, što je falilo konkretnosti. Da Miloš Vulić nije šutirao u finišu prvih 45 minuta, Aleksandar Jovanović je mogao se posveti iskuljučivo tome da se ne smrzne na golu.

Nastavak je ponudio nešto konkretniji Partizan. Počeo je gost da ostavlja nešto veći prostor i to je domaćin znao da nanjuši i sve više je to koristio, pre svega preko krilnih pozicija, gde se pre svih probudio Kalulu, a i Natho je počeo da šalje nešto konkretnije lopte, međutim, niski blok Topolčana je opet bio neprelazna prepreka za Parni valjak. Imao je Parni valjak i sreće da u jeku totalne ofanzive ne primi gol. Zanemeo je stadion kad je lopta došla do Dragoljuba Savića, a bivši igrač Rapida iz Beča pogodio prečku.

Od tog momenta se utakmica rasplamsala i dobila na intenzitetu. Kao da oba tima nisu bila zadovoljna time da meč ode u seriju jedanaesteraca, što je svakako pohvala i za jedne i za druge, ali opet, falilo je nešto kako bi utakmica bila još bolja, a to su – golovi. Kad već to nismo mogli da vidimo, prisustvovali smo partiji šaha dvojice trenera koji su taktički vrlo dobro pripremili utakmicu što se poslednje linije tiče, dok je napad samo na mahove bio tečan. Kad je tako onda je logično da pobednik bude odlučen posle penala. Tu je, ovog puta, više smirenosti, ali i sreće imao TSC.

ČETVRTFINALE KUPA SRBIJE U FUDBALU

PARTIZAN - TSC 0:0, penalima 9:10

Beograd
Stadion Partizana
Sudija: Srđan Jovanović

Žuti kartoni: Stjepanović, Kalulu (Partizan), St. Jovanović, Vulić, Radin (TSC)

PARTIZAN (4-2-3-1): Jovanović – Roganović, Filipović, Mujakić, Jurčević – Stjepanović (od 77. Ugrešić), Dragojević – Kalulu, Natho, Zubairu (od 77. Goh) – Milošević (od 68. Nikolić)

TSC (4-2-3-1): Simić – St. Jovanović, Degenek, Capan, Radojević – Radin, Vulić (od 57. Prestiž) – Pantović, Stanić (od 83. Stančić), Savić (od 80. Milosavljević) – Lazetić

KUP SRBIJE U FUDBALU - ČETVRTFINALE

Radnički Niš - Vojvodina 0:1 (0:0)
/Depu 52/

Napredak - IMT 2:1 (0:1)
/Belfodil 33 - Luković 82, Bastajić 89/

Partizan - TSC 0:0, penalima 9:10

Crvena zvezda - Novi Pazar u toku