Buongiorno Italia: Inter ne zna koliko je jak

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Veče u kojem je Mhitarjan odigrao najlošiju utakmicu u sezoni, Čalhanoglu pogrešio čak 20 pasova, Tiram se povredio, Lautaro Martinez bio ispod svog nivoa, baš kao Dimarko i Darmjan, Arnautović promašio tri kolosalne šanse, Zomer poklonio dve vrišteće lopte Kolšonerosima, Inter je dominirao nad Atletikom Madriom Čola Simeonea (1:0).

Ne radi se o banalnom podatku. U poslednjih 15 godina, italijanski timovi su u Ligi šampiona pobeđivali španske samo kada su njihovi igrači pružali najbolje partije uz veliku dozu sreće. U Interu je juče dve petine tima igralo ispod svojih mogućnosti, a sreća je bila više na strani Kolšonerosa nego Nerazura. Jučerašnji trijumf je deveti uzastopni u 2024. godini. Inzagi je razbio još jedan, poslednji, tabu u svojoj trenerskoj karijeri: bauk januara i februara.

Više od Inzagija sinoć je bio zadovoljan Lučano Spaleti. Nikolo Barela i Alesandro Bastoni su sinoć bili giganti. To što se loše veče Čalhanoglua i Mhitarjana nije primetilo u najvećoj meri je zasluga dvojice Italijana koji su zatvarali rupe koje su Turčin i Jermen ostavljali.

Istina, Španci su kreirali nekoliko opasnih situacija, ali Zomer nije imao nijednu paradu iz prostog razloga što nijedna lopta nije išla u okvir gola. Nije se dogodilo od 2006. godine, od meča sa Sportingom iz Lisabona, da Inter ne dopusti barem jedan udarac u okvir „vrata“ u meču Lige šampiona.

Posebna priča je Marko Arnautović. Navijači Intera sa dužim pamćenjem su počeli da upoređuju Marka sa Darkom Pančevim zbog velikog broja propuštenih prilika. Na startu sezone mnogi su verovali da će Arnautović biti ozbiljna konkurencija Markusu Tiramu za mesto u statnoj postavi. Povreda austrijskog Srbina i savršen početak sezone Tirama su utvrdili hijarahiju na Markovu štetu. Na to su se nakalemile propuštene šanse u porcijama mečeva kada je dobijao priliku da istrči na teren.

Snaga Intera i grupe koju je formirao Simone Inzagi demonstrirala je sinoć još jedan kvalitet stajući u veoma delikatnom momentu uz Marka. Igrači na terenu, Inzagi, klupa svi zajedno su ličnim primerom ućutkali zvižduke i negodovanja uperena protiv Arnautovića. I onda je došao gol. Da sve bude začinjenije posle greške ljubimca i kapitena Lautara Martineza u kojem je proradio egoista i umesto asistencije za Dufmrisa, koji je trebalo samo da depozituje lotpu u praznu mrežu, Argentinac je šutirao i to loše. Srećom, tu je bio Arna da ispravi grešku kapitena.

Arnautović (©Reuters)

U prošloj godini se prolaz Intera u finale Lige šampiona pripisivao sreći na žrebu (Porto, Benfika, Milan), u ovoj nikome ne bi palo na pamet da ponovi takvu opservaciju. Posle Mančester Sitija i Real Madrida, Inter je u grupi timova iz tzv. drugog plana, koji mogu da podignu pehar sa velikim ušima.

Španski listovi pišu o „remuntadi“ ili da će u Madridu biti sve drugačije. Činjenica je da ostvarena prednost u prvom meču osmine finala Lige šampiona nije velika, ali omogućava Interu da na Atletikovom stadionu koristi svoje najjače oružje: brzu tranziciju ili kao što bi ih nekada zvali kontranapade.

Kvalitativna prednost Nerazura je u tome što napada sa osmoricom fudbalera. Juče su u nekoliko navrata Čalhanoglu i Mhitarjan bili poslednja linija ispred Zomera. Defanzivci, De Fraj i Bastoni, su u nekoliko navrata predovdili kontranapade Intera, a Pavar je proveo veliki deo vremena na protivničkoj polovini terena. Sa dizanjem Bastonija i Pavara, pretvaranjem Darmjana i Dimarka ili Dumfrisa i Karlosa Augusta u ofanzivna krila, Inter često kreira igrača više na bokovima.

Teško je poverovati da Čalhanoglu, Mhitarjan, Dimarko i Lautaro Martinez mogu da ponove bledu partiju i u revanš meču, što predstavlja još jedan poen u korist italijanskog tima. Praktično, jedina negativna okolnost za Inter je povreda Markusa Tirama. Francuz će sutra biti podvrgnut detaljanim lekarskm pregledima. Strahuje se da se radi o povredi primicača i da bi mogao da odsustvuje tri-četiri nedelje što bi značilo da ne bi mogao da pomogne drugovima u uzvratnoj utakmici.

KALCONA KAO SAKI, NIJE ZA POREĐENJE

Jedini trener u Italiji koji je imao svoju prvu, inauguralnu, konferenciju za novinare dan pre meča Lige šampiona, pre Frančeska Kalcone u Napoliju, bio je Arigo Saki. Po pravilu za svakog trenera je velika čast da bude stavljen u kontekst sa Sakijem, ali ne važi za ovaj slučaj.

Naime, Saki se vratio kao „spasilac“ na klupu Milana posle traumatičnog iskustva sa urugvajskim guroom Tabarezom u jesen 1996. godine. Sve se odigralo u nekoliko sati, Tabarez je ispraćen na izlazna vrata Milanela, a Silvio Berluskoni i Adrijano Galijani su pozvali Ariga. Nije bilo vremena za uobičajenu konferenciju za novinare već se Saki, drugi put među milanistima, predstavio na susretu sa novinarima pred meč Lige šampiona sa Rozenborgom.

Loše je počelo, a još gore se završilo po Sakija i Milan. Rosoneri su izgubili od Norvežana i ispali su iz Lige šampiona, a prvenstvo su završili na 11. mestu. U Napulju se nadaju da će priča sa Kalconom proći drugačije.

Poput Sakija u Milanu i Kalcona je proveo četiri godine u Napoliju, istina kao deo trenerskog stafa Mauricija Sarija, a zatim Lučana Spaletija. Druga sličnost je da na novu dužnost Kalcona dolazi sa mesta selektora. Saki se rastao sa italijanskom repezentacijom posle debakla na Evropskom prvenstvu, a Kalcona se vratio kao selektor Slovačke koja se sa njim prvi put plasirala na Evropsko prvenstvo.

Kalcona (©Reuters)

Kalcona je juče izgledao pomalo uplašen, zatečen i vrlo je pažljivo birao svaku reč. Od njega se očekuje da razdrma tim Napolija. Za loše rezultate snose odgovornost treneri Garsija i Macari, baš kao i predsednik De Laurentis, ali svoje deo tereta imaju i igrači Napolija. Njima se najviše zamera što u nijednom momentu nisu pokazali živost ili barem volju da promene kurs ove sezone.

Dobra vest u moru loših za šampiona Italije se odnosi na Barselonu. Katalonci su daleko od zlatnih vremena koje je obeležio aktuelni trener Čavi. Štaviše, da nije legenda Barse, već odavno bi dobio otkaz. U svakom slučaju, kao i Kalcona, i on ima ugovor na određeno vreme, do kraja sezone.

Kalcona će vratiti formaciju 4-3-3. On je diplomski rad za licencu UEFA PRO bazirao na odbrani sa četiri defanzivca i konstrukcijom napada, kako se kaže u žargonu, od dna.

U tim Napolija se vraća posle dva meseca Osimen. Od Nigerijca se najviše očekuje, ali je njegova fizička kondicija veliki znak pitanja. Viktor nije želeo da igra protiv Đenove, jer je smatrao da nije fizički i psihički spreman budući da se vratio iz Nigerije dan pred meč sa Grifoneom. Od tada je prošlo četiri dana i za Osimena kao i za ceo Napoli biće potrebno čudo u stilu „San Đenara“, sveca i zaštitnika Napulja.

NAPOLI (4-3-3): Meret – Di Lorenco, Rahmani, Huan Žesus, Mario Rui – Angisa, Lobotka, Kajuste (Traore) – Politano, Osimen, Kvarachelija

BARSELONA (4-3-3): Ter Stegen – Kounde, Arauho, Martinez, Kanselo – De Jong, Kristensen, Gundogan – Lamine Jamal, Levandovski, Pedri