BRAZILCI: Gvozdena lejdi, bogati Amer, Flu matorci i Fla zvezde

Slom u trci za titulu nije obeshrabrio Tekstora i novu upravu. Stigla su velika pojačanja poput Luiza Enrikea, Tijaga Almade, Aleksa Teljesa, a na klupu je došao Portugalac Artur Žorž i Botafogo je u dominantnom stilu pokorio Brazil, a onda i Kopa Libertadores u finalu za pamćenje koje je od drugog minuta igrao sa igračem manje protiv objektivno jačeg Atletiko Mineira (3:1). Rezultat je stigao pre nego što je to bilo ko mogao da očekuje. Od svih slavnih generacija u istoriji kluba, ova se pokazala kao najuspešnija... Amerikanac je u poslednjih godinu dana uložio preko 100.000.000 evra u pojačanja Botafoga i ispisao istoriju kluba. Na taj način se Botafogo i kvalifikovao za klupsko SP.

Međutim, šampionski tim su ubrzo napustili trener Žorž i prve zvezde Almada i Enrike, a Botafogo je počeo da štuca. Na klupi je opet Portugalac (Renato Paiva), ali za sada nema rezultate kao Kastro ili Žorž. Mada, treba istaći da su i njih dvojica imali slabije startove, pa su im se navijači i javnosti kasnije izvinjavali. Botafogo je i dalje u igri za odbranu oba trofeja i u poslednje vreme je digao formu.

I klub je to nagradio ozbiljnim prelaznim rokom pred odlazak u Ameriku. Botafogo je najviše potrošio od brazilskih klubova na pojačanja za klupski mundijal. Doveo je argentinskog talenta Alvara Montora iz Veleza koji bi mogao da bude Almadin prirodni naslednik, a u napadu su stigla i dva iskusna i zvučna imena iz Evrope: Benfikin napadač Artur Kabral i Interov ofanzivac Hoakin Korea. Mada je pitanje koliko ovaj drugi može da doprinese jer već neko vreme liči na bivšeg fudbalera... Pominjali su se kao želje čak i Kristijano Ronaldo, Luka Jović, ali to nije bilo realno.

U napadu je odranije Igor Žezus kao verovatno najbolji centarfor u Brazilu, kojem će ovo biti oproštaj od Botafoga jer ga tokom leta očekuje transfer u Notingem Forest. U mogućoj formaciji 4-2-2-2 koju Paiva koristi u poslednje vreme, Žezusov partner u napadu bi trebalo da bude Korea. Ipak, najbolji igrač tima iza napadača. Venecuelanac Džeferson Savarino na poziciji polušpica ili krila je ubeldjivo najkreativniji i najnadareniji igrač u timu. Brz, vešt, tehnički superioran, može da napada sa oba krila, ali i kroz sredinu. Za godinu i po u klubu se profilisao kao igrač od kojeg igra najviše zavisi. Što kroz golove, što kroz asistencije.

Ipak, ako Botafogo bude igrao u 4-2-3-1, onda tu ima prostora i za krilo Artura koji se vratio u Brazil iz Zenita. Centralni vezisti Gregore i Freitas nisu nešto posebno nadareni, ali dobri su trkači i daju defanzivni balans timu. Iskusni bek Aleks Teljes i talentovani štoper Žair Kunja drže odbranu uz Vitinja i Barbosu. Problem za Botafogo je što se nalazi u grupi smrti i što je mnogo toga menjano u poslednje vreme. Savarino je umoran od reprezentativnih akcija, Korea, Montoro i Kabral su tek došli i pitanje je u kakvoj formi su prva dvojica.

FLUMINENSE – Golman Fabio (44), kapiten Tijago Silva (40), „desetka“ Ganso (35), prvi špic Kano (37)...

(©Reuters)

Reklo bi se je Fluminense dobro prošao na žrebu i da bi mogao da parira Borusiji Dortmund dok je favorit protiv južnokorejskog Ulsana i južnoafričkog Mamelodija. Kvalifikovao se kao pobednik pretprošlog izdanja Kopa Libertadores, ali je od tada u padu. Sledeću sezonu u brazilskoj Seriji A je završio tek na 13. mestu jedva se spasivši ispadanja iz lige u poslednjem kolu. U međuvremenu je promenjen i trener Fernando Diniz, verovatno najbolji brazilski strateg u poslednjih nekoliko godina.

Probali su sa Manom Menezesom, ali nije išlo, pa se pre dva meseca po peti klub na klupu Trikolora vratio idol Renato Gaučo kojem je to peti mandat u klub. Neki pomak je napravljen, pa Flu igra bolje i efikasnije u poslednje vreme pošto je pobedio na 10 od poslednjih 16 utakmica i nalazi se na petom mestu prvenstve tabele. Uspon forme od Renatovog dolaska im ide na ruku.

Međutim, nije samo trener novost u odnosu na tim koji je protiv Boke u finalu pokorio Južnu Ameriku pre godinu i po dana. Otišli su od tada veterani Marselo i Felipe Melo, ali je došao Tijago Silva kao novi lider. Vezista Andre se preselio u Premijer ligu što je bio najteži udarac za klub, a kapiten Nino je otišao u Zenit. Junak finala Kenedi se preselio u Meksiko. Od nosilaca igre iz šampionskog tima, ostali su golman Fabio (44 godine!), vezista Martineli, iskusni desni bek Šavier, veterani Keno i Ganso i dvojica verovatno najbitnijih igrača: Herman Kano i Džon Arijas.

Iskusni argentinski napadač Kano je miljenik navijača zbog strasti koju unosi na teren, borbenog duha i nadasve ubitačne završnice. Stigao je da se na vreme oporavi od povrede kolena i biće jedan od Renatovih najvećih aduta u SAD. Pogotovo bi njegov njuh za gol i taktička inteligencija mogli da dođu do izražaja protiv Ulsana i Mamelodija. Kolumbijsko krilo Arijas je najbolji igrač tima i na njemu će biti najveći teret. Sve u igru Fluminensea se vrti oko njega. Odličan je u igri jedan na jedan, pronalaženju rešenja, ima sjajan pregled igre i pas. Odavno je sazreo za selidbu u neki jači evropski klub i ovo bi mogla da bude pozornica na kojoj će svetskoj javnosti najbolje predstaviti kakav je igrač.

Ima Fluminense još dva zanimljiva ofanzivca: Urugvajca Agustina Kanobija koji je se takođe u ’minut do 12’ oporavio od povrede glave i Kolumbijca Kevinu Sernu koji je u poslednje vreme nalazi u sjajnoj formi. Velika vest pred odlazak u Ameriku, koja je obradovala navijače Trikolora je bio povratak omalenog venecuelanskog driblera Džefersona Sotelda koji će dodatno pojačati jaku napadačku liniju nakon što im je propala luda ideja da nakratko pozajme Nejmara od Santosa. Verovatno najniži (160 centimetara) poznat igrač na svetu je đavolski nezodan dribler i može da protivniku napravi mnogo štete. Da ga priroda nije hendikepirala visinom i fizikom, verovatno bi napravio i veću karijeru.

Pitanje je kakvu ulogu će imati veteran Ganso. Jedan od autentičnih brazilskih majstora fudbala i prirodna „desetka“ nikada nije napravio veliku karijeru kakva mu se predviđala kada se sa Nejmarom pojavio u Santosu. Verovatno će mu Renato dozirati minutažu i menjati da ga sa Soteldom.

Renato Gaučo insistira na visokom presingu, najčešće na čoveka i visoko podignutim bočnim igračima. Problem bi mogla da bude trošna poslednja linija ako se previše izloži bržim igračima protivničkog tima. Na Tijagu Silvi će biti veliki teret da održi neki defanzivni balans. Od Fluminensea se od svih brazilskih predstavnika najmanje očekuje, ali prolaz grupe deluje kao prilično moguća opcija. Za nešto više, čini se da nisu sposobni...

PALMEIRAS – Gvozdena lejdi je stvorila najozbiljniji klub Južne Amerike

(©Reuters)

Palmeiras nije zvanično šampion ničega, ali dolazi u SAD kao najjači tim Brazila, možda i Južne Amerike. I jedini predstavnik Sao Paula i Pauliste pored tri velikana iz Rija.

Popularni Verdao (Zeleni džin) je poslednjih godina ubedljivo najstabilniji južnoamerički klub. Podatak da istog trenera imaju već skoro pet godina navodi na zaključak da debelo odskaču od standardnog fudbalskog ambijenta u Brazilu gde treneri plaćaju ceh za prvu krizu. Zadržati se na klupi brazilskog kluba četiri i po godine u 21. veku je podvig ravan mandatu od 15 godina na klupi nekog evropskog velikana.

Stabilnost i konstantnost su reči koje najbolje opisuju Palmeiras. A, nije tako bilo kroz istoriju...

Palmeiras je sa 12 titula prvaka države najtrofejniji brazilski klub. Zlatne godine je doživeo početkom 90-ih kada je u klub ušao ogroman novac italijanskog giganta Parmalata. Bilo je to (i ostalo) najveće sponzorstvo u istoriji brazilskog fudbala i Palmeiras je preko noći postao najbogatiji klub u zemlji. Nije čudo što su italijanske Mlekadžije odabrale baš Palmeiras jer je reč o klubu koji su osnovali italijanski doseljenici i uvek je bio vezan za italijansku zajednicu u Sao Paolu.

Palmeiras je dominirao brazilskim fudbalom sa generacijom Zinja, Mazinja, Roberta Karlosa, Edmunda... Kasnije i sa generacijom Rivalda, Kafua, Đalminje, Konseisaa, Aleksa, Roke Žuniora... U rasponu od osam godina, osvojene su dve titule prvaka Brazila, tri Paulista trofeja i prvi trofej Kopa Libertadores 1999. godine sa Felipeom Skolarijem na klupi.

A onda se sve srušilo... Parmalat je doživeo najveći bankrot u istoriji evropske ekonomije, Palmeiras je počeo da tone u sportsku i finasijsku krizu i prvi put u istoriji ispao u drugu ligu 2002. godine. Deset godina kasnije je još jednom ispao i bile su to godine mučenja i preživljavanja.

Istorija Palmeirasa se ponovo promenila 2014. godine kada su dobili svoj, nov i moderan stadion. Kultna Palestra je pretvorena u Alijanc Park. Po ugovoru, kompanija koja je izgradila stadion je dobila prava od komercijalnih sadržaja u narednih 30 godina. Po istom ugovoru, Palmeirasu ide 100 odsto prihoda od prodaja ulaznica za fudbalski sadržaj. I svake pete godine dobija procenat od ostalih komercijalnih sadržaja. Klub u novi stadion nije uložio ni evro. Danas je po prihodima od utakmica klub broj jedan u državi iako nije ni najveći, ni najpopularniji. Čak ni u gradu.

Palmeiras nema bogatog vlasnika, njim gazduju navijači koji biraju upravu. I rade to jako pažljivo i ozbiljno. Na čelu uprave je Lejla Pereira. Nikada nijedna žena u istoriji brazilskog fudbala nije imala takvo poverenje i rejting. Palmeirasovi navijači ženskoj deci daju ime po njoj. Lejla je po struci advokat i novinar. Svestrana i uspešna biznis žena. Kao jedna od najbogatijih žena u zemlji, u klub je ušla sponzorstvom 2015. godine (do sada je njena kompanija u klub uložila preko 130.000.000 evra za 10 godina putem pozajmica i sponzorstava), potom postala savetnica i na kraju predsednica pre četiri godine.

Počeci nisu bili laki i Palmeiras je u prvoj sezoni jedva izbegao ispadanje u poslednjem kolu, ali je u drugoj osvojen Kup Brazila, već u trećoj i prvenstvena titula, pa dve godine kasnije još jedna. Leila i njeni saradnici su finansijski stabilizovali klub i pokazali se kao bolji ekonomisti od konkurencije. Posebno u marketinškom delu. Palmeiras zarađuje duplo više od reklama na dresu od ljutog rivala Korintijansa koji je popularniji i ima više navijača. Danas je budžet kluba preko 150.000.000 evra, veći je samo Flamengov, ali Palmeiras pravi najveći profit od svih klubova i u najvećem je finansijskom plusu (30.000.000 u prošloj godini). Klupski dug je na bezbolnih 71.000.000 evra za razliku od najvećeg rivala Korintijansa čiji dug iznosi preko 300.000.000 evra. Klub je usput postao prvi u istoriji Brazila koji je kupio sopstveni avion čime će troškove čarter prevoza na godišnjem nivou smanjiti za 60 odsto.

Konstantan rast prihoda i budžeta su pratili i rezultati.

Od početka 2020. godine, Palmeiras je u regionalnom Paulista prvenstvu četiri puta bio prvi i dva puta drugi. U brazilskoj Seriji A je dva puta bio prvi, jednom drugi, jednom treći i jednom sedmi. U Kupu Brazila je tri puta igrao finale i dva osvojio. I konačno, u Kopa Libertadores je dva puta bio prvak kontinenta! I još dva puta polufinalista. Nema sezone u kojoj nije osvojen makar neki trofej.

Najuspešniji je brazilski klub u istoriji Libertadoresa zajedno sa gradskim rivalom Sao Paulom. I sve to se poklopilo otkako je na klupu Zelenog džina seo Abel Fereira, koji pre toga i nije imao nekog posebnog uspeha na klupama Sportinga, Brage i PAOK-a. Palmeiras se te 2020. priključio trendu dovođenja portugalskih trenera i rezultati su bili fantastični.

Uz sportske i finansijske uspehe, Palmeiras usput je lansirao i nekoliko supertalenata za koje evropski velikani nisu žalili pare. Endrik je završio u Realu za 70.000.000 evra, Vitor Reis u Sitiju za 37.000.000 evra, Estevao stiže u Čelsi za 60.000.000... To su sve deca kluba koja nisu bila ni punoletna kada ih je klub prodao. Koštali su klub siću, a doneli su mu bogatstvo.

I uprkos prodajama, rezultati Palmeirasa ne trpe. Fereira konstantno održava sistem koji funkciniše. Trenutno su u brazilskoj Seriji A na četvrtoj poziciji sa dva boda manje od lidera Flamenga. Kroz grupnu fazu Kopa Libertadores su protutnjali kao jedini tim sa svim pobedama. I u sjajnoj formi dolaze na SP za klubove. Jedini su brazilski učesnik koji će biti favorit u svojoj grupi. Porto, Al Ahli i Inter Majami nisu jači od Palmeirasa.

Mogu da igraju i uspešan pozicioni fudbal, i da budu ubitačni iz tranzicije. Dodbro su izbalansirani u obe faze igre, odlični na prekidima, imaju talenat, ali i taktičku zrelost. Kompletan tim.

Srce tog tima je kolumbijski vezista Ričard Rios koji diriguje igrom i čini snažan tandem na sredini terena sa argentinskim pitbulom Anibalom Morenom. Ispred njih je tinejdžerska senzacija Estevao koji će da izmišlja golove i šanse, da dribla, kreira... Najistureniji u špicu je Vitor Roke koji se vratio iz Evrope posle velikog transfera i velikih očekivanja u Barseloni. Polako se vraća u život. Pitanje je da li će Estevao i Vitor Roke kompletirati udarni napadački triling sa Paulinjom, jer se bivši igrač Leverkuzena dugo oporavljao od povrede i nije u punoj formi. Alternativa je Urugvajac Fakundo Tores, kojeg je prošlog leta želela i Crvena zvezda dok je bio u MLS-u.

Odbranom komanduje nemilosrdni Pargvajac Gustavo Gomez koji je bio član Milana, a uz njega je tu još solidni Murilo, dok na bekovskim pozicijama treba očekivati Urugvajca Hoakina Pikereza i Argentinca Agustina Hiaja. Na golu je živa legenda kluba i bivši reprezentativac Veverton (37). Mladići poput Luiđija, Alana i Benedetija bi mogli da budu tajna oružja...

Ako želite da se kladite na neki brazilski tim, neka to bude Palmeiras.

FLAMENGO – Najveći, najbogatiji, najpopularniji... Najjači?

(©Reuters)

Brazil ima „Doze grandes“ iliti 12 velikih klubova. I svi su po nečemu specifični i posebni. Istorija, tradicija, trofeji, navijačka armija... Ali, samo jedan od njih je bez bilo kakve dileme najpopualrniji – Flamengo.

Velikan sa Marakane je već decenijama klub sa najviše navijača od svih brazilskih klubova. Ide se toliko daleko da se tvrdi kako Flamengo samo unutar Brazila ima preko 40.000.000 pristalica što ga po brazilskim shvatanjima čini najvećim klubom na svetu. Niko u svojoj zemlji nema toliko navijača... I to ga čini najbitnijim klubom u zemlji. Flamengo popularnost između ostalog duguje i probijanjem rasne barijere kao prvi veliki klub u kojem nije bila bitna boja kože.

Sve do 70-ih godina prošlog veka nije mnogo okdsakao u trci sa tri ljuta gradska rivala Fluminenseom, Vaskom i Botafogom. Tada je počela renesansa. Prošao je Botafogov zlatni period i počela je trka utroje. Bio je to period najžešćih derbija sa Fluminenseom pošto su dva rivala podelilia 15 od 17 mogućih titula Karioka prvenstva. A bio je tu i čuveni rivalitet Flamengove najveće legende Zika i Vaskove gol mašine Dinamitea (najbolji strelac u istoriji brazilskog šampionata). Flamengo je sa Zikom osvojio sedam Karioka titula, prve tri titule šampiona Brazila i konačno prvi Kopa Libertadores, a potom i svetsku titulu pobedom nad Liverpulom. To su bile zlatne godine. Nakon Zikovog odlaska, Flamengo je dugo bio u senci bogatijih rivala iz Sao Paula, ali i gradskih rivala. Za tih 35 godina je osvojio samo dve titule prvaka Brazila.

Ali, i kao neuspešan je zbog popularnosti uvek bio najatraktivniji mamac za političare korumpirane do srži, agente i razne manipulatore. Vladati Flamengom je ozbiljna stvar prestiža u Brazilu. I ne snositi posledice jer kad je svačije, onda je ničije. A Flamengo je u vlasinštvu navijača. Nakon titule sa Adrijanom i Rambom Petkovićem 2009. godine, Flamengovi dugovi su dostigli vrtoglavih 170.000.000 evra. Naravno, niko nije bio kriv. Dugogodišnji član kluba (od 1979. godine), a kasnije uspešni bankar i političar Eduardo Bandeira de Melo je 2013. slučajno postao predsednik jer mnogi nisu hteli.

Okupio je grupu privrednika, biznismena, bankara, smanjio administraciju kluba i finansijski preporodio Flamengo. Plan se sastojao od tri faze. Prva faza (2013-2016) se zvala „vraćanje kredibiliteta“ i značila je profesionalizaciju menadžmenta i izdvajanje većine prihoda za vraćanje dugova. Flamengo je već 2014. godine počeo da zarađuje, a 2015. završio je u plusu sa skoro 30.000.000 evra i Bandeira de Melo je dobio drugi mandat. Do kraja tog mandata 2018. godine dug Flamenga je smanjen na 75.000.000 evra.

Druga faza (2016-2018) nosila je ime „početak investicija“ uz akcenat na ulaganja u omladinskom pogonu i modernizaciju kluba. Od 2014. do 2018. godine budžet za omladinsku školu je povećan za 139 odsto. Rezultati su bili vidljivi odmah i Flamengo je lansirao Lukasa Paketu i Vinisijusa Žuniora čiji transferi su mu doneli zaradu od 60.000.000 evra. Klub je počeo da svake godine pravi finansijski suficit i usledila je treća faza sa naslovom „Vreme pobeda“. Ona je označena kao vreme trijumfa i period kada će Flamengo dominirati na sportskom i finansijskom planu. Predsednik Bandeira de Melo nije dočekao tu fazu jer ga je izdao najbliži saradnik Rodolfo Landim i smenio ga na funkciji prvog čoveka kluba.

I počelo je veliko trošenje. Stizala su zvučna imena poput Žuana, Elana, Paola Gerera, Dijega, Evertona Ribeira... Samo je falio trener jer u Brazilu je izbor sužen na 20-ak imena koja se godinama vrte od kluba do kluba. Izbor je pao na Žorža Žezusa sa kojim je Flamengo u intervalu od 23 sata osvojio titule u Kopa Libertadores i brazilskoj Seriji A što se smatra najvećim danom u klupskoj istoriji. Pogotovo što je južnoamerička kruna osvojena u finalu protiv Rivera golovima Gabigola u 89. i 93. minutu. Napadački tandem Gabigol – Bruno Enrike je terorisao protivničke odbrane te sezone, a deo te generacije je bio i levi bek Filipe Luis iz madridskog Atletika.  

Flamengo je te 2019. opet postao veliki i od te godine osvojio 15 raznih trofeja. Još jednom mu je Gabigol doneo kopa Libertadores (2023.), još jednom je bio prvak Brazila, dok je u svom Riju postao fudbalska sila broj jedan što je često navijačima bitnije nego titula prvaka zemlje. U poslednjih skoro 10 godina, Flamengo je konstantno u vrhu brazilskog i južnoameričkog fudbala i jedan od glavnih favorita za trofeje.

Finansijska situacija u klubu je sada drastično drugačija nego pre desetak godina. Flamengo je najvredniji klub u Brazilu (oko 700.000.000 evra), jedini je u Južnoj Americi sa godišnjim prihodima od preko 200.000.000 evra i jedini sa platnim budžetom jačim od 100.000.000 evra po sezoni. Izdvojio je i 25.000.000 evra za zemljište na kojem planira izgradnju novog, modernog stadiona. Ovo su zlatne godine popularnih Rubronegra.

U grupi sa Čelsijem, Esperansom i Los Anđelesom im se daju velike šanse da prođe u nokaut fazu. Na klupi Flamenga je nekadašnji levi bek Filipe Luis koji je postao trenera ranije nego što se očekivalo. Završio je igračku karijeru 2023. i već sledeće godine iznenađujuće preuzeo dirigenstku palicu u prvom timu Flamenga. Za pola godine je osvojio četiri trofeja i nagovestio veliki trenerski potencijal. Zaštitni znak mu je da u toku utakmice često menja formaciju 4-2-3-1 sa četvorice na trojicu pozadi gde ključnu ulogu ima desni bek Vesli. Reč je o igraču izuzetnih tehničkih kvaliteta i dinamike koji je na listi želja Pepa Gvardiole u Mančester Sitiju. Često odlazi visoko napred, pravii višak i formacija Flamenga se menja u 3-1-3-3.

Pored Veslija, Flamengo ima još četvoricu brazilskih reprezentativaca. Štoper Leo Ortiz je komandant odbrane i najverovatnije će činiti štoperski tandem sa iskusnim Danilom koji ima bogato iskustvo iz Porta, Reala, Sitija i Juventusa i može da parira evropskom fudbalu. Levog beka će igrati još jedan bivši Juventusov defanzivac i to Flamengovu odbranu čini jačim delom tima.

Na sredini se za sve pita reprezentativni vezista Žerson kojem je ovo oproštaj od crveno-crnog dresa jer se posle Amerike seli u ruski Zenit. Na poziciji “osmice”, on je ključ Flamengove igre dok iza njega dejstvuje tandem iskusnih stranaca na poziciji defanzivnih veznih: Čileanac Erik Pulgar koji poseduje razoran šut i svestrani Urugvajac Nikolas De La Kruz koji je nekada bio nosilac igre u Galjardovom Riveru. Njim je nedavno pridodat iskusni Žoržinjo iz Arsenala koji bi trebalo da donese dozu kreacije i biće od velike koristi u sudarima protiv evropskih timova.

Ključni Flamengov čovek u ofanzivi je urugvajska “desetka” Đorđijan De Araskaeta koji već ima kultni status u klubu za koji igra od 2019. Klasičan južnaomerički majstor fudbala koji dirbla, pakuje, pogađa… Golovi će se najviše očekivati od centarfora Pedra koji se u Evropi (Fiorentini) nije proslavio, ali već godinama je Flamengov talisman i prva napadačka opcija. Tu su i starosedeoci Everton Riberio, sjajni dribler Bruno Enrike koji je nekada bio nosilac igre, talentovani 18-godišnjak Loran, Urugvajac Matijas Vinja i Kolumbijac Gonzalo Plata…

Flamengo ima najdublji roster od svih brazilskih klubova i nalazi se u najboljoj formi jer u Ameriku dolazi kao lider brazilske Serije A. Ambicije su najveće i dobar deo brazilske javnosti veruje da Flamengo može do samog kraja i da će biti konkurentan najmoćnijim evropskim klubovima. Zato niko i ne pominje prolazak grupe kao neki ozbiljan cilj jer se on podrazumeva.