Afrika nudi svetu "najveće u univerzumu", Rinata Ahmetova 2.0, severne tvrđave i strast bez cene

AL AHLI (EGIPAT)

Velikani egipatskog klupskog fudbala doživljavani su među tamošnjim ljubiteljima sporta kao nešto više čak i od institucija. U tom svetlu, Al Ahli iz Kaira ulazi na Svetsko klupsko prvenstvo sa ambicijama dostojnim svoje neverovatne istorije. Ovaj gigant osnovan je 1907. godine kao simbol otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, nije samo najtrofejniji klub Egipta i Afrike, on je po količini osvojenih trofeja najuspešniji fudbalski klub na svetu, sa zapanjujućih 155 trofeja, prema podacima sa zvaničnog sajta.

Samo u protekle tri sezone, bivši trener Marsel Koler osvojio je dve titule u domaćem prvenstvu, dva domaća kupa, četiri Superkupa i dve Lige šampiona, uz trofej na međukontinentalnom turniru Afrika–Azija–Pacifik. Ipak, sve to nije bilo dovoljno, otkaz je usledio već posle eliminacije u polufinalu Afričke Lige šampiona ovog proleća. Na njegovo mesto došao je španski stručnjak Hose Riveiro, koji je i sam svestan da ga čeka nezahvalan posao: na klupi Al Ahlija očekuje se samo jedno – da se pobeđuje, uvek. Riveiro je trenerski put gradio kao pomoćni trener Luisa Enrikea u Selti iz Viga, a kasnije je kao prvi trener vodio finske klubove Inter Turku i Helsinki, a za stratega Al Ahlija preporučio se dobrim vođenjem južnoafričkih Orlando Pajratsa u prethodne tri godine.

AL AHLI PROLAZI GRUPU - KVOTA 3,00
AL AHLI PROLAZI KAO PRVI U GRUPI - KVOTA 10,0

Prvi test na novom Svetskom klupskom prvenstvu biće simboličan: 14. juna na stadionu Hard Rok, protivnik će biti Inter Majami predvođen Lionelom Mesijem, u utakmici kojoj FIFA pridaje ogroman značaj zbog promocije turnira. Ali za Egipćane, nikakva dodatna motivacija nije potrebna, ovo će za njih da bude mnogo više od egzibicije. Svetsko prvenstvo klubova zlatna je prilika da se uđe u istoriju. Al Ahli već ima rekordnih 12 titula Lige šampiona Afrike, više nego dvostruko od najbližih pratilaca – Mazembea i Zamaleka (imjau po pet). Uz to, klub ima ogromnu armiju navijača, prihoduje i izvan fudbala kroz sekcije u rukometu i košarci, a članarine su među najskupljima na kontinentu.

Na terenu, tim izgleda opasno. Ove sezone blistaju Emam Ašur, svestrani vezista, i palestinski napadač Vesam Abu Ali – zajedno su postigli 35 golova u svim takmičenjima. Početkom juna su im se priključili i egipatski reprezentativci – Mahmud Trezege, bivši igrač Aston Vile, i Ahmed Sajed Zizo, jedan od najkreativnijih igrača regiona. To su pojačanja koja jasno govore da Al Ahli ne dolazi u Ameriku da bi bio statista. A, grupa mu je jedna od najujednačenijih na takmičenju, pošto su tu još Inter iz Majamija, Palmeiras i Porto i ako je u nekoj od grupa teško predvideti ko će proći dalje, to je onda grupa A. Od stranaca su tu i marokanski bek Jahija Atijat Alah (ulazio kao rezervista na Mundijalu 2022), njegovi sunarodnici Ašraf Dari, Ašraf Benšarki i Reda Slim, Tunišani Ali Malul i Mohamed Ben Romdan, defanzivni vezista iz Malija Aliju Dijeng i slovenački centarfor Nejc Gradišar, koji je zimus stigao za obeštećenje od 1.000.000 evra iz mađarskog Videotona (iliti Fehervara).

Još jedna tema se u Africi provlači pred početak takmičenja. Uprkos finansijskoj neravnoteži između klubova sa raznih kontinenata, bonusi koje FIFA deli mogu dodatno da ojačaju već dominantan status Al Ahlija u egipatskom fudbalu, gde je već daleko ispred rivala poput Zamaleka i ambicioznih, ali još uvek „plastičnih“ klubova poput Piramidsa (proletos osvojio Ligu šampiona prvi put u istoriji i obezbedio plasman na klupski Mundijal 2029). Za Al Ahli je put u SAD i pokušaj da se ime koje već stoji uz rame Real Madridu na listi trofeja ozvaniči i na svetskoj sceni. Ne smatraju džaba navijači Al Ahlija da je Real Madrid "najveći klub na svetu", a Al Ahli "najveći u univerzumu".

VIDAD KAZABLANKA (MAROKO)

Ako je Al Ahli sinonim za tradiciju i kontinuitet, Vidad iz Kazablanke je simbol otpora, strasti i modernog fudbalskog otiska Severne Afrike. Klub osnovan 1937. godine kao odgovor na francusku kolonijalnu zabranu pristupa sportskim objektima za lokalne stanovnike, danas je jedan od najprepoznatljivijih brendova afričkog fudbala. Njegova crveno-bela boja i fanatični navijači poznati kao „Ultras Winners 2005“ čine ga kulturnom silom u Maroku, ali i šire. Vidadove 22 titule u domaćem prvenstvu čine ga najuspešnijim marokanskim klubom u istoriji, ispred velikog gradskog rivala Radže, koja je 13 puta bila šampion države.

Na kontinentalnoj sceni, Vidad je triput osvajao Afričku Ligu šampiona – 1992, 2017. i 2022. godine, a oba poslednja trofeja osvojili su pobedama protiv Al Ahlija u finalima. Klub iz Kazablanke je igrao čak četiri od poslednjih osam finala elitnog afričkog takmičenja, a 2023. bio je i vicešampion Afričke fudbalske lige (nešto poput Superlige koju pojedini žele u Evropi), u finalu izgubivši od Mamelodija ukupnim rezultatom 3:2. Ipak, i pored reputacije na međunarodnom planu, Vidad se u poslednje tri godine nije dokopao domaće titule– sezonu 2024/25 završili su na trećem mestu, čak 16 bodova iza šampiona Nahdad Berkana.

Sezona u Botoli (naziv za najviši rang u Maroku) počela je teško – u prvih 16 kola samo pet pobeda, ali je 2025. godina donela preokret: u poslednjih 14 utakmica nisu poraženi, a poslednja takmičarska utakmica (2:0 protiv Zemamre) odigrana je još 11. maja, što znači da na turnir u SAD dolaze nakon više od mesec dana bez zvanične utakmice.

VIDAD POSLEDNJI U GRUPI - KVOTA 5,00

Na Svetskom klupskom prvenstvu, koje igraju po treći put (nakon neuspeha 2017. i 2023), pokušaće da upišu prvu pobedu u istoriji takmičenja. Ranije su eliminisani od Pačuke i Al Hilala u četvrtfinalima, dok su 2017. završili čak i bez trijumfa u meču za peto mesto protiv Urave. Ovog puta, izvučeni su u grupu G, gde će redom igrati protiv Mančester Sitija (18. jun, Filadelfija), Juventusa (22. jun, Filadelfija) i Al Aina (26. jun, Vašington) i jasno je da su im šanse za prolaz male, uzimajući u ubzir da su u grupi sa dva evropska velikana.

Najbolji igrač ekipe je Mohamed Raji, napadač rođen u Holandiji, koji je ove sezone postigao 13 golova i poneo epitet najboljeg strelca Vidada i osvajača zlatne kopačke marokanske lige. Na sredini terena dominira El Mehdi El Mubarik, 24-godišnji defanzivni vezista na pozajmici baš iz Al Aina – kluba protiv koga će igrati u poslednjem kolu grupe. Daleko najpozantije ime u timu je 38-godišnji Nordin Amrabat, koji je zimus rešio da se u smiraj karijere prvi put oproba u Maroku i na klupskom nivou. Od stranaca su tu pored Mohameda Rajia i još jedan Holanđanin Bert Mejers, Martiničanin Mikael Malsa, trojica Brazilaca (Pedrinjo, Renan Vijana i Artur Venderoski), Ganac Samuel Obeng, Južnoafrikanac Tembinkosi Lorč i Tanzanijac Selemani Mvalimu.

Klub je uoči turnira promenio i trenera – posle odlaska Rulanija Mokvene, bivšeg šefa struke Mamelodi Sandaunsa, kormilo je preuzeo Mohamed Amin Benhašem, dosadašnji sportski direktor kluba, koji je praktično sam sebe postavio za trenera, rešenje koje je podiglo obrve među navijačima, ali i dodatno pojačalo osećaj „sve ili ništa“ u pripremi za najteži izazov.

Videćemo da li će „Crvena tvrđava“ konačno probiti prokletstvo Klupskog prvenstva i doći do istorijske pobede. Dueli sa Sitijem i Juventusom deluju gotovo nepremostivo, ali fudbal zna da piše čudne scenarije, a Vidad već dugo čeka da napiše svoj izvan afričkih okvira.

ESPERANS (TUNIS)

U moru nestabilnosti koje često obeležavaju afrički fudbal, Esperans je institucija u pravom smislu te reči. Najuspešniji je klub Tunisa sa čak 34 šampionske titule, među kojima je i 21 u poslednjih 28 sezona, suvereno drži primat u domaćem fudbalu, a i kontinentalni rezultati su odlični – četiri osvojene Afričke Lige šampiona i redovno prisustvo u završnicama CAF takmičenja.

Crveno-žuti su i aktuelni vladari Tunisa i u sezoni 2024/25 osvojili su triplu krunu, trijumfovavši u ligi, Kupu i Superkupu. Poslednji pehar podigli su prvog juna, kada su u finalu Kupa minimalcem savladali Stad Tunizijen. Bilo je to prvo osvajanje tog takmičenja još od 2016. godine. Ipak, iza rezultatskog uspeha krije se i druga, haotična strana – tokom jedne sezone promenjena su čak četiri trenera. Poslednji u nizu, Maher Kanzari, imenovan je u martu, ali je brzo stabilizovao tim, ostvarivši devet pobeda u poslednjih 11 mečeva.

Uprkos toj domaćoj dominaciji, Esperans još traži svoj proboj na svetskoj sceni. Ovo će im biti četvrto učešće na Svetskom klupskom prvenstvu, ali nikada nisu prošli dalje od četvrtfinala. U prethodnim pokušajima eliminisani su od Al Sada (2011), Al Aina (2018) i Al Hilala (2019). Do sada su zabeležili samo dve pobede (obe u mečevima za peto mesto) – jednu na penale protiv meksičke Gvadalahare i jednu ubedljivu, 6:2 protiv Al Sada 2019. godine. Ipak, sada u grupi nema nijednog "Al-protivnika" što su već iskoristili za osmeh u tuniskoj štampi.

ESPERANS ĆE BITI TIM SA NAJMANJE POSTIGNUTIH GOLOVA - KVOTA 6,50
ESPERANS PROLAZI GRUPU - KVOTA 9,00

Na Klupskom prvenstvu 2025, Esperans je smešten u Grupu D – jednu od ujednačenijih. Igraće protiv Flamenga (16. jun, Filadelfija), Los Anđelesa (20. jun, Nešvil) i Čelsija (24. jun, Filadelfija). Realno gledano, najveće šanse za osvajanje bodova leže u susretu s američkim predstavnikom, dok bi dueli sa Brazilcima i Englezima zahtevali skoro savršen meč.

U timu vredi izdvojiti dva imena. Na čelu odbrane je kapiten Jasin Merija, bivši reprezentativac Tunisa sa 87 nastupa za državni tim i iskustvom igranja u Grčkoj, Turskoj i UAE (Olimpijakos, Rize, Al Ain). Ipak, on se tek oporavio od teške povrede ukrštenih ligamenata i upisao je samo minut u finalu Kupa, pa će njegovo učešće na turniru zavisiti od forme i rizika. U napadu dominira Jusef Belaili, iskusni Alžirac sa šampionskim pedigreom. U sezoni iza nas postigao je 18 golova u 34 utakmice, od kojih čak devet u Ligi šampiona, uključujući i het-trik protiv Dekedaha iz Somalije. Njegova kreativnost i sposobnost da sam odluči utakmicu biće ključna za šanse Tunišana da naprave korak više nego prethodnih godina.

Od stranaca za Esperans igraju i Brazilci Jan Sase i Rodrigo Rodriges, Nigerijac Onuče Ogbelu, Togoanac Rožer Aolu, Malijac Abubakar Dijakite, Južnoafrikanac Elijas Mokvana, Obalo-Slonovačanin Abdramane Konate i još par momaka sa pasošem evropskih zemalja koji su poreklom iz Tunisa, poput Mohameda Muhlija (ima belgijski pasoš).

Za Esperans, ovo nije samo pitanje plasmana već i dokazivanja da regionalna dominacija može da preraste u svetsku relevantnost. Put je trnovit, ali se u Tunisu odavno ne boje ni velike konkurencije, ni unutrašnjih potresa. Kad god su ih potcenjivali, uzvraćali su iznenađenjem.

MAMELODI (JUŽNA AFRIKA)

Kada je u pitanju moderni podsaharski fudbal, Mamelodi Sandauns je merna jedinica uspeha. Klub iz Pretorije je u poslednjih deset godina izrastao iz lokalnog favorita u pravog kontinentalnog giganta, zahvaljujući snažnoj organizaciji, finansijskoj stabilnosti i agresivnoj školi fudbala. Sandaunsi su danas daleko najtrofejniji klub Južne Afrike, sa 18 osvojenih prvenstava, uključujući i osam uzastopnih titula, neviđen niz u istoriji zemlje.

Taj uspeh nije došao slučajno. Od 2004. godine, klub je u vlasništvu Patrisa Motsepea, južnoafričkog milijardera i rudarskog magnata (kao neka vrsta Rinata Ahmetova u Ukrajini i onoga što je napravio sa Šahtjorom), koji je jedan od najbogatijih ljudi u Africi (procena bogatstva: oko dve i po milijarde dolara). Motsepe je od dolaska u klub uložio ozbiljna sredstva u infrastrukturu, stručni kadar i razvoj igrača, pretvarajući Mamelodi u najmodernije vođen klub na kontinentu. Iako je 2021. postao predsednik Afričke fudbalske konfederacije (CAF), formalno je vlasništvo prebacio na porodični trust, ali faktički i dalje određuje smer kluba.

Na kontinentalnom planu, proboj su napravili 2016. godine, kada su u finalu Afričke Lige šampiona savladali Zamalek ukupnim rezultatom 3:1. Od tada su redovno u samoj završnici takmičenja, a 2023. godine osvojili su i inauguralno izdanje Afričke fudbalske lige, pobedivši Vidad iz Kazablanke u dvomeču (3:2). Kako se za to takmičenje više ni ne zna da li postoji, možda zauvek ostanu jedini šampioni u istoriji.

Sezonu 2024/25 obeležio je bolan kraj. Mamelodi je na putu do finala eliminisao i Al Ahli i Esperans, ali su na poslednjem stepeniku naleteli na Piramids, koji je u Kairu slavio 2:1 nakon remija u Pretoriji. Tako je Mamelodi ostao bez drugog kontinentalnog pehara, onaj koji su osvojili 2016. čini ih i dalje poslednjim osvajačem Lige šampiona iz crnog dela Afrike.

MAMELODI PROLAZI GRUPU - KVOTA 6,00

Na Svetsko klupsko prvenstvo dolaze drugi put, s jasnim ciljem – zabeležiti prvu pobedu na ovom nivou. Premijerno su učestvovali 2016. godine, kada su izgubili i od Kašime (0:2) i od Đonbuka (1:4), pa ovaj turnir nosi dozu podizanja reputacije na viši nivo. U grupi F ih čekaju Ulsan Hjundai (17. jun, Orlando), Borusija Dortmund (21. jun, Sinsinati) i Fluminense (25. jun, Majami) – mešavina stilova, kontinenata i ogromnih izazova, ali činjenica je, ovo je jedna od boljih grupa koju je Mamelodi mogao da dobije.

Navijač Mamelodija (©Reuters)

Zanimljivo, nadimak kluba je „Brazilci“, ne samo zbog prepoznatljivih žutih dresova sa zelenim detaljima, plavih šorceva i belih čarapa, već i zbog načina igre koji teži tehnici i ofanzivi. Taj identitet im je uveo vlasnik Zola Mahobe još 1980-ih, odlučivši da ih po uzoru na selekciju Brazila preoblikuje i vizuelno i simbolično.

U napadu prednjači Ikram Rejners, koji je od dolaska iz Stelenboša postigao 22 gola u 43 meča, uključujući i pogodak u revanšu protiv Piramidsa. Njegova eksplozivnost i osećaj za gol čine ga glavnim adutom Sandaunsa u Americi. Na drugom kraju terena stoji čuvar mreže Ronven Vilijams, možda i najpouzdaniji južnoafrički golman svih vremena – sa 73 meča bez primljenog gola u 120 nastupa, kao i titulom golmana turnira na poslednjem Kupu afričkih nacija 2024, gde je oborio rekord sa četiri odbrane penala u jednoj penal seriji protiv Zelenortskih Ostrva u četvrtfinalu. Od stranaca su tu i Brazilci Lukas Ribeiro i Artur Sales, Argentinci Matijas Eskivel i Lukas Suares, Čileanac Marselo Aljende, Zimbabveanac Divajn Lunga, Namibijac Piter Šalulile i Uganđanin Denis Onjango.

Na klupi je od decembra Migel Kardoso, portugalski stručnjak koji je prethodno vodio Rio Ave, Seltu i atinski AEK, a na ovaj posao je stigao direktno iz Esperansa, kog je simbolično izbacio iz Lige šampiona sa svojim novim timom. Iako je još u ranoj fazi mandata, deluje da ima jasno postavljene ciljeve i jasan plan.

Za Mamelodi Sandauns, ovo nije više egzotična epizoda, ovo je misija potvrde statusa. Oni više nisu samo prvaci Južne Afrike, oni su klub koji želi da parira Dortmundu, Fluminenseu i ostalima na najvećoj pozornici. I sada konačno imaju oružje i sistem da to i pokušaju.