Božija levica

Baš pre koji dan beše godišnjica od tog događaja, podviga koji niko nikada kasnije nije uspeo da ponovi. Nedelja, 13. decembra, 13. kolo Serije A. Lacio je ugostio Sampdoriju. Siniša Mihajlović naspram kluba u kojem je posle košmarne dve sezone u Romi oživeo karijeru. Bez ustezanja, jer pamtiće ga i po tome što je pre svega bio profesionalac i emocije umeo da ostavi po strani, odapeo je tri strele u srce Đenovljanja i ušao u istoriju fudbala kao jedini fudbaler koji je na velikoj sceni uspeo da postigne het-trik iz slobodnog udarca. Ni 24 godine kasnije, barem kada govorimo o ligama petice, niko nije uspeo da ponovi isto.

Ima doduše i taj Bepe Sinjori. Četiri godine ranije isto je uradio baš u dresu Lacija protiv Atalante, ali je u dva od tri navrata imao pomoć Klaudija Sklose koji bi mu prethodno ćušnuo loptu pored živog zida pa mu ga mnogi neće ni priznati. Miha se pak oslanjao isključivo na svoj udarac. Precizan, snažan, prethodno proračunat do poslednjeg detalja.

Udarac od kojeg na Čizmi nisu umeli da se odbrane. Kada je slobodnjak postao njegov zaštitni znak, morali su na Apeninima da se dovijaju na razne načine ne bi li im glave došla Božija levica. Italijanska štampa krajem prošlog veka pisala je da su protivnički klubovi, kada bi im Lacio dolazio u goste, ispumpavali lopte kako bi ublažili brzinu i snagu Mihinih udaraca.

"Izduvane lopte, lek protiv Sinišinih slobodnih udaraca", glasili bi naslovi italijanske dnevne štampe.

I sam Mihajlović primećivao je da rivali čine sve kako bi ublažili njegov topovski udar.

"Živi zid je uvek bliže, zbog čega sam prinuđen da treniram izvođenje udaraca sa distance od šest i po, a ne devet metara i 15 santimetara od barijere", objašnjavao je Mihajlović.

Ipak, odbrane nije bilo, Miha je umetnost izvođenja slobodnih udaraca doveo do perfekcije. Kako i ne bi kad ga je uvežbavao još od malena, praktično otkako je krenuo da juri za loptom.

"Kad su odrasli igrali, vraćao sam lopte iza gola, a kod kuće sam šutirao u dvorišnu kapiju. Bilo je važno biti precizan, pa sam lopte nameštao i precizno gađao zamišljenu tačku na kapiji i golu. Jednom sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug mi je oprostio, a mama me istukla čim se osvestila. Kasnije, kada sam ojačao, ispostavilo se da je to presudno za uspeh u izvođenju slobodnih udaraca", govorio je Mihajlović u intervjuu za Vreme.

Malo ih je u svetu fudbala bilo uspešnijih u izvođenju slobodnjaka. U Italiji takav nije zaigrao. Za 14 sezona provedenih u Seriji A postigao ih je 28. I pitanje je koliko bi ih još završilo u mreži da ga, kako je govorio, nije poterao maler, jer samo u prvih sedam godina provedenih u Italiji pogodio je okvir gola 35 puta. Kasnije nije ni brojao… Na kraju ga je, pre pet godina, sustigao i njegov rekord izjednačio Andrea Pirlo, mada mu Mihajlović nikada nije priznavao da je bolji. Štaviše…

"Brojke pokazuju da sam bolji u izvođenju slobodnih udaraca. On je odigrao 200 utakmica više od mene, a postigao sam jedan gol više. Jedan od njegovih golova bio je autogol, ali su mu ga pripisali jer je Italijan. Tako da mislim da sam bio najbolji", isticao je Miha kasnije.

©Reuters

I nije jedini koji je bio tog mišljenja. Ako pokušate da na internetu iskopate listu najboljih igrača što su loptu umeli da prebace preko živog zida i pronalazili načine da sa trideset i kusur metara golmane učine nemoćnim, na svakoj od njih pronaći ćete ime Siniše Mihajlovića. U društvu Žuninja Pernambukana, Ronaldinja, Dejvida Bekama, Rožerija Senija, Meta Le Tisijea, Alesandra Del Pijera… Jednostavno, Mihajlović je kao malo ko u svetu fudbala živeo za slobodnjake. I pitanje je da li bi ga igrao da nisu bili njegov sastavni deo...

"Igrao sam fudbal zbog slododnih udaraca. Čak nešto i nisam voleo fudbal kao igru. Uživao sam, međutim, kada sam izvodio slobodne udarce i da nije bilo njih možda se ne bih ni bavio fudbalom. Verovatno bih igrao američki fudbal gde imate kvoterbekove koji šalju loptu preko celog terena. Slobodnjaci su najbolja stvar koja postoji u fudbalu. Mogao bih da pričam satima o tome kako ih treba izvoditi, šta uraditi, šta nikako ne raditi. Poprilično je kompleksno."

Osim, naravno, ako ste Siniša Mihajlović. Jer, pre nego što bi pokrenuo Božiju levicu, Siniša bi do tančina prostudirao situaciju. Kako je postavljen živi zid, ima li u njemu pukotina, koje su mane, a koje vrline onoga što stoji na gol-liniji, i tek kada bi sagledao sve, birao bi između preciznosti i jačine. A i te kako je umeo da udari po lopti. U Brazilu su jednom prilikom izmerili da njegove lopte idu i do 165 kilometara na čas. Nije stoga ni čudo što su se fudbaleri često pribojavali da stanu na put Božijoj levici.

"Ako Mihajlović nacilja dobro i prebaci loptu preko zida, teško je zaustaviti mu udarac. Niko ne želi da stane u zid tokom vežbi kada on šutira. Njegove lopte imaju neverovatnu snagu i luk. On je nesumnjivo najbolji izvođač slobodnjaka na svetu u ovom trenutku", govorio je Ivica Kralj 2000. godine tokom priprema reprezentacije Jugoslavije za Evropsko prvenstvo.

Uoči istog je na jednom od treninga u kampu reprezentacije izveo deset uzastopnih slobodnih udaraca ciljajući gornje uglove gola i svaki put – pogodio.

Iz prvih redova Mihinim raketama mnogo puta je svedočio i Sven Goran Erikson, trener kojeg je Siniša često isticao kao najznačajnijeg za njegovu karijeru (upravo on ga je prebacio u srce odbrane). I ako ga pitate kakav je bio, reći će vam isto što i Kralj. Neponovljiv.

"Mislio je da je najbolji u svemu: najbolja leva noga, desna noga, da ima najbolji udarac, da je najbrži. Iako nije bio najbolji u nekim od tih segmenata, verovao je u to, a to je dobra stvar. Sa njim u timu, dobiti slobodan udarac bilo je kao dobiti penal. Kada bi igrači bili faulirani na ivici šesnaesterca tražili bi penal, ali bi Siniša govorio: 'Zbog čega brineš? Postići ću gol'. I postigao bi ga! Da li je najbolji izvođač slobodnih udaraca svih vremena? Verovatno. Imao sam najboljeg levonogog izvođača u Siniši i verovatno najboljeg desnonogog u Bekamu", govorio je švedski stručnjak za Gardijan.

Kada je jednom prilikom odapeo strelu ka golu Saragose, Zlatan Ibrahimović je posle meča otkrio od koga je pokupio trikove.

"Trenirao sam sa Sinišom Mihajlovićem u Interu. On je specijalista za slobodne udarce. Radili smo zajedno godinu dana ili dve i kada ga vidite da izvodi slobodne udarce, jedino što možete da uradite je da gledate i naučite od njega", prisećao se Ibra.

U januaru 2015, kada je sa Sampdorijom došao na Olimpiko i Lacio dobio faul na ivici šesnaesterca, ultrasi sa Kurva Nord dobacili su svojoj legendi:"Daj ga za nas". Nekoliko sezona kasnije utakmica Bolonje i Napolija, drugo poluvreme, Lorenco Insinje se namešta na dvadesetak metara i prebacuje gol.

"Bravo Lore, odlično urađeno", zahvalio mu se Siniša.

"Nemam tvoju levu nogu, treneru", uzvatio mu je Insinje.

Nema je niko Lore. Bila je jedna jedina. Neponovljiva. Božija levica.