Bože pravde, čuvaj Luku

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Rusije)

Možete da ga volite romantično, kao svojevremeno Robert Prosinečki koji je kao trener Crvene zvezde okrenuo turu kada je čuo da je vezista Rada stavio paraf na ugovor s crveno-belima. Možete da ga poštujete vrlo realistično, kao Saša Janković, koji je u Luki Milivojeviću uvek video prototip savremenog veznog. Možete da ga uopšte ne volite, ali morate da priznate da je rođeni Kragujevčanin iz Kristal Palasa jedan od igrača sa najvećim uticajem na igru reprezentacije Srbije.

Imaće o čemu da razmišlja selektor Orlova Mladen Krstajić, okružen šumovitim predelima mirnog Svetlogorska. Generalna proba protiv drugog tima Bolivije, bez Luke Milivojevića u startnoj postavi, verovatno je pomnožila sve dosadašnje rizične poduhvate nekadašnjeg štopera Partizana. Počev od onog da se lati nezahvalnog posla i Orlove povede u Rusiju na megdan Kostariki, Švajcarskoj i Brazilu. Možda je to sve bila varka za skauting lovce iz redova Kostarike koji su videli Srbiju u novom sistemu i bez Luke, ali...

Dobro, može Krstajić da se vadi onom čuvenom tezom da najbolji fudbaler Kristal Palasa predstavlja žrtvu sistema i da se samo u njegovom odsustvu mogu zbirno iskoristiti moći fudbalskog desetobojca kakav je Sergej Milinković Savić, te tehnički najpismenijeg igrača u taboru Orlova - Adema Ljajića. Ali ako izostavi Luku Milivojevića s premijere u Samari, Mladen Krstajić ne bi smeo da pomisli na takav izgovor. Posebno ako rezultat ne bude pravi.

Evo i zašto...

Kada je Crvena zvezda igrala u siromašnoj verziji tiki-take - Luka Milivojević se uklopio. Kada ga je u Kristal Palasu sačekao arhaični pogled na fudbal - Luka Milivojević se savršeno uklopio. I ne samo da se uklopio, nego je postao kapiten tog starog londonskog kluba i uz sve to prvi srpski igrač od Save Miloševića koji je u Premijeršipu postigao deset i više golova. To su manje-više egzaktni podaci i brojke. Opipljivi i vidljivi.

Ono što na prvi pogled nije vidljivo jeste činjenica da je Luka Milivojević u ovakvom sastavu Orlova, lišenom trkačkih sposobnosti Ljubomira Fejse i Nemanje Gudelja, možda fudbaler koji i nema alternativu (tako je u eri Radomira Antića sebe opisivao Milan Lane Jovanović). I sve to pored sjajne svetske reputacije Nemanje Matića. Uostalom, setite se Maroka i Torina u martu mesecu. Tada je prvi put u ulozi selektora Mladen Krstajić eksperimentisao, igrao bez Luke Milivojevića u startnoj postavi i napravio vezni red mekši od želatina. Niti smo bili opasni, niti je Mitrović mogao da dobije valjan pas, niti smo bili agresivni, pa su nas momci sa severa Afrike osramotili držanjem lopte. Kao da su Brazilci.

Tu se video veliki uticaj Luke Milivojevića, njegova uloga stabilizatora koji čini sve da Nemanja Matić izgleda bolje. A i Matić pomaže Milivojeviću da odradi sve taktičke zadatke.

Nesumnjivo da je Luka Milivojević trenutno najveća selektorska muka (možda i slatka). Zna Krstajić sigurno što bi mu iskusni vezista doneo, ali isto tako možda šetajući linijom manjeg otpora želi da sastavi ekipu koja će dobiti akontacionu podršku javnosti. Tu će biti i Sergej i Ljajić, i Filip Kostić će biti ispoštovan zbog učinka u kvalifikacijama... Samo Mladen Krstajić, kao predvodnik ovog tima, mora uvek da grebe ispod površine. I da zna kakve je igrače i s kakvom prošlošću dobio u nasleđe. Mora da zna i da je Luka Milivojević, momak koji gotovo da nije odigrao slabu utakmicu za Orlove, imao mnogo nepravdi u karijeri, čak do te mere da mu je Garido uzimao status u Crvenoj zvezdi. A znamo kako se taj poduhvat završio.

Sada u ovoj ekipi nema igrača sličnih karakteristika (bar dok potpuno ne sazri Marko Grujić), a Luka Milivojević i dalje mora da brine za status. Krstajić se pita i odlučuje, ali i bez njegove konačne odluke mora da se zna da se Srbija moli za Luku Milivojevića. Jer je u ovom timu igrač bez alternative.

Bože pravde, čuvaj Luku.

Foto STAR SPORT