Abdikacija čoveka koji se ušunjao u aristokratiju španskog fudbala

Početak je izvanredan, razvoj veličanstven, ali uskoro će uslediti kraj jednog od najuspešnijih razdoblja u istoriji Real Sosijedada. Imanol Algvasil završava mandat na klupi iz San Sebastijana na kraju ove sezone.

Jedan od najpriznatijih trenera u La ligi, za koga je novinar Asa pre nekoliko meseci napisao da se „ušunjao u aristokratiju španskog fudbala“ obavestio je čelnike kluba da će po okončanju aktuelnog prvenstva okončati misiju na stadionu Anoeta. Njegov ugovor ističe, a iako je imao otvorenu ponudu još od decembra da ga produži, iskusni stručnjak je presekao i odlučio da se povuče.

Vest je plasirana u etar jutro posle poraza u baskijskom derbiju na gostovanju Alavesu (0:1) čime su smanjene šanse Sosijedada da izbori još jedan plasman na međunarodnu scenu. U prethodnih pet sezona to je redovno činio, jer je četiri puta bio učesnik Lige Evrope, jednom i Lige šampiona, svaki put prošao grupu, svaki put do ove sezone zaustavljen na prvom koraku eliminacione faze, da bi sad izbacio danski Midtjiland, međutim, protiv Mančester junajteda nije mogao.

Opet, to nasleđe Imanola Algvasila je dovoljno da ga u Baskiji, ali i celoj državni cene, da dobije naklonost kolega, navijača, pa i novinara koji ga doživljavaju kao mirnog čoveka čiji fudbal karakterišu jasni principi i koji je uglavnom beležio uspehe. Sve do ove sezone.

Sa Imanolom u ulozi šefa stručnog štaba Sosijedad je u pet sezona pre ove završavao na četvrtom, petom ili šestom mestu Primere. Sad je deveti, čak i mesto u Ligi konferencije mu izmiče, ali bez obzira na zastajkivanja ekipa predvđena Agvasilom je odigrala više od 250 ligaških utakmica i više od 170 kola bila na mestima koja vode u UEFA takmičenja. Do zamora materijala je moralo da dođe.

Ono što se Imanolu vodi kao veliki plus jeste sposobnost da, osim što mu se tim dobro takmiči(o) – a to se videlo 2021. kad je osvojen Kup kralja –  promoviše izdanke čuvene Subijete, omladinske škole iz koje su u prvim tim stigli neki od oslonaca i španske reprezentacije, poput Martina Subimendija ili što je kapiten Mikel Ojarsabal dostigao najvišu tačku u karijeri baš pod njegovim vođstvom. Tu su sastali i Igor Subeldija, Aric Elustondo, Ajen Munjos, svi neizostavni starteri; tu se u uticajnog fudbalera pretvorio Mikel Merino, a vidimo ga kako je još porastao u Arsenalu; tu je drugu mladost proživeo David Silva pre odlaska u igračku penziju, tu su se raspucali Aleksandar Isak i Aleksandar Serlot, pa onda dodatno unapredili, baš kao i što je „porastao“ Robin le Norman, a evo ga sad u Atletiku i reprezentaciji.

E, zato je Imanol figura koja s pravom pripada aristokratiji španskog fudbala.