BOMBER IN SERBO: Ove godine, za promenu, odlučuju golgeteri

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić

Ronaldo tri, Lukaku, Imobile, Iličić po dva, Džeko nula golova: nije slučajno da su u prvom kolu u novoj godini pobedili svi vodeći timovi u Seriji A, sa izuzetkom Rome. Ovo prvenstvo neće osvojiti, najverovatnije, tim koji postigne najviše golova, ali će ipak centarfori odlučiti trku kako za Skudeto, tako i za mesta u Ligi šampiona. Toga su svesni i u Trigoriji, zato se Petraki dovija na sve moguće načine da pronađe napadača koji može da bude alternativa Džeku, ali i njegov komplementarni partner u napadu. Samo nepopravljivi optimisti mogu da veruju da Kalinić može da proradi u drugom delu sezone. 

Brojevi mogu uvek da se čitaju na više načina. S jedne strane Roma postiže gotovo dva gola po utakmici, što nije loš prosek, ali sve se menja kada se zna da Roma na pet od 18 utakmica u prvenstvu nije uspela da zatrese protivničku mrežu. Džeko je postigao sedam golova u ovom šampionatu, gotovo tri puta manje od Imobilea, dva puta manje od Lukakua, Ronaldo je u poslednjih pet mečeva Serije A osam puta zatresao mrežu. Murijel je odigrao tek polovinu ukupne minutaže u dosadašnjem toku šampionata, ali se upisao 10 puta u listu strelaca, a njegov klupski drug Iličić devet. Najbolji strelac posle Džeka u Romi je Kolarov i to već dovoljno govori o neophodnosti da Đalorosi pronađu ili novog golgetera ili da promene nešto u svojoj igri. 

Pobede opravdavaju sve. Kada jedan tim naniže devet pobeda u prvenstvu i 12 utakmica na kojima postiže dva ili više golova i pritom savlada dva puta, aspolutno zasluženo, najjači italijanski tim, svaka kritika može da zvuči kao traženje dlake u jajetu. Međutim, Lacio i njegov trener Simone Inzagi bi napravili veliku grešku ako bi ignorisali poslednja tri gostovanja na kojima su Nebeskoplavi izvukli pobede u sudijskim nadoknadama vremena. I ne samo to, Lacio prikazanom igrom nije zaslužio da izađe kao pobednik ni u Ređo Emiliji protiv Sasuola, ni na Sant Elij protiv Kaljarija, a ni na Rigamontiju protiv Breše. 

Čini se da se Laciju ove godine vraća sve što je “propušteno” prethodnih godina. Nebeskoplavi su navikli da gube utakmice, plasmane, titule u poslednjim minutima, tako da im izgleda kao bajka ova sezona i podatak da su u ovoj sezoni čak šest puta stigli do pobede u sudijskoj nadokandi vremena. Naravno da je to pokazatelj mentalne snage Inzagijevih momaka, da se ne predaju do kraja i da veruju do poslednjeg momenta u uspeh. Ipak, kao što je to rekao Sergej Milinković Savić, Lacio mora da pobeđuje sa manje stresa. 

Atalanta je fudbalska rapsodija. Gasperini je naštimovao svoj tim i pravo je zadovljstvo gledati “give and go”, duple pasove, trougle, razvijanje napada i tranzicije sa jednim dodirom lopte, maksimalno dva, maštovite driblinge i davnje gasa Papu Gomeza, Iličića i Murijela. Kad tome dodamo neumorne propelere na bokovima, Gosensa, Hatebora ili Kastanja, i ubacivanja Pašalića i Frojlera, uopšte nije čudo što je Atalanta ubedljivo najefikasniji napad u Seriji A 48 golova na 18 utakmica. 

Dea je pobedila Parmu i Milan sa po 5:0, a po napravljenim šansama rezultat je mogao da bude i dvocifren. Atalanta igra najmoderniji fudbal u Seriji A. Možda je slučajnost, ali dva tima u kojima igrači ginu na terenu, trče sve vreme, ostavljaju srce na terenu i cede poslednju kap znoja iz svog tela, su oni u kojima treneri zarađuju više novca od svojih fudbalera: Atalanta i Inter. Moglo bi se reći da fukcioniše maksima Elenija Erere: da bi trener bio poštovan od fudbalera mora da ima najveću platu. 

Biće velika poslastica videti dvoboj Intera i Atalante na San Siru u subotu veče. Istina je da Đampjero Gasperini nikada u svojoj karijeri nije pobedio Inter na Meaci, ali ovo je sezona rušenja tabua. Atalanta je verovatno jedini tim koji može sebi da dozvoli igru “jedan na jedan” protiv Intera, ali ne verujemo da će Gasperini napraviti grešku Gatuza, ostaviti na cedilu svoje defanzivce da igraju “jedan na jedan” sa Lukakuom i Lautarom Martinezom. 

Antonio Konte je konačno pobedio na San Paolu, kao trener, naravno. Kormilar Intera se žestoko naljutio na zapažanja da njegov tim igra neku vrstu modernog “katenaća” i da se oslanja na kontranapade. Inter ne igra lep i zabavan fudbal kao Atalanta recimo, ali ne odgovara istini da Nerazuri igraju samo na kontru. Treba imati u vidu da Konte ima vrhunsku odbranu i top napad i krajnje prosečan srednji red, kada su van stroja Barela i Sensi. Ruku na srce, Vesino, Brozović i Galjardini ili Borha Valero, ne pripadaju klasi top fudbalera, a to tek nisu Biragi i Kandreva. Primera radi, nijedan od pomenute šestorice ne bi bio ni rezerva u Juventusu, a u drugim timovima bi teren uglavnom gledali sa klupe. 

Konte se suočio i sa problemom Godina. Urugvajac ne uspeva da se prilagodi odbrani sa tri defanzivca budući da je čitavu karijeru igrao u odrambenoj liniji sa četiri igrača. Godin će se, najverovatnije, vratiti u Atletiko Madrid, a mladi Bastoni sve više učvršćuje svoje mesto i nameće se kao logično i pouzdano rešenje. 

Gubitak Zlatne lopte i medijska pažnja koju je u italijanskim medijima privukao Zlatan Ibrahimović su poprilično stimulisali Kristijana Ronalda. Portugalac je serijom golova na poslednjim mečevima u Seriji A skinuo barem jedan problem Mauriciju Sariju. Stara dama nastavlja da pobeđuje, ali Sari i dalje ne uspeva da pronađe ni startnu formaciju, ni da utisne identitet svom Juventusu. Bjankoneri i dalje “lelujaju” u odbrani, na sredini terena i dalje nedostaje geometrija koju Sari želi da vidi, a niko od probanih kanidata za ulogu ofanzivnog plejmejkera nije bio dovoljno ubedljiv. Možda je kucno čas da sa oporavkom D. Koste šef stručnog štaba proba sa formacijom 4-3-3. Takođe, sa Danilom i De Šiljom u formi, i Kvadrado bi mogao da bude vraćen u svoju prirodnu ulogu, barem kao alternativa Kosti. Povreda Kedire i suspenzija Bentankura je otvorila prostor za Rabioa i Emrea Džana da se nametnu kao verodostojne solucije. Emre Džan i pored lepih reči sportskog direktora Fabija Paratičija i dalje je na margini Sarijevih zamisli i dobijene minutaže. Opravdanje za premeštanje De Lihta na klupu posle poraza od Lacija na Olimpiku - Holanđanin ima probleme sa primicačem i ramenom  - koliko je logično toliko je i neuverljivo. U svakom slučaju De Liht ima tek 20 godina i ne treba zaboraviti da je veliki Mišel Platini u prvih šest meseci u Juveu izgledao kao bleda senka samog sebe. 

Gostovanje na Olimpiku protiv Rome neće biti nimalo jednostavno za Juve. Stara dama ne zna za pobedu protiv Rome u Rimu već pet godina. Poslednji put su se radovali kada je Osvaldo postigao pobednički gol. Juveu ne ide u prilog ni poraz Rome od Torina jer su sada Fonseka i njegovi fudbaleri primorani da daju maksimom pošto bi još jedan poraz otvorio vrata mini-krize i to gotovo pred derbi sa Lacijom koji je na programu 26. januara. 

Milan i Napoli su u gotovo istim neprilikama i u oba slučaja, pored igrača, veliki teret odgovornosti za negativnu sezonu nose vlasnici i rukovodioci kluba. Remi sa Sampdorijom, odnosno poraz od Intera, definitivno su pokopali sve nade Rosonere i Azura da bi sledeće godine mogli da igraju u Ligi šampiona. I jedan i drugi tim bi trebalo da iskoriste sledećih šest meseci kao “čistilište” i pripremu terena za stvaranje novog tima i otvaranje novog ciklusa. Drugim rečima, morali bi da dobro “proseju” igrački park i da ostave samo one fudbalere s kojima bi mogao da se otvori novi ciklus. 

Foto: Reuters